GNEV I PROTESTI PRETE EVROPSKOJ UNIJI?

Organizatori opšteg štrajka koji je u četvrtak paralisao Francusku tvrde da je rad obustavilo tri miliona ljudi koji su demonstrirali na 219 mesta u gradovima Francuske. Po "računu" policije i vlade bilo ih je medjutim "samo" 1,2 miliona i 300 uhapšenih u Parizu zbog nereda. Ova razlika u brojanju najbolje ilustruje rastuću napetost u Francuskoj koja bi mogla da postane politički eksplozivna tim pre što je vlada ostala "kao kamen" - kako pišu neki jučerašnji komentatori - i odbila štrajkačke zahteve za dodatnim merama protiv krize. Neposredno posle protesta premijer Fransoa Fijon je izjavio da vlada neće uvesti dodatna povećanja poreza najbogatijima kako bi teret krize bio pravednije rasporedjen. Premijer nije bez argumenata: "U Francuskoj 50 odsto zarade ide na poreze koji su najveći u Evropi. Dodatni porezi bi ličili na konfiskaciju i rezultat bi bio iznošenje kapitala u inostranstvo", rekao je Fijon zatraživši strpljenje "da se vide rezultati već objavljenog plana vrednog 2,6 milijardi".

Sindikati su proglasili "pobedu" jer je ovo najmasovniji štrajk od kada je kandidat desnog centra Nikola Sarkozi postao predsednik naglašava pariski Libération, dnevnik leve orijentacije. List poručuje da vlada čini tešku grešku ako omalovažava ovako masovan izlazak na ulicu. Isti dnevnik prenosi da je osam ujedinjenih sindikata optužilo vladu za aroganciju i podcenjivanje naroda i da su najavili da se već spremaju za "dug rat", za novi štrajk i za Prvi maj. Italijanska La Repubblica izveštava da su protesti u Francuskoj simbol talasa nezdovoljstva u čitavoj Evropi. "Francuska je manje nego druge zemlje pogodjena krizom. I u drugim zemljama se protestuje ali u Francuskoj su demonstranti najdosledniji. Trgovi i bulevari predstavljaju političku scenu prvog reda. Gradjani u teškim situacijama odatle šalju poziv vlasti, državi i republici... Ono što Francuze dovodi do besa to su astronomske plate direktora banaka i finansijskih preduzeća koja su odgovorna za krizu. Javnost teško može da razume da je najveći deo državnog finansiranja rezervisan za banke i finansijske institucije", piše italijanski dnevnik.

Nemački dnevnik Die tageszeitung takodje vidi u francuskim protestima najavu gneva koji zahvata čitavu Evropu. List ocenjuje da je najveći izazov za sadašnje evropske političare da nadju načina da odgovore na zahteve za većom socijalnom pravdom i za novom politikom.

Na političkom planu razjedinjena i kompromitovana levica ne uspeva da se nametne, ali sve veću podršku dobija krajnja levica i Nova antikapitalistička partija čiji rečiti lider, poštar po zanimanju, Olivije Bezansno već važi za političku TV zvezdu.Upozoravajući da se problemi neće rešiti na ulici, premijer Fijon je najavio da "mnogi Francuzi ne znaju da će od 1. aprila" država pomoći Francuzima sa niskim primanjima tako što će 10 miliona njih biti oslobodjeno plaćanja poreza, prenosi Le Figaro i drugi francuski dnevnici. Premijer koji uživa veliki ugled kod Francuza zbog svoje smirenosti i ubedljivosti nije slučajno odabran da saopštava neprijatne vesti u trenutku kada predsednik i njegova supruga bivša manekenka Karla Bruni, postaju gotovo omražene ličnosti. Predsednički par je redovno meta sve surovijih satiričnih skečeva u medijima koji Karlu Bruni-Sarkozi, ćerku italijanskog milionera, nazivaju Marijom Antoanetom.

The Washington Post izveštava da je "19 marta američki Kongres odlučio da naplaćuje kaznene takse onim preduzećima koje su isplaćivale bonuse svojim zaposlenima od novca koji im je dala država da bi ih spasla od bankrotstva. To bi moglo da škodi planu za obnovu jer može da se desi da preduzeća napuste program pomoći", piše list. Od sada će menadžeri koji dobiju više od 125 hiljada dolara bonusa morati 90 odsto te sume da isplate državi.

Belgijski dnevnik na flamanskom De Standaard piše o TV nastupu američkog predsednika Baraka Obame u jednoj zabavnoj emisiji. "Ovo još jednom pokazuje da predsednik želi novi način komunikacije s medijima. To je već pokazao za vreme predsedničke kamapanje kada je komunicirao sa mladim biračima preko Fejsbuka i sms porukama. Svoje govore jednom nedeljno stavlja na YouTube, a sajt Bele kuće je potpuno izmenjen. Ovoga puta iskoristio je priliku da brani svoju ekonomsku politiku nastojeći da njegovu poruku čuje i publika koja ne gleda CNN ili ozbiljne informativne programe".

Litvanski Lietuvos Rytas piše da su strani stručnjaci redovno loše procenjivali ekonomsku situaciju u Litvaniji pre i sada za vreme krize. "Daleko pre izbijanja krize oni su smatrali da nema opasnosti po ekonomiju Litvanije. Tek su polovinom 2008 godine bile izrečene prve negativne ocene koje su medjutim i dalje bile daleko od onoga što preživljavamo danas: skok cena, eksplozija nezaposlenosti i pad ekonomske moći... Pitam se da li je većina tih stručnjaka uopšte znala gde se nalazi Litvanija - očigledno geografija i istorija nisu deo njihove stručnosti. U isto vreme mi ne činimo napor da vidimo koje su naše greške i sve prebacujemo na svetsku krizu", piše list. Strani čitalac može da se seti neverovatnih oda baltičkim "zmajevima" koji su po ugledu na azijske male ekonomije isticani kao primer uspešne tranzicije. Sada sve te priče zvuče kao propaganda koja je nekome bila korisna.

IRANEMROOZ, internet dnevnik iranske opozicije objavljuje video snimak Obaminog poziva Iranu na "novi početak". Snimak je emitovan na dan nove godine u Iranu - 20. mart. Prekidajući sa izolacionističkom politikom predsednika Buša, Barak Obama poziva iranske lidere na prekid višedecenijskog neprijateljstva. Teheran je reagovaa pozitivno ali oprezno tražeći da dela potvrde reči.
Španski El Mundo piše da je davno trebalo povući španske trupe sa Kosova i pozdravlja najnoviju odluku Madrida, ali sumnja da iza nje stoje druge, nimalo dobre, odluke. "Odluka ministra odbrane označava kraj jedne apsurdne situacije koja je iz neshvatljivih razloga produžavana. Prisustvo naših trupa bilo je neodrživo od kada je ta pokrajina proglasila svoju nezavisnost na silu i bez saglasnosti Saveta bezbednosti, pri čemu Španija nije priznala novu državu. Iza ove iznenadne odluke medjutim može da se krije jedna druga - odluka o budućem većem angažovanju Španije u Avganistanu u skladu sa planovima SAD", piše list.