GUVERNER I TELEKOM UZDRMALI POVERENJE U VLADU

Čitaoci Blica ocenili dvogodišnji rad vlade kao „očajan”. Srbija je, po metodologiji Evropske unije među zemljama sa najjeftinijom hranom, ali kada se uporede prosečne plate i tu smo na začelju liste. Obraćajući se SB UN, vanredno sazvanom na zahtev Srbije povodom nedavnog napada na stanovnike severnog dela Kosovske Mitrovice, predsednik Tadić je istakao da je taj incident bio pokušaj da se povećaju međuetničke tenzije.

Bilans vlade

Vladu Srbije ni u drugoj godini mandata nisu mimoišle brojne afere i kontroverze na ekonomskom planu, a kada u istoj godini guverner centralne banke pod još nerazjašnjenim okolnostima i usred ekonomske krize odluči da napusti funkciju i uz to bude doneta odluka da u prodaju ide najvrednije preduzeće u zemlji, ne može se reći da je sve išlo po planovima, objavljuje Danas pod naslovom "Guverner i Telekom uzdrmali poverenje".

Šta je, kada je o ekonomskim obećanjima reč, pisalo u Cvetkovićevom ekspozeu, na početku mandata ove vlade pre dve godine, koji je svega nekoliko meseci kasnije „zgužvala i pocepala” recesija? Pojedini privrednici i ekonomisti ističu kako globalna nestabilnost ne može da bude opravdanje, jer bi Srbija bila u krizi i bez svetske krize. Privreda je prošle godine zabeležila pad od 2,8 odsto, ove godine se očekuje rast od 1,5 procenata, dok je nezaposlenost povećana na 19,2 odsto, piše u Politici.

Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, smatra da sada nema mnogo smisla ceniti uspešnost ili neuspešnost vlade po tome da li je ostvarila ciljeve koje je pre dve godine zacrtala, jer ih je kriza učinila besmislenim.

„Recimo, deficit na tekućem računu je čak i manji nego što se planiralo da bude u 2012. godini, ali to je zbog recesije. Slično je i sa stopom inflacije”, kaže Politikin sagovornik.

Srpski ministri su više nego zadovoljni svojim radom na polovini mandata Vlade, piše u Novostima. Članovi kabineta Mirka Cvetkovića teško uspevaju da se sete neuspeha u prve dve godine, spisak rezultata im je podugačak, a od jedan do pet, samo je ministarka Verica Kalanović dala ocenu manju od četvorke - tri plus! Vrlo dobrim, sebe i svoje kolege ocenili su Dragan Šutanovac, Žarko Obradović, Goran Bogdanović, Bogoljub Šijaković i Sulejman Ugljanin, dok su ostali ocenjivanje prepustili građanima. Novosti objavljuju anketu među ministrima sa pitanjem: Koji su najveći uspesi, a koji neuspesi u prvoj polovini mandata Vlade Srbije.

Kada je na današnji dan, pre dve godine, formirana Vlada Republike Srbije, programski ciljevi su usmereni na najkrupnije probleme sa kojima se država suočila, piše za Blic Mirko Cvetković, premijer u tekstu pod naslovom "Izbegli smo fatalne posledice krize". Srbija iscrpljena sukobima, dugogodišnjom izolacijom, tranzicionim iskušenjima, sa razorenom privredom i društvo razorenog socijalnog tkiva, sa teškim problemom Kosova i Metohije, najvećim brojem izbeglica u Evropi i izrazito krupnim demografskim teškoćama, na izborima se opredelila za evropsku budućnost, razvoj demokratije, očuvanje državnog suvereniteta i integriteta, razvoj ekonomije i borbu protiv kriminala i korupcije. Ni manje zemlje, ni više strateških interesa.

Najveći i gotovo jedini plus Vlada Srbije je ostvarila u evropskim integracijama - obezbedila je građanima putovanje bez viza, podnela kandidaturu za članstvo u EU, omogućena je ratifikacija sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, poboljšani su odnosi u regionu. Sve ostalo je, kako komentarišu čitaoci Blica zahtevajući da se u anketu o ocenama dve godine rada Vlade uvede ocena minus pet, "očajno". I pored velike krize, iz koje se ne vidi izlaz, Vlada je uspela da očuva socijalni mir, objavljuje Blic pod naslovom "Čitaoci Blica ocenili dvogodišnji rad vlade kao „očajan”: Ministri dobili slabu dvojku."

Hrana i plate

Srbija je, po metodologiji Evropske unije među zemljama sa najjeftinijom hranom, ali kada se uporede prosečne plate i tu smo na začelju liste. Makedonci ubedljivo najmanje izdvajaju za hranu među čak 37 evropskih zemalja, a istovremeno su im najniži i troškovi života, piše u Novostima.

Osim Makedonije, jeftinije od nas se hrane u Bugarskoj, Rumuniji i Poljskoj. Bugarski prosek plate je skoro kao naš, a Makedonci nam odnedavno “beže” za oko 10 evra. Građani Rumunije u proseku zarađuju oko 40 evra više od nas, ali na hranu daju četiri odsto manje. Poljaci u proseku zarađuju za nas neverovatnih 1.200 evra, što je skoro četiri puta više od nas. A, troškovi za hranu su im pet odsto manji.

Zahtevi poljoprivrednika

Asocijacija poljoprivrednika Srbije započela je juče protestnu vožnju poljoprivrednim mašinama u mnogim opštinama gde to udruženje ima predstavništva, sa zahtevom da se hitno obustavi uvoz mleka i svinjskog i junećeg mesa, reše problemi otkupa poljoprivrednih proizvoda i suzbiju monopoli na tržištu, javlja Politika. Protesti, prema izveštajima, ipak nisu bili masovni kako se očekivalo pa se čini da je zemljoradnicima preče da, kada je izvesno da će rod biti manji, požanju žito, a da će posle da se preganjaju sa državom.

Zahtevi Asocijacije su poznati, cena pšenice od 15 dinara po kilogramu, zabrana uvoza svinjskog mesa i mleka, cena tovljenih svinja 140 dinara, junadi 1,7 evra i otkupna cena mleka 32 dinara.

Zahtev medjunarodnoj zajednici

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče u Njujorku da će Srbija biti prinuđena da preispita svoj odnos prema međunarodnom prisustvu na Kosovu i Metohiji ukoliko međunarodni faktori ne uskrate podršku destabilizujućim potezima Prištine.

Predsednik Srbije istovremeno je ukazao da je sprovođenje plana u šest tačaka, koji je svojevremeno predložio generalni sekretar UN a podržao Savet bezbednosti, jedini način da se uspostavi stabilnost na Kosovu.

Obraćajući se SB UN, vanredno sazvanom na zahtev Srbije povodom nedavnog napada na stanovnike severnog dela Kosovske Mitrovice, predsednik Tadić je istakao da je taj incident bio pokušaj da se povećaju međuetničke tenzije i sabotiraju nastojanja da se dođe do održivog mira u pokrajini.

„To je još jedna pogubna posledica zlonamernog plana, iza koga delimično stoji takozvana Međunarodna civilna kancelarija Pitera Fejta, da se na severu pokrajine uspostavi nelegalni i neželjeni režim”, rekao je Tadić i precizirao da su dve bombe na učesnike mirnog protesta protiv uspostavljanja kancelarije takozvane kosovske vlade bačene iz dvorišta koja pripadaju Albancima. „Zahtevamo od međunarodne zajednice da se postara da se ništa slično u budućnosti ne ponovi i da nelegalna kancelarija u severnom delu Kosovske Mitrovice ostane zatvorena”, rekao je Tadić i dodao da kosovskim Albancima mora biti jasno stavljeno do znanja kakve će biti posledice svakog posezanja za unilateralnim potezima.

"Tadić: Nasilje mora biti kažnjeno", naslov je u Novostima.

Zahtev UN za demanti

Monstruozne optužbe protiv Srba u BiH, već celu deceniju, ostaju zapisane u Izveštaju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, iako nikada nije potvrđeno da su istinite.

Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, na čelu sa direktorom Milivojem Ivaniševićem, zato je presavio tabak i traži od UN i njenog rukovodstva da zbog istine naknadno ispravi svoj dokument, objavljuju Novosti pod naslovom "Izbrisati lažne zločine". Pismo je upućeno generalnom sekretaru Ban Ki Munu, predsedavajućem Saveta bezbednosti i predsedniku Generalne skupštine. Povod za obraćanje su neistinite i neutemeljene optužbe koje su iznete u jednom delu (završnog) Izveštaja generalnog sekretara od 15. novembra 1999. godine o stanju u BiH.

U Ananovom tekstu piše:

„Pošto je Srebrenica, jula 1995. pala pod opsadu srpskih snaga, desio se užasan masakr nad muslimanskim stanovništvom. Dokazi koje je Tužilaštvo predstavilo opisuju scene nezamislivog divljaštva: hiljade ljudi je pobijeno i zakopano u masovne grobnice; stotine ljudi zakopano je živo, muškarci i žene sakaćeni su i klani; deca su ubijana pred očima svojih majki, deda je bio prisiljen da pojede jetru svog unuka. Ovo su istinske scene iz pakla...“

Ivanišević odlučno pobija ovako sastavljen Ananov raport.

"To su monstruozne optužbe koje ni posle deceniju i po nisu potvrđene", kaže Ivanišević

Nuklearka

Srbija će biti partner u izgradnji druge bugarske nuklearne centrale „Belene”, izjavio je u Sofiji bugarski premijer Bojko Borisov, nakon susreta sa potpredsednikom ruske Vlade Viktorom Zubkovim. On je rekao da se nada da će do septembra biti jasni rezultati intenzivnih razgovora koje u vezi sa izgradnjom nuklearke vodi sa komesarom EU za energetiku Ginterom Etingerom i srpskim premijerom Mirkom Cvetkovićem, objavljuje Politika.

Borisov je ruskom vicepremijeru postavio uslov da se cena za „Belene” smanji za 40 procenata, ističući da je septembar rok do kada i ruska i bugarska strana treba da razjasne sva nerešena pitanja u vezi sa gradnjom nuklearke. Zubkov je, međutim, rekao da takav rok ne postoji jer su sve primedbe, a bilo ih je oko 8.000, dobile odgovore.

Generalštab ostaje u ruševinama

Ni 11 godina posle NATO bombardovanja ne zna se ništa o daljoj sudbini srušenih zgrada nekadašnjeg Generalštaba i Ministarstva odbrane u ulici Kneza Miloša u Beogradu! Dok nadležne vojne vlasti i Republička direkcija za imovinu predlažu prodaju u viđenom stanju, što znači zidanje potpuno novih objekata, arhitekte se protive tome i traže da se zadrži izvorni izgled ovih zgrada. Ovakvo stanje, kažu upućeni, može da potraje još deset godina, piše u Presu pod naslovom "Bruka i sramota - Ruševine ostaju još 10 godina?!"

Guverner Šoškić

Predsednik Srbije Boris Tadić predložio je Dejana Šoškića za novog guvernera Narodne banke Srbije (NBS), saopštila je pres služba predsednika Republike.

Tadić je predložio Skupštini Srbije da izabere Šoškića za guvernera Narodne banke. Šoškić je predsednik Saveta NBS.

Dosadašnji guverner NBS Radovan Jelašić podneo je ostavku 23. marta iz, kako je naveo, ličnih razloga.

Predsednik Saveta Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je Tanjugu da je prihvatio kandidaturu za guvernera centralne banke, prenosi Politika.

Male stranke čuvaju blanko ostavke

Članovi SPS i G17 plus u Vladi nisu spremni da podrže izmene Zakona o lokalnim izborima kojima je predviđen mešoviti izborni sistem kojim bi bile ukinute blanko ostavke jer se plaše da ne bi mogli da kontrolišu svoje poslanike i odbornike, tvrde izvori Blica u vladajućoj koaliciji u tekstu pod naslovom "SPS i G17 čuvaju pozicije".

Pozadina istrage o pozadini atentata

Bivši šef vojne bezbednosti general Aco Tomić kaže u intervjuu za Pres da ne strahuje od pokretanja nove istrage o političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića. Tomić naglašava da nema apsolutno ništa sa tim ubistvom i ističe da bi „odavno bio streljan da su mu u 'Sablji' našli bar i mrvicu odgovornosti".Tomić tvrdi da se priča o njegovoj odgovornosti danas, sedam godina kasnije, ponavlja iz političkih razloga. On je uveren da CIA ne može da mu oprosti otkrivanje špijunske afere 2002. i da mu zato Amerikanci smeštaju optužbe, objavljuje Pres pod naslovom "CIA mi smešta ubistvo Đinđića".

Oprezno sa izjavama "zemunaca"

Izjave Miloša Simovića i Sretka Kalinića, kako su sa zamenikom specijalnog tužioca i inspektorima policije pričali o političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića nisu bitne za otkrivanje ljudi, koji su stajali iza atentata. Ovom rečenicom u utorak je za Novosti započeo priču advokat Rajko Danilović, punomoćnik porodice pokojnog premijera, posle spekulacija da su uhapšeni "zemunci" otkrili ko je navodio atentatore. Prema Danilovićevim rečima sa "zemuncima" se mora pričati sa oprezom, jer su sa kredibilitetom da im se ne može odmah verovati, da se sve ono što kažu mora proveravati drugim dokazima i činjenicama. Danilović napominje da mu je jasno što je protiv Šešelja tužilaštvo prekinulo postupak, jer je on već bio u Hagu i to bi samo zadržavalo istragu. Međutim, nisu mu jasni razlozi za odustajanje od Ace Tomića i ostalih.

Tužilaštvo za organizovani kriminal treba da preispita sve navode policijskih izveštaja vođenih u akciji „Sablja“, detaljno da analizira postojeće sudske spise, zapise i iskaze iz tog perioda i ponovo prouči svedočenje ubijenog svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka. U njegovim izjavama su dokazi važni za istragu o političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića, kažu izvori Blica bliski policijskom vrhu u vreme „Sablje“.

Nije bilo trovanja pacijenata

Svi pacijenti Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu lečeni su u skladu sa vrstom bolesti, po propisanim dozama i po međunarodno prihvaćenim protokolima i standardima. To je ustanovila vanredna provera kvaliteta rada, koju je metodom slučajnog izbora sprovela Komisija Ministarstva zdravlja. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao je da nije istina da su na Institutu za onkologiju davane prekomerne doze citostatika. Ministar zdravlja je dodao da je privođenje lekara „ogroman udarac struci", ali je naglasio da je sada najvažnije utvrditi istinu i činjenice. Milosavljević je najavio i da će uskoro biti objavljeni rezultati najnovijeg istraživanja o korupciji u zdravstvu Srbije.
Reagujući na izjavu Milosavljevića, ministar policije Ivica Dačić kaže za Pres da on i policija nikada nisu tvrdili da su obolelima davane veće doze!

Prebijanje u kladionici

Četvorica mladića i dve devojke, koje je kao goste kladionice „Monako“ u zemunskom naselju Galenika pretukla patrola policije u noći između subote i nedelje, tvrde da su napadnuti bez ikakvog razloga, kao i da brutalnost dvojice policajaca potvrđuje video zapis sigurnosnih kamera lokala, piše u Blicu.

Holandija u finalu

Fudbalska reprezentacija Holandije plasirala se u finale Svetskog prvenstva u Južnoj Africi pošto je u Kejptaunu pobedila Urugvaj sa 3:2 (1:1) u prvom polufinalu. Protivnik Holandije u nedeljnom finalu biće pobednik duela trostrukog svetskog prvaka Nemačke i aktuelnog evropskog šampiona Španije u sredu od 20.30 časova, javlja Politika.