HAITI U RUŠEVINAMA

Strahuje se da bi broj žrtava razornog zemljotresa, najačeg u istoriji Haitija, mogao da bude stravičan. Povećani uvoz, koji je karakterističan za poslednji kvartal, uticao je na rast tražnje za devizama. Deset radnica u Novom Pazaru, koje već 45 dana štrajkuju glađu, najavile su juče radikalizaciju protesta.

Tragedija na Haitiju

Ekskluzivno sa lica mesta - kapetan Goran Panović, član naše misije na Haitiju, izveštava za Novosti o užasu zemljotresa: “Neki delovi grada liče na površinu Meseca. Svuda nesrećni ljudi bez domova i svojih najbližih. Užas i u bolnicama i na ulicama. Najstrašnije je, ipak, bilo u sirotinjskim delovima haićanske prestonice, gde su kuće uglavnom sklepane od betonskih blokova.
Te slabe konstrukcije su bukvalno sravnjene i taj deo grada sada više liči na slike sa površine Meseca. Ostaci dvospratne zgrade policijske uprave u ulici Delmas 33, u kojoj sam, inače, radio neposredno po dolasku na Haiti, sada su jedva viši od jednog metra. A oko nje su redovi leševa umotanih u čaršave i bezbroj očajnika koji traže one koje su izgubili”, priča Panović.

Petoro srpskih policajaca ostaće na Haitiju, jer je njihova misija da u svakom trenutku pruže pomoć stanovništvu, a posebno u ovako teškoj situaciji. Strahuje se da bi broj žrtava razornog zemljotresa, najačeg u istoriji Haitija, mogao da bude stravičan. U panici i strahu od novih potresa, Haićani čekaju stranu pomoć. Nedostaju lekovi, doktori, spasioci, piše u Novostima.

Petoro pripadnika srpske Žandarmerije, koji se u sklopu mirovne misije Ujedinjenih nacija nalaze na Haitiju, celu noć između srede i četvrtka pomagalo je građanima u otkopavanju povređenih i mrtvih ispod ruševina. Oni su bez povreda preživeli katastrofalan zemljotres koji je odneo više od 100.000 života, ali su juče bili iscrpljeni i umorni od 24-časovnog traganja. Uprkos tome što im je ponuđeno da se vrate u Srbiju, oni su to odbili jer žele da pomognu unesrećenim građanima Haitija, objavljuje Pres.

Najsiromašnija nacija zapadne hemisfere prolazi kroz humanitarnu katastrofu „nezamislivih razmera”, javlja Politika. Američke televizijske mreže u izveštajima sa lica mesta bez prestanka emituju slike koje porede sa „scenama iz pakla“: građevine sravnjene sa zemljom, tela poginulih, uglavnom nepokrivena, na ulicama, očajni ljudi koji traže pomoć... Procene o broju poginulih su samo ovlašne, jer drugačije ne mogu da budu. Poginulo je od nekoliko desetina hiljada, do pa do više od 100.000 ljudi.

Očaj stanovnika Haitija je sve veći, jer pomoć koja im je preko potrebna sporo stiže, a nada da će ljudi koji su zatrpani u ruševinama biti izvučeni, sve je manja, javljaju svetski mediji, prenosi Blic. Prema procenama Crvenog krsta Haitija, u potresu jačine sedam stepeni po Rihterovoj skali u utorak život je izgubilo između 45.000 i 50.000 ljudi, a tri miliona građana - trećina stanovništva te karipske države - povređeno je ili je ostalo bez krova nad glavom. U međuvremenu, na Ju tjub je postavljen video snimak na kojem se vidi trenutak kada počinje zemljotres.

Narod sada strahuje i od udara cunamija, epidemije kolere i naknadnih potresa koji su se već mogli osetiti na ostrvu, a neki od njih su bili jačine šest stepeni Rihterove skale. Stručnjaci upozoravaju da bi naknadni potresi mogli trajati danima. Tačan broj žrtava još je nepoznat, ali se pretpostavlja da je reč o nekoliko desetina hiljada ljudi, objavljuje Danas pod naslovom “Strahuje se da bi broj žrtava mogao dostići pola miliona”.

I dalje o uzrocima pada dinara

Deficit u budžetu bio je poznat i nije mogao da bude iznenađenje ni za koga, pa ni za Narodnu banku Srbije, izričita je ministarka finansija Diana Dragutinović koja se nikako ne slaže sa ocenom da nije bilo usaglašenih poteza između države i NBS pre udara na dinar. Jer, direktorka Trezora i viceguverner, zadužen za monetarnu politiku, zajedno su pravili plan isplata države, tvrdi ministarka finansija. A i kupovina dinara za devize koje je država povukla od MMF-a bila je najavljena, otkriva za Politiku ministarka Dragutinović. Samo četiri-pet milijardi dinara je moglo uticati na rast likvidnosti. U poređenju sa nekoliko milijardi evra koje je NBS „sterilisala” u periodu od 2006. do 2008. godine, ne bi se reklo da je to neki značajniji napor. Pri tome, ovaj rast likvidnosti bio je privremen jer je država od 4. do 12. januara povukla 12 milijardi dinara, dakle smanjila likvidnost. O tome svedoči rast depozita države na računu kod NBS, objašnjava ministarka u brojkama poteze pre havarije kursa dinara.

Pa ipak, kurs se još nije stabilizovao. Zašto? Zato što su, kako ukazuje i ministarka finansija, uzroci na drugoj strani.

Slabljenje dinara počelo još krajem oktobra, podseća Dragutinovićeva, kada je evro bio ispod 93, da bi već sredinom decembra dostigao 96 dinara. Ne ulazeći u diskusiju koji bi kurs odgovarao našoj privredi, a imajući u vidu stopu inflacije, visinu spoljne zaduženosti i platnobilansni deficit, ministarka finansija je sigurna da je (u odsustvu znatnijeg priliva kapitala) kurs presudno određen platnobilansnim kretanjima. Povećani uvoz, koji je karakterističan za poslednji kvartal, uticao je na rast tražnje za devizama. Drugi verovatni faktor je smanjenje zaduženosti privatnog sektora, kao što je to bilo krajem prošle godine, što će se sa sigurnošću znati tek kada budu raspoloživi podaci o stanju duga privatnog sektora. A kad kurs počne da se pomera, već je poznato, ugrade se negativna očekivanja koja dalje utiču na pomeranje kursa, piše u Politici.

Poslednja proklizavanja dinara na kursnim listama i te kako su uzdrmala biznis planove preduzeća za ovu godinu, ali i završne račune za prošlu. Upravo će sledećeg četvrtka privrednici razmatrati kako će se sprovoditi monetarna i devizna politika u ovoj godini na najavljenoj vanrednoj sednici Upravnog odbora Privredne komore Srbije, objavljuje Blic pod naslovom “Od dinara sve zavisi”.

Moguće povlačenje tužbe protiv Srbije

Dok se čeka inauguracija novog predsednika Republike Hrvatske Ive Josipovića (biće 18. februara, do kada traje Mesićev mandat), među glavnim temama o kojima ga pitaju sa svih strana jesu odnosi sa Srbijom i u tom kontekstu sudbina hrvatske tužbe za genocid. Josipović je o tome – naravno oprezno i političkim jezikom budućeg prvog čoveka hrvatske države – progovarao u više navrata, a kakve su realne šanse da se ta tužba protiv Srbije zaista povuče, upitali smo uglednog zagrebačkog advokata Antu Nobila. On smatra da je novi hrvatski predsednik voljan da u bliskoj budućnosti – kada se još poboljšaju odnosi između dve zemlje – pokrene povlačenje tužbe protiv Srbije, piše u Politici.

Klinton je lagao

Godinama su legije mudžahedina, zaodenute u belu boju islamskog mučeništva, sa zelenim trakama i kuranskim zapisima oko glave, ponosno defilovale Bosnom pred kamerama i reporterima sa Zapada.

Deceniju i po kasnije, dok je svet suočen sa smrtonosnim pretnjama terorizma, aktuelizuje se pitanje koliko je administracije Bila Klintona svojom politikom doprinela da upravo Zapad postane žrtva militantnog islama?

Bosanski mudžahedini i šahidi, oni koji su uz posredni blagoslov Vašingtona počinili krvave zločine protiv Srba i Hrvata, umešani su danas u mnoge terorističke akcije – ne samo protiv američkih interesa po raznim delovima sveta.

Klinton je svakako bio upoznat sa fundamentalističkim stavovima Alije Izetbegovića, člana „Fedaina islama”, radikalne islamske grupe osnovane u Iranu tridesetih godina 20. veka, čoveka koji je 1970. u svojoj „Islamskoj deklaraciji” pisao da „ne može biti ni mira ni koegzistencije između islamske vere i neislamskih socijalnih institucija”. Šef Bele kuće lagao je sve oko sebe, piše u Politici pod naslovom “Veliki muftija vašingtonski”.

Štrajk gladju - radikalnije

Deset radnica u Novom Pazaru, koje već 45 dana štrajkuju glađu, najavile su juče radikalizaciju protesta.

“Ova vrata će do daljeg ostati zatvorena. Više nećemo da zovemo ni hitnu pomoć ni novinare, niti bilo koga iz vlasti”, saopštila je predsednica štrajkačkog odbora Jasminka Milutinović, obrativši se novinarima kroz rešetke na vratima prostorije u kojoj ona i njene koleginice štrajkom glađu pokušavaju da ostvare pravo na otpremnine po osnovu socijalnog programa, kakve je dobilo više od 300 radnika tog preduzeća, a koje su jedino njima uskraćene, iako su bile na spisku. Reč je o sumi od 4.000 do 5.000 evra za svaku od njih, a radnice koje štrajkuju glađu tvrde da je taj novac uzeo neko drugi. Podsetimo, piše u Politici, iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku u decembru je saopšteno da su radnice Trikotaže „Raška“ u pravu, da je novac namenjen njima uzeo neko drugi i da one moraju da budu obeštećene.

Statistika i politika

Od ideje o statističkim regionima, koji su preduslov za dobijanje sredstava iz evropskih fondova za regionalni razvoj, za pola godine stiglo se do zahteva za referendumima u različitim krajevima Srbije u kojima su građani nezadovoljni nedavno utvrđenom mapom regiona. Referendumom prete Bošnjaci iz Raškog okruga, ali i Srbi iz Raškog i Zlatiborskog okruga. Istim mehanizmom izražavanja volje naroda zapretili su i Šumadinci iz Rekovca, koji negoduju što su uključeni u Istočni, a ne u Centralni statistički region.

Talasanja su započela zahtevom političkih predstavnika Bošnjaka za objedinjavanjem Novog Pazara, Tutina, Sjenice, Priboja, Prijepolja i Nove Varoši u jedan region, odnosno zahtevom koalicionim partnerima u vlasti da se poštuje obećanje dato u julu prošle godine da će ovih šest opština biti u istom statističkom regionu. Na to su se nadovezali Albanci s juga i Mađari sa severa Srbije, podsetivši na svoje stare težnje da se „njihove” opštine grupišu u podregione.

Kako će se završiti ova priča možda će biti jasnije posle sastanaka predstavnika bošnjačkih partija sa predstavnicima Vlade Srbije najavljenih za ovu nedelju, objavljuje Politika.

Isključenja grejanja zbog dugova

Građanima i toplanama širom Srbije, zbog velikih dugovanja, prete hladni radijatori. U Priboju mazuta samo za dan-dva. Isključenja moguća u Trsteniku. I Zaječar u problemuTOPLANA u Novom Pazaru ni u četvrtak nije grejala 1.500 domaćinstava, a hladni radijatori bili su i u mnogim firmama, kao i u dve škole. Najviše ispaštaju redovne platiše, koje se nisu pripremile za alternativne načine grejanja.
Kako je objašnjeno, za „Novosti“, u Ministarstvu energetike, iako su oni jesenas posredovali između toplana i Naftne industrije i „Srbijagasa“ u dogovorima za isporuku energenata, izmirivanje dugova je u isključivoj nadležnosti opština.

U Beogradu ne dozvoljavaju gradnju?

Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje, govori za Novosti o novim propisima o izgradnji i problemima u njihovoj primeni: “U glavnom gradu izdata samo jedna lokacijska dozvola. Sva podzakonska akta u roku, ali kasne dve uredbe. Uspeli smo da zaustavimo divlju gradnju.”

Po novom Zakonu o planiranju i izgradnji, koji je stupio na snagu 11. septembra prošle godine, u Beogradu je dosad izdata samo jedna lokacijska dozvola. A, pribavljanje tog dokumenta prvi je korak ka otvaranju gradilišta. Stotine novih, ali, nažalost, i starih predmeta čeka na paraf Sekretarijata za urbanizam glavnog grada. Ministarstvo za prostorno planiranje to više neće tolerisati. Kako, za Novosti, kaže ministar Oliver Dulić, i Beograd je dužan da sprovodi zakon kao i svi drugi gradovi i opštine koji su već izdali stotine lokacijskih i građevinskih dozvola. A, zbog ”ćutanja administracije” Ministarstvo može da preuzme nadležnost gradskog sekretarijata i reši nagomilane predmete, što ne bi bio ni prvi ni poslednji slučaj.

Predsednik opštine i trojica ministara

Trojica ministara Vlade Srbije, koje je predsednik opštine Inđija Goran Ješić optužio da ne vode računa o zahtevima lokalnih samouprava, kao ni o njegovim konkretnim zahtevima, odbili su juče da Ješićeve optužbe svode na partijski nivo.

Ješić je kritikovao ministra životne sredine Olivera Dulića i ministra za lokalnu samoupravu Milana Markovića „za donošenje loših zakona na koje predsednici opština ne mogu da utiču jer ne mogu doći do ministara“. On je optužio i ministra poljoprivrede Sašu Dragina da navodno već četiri meseca odbija da potpiše papir u vezi sa grinfild investicijom „Grundfosa“. Osim toga, Ješić je oštro napao DS da „funkcije dobijaju oni koji se skrivaju iza imena i glasova Borisa Tadića“.

Gladovanje uz penzije

U Srbiji oko 450.000 penzionera preživljava sa manje od 15.000 dinara mesečno! Predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost" Petar Mitrović kaže za Pres da više od polovine od ukupno 1.560.000 penzionera jedva sastavlja kraj s krajem, a veliki broj njih nema dnevno ni za hleb i mleko. Nastavak krize i zamrznute penzije u 2010. godini predstavljaće ogroman problem najstarijim sugrađanima, objavljuje Pres pod naslovom “450.000 penziionera u Srbiji gladuje”.

Čitav javni sektor traži povišicu

Odluka Vlade da u Elektroprivredi i Termoelektrani „Nikola Tesla“ plate porastu prosečno 7.000 dinara po zaposlenom, u sindikatima drugih javnih preduzeća primljena je kao signal za ispostavljanje istog zahteva, objavljuje Blic. Građani su, međutim, ogor­čeni zbog povišice date onima koji su među najplaćenijima u zemlji. U međunarodnim finansijskim institucijama kritikuju Vladu koja krši dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom da i ove godine zarade javnog sektora ostaju zamrznute.

Ukoliko Izvršni odbor Sindikata Telekoma danas tako odluči, svi zaposleni u ovom preduzeću od 1. februara stupiće u štrajk, najavljuje Danas. Nezadovoljni što se radnicima Telekoma, kao „tržišnog i profitabilnog“ preduzeća, neće povećati zarada, sindikati su obavestili Vladu i resorno ministarstvo da će, ukoliko ne izađu u susret njihovim zahtevima početi sa štrajkom.

Plate političara

Plate poslanika, ministara i ostalih funkcionera vraćaju se na nivo iz aprila prošle godine. Do kraja godine neće biti dodatnih povećanja zarada, poručuju iz Vlade i Skupštine, objavljuju Novosti. Koverte poslanika, ministara i ostalih državnih funkcionera od sledećeg meseca u proseku će biti deblje za desetak hiljada dinara. Oni će u februaru, kada na red dolazi isplata januarskih zarada, dobiti iznose koji neće, kao do sada, biti umanjeni za ”solidarni porez”. Zakon o privremenom smanjenju plata, kojim su dodatno oporezovane sve plate u državnom aparatu veće od 40.000, imao je ograničen rok trajanja i prestao je da važi 31. decembra. To znači da će sada zarade funkcionera automatski biti vraćene na nivo iz aprila prošle godine, rečeno je Novostima u Ministarstvu finansija. Međutim, tu će biti i kraj ”povećanju” plata kojem državni funkcioneri mogu da se nadaju tokom 2010.

Predizborne senzacije

“Vladika udbaš hoće da postavi patrijarha” naslov je u Blicu gde piše kako Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda) ne planira sebe da isturi kao jednog od trojice kandidata za patrijaršijski tron jer za to ima debele lične razloge. Međutim, objavljuje ovaj list, Kačavenda nastoji da obezbedi da tok Sabora odrede on i njemu odane vladike, tako da svi kandidati, njih trojica, budu iz kruga njemu bliskih episkopa. Na taj način, ma ko bio izabran, zvorničko-tuzlanski vladika bi daleko od očiju javnosti, kao i do sada, imao najveći uticaj u SPC i u tokove novca. On je dobar deo svog staža u crkvi posvetio i radu za obaveštajnu službu, o čemu svedoče zapisi službi još iz perioda stare Jugoslavije. O tome postoji znatan broj dokumenata. Angažmanom u službi i njenom preporukom doveden je na mesto episkopa 1978. godine.