GRCIMA DOSTA I VLASTI I OPOZICIJE

Posle eksplozije protesta i nasilja Grčka se našla u teškoj krizi. Sva evropska štampa komentariše dogadjaje u ovoj zemlji, uglavnom oštro kritikujući njenu vladu i političare.
Britanski The Daily Telegraph konstatuje poraz grčke politike: "Nijedna važna politička formacija nije se proslavila tokom ove krize. Nea Dimocratia Kostasa Karamanlisa nije uspela da kontroliše dogadjaje, a socijalisti Georgisa Papandreu cinično su ih upotrebili da bi zahtevali ostavku vlade i nove izbore. To se medjutim neće uskoro dogoditi. Grčka se je rastrgana u unutrašnjim sukobima u trenutku kada joj je najviše potrebno da se okrene borbi protiv dugova ...”, piše list. Dnevnik ocenjuje da su slabosti Karamanlisove vlade postale očigledne poslednjih dana jer ona nije bila u stanju da nametne finansijsku disciplinu, da liberalizuje tržište rada i reformiše penzioni sistem. “Konačno zabrinjava činjenica da jedna zemlja članica EU i NATO-a dospe u ovako očajno stanje”, zaključuje The Daily Telegraph.

Izveštavajući o dogadjajima u Grčkoj, madjarski Népszabadság pita se u naslovu "Koliko će izdržati demokratija". Madjarski dnevnik ocenjuje da u Grčkoj vlada politička kriza. Nije samo vlada izgubila poverenje naroda već i ukupan politički sistem u Grčkoj. “Grčka politika zasnovana je na porodici. Decenijama se u političkim dinastijama prenosi vlast s generacije na generaciju. Ovaj klanovski sistem izgleda da je sada na izdisaju", ocenjuje list aludirajući na Karamanlise i Papandreue.

Holandski De Volkskrant kritikuje "zardjale političke, ekonomske i administrativne strukture" u Grčkoj. "Grčka je zemlja u kojoj svuda vlada klijentelizam. Kada su zemlju 2007. godine zahvatili požari vlast je pokazala da je užasno nesposobna. Isto smo videli ovih dana kada je reč o neredima i nasilju", ocenjuje holandski dnevnik.

Grčki I Kathimerini, iako blizak vladi, prisiljen je da pogleda stvarnosti u oči. “Premijer uzalud pokušava da sledi dogadjaje. Sa nesposobnim ministrima izgubio je kontrolu nad jednom vrlo opasnom situacijom što je za zemlju katastrofalno. Policija, lišena plana i reda, prepuštena je improvizaciji. Slike policije koja je na patetičan način dopuštala da na nju padaju kamenje i Molotovljevi kokteli - delovale su nestvarno... Narod traži novog lidera koji omogućio da se vrati poverenje u institucije, koji bi okončao imunitet političara, novinara i ostalih uglednika... i koji bi imao hrabrosti da se bori protiv korupcije. Takve ličnosti medjutim nema”, piše grčki dnevnik.

Nemačko izdanje lista Financial Times izveštava da se u Briselu danas održava samit šefova država i vlada koji će, izmedju ostalog, raspravljati i o Lisabonskom ugovoru odnosno novom evropskom ustavu koji je za sada mrtvo slovo na papiru jer sve zemlje treba da ga ratifikuju. Veoma je mala mogućnost da to učini Češka, ali i Irska koja ga je već odbila na referndumu. Postoje najave da bi Irci mogli da idu na “popravni” i ponove referendum sa veoma neizvesnim ishodom. Irci izmedju ostalog postavljaju uslov svih uslova - da imaju svog komesara u budućoj Evropskoj komisiji. Novi ustav predvidja da se ukine pravilo da svaka zemlja članica ima svog komesara jer bi dalje proširivanje proizvelo suviše glomaznu i neefikasnu Komisiju.

Francuski L'Express objavljuje tekst esejiste Žaka Atalija o političkoj evoluciji Grenlanda koji bi progresivno uskoro mogao da postane nezavisna država. Za sada su se njegovi stanovnici na nedavnom referendumu opredelili za proširenu autonomiju u okviru Danske. “Ova masa leda koja se začudo zove Grenland što znači zelena zemlja, postaje jedan od najvažnijih geopolitičkih faktora. Na prvi pogled to nije zemlja iz bajke: temperatura je uglavnom ispod nule, a 57 hiljada stanovnika beleže rekorde po broju samoubistava i alkoholizmu. Uprkos tome stanovnici Grenlanda nedavno su učinili korak ka nezavisnosti zato što bi klimatsko zagrevanje moglo ovu zemlju da učini pogodnijom za stanovanje... Grenland najverovatnije poseduje 30 do 90 milijardi barela nafte i 47 milijardi kubnih metara prirodnog i tečnog gasa - što znači četvrtinu ukupnih svetskih rezervi.