HITNO GAS ZA BALKAN

Profesor Džonatan Štern sa Oksfordskog Instituta za energetske studije pozvao je da se omoguće hitne humanitarne isporuke gasa iz Ruske Federacije za Jugoistočnu Evropu nezavisno od daljeg razvoja krize. Gasprom će obnoviti isporuke gasa Balkanu na prioritetnoj osnovi, izjavio je izvršni direktor ruskog gasnog giganta Aleksej Miler.

Posmatrač Evropske unije u gasnom postrojenje Sudža u Rusiji (Fonet)

Najava gasa za danas?

Gas koji u Srbiju stiže iz Mađarske i Nemačke plaćamo po ceni od oko 500 dolara za 1.000 kubika i nema govora o većim iznosima - rekao je za Novosti Dušan Bajatović, generalni direktor "Srbijagasa". O tužbi koju će naša zemlja, eventualno, podneti protiv krivaca za neisporučivanje gasa, Bajatović kaže da će odlučiti Vlada Srbije.

Aleksandar Medvedev je u Briselu rekao da tranzit ruskog gasa može biti obnovljen u utorak u osam sati ujutro, po srednjoevropskom vremenu.

Nestašica gasa donela je gubitke od 1,5 milijardi dinara u 35 velikih kompanija, pretežno izvoznika. Zato, Vlada Srbije treba da im plati obeštećenje - jedan je od zahteva Unije poslodavaca Srbije.

Na pitanje da li Srbija razmišlja da tuži Ukrajinu zbog gasne krize, predsednik Boris Tadić u ponedeljak je rekao da o tome treba da razmisli "Srbijagas", jer je on odgovoran pred građanima, piše u Novostima.

"Ja ne mogu da procenim koliki je gubitak naše privrede zbog ove krize, ali je on sigurno veći nego što košta obnavljanje Banatskog Dvora. Za stavljanje skladišta u Dvoru u operativno stanje potrebno je 21.800.000 evra da bismo mogli da u njega utisnemo tri i izvlačimo pet miliona kubika gasa", ističe Bajatović za Blic.

Nakon što je otklonjen kvar na kompresoru u Austriji gas iz Nemačke ponovo je, juče oko 15 sati, počeo da stiže u Srbiju, čime je normalizovana isporuka 2,7 miliona kubnih metara koji stižu iz te zemlje, potvrđeno je Danasu u Ministarstvu rudarstva i energetike.

"Gasprom" će obnoviti isporuke gasa Balkanu na prioritetnoj osnovi, izjavio je izvršni direktor ruskog gasnog giganta Aleksej Miler.

"Počećemo probne isporuke preko stanice Sudža u Rusiji sutra u pravcu potrošaca na Zapadu i merne stanice Orlovka u Ukrajini, koja snabdeva gasom potrošače u balkanskim zemljama", izjavio je Miler u razgovoru sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom, prenela je agencija Itar-Tas a objavljuje Blic.

Jedan od vodećih svetskih stručnjaka za prirodni gas, profesor Džonatan Štern sa Oksfordskog Instituta za energetske studije pozvao je danas u svom obraćanju preko Fajnenšel tajmsa da se omoguće hitne humanitarne isporuke gasa iz Ruske federacije za Jugoistočnu Evropu nezavisno od daljeg razvoja krize u odnosima izmedju Rusije i Ukrajine. Profesor Štern ukazuje da su zemlje Jugoistočne Evrope ozbiljno pogođene ovom krizom čije produženje “može dovesti u rizik funkcionisanje kompletnih nacionalnih energetskih sistema”, piše u Blicu.

Premijer ne namerava da menja sastav vlade

Premijer Mirko Cvetković juče je negirao da razmišlja o promenama u svom kabinetu rekavši da nema nameru da „u narednom periodu” rekonstruiše vladu. On jeu pauzi sastanka sa ambasadorima u Palati Srbije, na pitanje novinara da li je sa ambasadorima razgovarano o mogućoj rekonstrukciji vlade, odgovorio da se o tome ne razgovara i da ne vidi da će se to dogoditi, objavljuje Politika.

„Sve zamerke koje smo imali na rad pojedinih ministara iz naših redova, predsednik partije Mlađan Dinkić im je preneo u četiri oka i oni su to ispravili”, kažu za „Politiku” u vrhu G17 plus komentarišući izjave pojedinih funkcionera vladajućeg bloka da bi premijer Mirko Cvetković mogao da smeni neke od ministara. U toj stranci nisu bili spremni da preciziraju kome je Dinkić „održao lekciju”.

Vlada sprečava kontrolu državnih troškova

"Ni posle 16 meseci vlada nam nije obezbedila prostor, zbog čega ne možemo ni da primimo ljude, a parlament već godinu dana ne daje saglasnost na poslovnik o radu, bez koga formalno ne možemo da obavimo nijednu kontrolu", tvrdi Radoslav Sretenović, prvi čovek Državne revizorske institucije.

Na Politikin javni poziv, poslednjih dana stare godine, upućen svima koji znaju da je neko krivično odgovarao jer se ogrešio o Zakon o javnim nabavkama – niko se nije javio. Očigledno takav slučaj u Srbiji još nije zabeležen. Ali, zato se javio, u ovom istraživanju prozvani, predsednik Saveta Državne revizorske institucije i generalni državni revizor Radoslav Sretenović. Otkrio je da nije istina da se Državna revizorska institucija konačno skućila, kako je početkom jeseni obnarodovano, već da je još u privremenom smeštaju – jednoj sali Doma Narodne skupštine. Istina, na insistiranje novinara Politike, Sretenović je konačno bio direktan:

"Vlada je krivac što Srbija još nema reviziju javnih finansija. Ona je po zakonu obavezna da nam obezbedi uslove – prostor, opremu i sredstva za rad."

Kurir, pod naslovom "Sramota", objavljuje kako "Čedo Petrović, direktor Privredne banke Beograd i kadar G17, prima 1,5 miliona dinara mesečno, odnosno 60 prosečnih plata u Srbiji. Nadležni organi još ne reaguju a političari upozoravaju da svi skandali proističu iz Dinkićeve stranke".

Poslanici Srpske radikalne stranke omogućiće nesmetan nastavak sednice Skupštine Srbije pošto očekuju da u narednih nekoliko dana započne ispunjavanje političkih zahteva koje su ispostavili vladajućoj koaliciji - saznajuNovosti u SRS.

Prema tim informacijama, radikali će najpre sačekati da Tomislav Nikolić, lider SNS, bude do kraja nedelje smenjen sa mesta predsednika parlamentarnog Administrativnog odbora, a potom će insistirati i na povraćaju tri mandata u Skupštini, za koje postoje blanko ostavke.

Najava štrajka u školama

Reprezentativni sindikati obrazovanja najavili su danas potpunu obustavu rada u školama ukoliko do petka, 16. januara, ne bude potpisan Poseban kolektivni ugovor za sve zaposlene u prosveti, javlja Blic.
Predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika, Sindikata obrazovanja Srbije i Granskog sindikata prosvete Nezavisnost u zajedničkom saopštenju traže i da do petka, 16. januara počnu pregovori o Protokolu o zaradama za 2009. godinu.

Protiv džamije u Ljubljani

Formalno je odbačen zahtev predsednika desno orijentisane „Liste za čistu vodu”, da se raspiše referendum kojim bi se sprečila izgradnja prve džamije u centru slovenačke prestonice, javlja Poltika.

Izjava premijera Boruta Pahora, kojom je posle susreta sa slovenačkim muftijom Nedžadom Grabusom podržao izgradnju „islamskog verskog centra”, ali pod uslovom da „svojim izgledom ne izaziva netrpeljivost onih koji mu se (u Sloveniji) protive”, zaprepastila je liberalni deo javnosti.

Prvaci desnice potežu švajcarski primer i traže da vlast poštuje „glas naroda” jer džamija „ne spada u srednjoevropski kulturni milje i ugrožava identitet Slovenije”. U anketama se preko 60 odsto građana izjasnilo protiv gradnje minareta. Protivnici džamije ne mare za optužbe da šire versku netoleranciju kada tvrde da će džamija biti jezgro fundamentalista, pa čak i terorista. Strah pothranjuju podacima da će se ona prostirati na zemljištu veličine 11.364 kvadratna metra i da će biti „grad u gradu” pošto će pored „molionice” biti prostorije za naučnoistraživački rad, sportske hale, dvorana za kulturu, restoran, točionica, dućan, muzej, biblioteka, upravna zgrada, a pride stanovi za zaposlene i garaža.

Isto kao nekad samo malo drugačije?

Stručnjaci mahom predviđaju da 2009. neće biti repriza finansijskog sloma 1929, ali publika pamti da većina eksperata nije predviđala ni sadašnji finansijski lom, takođe začet u SAD, objavljuje Politika.

Gubici u novoj Velikoj depresiji preživljavali bi se mahom intimno, bez potresnih javnih scena – objašnjava Elizabet Voren, specijalista za bankrotstva, sa Univerziteta Harvard. Ne bi bilo kolona ojađenih koji sve što im je preostalo nose u naramcima, ni redova pred pokretnim kazanima besplatnih obroka, ni berzanskih brokera svedenih na ulične prodavce jabuka – već bi se grčevi podnosili privatno, svođenjem prohteva na zadovoljavanje neophodnosti.

Povećana državna intervencija za oporavak privrede i smanjivanje nezaposlenosti pomoću javnih radova s masovnom radnom snagom… Ovakvu prognozu nedavno je ponudio „Boston gloub”, uz pozivanje na niz eksperata, da bi zadovoljio znatiželju savremenika koji se sve češće pitaju – šta bi moglo da ih snađe u vremenima čiji im finansijski „zemljotresi” počinju da liče na uvod u „cunami” iz treće, četvrte pa i pete decenije prošlog veka. Životna scena se otad toliko promenila da ni drama ne bi bila ista – sugeriše se.

Dijalog sa katolicima

Kada će doći do ponovnog duhovog jedinstva Pravoslavne i Katoličke crkve, pita se Politika i odgovara: teško je prognozirati. Da se čine napori u tom pravcu pokazuje činjenica da su se samo u prošloj godini papa Benedikt XVI i vaseljenski patrijarh Vartolomej I sastali tri puta u Rimu. A uoči poslednjeg susreta poglavar Carigradske patrijaršije je poručio: „Dijalog s katolicima je jedan od naših prioriteta, a put ekumenizma je put bez povratka”.

Uprkos tome što su carigradski patrijarh Atenagora i papa Pavle VI još 1965. godine formalno povukli anateme, posledice Velike šizme iz 1054. godine još nisu prevaziđene. Mešovita pravoslavno-katolička teološka komisija decenijama pokušava da dogmatski približi dve crkve. Na 10. skupštini u Raveni u oktobru 2007. usvojen je dokument u 46 tačaka koji su mnogi mediji na zapadu označili kao temelj ujedinjenja istočne i zapadne hrišćanske crkve.

(ilustracija: Politika)

Ko će, a ko neće, u ambasadore?

Boris Tadić, Mirko Cvetković i Ivica Dačić dali instrukcije ambasadorima. Pridobijanje stranih investicija i odbrana državnog integriteta i suvereniteta - glavni zadaci, dati srpskim diplomatama okupljenim na konferenciji u Beogradu, javljaju Novosti.

Sve je manje izgleda da će Ljiljana Smajlović, bivša urednica Politike, na kraju otići za ambasadora u Kanadu. O ovom pitanju predsednik Tadić u ponedeljak nije hteo da se izjašnjava, a šef diplomatije Vuk Jeremić rekao je medijima da odgovor ne mogu da dobiju jer bi to bilo kršenje zakona i diplomatskih normi, i otkrivanje državne tajne, piše u Novostima.

"Ne zato što želimo da krijemo, već je diplomatska praksa takva da se o bilo kom ambasadorskom postavljenju ne diskutuje dok se ta osoba ne uputi u zemlju domaćina", pojasnio je Jeremić. Ono što se moglo primetiti jeste da Smajlovićeve nije bilo na ovom skupu, a na njemu su kao gosti bili i budući ambasadori, imenovani u isto vreme kada se u javnosti pojavila informacija da je ona kandidat za Kanadu.

Predlog za oslobadjanje Biljane Plavšić

Uprava ženskog zatvora Hisenberg je počela da piše svoj predlog Vladi Švedske za oslobađanje Biljane Plavšić posle isteka dve trećine njene kazne, što će se dogoditi krajem juna ove godine.

U Švedskoj se danas priča kako je bivša predsednica RS, posle presude Haškog tribunala, na nagovor Karla Bilta, današnjeg ministra spoljnih poslova, odlučila da kaznu izdržava u Švedskoj. Prebačena je iz Sheveningena maja 2003, prvo u prijemni zatvor u Stokholmu, a potom u julu u Žensku kaznionicu Hisenberg.

Uprava zatvora planira da je izvede u obližnji grad Orebro. Biće to prvi put da se “ovaj ratni zločinac iz Srbije”, kako je Šveđani zovu, nađe na slobodi. I, provede noć van svoje zatvorske ćelije, piše u Novostima.

Bez poternice na Internetu

Iako su po svim policijskim stanicama i graničnim prelazima u Srbiji postavljeni plakati s poternicama za najtraženijim haškim optuženicima - Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem, potrage za njima nisu objavljene i na internet sajtu MUP-a Srbije, objavljuje Danas. Na sajtu, u rubrici Potrage, nalaze se samo poternice za petoricom pravosnažno osuđenih za ubistvo premijera Zorana Đinđića - Sretko Kalinić, Miloš Simović, Ninoslav Konstantinović, Milan Jurišići Vladimir Milisavljević.

MUP Srbije trenutno traga za oko 400 osoba, osumnjičenih za krivična dela ratnih zločina, ubistava, šverca, pa do višemilionskih prevara i zloupotreba službenog položaja. Broj od 400 međunarodnih potraga je standardan svake godine.

Glas javnosti, pod naslovom "Srpske glave za Evropu", pravi paralelu sa dogadjajima iz istorije od Karadjordjevog vremena do Ratka Mladića i tvrdi: "Samo su promenjenešrtve dok su ucenjeni isti – srpski narod. Ucene i lov na srpske glave u Srbiji traju još od Karadjordja".

Dvadeset organizovanih narko-kriminalnih grupa

U Srbiji ima oko dvadeset organizovanih narko-kriminalnih grupa, koje se uglavnom nalaze u većim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Jagodina i područje Novog Pazara. Reč je o kriminalnim grupama koje imaju određenu strukturu, ali koje ipak nisu jače u odnosu na slične grupe u regionu, niti su približne snazi nekadašnje grupe Dušana Spasojevića, vođe “zemunskog klana”, kažu za Danas iz Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja narkotika u okviru Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK). Na pitanje ko su srpski „narko-bosovi“, inspektori ovog elitnog policijskog odeljenja tvrde da u Srbiji nema klasičnih šefova narko-mafije.