FRANCUSKA ISPLAĆUJE ŠTETU OZRAČENIMA

Lidove Noviny prenose da je češki parlament izglasao nepoverenje premijeru Topolaneku. Problem je u tome što je Češka trenutno predsedavajuća zemlja EU i nikome nije jasno šta će sada biti. Da li će predsedavanje funkcionisati sa istom ekipom koja nema poverenje parlamenta ili sa novom - koja nema iskustvo. Kriza evropskog predsedništva je očigledna i uveravanja predsednika Evropske komisije Baroza da ima puno poverenje u češko predsedništvo ne čine je manje prisutnom. Suddeutsche Zeitung oštro kritikuje ne samo Češku nego i celu centralnu Evropu: "Velike štete izaziva manjak osećanja odgovornosti državnika u centralnoj Evropi kao i nepostojanje volje da se dodje do kompromisa". International Herald Tribune predvidja da bi zbog pada vlade u Pragu moglo da dodje do odlaganja potpisivanja Lisabonskog ugovora bez kojeg Evropska Unija ne može da nastavi proširenja niti da izadje iz institucionalne krize zbog postojećeg jednoglasnog odlučivanja. Takodje pregovori o instaliranju antiraketnog štita sa SAD mogli bi da budu obustavljeni.

Le Monde u tekstu "Obama et le G20" podseća da se američki i evropski pogledi na način izlaska iz ekonomske krize medjusobno razlikuju. Po predsedniku Obami SAD moraju da budu uzor na tri plana: prvi je ekonomska obnova, drugi je ozbiljna kotrola finansijskog sistema i treći pomoć siromašnim zemljama. Obama medjutim za prioritet ima obnovu i obnavljanje ekonomskih aktivnosti, dok Evropa pre svega ističe da je potrebno uspostaviti regulaciju tržišta i "moralizovati" finansijski sistem.

Na planu morala u ekonomiji u Francuskoj jedna afera sustiže drugu. Bivši direktor proizvodjača automobilskih delova "Valeo" dobiće premiju za odlazak u visini od 3,2 miliona evra iako je firma kojom je rukovodio zbog gubitaka nedavno dobila pomoć države od 19 miliona evra i najavila otpuštanje 1600 radnika. Ova vest izazvala je bes u francuskoj javnosti tim pre što "Valeo" zvanično potvrdjuje da je isplata "zlatne" otpremnine predvidjena ugovorom koju je direktor Tjeri Moren potpisao kada je stupio na dužnost. Francuska štampa još nije stigla ni da "iscrpi" ovaj skandal - već se pojavio drugi, njemu sličan. Liberation izveštava da je jedna filijala banke Crédit Agricol koja je dobila tri miliona evra od države nastavila da otpušta službenike i da isplaćuje bonuse diektorima. Zato je predsednik Sarkozi juče jasno i glasno rekao da je ovakvo ponašanje direktora neprihvatljivo, ali je odbio mogućnost da se isplate neverovatnih premija za loše poslovanje i od državnog novca onemoguće donošenjem novog zakona. Predsedniku naklonjeni Le Figaro prenosi da je šef države pozvao na povratak vrednostima kao što su odgovornost i rad. Sve je manje onih koji misle da predsednička retorika nije puka demagogija iza koje se nalaze čvrste lične i interesne veze Sarkozija sa svetom bankara i finansijera. Što se tiče odlazećeg direktora firme "Valeo" on ostaje medjutim pri svome i uprkos medijskoj buci i revoltu radnika tvrdi da traži samo ono što mu pripada po ugovoru.

Algerie Soir piše o donekle zakasneloj pravdi za žrtve francuskih nukilearnih proba. Francuska vlada odlučila je da izdvoji 10 miliona evra za isplatu odštete vojnim licima i civilima ozračenim tokom nuklearnih proba u Polineziji i alžirskoj pustinji izmedju 1960. i 1996. godine. Ouest-France prenosi da su udruženja porodica žrtava oprezna iako pozdravljaju odluku vlade. Dok oni tvrde da ima na hiljade žrtava nuklearnih proba, ministar odbrane Francuske Erve Morin izjavio je da je reč o nekoliko stotina onih koji pate bar od jedne od ukupno 18 bolesti sa liste UN. Zanimljivo je medjutim da se u obrazloženju odštete nuklearno zračenje i oboljenja ne dovode izričito u uzročno-posledičnu vezu.

Sva francuska i alžirska štampa podseća da je Francuska šezdesetih godina intenzivno radila na stvaranju svoje sopstvene nuklearne vojne sile kako bi, prema koncepciji generala De Gola, mogla da bude nezavisna od SAD i NATO. Ukupno 210 probnih eksplozija novog oružja izvršeno je na teritoriji tadašnjih kolonija u prisustvu od oko 150 hiljada ljudi - 193 probe u Polineziji i 17 u Sahari. Francuska vlast nije smatrala za potrebno da preduzme preventivne zaštitne mere kako za lokalno stanovništvo tako ni za svoje civilno osoblje i oficire. Mnogi su čak bili ohrabrivani da u prisustvu članova porodice posmatraju "spektakl" formiranja eksplozivne atomske pečurke. U Sahari nuklearne bombe su isprobavane u atmosferi i pod zemljom. Ministar odbrane sada priznaje da su se dogodila 4 incidenta tokom kojih je došlo do povećanog zračenja. Polinezija tvrdi da je bilo bar 10 takvih slučajeva i već odavno traži odštetu za nastradale. Posle moratorijuma od tri godine Francuska je izvršila nove i poslednje nukearne probe u Polineziji 1995. godine. Posle brojnih protesta Pariz je odlučio da obustavi nukearne probe da bi u maju 1998. francuska vlada definitvno potpisala zabranu nukearnih proba.

Da li su uprkos ekonomskoj krizi i svim problemima koji muče čovečanstvo vanzemaljci ipak odlučili da nam se pridruže ? O tome piše današnji Daily Telegraph u tekstu "ET tracked down on Google Street View". Google Street View je na mestu udaljenom 50 km od Njujorka fotografisao nešto kao vanzemaljsko biće "dugog vrata" i sa svetlošću koja nesumnjivo dolazi iz njegovog svemirskog broda. Lokalni direktor udruženja za istraživanje vanzemljskih pojava izjavio je da se možda radi o dokazu da postoje vanzemaljci. Fotografija je dokaz. Jedini problem: niko živ nije primetio vanzemaljca fotografisanog automatskom kamerom.