FINANSIJSKA KRIZA PODMETNUTA?

Severna Koreja ljuta na UN i obnavlja nuklearni program; francuski bankar pod pseudonimom svedoči da su banku "Leman braders" srušili oni koji iz toga izvukli korist; kako se obučavaju elitni američki strelci; da li će Nemci nestati za 12 godina; Emirati kloniraju kamile u potražnji za savršenom vrstom...

Posle odluke UN da osudi lansiranje severnokorejske rakete, Pjongjang je odlučio da se povuče iz pregovora o denuklearizaciji, da obustavi saradnju sa Medjunarodnom agencijom za atomsku energiju (AIAE) i ponovno aktivira svoje nuklearne instalacije. "Nepopsredna opasnost time nije povećana", zaključuje New York Times. "Što su Severnokorejanci lošiji - to više novca dobijaju", ocenjuje ženevski Le Temps, podsećajući da ovakva strategija traje već 16 godina; Pjongjang naime u zamenu za "lepo ponašanje" očekuje ekonomsku pomoć Zapada. The JoongAng Daily čudi se smelosti južnokorejske braće i smatra da bi Pjongjang mogao da se odluči i na drugi nuklearni test. Američki mediji ocenjuju da su južnokorejski testovi upereni pre svega protiv SAD. Politico veruje da je poruka iz Pjongjanga sledeća: "Hoćemo da i na našu ličnost obraćate pažnju kao kada je u pitanju Iran". Christian Science Monitor ocenjuje da je lansiranje raketa rezultat unutrašnjih borbi za vlast posle odlaska očigledno teško obolelog Kim Il Džonga. Korejanski The Hankyoreh ima sasvim "prizemnu" analizu: Južna Koreja je lansirala raketu kao neku vrstu reklame za svoju vojnu tehnologiju namenjenu pre svega kupcima iz Irana i Sirije.

Pariski finansijski dnevnik La Tribune objavljuje intervju pod naslovom "Obračun bankara". Reč je o intervjuu sa bivšim direktorom jedne velike francuske banke koji je rešio da objavi svoju ispovest o finansijskoj krizi pod pseudonimom “Krez” u upravo izdatoj knjizi “Ispovesti korumpiranog bankara”. Autor opisuje osam poslednjih meseci finansijske krize i navodi kako su se bankari "snalazili" u krizi i kako su se "snalazili" sa vlašću. On se vraća na početak finansijske krize - propast američke banke "Leman braders". Po njemu američka država nije odbila da pomogne ovoj banci zato što je htela da drugima da poučan primer ili zato što je odlučila da je žrtvuje. "Još gore", tvrdi bivši direktor banke, "reč je o obračunu koji je organizovalo američko ministarstvo finansija koje je usput ipak povelo računa da u celoj operaciji sačuva interese nekoliko upućenih u ceo poduhvat". Meta francuskog bankara je Henri Polson, bivši američki ministar finansija u Bušovoj administraciji. "Pri propasti banke Leman braders počinjen je 'delikt upućenog' od čega je glavnu korist imao upravo Polson zahvaljujući jednoj 'profesionalki' pod imenom 'Madi'", tvrdi bivši direktor francuske banke.

The Washington Post prenosi da je predsednik Obama pokazao da je "oprezni optimista", najavljujući juče da bi ekonomija "mogla da se stabilizuje". "Ekonomija se medjutim nije pokazala kooperativnom", zaključuje list i podseća na upravo obajvljene statistike: prodaja na malo opala je u martu za 1,1 odsto, a očekivalo se suprotno.

U tekstu “Captain rescuers: 'No one else in the world can do that'” list USA Today piše o jedinicama američkih snajperista - oslobodiocima otetog kapetana američkog broda u Adenskom zalivu. List opisuje kako izgleda obuka ovih elitnih boraca. Ima ih 2600 u SAD i prema rečima njihovog šefa "Niko drugi na svetu ne može ono što oni mogu". Ovi momci su obučavani tokom tri godine. Obuka je takva da trojica od četvorice kandidata odustaju pre kraja. Najgora je "paklena nedelja" tokom koje ne mogu da spavaju više od dva sata. Na kraju ovi komandosi su u stanju da pucaju u tri cilja odjednom i to na više od 20 metara udaljenosti. Takav je bio slučaj prilikom operacije spasavanja kapetana Filipsa.

Pariski Libération posvećuje rubriku “La réalité des bandes” fenomenu grupa mladih ljudi u siromašnim emigrantsko-radničkim predgradjima. Levičarski dnevnik pazi da ne ide na ruku ministarstvu bezbednosti koje tvrdi da u Francuskoj postoje 222 ovakve bande. List tvrdi da je "samo" nekoliko njih organizovano u gangove u pravom smislu reči. Novinari su istraživali ko su ti mladi ljudi i razgovarali sa njima kao i sa "posrednicima" koje država zapošljava kao socijalne radnike, obično poreklom iz iste sredine. Zaključak: grupe mladića obračunavaju se medjusobno deleći pravdu kako misle da treba jer su izgubili poverenje u policiju. Takozvani "ulični vaspitači", dobro upućeni u problem, postavljaju pitanje koje je suštinsko: "kako je moglo da se desi da se tolika količina mladih ljudi nadje na ulici van kontrole škole i porodice?".

Desni francuski dnevnik Le Figaro u tekstu “Les Allemands pourraient avoir disparu dans 12 générations” prenosi da bi Nemci mogli da nestanu za 12 godina. Razlog: nizak priraštaj stanovništva. Figaro piše da 30 odsto Nemica nema decu i da je natalitet još više opao u 2008. godini. Očigledno u pitanju je loš rezultat nemačkog programa za podizanje nataliteta koji je mora se priznati impresivan: Nemice mogu da dobijaju 80 odsto plate 14 meseci posle porodjaja.

Emiratski list Gulf News donosi rubriku o prvoj kloniranoj kamili na svetu: “First camel cloned in UAE”. Ime joj je Injaz i rodjena je prošle srede. Bilo je potrebno pet godina da bi Injaz došla na svet kloniranjem jajne ćelije jedne odrasle kamile. Cilj naučnika je, kako se navodi, da očuvaju ovu vrstu kamile veoma cenjenu zbog mleka koje daje. The National je još precizniji: "Selekcija gena kamila omogućiće da se dobije vrsta koja daje mnogo mleka, a u isto vreme pobedjuje na trkama".