HAG NIJE REKAO DA JE KOSOVO DRŽAVA

Obraćanje ministra spoljnih poslova Srbije pred Savetom bezbednosti UN. Selo koje je izgradila ’Oluja’. Prošle godine su u EU najvredniji bili Rumuni i radili su više od propisanih 40 sati nedeljno

Kosovo ostaje teritorija pod međunarodnim režimom

Gotovo sva dnevna štampa na prvim stranama objavljuje obraćanje ministra spoljnih poslova Srbije pred Savetom bezbednosti UN. „Debata u Generalnoj skupštini UN o predlogu rezolucije Srbije prilika je da se države članice ujedine oko jasne i odlučne poruke, jer će u suprotnom biti uspostavljen univerzalno primenjiv presedan gotovog modela jednostrane secesije“, upozorio je Vuk Jeremić juče u Njujorku. Osvrćući se na mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu, Jeremić je ocenio, piše Politika, da je sud potvrdio da Kosovo ostaje pod upravom administracije UN, na osnovu Rezolucije 1244 i Ustavnog okvira Unmika, „što znači da je to i dalje teritorija pod međunarodnim režimom, na osnovu mandata Saveta bezbednosti“. Pride, podsetio je srpski ministar, „sud nije prihvatio mišljenje da jednostrano proglašena nezavisnost Kosova predstavlja jedinstven slučaj, niti tvrdnje Prištine da je Kosovo država“.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun ocenio je da je svukupna situacija na Kosovu relativno mirna, ali i ukazao na politički delikatnu situaciju na severu, pišu Novosti. Uz ocenu da izveštaj obuhvata period pre mišljenja MSP-a, Ban Ki Mun je naveo da je 24. juna pismom pozvao EU da zajedno sa UN dogovore zajednički nastup. Iz Brisela je stigao odgovor da „EU želi da pomogne Beogradu i Prištini da nastave svoj put ka Evropi“.

Zbog „Oluje“ Gotovini preti 27 godina

U nedelji kada se Srbija seća egzodusa za vreme „Oluje“ 1995, Tužilaštvo Haškog tribunala traži od sudija da hrvatskog generala Antu Gotovinu osude na 27 godina, između ostalog, i zbog progona Srba iz Kninske krajine. Tužilaštvo traži, a objavljuju Novosti, da drugooptuženi general Ivan Čermak bude kažnjen sa 17 godina zatvora, a Mladen Markač sa 23.

Završne reči ovoj trojici hrvatskih haških optuženika biće održane pred Tribunalom od 30. avgusta do 2. septembra. Optuženi su za progon, prisilno premeštanje i deportaciju, pljačkanje javne i privatne imovine, bezobzirno razaranje naselja, ubistva i nehumana dela i okrutno postupanje prema srpskim civilima u Krajini od početka avgusta do kraja septembra 1995. Ova dela Hag kvalifikuje kao zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Danas objavljuje priču iz naselja Busije kod Batajnice, koje je nastalo 1997. „kada je radikalska vlast u Zemunu prodala izbeglicama iz Hrvatske isparcelisane njive“. „Stevo Golijan iz Pakraca zabo je te godine prvu tarabu u oranicu i ogradio svoj plac. Nije ni pomišljao da će tu, za 15 godina, iz blata iznići naselje pored puta Beograd-Zagreb. Danas je to selo sa više od 5.000 odraslih i oko 500 dece“, piše Danas u tekstu pod naslovom „Selo koje je izgradila ’Oluja’“.

„Deža vi“

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić ocenjuje za Danas da Srbija može da se prikloni ili EU ili Pokretu nesvrstanih, „a sedenje na dve stolice ne uliva mnogo poverenja državama članicama EU da je Srbija posvećena integracijama, kao što ne uliva mnogo poverenja među naše susede koji su ili članice ili kandidati za članstvo“.

Sledeće godine jedan od skupova posvećen 50. godišnjici od prvog sastanka Pokreta nesvrstanih zemalja održaće se u Beogradu. Nesvrstavanje je „lepa uspomena“, kaže Simić, ali „nije privlačna alternativa“ da Srbija dobije ulogu naslednice SFRJ. Ovaj sagovornik Danasa dodaje da ni Tito nije gubio iz vida značaj Vašingtona i Moskve, a da su Nesvrstani bili „jezičak na vagi bipolarnog sveta“.

Dinkić ostaje pri svome

Nakon što je juče objavila da maltene jedino ministar ekonomije Mlađan Dinkić zagovara plan suprotan očekivanjima MMF-a, Politika danas donosi intervju sa ovim funkcionerom. On, naime, brani stav da se podsticanjem potrošnje gura rast, odnosno da je „povećanje svih vidova potrošnje jedini način da se velika depresija izbegne“. „Dakle, da se prekine s politikom stezanja kaiša, koju zagovara ne samo MMF, nego i neke vlade evropskih zemalja i da se krene sa politikom stimulisanja potrošnje kako bi se digla ukupna svetska tražnja i na taj način doprinelo povećanju proizvodnje i rastu zaposlenosti... Mislim da je sada u Srbiji pravo vreme da se ovo primeni“, kaže Dinkić.

MMF ipak smanjuje penzije

Politika objavljuje razgovor sa Bogdanom Lisovolikom, stalnim predstavnikom MMF-a u Srbiji, koji komentariše izdvajanja iz budžeta za srpske penzionere. Lisovolik je demantovao spekulacije da MMF traži da penzije budu 40 odsto prosečne plate. Taj će odnos, kaže on, „biti znatno iznad“. „Ali, iskreno, očekujem pad sa trenutno visokog sadašnjeg nivoa. U suprotnom, Srbija jednostavno neće moći da finansira svoje visoke rashode za penzije, koji sada u bruto društvenom proizvodu učestvuju sa oko 13 odsto“, ističe predstavnik MMF-a, navodeći da u EU, samo Grčka i Italija imaju veće učešće rashoda za penzije u BDP-u od Srbije.

Dinar u depresiji, i to dvaput

Večernje novosti objavljuju prvi intervju sa novim guvernerom Narodne banke Srbije Dejanom Šoškićem koji uglavnom govori o kursu dinara. Za kreiranje i sprovođenje monetarne politike, kaže Šoškić, odgovorna je NBS, „ali to ni u kom slučaju ne znači da nije potrebna saradnja i Vlade, i NBS, i drugih institucija“. „Ono što sada imamo je postepena depresijacija i, ako pogledate šta se dešava sa drugim valutama koje imaju takav režim kursa, u odnosu na činjenicu da je nivo kursa dinara od početka godine promenjen za nešto više od 10 odsto, takva korekcija se ne može smatrati preteranom“, kaže novi guverner, objašnjavajući da se na to može uticati ili jačim intervencijama iz deviznih rezervi ili restriktivnom monetarnom politikom, „a i jedno i drugo imaju svoju cenu i posledice“.

Prvi intervju s novim guvernerom objavljuje i Blic. Šoškić, takođe, govori o kursu (na pojedinim mestima, gotovo ima i iste formulacije). „Na devizni kurs se može uticati ili intervencijama iz deviznih rezervi ili promenom stepena restriktivnosti monetarne politike. Pritom se mora imati u vidu da nijedna od ovih mera nije besplatna – intervencije iz rezervi su skupe i mogu da vode ka dodatnom zaduživanju, a restriktivna monetarna politika može da dovede do nelikvidnosti u privredi i manjeg bruto domaćeg proizvoda u odnosu na realni potencijal domaće ekonomije“, kaže, još jednom, Šoškić.

Klince desničare Pančić nervirao?!

MUP je juče saopštio da je „rasvetlio napad na novinara Teofila Pančića i uhapsio dve osobe“, piše Politika. Kako je obelodanio ministar Ivica Dačić, privedeni su Danilo Žuža (19) i Miloš Mladenović (18) iz Beograda. Zadržani su na 48 sati i biće privedeni dežurnom istražnom sudiji Osnovnog suda u Beogradu.

Žuža je uhapšen u stanu u Rakovici, a Mladenović u Novom Beogradu. Miloš se jedno vreme krio u Kladovu, a odmah po dolasku u Beograd je uhapšen. Osumnjičeni su, piše Politika, članovi desničarskih organizacija, najverovatnije „Obraza“ i „Anti-antifašističke grupe“. Žuža i Mladenović su navodno izjavili da su napali Pančića jer im se nisu dopadali njegovi komentari.

Identitet je utvrđen na osnovu DNK analize, tragova uzetih sa palice kojom je Pančić pretučen.

Sagovornik iz MUP-a rekao je za Press da su mladići na saslušanju ispričali da im Pančić odavno smeta zbog „otvorenih antisrpskih stavova, kritike Srpske pravoslavne crkve i što podržava i brani homoseksualce“. Oni su policiji objasnili i da im niko nije naredio da ga napadnu, već da su to učinili „jer ih nervira“, kao i da su ga pratili još sa Zelenog venca.

Pančić je za Danas i Press istakao da je zadovoljan što je policija uhapsila osumnjičene, kao i da to dokazuje „da je postojala politička volja da se slučaj reši“. „Važno je, ne zbog mene, već zbog elementarnog društvenog zdravlja da se takvi nasilnici i ekstremisti suoče sa zakonom, a ne da misle da su izvan njega“, kaže on za Danas.

Uzeše Kariću svih 85 vila i stanova

Ministarstvo pravde Srbije zatražilo je od Rusije zvanično obaveštenje da li je Bogoljub Karić dobio azil u toj zemlji ili ne, pišu Večernje novosti. Zahtev je upućen diplomatskim putem još u petak, a očekuje se da odgovor stigne do kraja ove nedelje.

Pre samo desetak dana, ministarstvo je demantovalo napise u medijima da je Karić dobio politički azil u Rusiji. Interpol je pre tri godine obavestio minstarstvo da se bivši vlasnik „Mobtela“ zaista nalazi u Rusiji.

Beograd je inače raspisao poternicu za predsednikom Pokreta „Snaga Srbije“ kao osumnjičenim da je državu oštetio za 40 miliona evra. Karić je pobegao iz Srbije u februaru 2006. godine i nekoliko puta preko advokata nudio kauciju sudu. Sredinom te 2006. pokrenuta je i istraga za „Mobtel“.

Blic donosi informaciju iz izvora bliskih finansijskoj istrazi porodice, da Karićima preti oduzimanje 85 stanova i vila, i gotovo 50 automobila. Ovo su podaci o imovini koja je u vlasništvu Karića, do kojih su istražni organi došli – dosad. Na listi je, takođe, i više od deset preduzeća.

Optužnica će, piše Blic, biti podignuta u septembru i njome će biti obuhvaćeno gotovo 30 istraga koje su pokrenute protiv 25 osoba za zloupotrebe. Tužilaštvo će podneti zahtev sudu prvo za privremeno, a zatim i trajno oduzimanje imovine.

Bojović naručio ubistvo Delića?

Pošto se saznalo da se usred pucnjave u noćnom klubu u Budvi našao i Duško Šarić, brat odbeglog narko-bosa Darka Šarića, kao i da je jedan od onih koji su nosili oružje bio i Vladan V, zvani Ožiljak, Večernje novosti danas pišu da Ožiljak zapravo, po nalogu Luke Bojovića, trebalo da u toj diskoteci ubije Ivana Delića. Ove namere osujetili su telohranitelji Delića i Šarića. „Uspeli su da ga spreče i teško pretuku“, pišu Novosti.

Vlada Ožiljak koji je navodno proteran iz Francuske, ušao je, piše ovaj list, u diskoteku bez oružja. U toku večeri, pištolj mu je „doturio pomagač izvan diskoteke“.

I naravno „Grand“...

Blic se u ovom izdanju bavi i prekidom saradnje vlasnika „Pinka“ Željka Mitrovića i Saše Popovića i Lepe Brene ispred „Grand produkcije“. List navodi da je Popović dobio „nepristojnu ponudu“ od bogatog grčkog biznismena Minosa Kirjakua koji drži „Foks“, koji je za tri sezone „Granda“ ponudio 15 miliona evra! Press, doduše, piše da se radi o pet sezona, a ne o tri.

Kirjaku navodno želi da napravi najgledaniju televiziju u zemlji (koja će se na jesen zvati PST ili Prva srpska televizija), a kako drugačije, nego uz „Grand“.

Popović bi, piše Blic, trebalo da prenese sve svoje emisije na „Foks“, a Mitrović u ovom momentu jednostavno nije mogao da izađe sa boljom ponudom od Kirjakuove. Dosad im je, nezvanično, davao „tričavih“ milion evra po sezoni. Press navodi i da je, nakon što je Popović tražio i od Mitrovića 15 miliona, ovaj bio spreman da plati jedva 10, te su pregovori propali.

„Pink“ planira da ovaj gubitak u programu nadomesti novom sezonom „Farme“ već na jesen, pa će „Grand“ i „Farma“ sada ići maltene simultano sa dve televizije, a počela je i borba za estradne pevače. Mitrović je aktivirao produkciju „Pink rekords“ i već je pokrenuo pregovore sa brojnim folkerima. Ovo je, piše Blic, „uvod u pravi medijski estradni rat koji predstoji u sledećem periodu“.

Press dodaje svoja saznanja da je Mitrović uručio otkaz Popoviću „zbog bahatog ponašanja“. „Željko već neko vreme ima problem u komunikaciji sa Sašom Popovićem, jer on zbog velikih rejtinga svojih emisija smatra da ima više prava u kreiranju programa ’Pinka’. Često je sebi dozvoljavao da u emisijama iznosi strogo poverljive informacije“, kaže izvor Pressa.

„Najstariji narod“, a lenj

Press piše da srpski radnici ubedljivo najmanje rade u poređenju sa svim zaposlenim u bilo kojoj zemlji EU. Evropski prosek je nedeljno 39,5 efektivnih radnih sati, dok kod nas on izađe jedva na 30 sati i 25 minuta. „Treba naglasiti da je ovaj donos još nepovoljniji za nas kada se uzmu u obzir samo podaci iz državne službe. U Uniji poslodavaca Srbije kažu da je u državnom sektoru taj prosek poražavajućih 18 sati i 20 minuta, ali nas ’vade’ privatna preduzeća gde zaposleni nedeljno efektivno u poslu provedu 36 sati i 15 minuta“, piše ovaj list.

Inače, prošle godine su u EU najvredniji bili Rumuni i radili su više od propisanih 40 sati nedeljno, dok su „najopušteniji“ bili Finci koji su radili „tek“ 37 sati i 18 minuta.