EVROPSKI UNUTRAŠNJI "HLADNI RAT"

Američki Senat odbio da podrži predlog o 14 milijardi dolara kredita automobilskoj industriji koja je pred bankrotom, EU razjedinjena u ekonomskoj krizi, belgijska policija uhapsila 14 lica osumnjičenih da su pripremali atentat ne zna se gde - možda i u Briselu juče ili danas za vreme održavanja samita EU, Portugalija spremna da prihvati oslobodjene zatvorenika iz Gvantanama koje niko neće, Pošta Velike Britanije traži od svojih poštara da hodaju dva put brže jer vreme je novac.

Američki Senat odbio je predlog da država pomogne automobilskoj industriji ubrizgavajući joj pomoć od 14 milijardi dolara. The Detroit News, dnevnik čije je sedište u Detroitu - centru američke automobilske industrije - žali zbog ovakve odluke. Bez pomoći koju je očekivao Dženeral motors će za nekoliko nedelja biti bez novca, a sa Krajslerom stvari ne stoje bolje, ocenjuje list dodajući da su članovi Kongresa podlegli "političkim računicama umesto da podrže odgovarajuću državnu politiku".

Rasprava je "zapela" pre svega oko zahteva radničkog sindikata United Auto Workers koji se tiču plata. Poslanici u parlamentu su u sredu izglasali plan za kredit od 14 milijardi dolara namenjen proizvodjačima automobila. Dženeral Motors i Krajsler su upozorili juče da će do kraja godine bankrotirati ako ne dobiju državnu pomoć. Odbijanje američkog Senata da podrži plan za spašavanje američke automobilske industrije izazvalo je pad na svim azijskim berzama.

Evropskoj Uniji nije lako: ne samo da je muči ekonomska kriza već i činjenica da u formatu od 27 država članica mora da funkcioniše kao da ima 12 ili 15 država. Drugim rečima, EU je hitno potreban ustav. Problem je u tome što ona može da ga donese samo poštujući pravila do sada važećeg ugovora iz Nice koji kaže da sve odluke mogu da se donesu samo jednoglasno. Da su pre proširenja za 10 zemalja članice "stare" EU izmenile ugovor iz Nice i ovo pravilo o odlučivanju - sada bi bilo lako. Ovako, ko zna kada će 27 država članica EU moći jednoglasno da kaže "da" nekom novom ugovoru koji ima ulogu ustava. Trenutno svi se navodno nadaju da bi Lisabonski ugovor mogao da bude usvojen. U suštini, to baš i nije mnogo verovatno. Češka ga sigurno neće podržati, a Irska ga je već odbila na referendumu. Svi su izgledi da će tvrdoglavi Irci ići na popravni tj. na novo glasanje. Kakav će rezultat biti niko ne može da pogodi ali je Dablin već sada rekao da neće napustiti uslov svih uslova - a to je da Irska uvek ima jednog svog člana Evropske komisije. Lisabonski ugovor upravo propisuje obrnuto: da Evropska komisija ima manje članova nego država članica. Ono što je važno za ne-članice EU to je da bez novog ugovora nema proširenja, jer dosadašnji i još uvek važeći ugovor iz Nice propisuje funkcionisanje EU sa maksimum 27 država članica. Dakle, bez novog ustava - nema proširenja EU o čemu danas pišu svi evropski listovi, medju kojima i pariski Le Figaro.

Kada je reč o ekonomiji, nesloga je otvorena - Nemačka ne želi da ulazi u nejasne račune i ulaže milijarde u zajedničke spasilačke fondove koje poole neće moći da kontroliše. Dosta joj je što ulaže daleko najviše novca u obaveznu zajedničku kasu Evropske Unije; Angela Merkel zato je sve izolovanija u EU. Kritike dolaze iz Pariza i Londona, istorijskih rivala koji su se izgleda zbližili u finansijskoj nevolji. Britanski Times ozbiljno postavlja pitanje da li se vratio hladni rat, jer su tabori duboko podeljeni. S jedne strane predsednik Evropske komisije Barozo, francuski predsednik Sarkozi i britanski premijer Braun, a sa druge usamljena nemačka kancelarka Angela Merkel. Britanski dnevnik ocenjuje da bi izolacija Nemačke mogla da bude najveći poraz francuskog predsedavanja EU koje se završava danas, drugog dana samita šefova država i vlada 27 država članica u Briselu. Da je atmosfera unutrašnjeg hladnog rata stvarnost EU u ovom trenutku govori i podatak na koji podseća ženevski Le Temps: kancelarka Merkel nije ni bila pozvana na sastanak Barozo-Sarkozi-Braun u Londonu u ponedeljak. U nemačkoj štampi čuju se kritike zbog "manjka inicijative Angele Merkel na evropskom nivou". Merkelova je zato u Briselu prozvana Gospodja "Ne" što govori do koje mere se našla u izolaciji, prenosi ženevski dnevnik. Londonski The Guardian pišući o istoj temi navodi listu razmirica: odbrambena politika, paket klima-energija, odnosi sa Rusijom. The Independent objašnjava zašto su Nemci toliko kritikovali plan spašavanja EU kroz zajednički finansijski fond: zato što imaju kulturu tipa "rizik nula posto".

Nekoliko sati pre otvaranja samita EU u četvrtak u Briselu belgijska policija uhapsila je14 lica osumnjičenih da pripadaju terorističkoj mreži Al Kaide. Posle pravog policijskog desanta i premetačine na više mesta u Liježu, šestoro osumnjičenih zadržano je u istražnom zatvoru. Oko 250 pripadnika snaga reda učestvovalo je u ovoj operaciji koja je rezultat godinu dana duge istrage, saopštio je javnosti belgijski javni tužilac Johan Delmule, piše belgijski Le Soir.

Uprkos ovoj akciji belgijske policije, ni u "evropskom" kvartu u Briselu ni u samoj zgradi Evropske Unije gde se juče nalazio ovaj izveštač, nisu primećene nikakve posebne mere bezbednosti drugačije od uobičajenih. Belgijski ministri pravosudja Jo Vandeurzen i spoljnih poslova Patrick Dewael odali su priznanje policiji i službi bezbednosti naglasivši da antiteroristička istraga nije isto što i obična krivična istraga - "njen je prvenstveni cilj da spreči atentate, a tek zatim da krivce pošalje pred sud". Ministri su ovo naglasili verovatno zbog toga što, kako je priznao i sam federalni tužilac, nema dokaza da je meta atentata bio samit EU, već je to možda bio cilj u "Avganistanu-Pakistanu".

Portugalski Publico piše da su sve svetske organizacije za ljudska prava pozdravile odluku Lisabona da pomogne da se ubrza zatvaranje zatvora u američkoj bazi Gvantanamo na Kubi. Portugalija je najavila da je spremna da primi sve oslobodjene zatvorenike koje njihove zemlje porekla ne žele da prime. Šef diplomatije pozvao je i ostale evropske zemlje da učine isto. Zatvorenici su dospevali u Gvantanamo gde su ih čekala mučenja pošto su prethodno bili bespravno izručivani na raznim krajevima sveta, često kidnapovani, bez prava na sudski proces i advokata, bez prava na optužnicu i dokaze. U Gvantanamo su transportovani tajnim letovima CIA čiji su avioni često sa civilnim oznakama preletali teritorije evropskih zemalja, ponekad sletajući na njih. Većina vlada evropskih vlada je znala za ovo kršeći sopstvene ustave i medjunarodne konvencije i ključno demokratsko pravilo da niko nije kriv dok se ne dokaže. Odluka Portugala da pomogne oko "završavanja ove priče" višestruko sramne za zapadne demokratije zvuči pomalo i kao želja Evropljana da se iskupe za sopstvene laži i podaničku saradnju sa Bušovom Amerikom. Ostaje pitanje da li će se pušteni zatvorenici u Lisabonu obratiti advokatima kako bi dobili odšetetu kao što je učinio jedan Kanadjanin sirijskog porekla, otet i mučen ni kriv ni dužan. Ili su već potpisali da će ćutati.

Da finansijska kriza menja mnogo toga govori i tekst iz tokijskog dnevnika Asahi Shimbun koji prenosi da se u Japanu sve priprema kako bi islamske banke mogle da posluju na njegovom tlu. Cilj je da se privuku dolari od nafte i zdravije tržište akcija u Aziji. Od početka decembra japanske bankarske filijale dozvoljavaju finansijske operacije u skladu sa islamskim finansijskim pravilima, kao što su zabrana kamata i spekulacija ili zabrana investiranja u igre na sreću ili alkohol. I Francuska je nedavno najavila da bi mogla da dâ dozvolu za otvaranje islamskih banaka.

U Velikoj Britaniji prodavnice Woolworths otvorile su velike rasprodaje jer je firma bankrotirala, Piše Daily Express. Sniženja i do 50 odsto. Rasprodaja uoči Božića nije loša stvar, zaključuje list. Dogadjaj medjutim nije veseo jer gašenje firme Woolworths koja ima 800 prodavnica u zemlji znači kraj jednog britanskog mita koji je bio prisutan u gotovo svakoj ulici. Oko 30 hiljada ljudi ostaće bez posla.

Da je atmosfera teška u Velikoj Britaniji izveštava londonski The Independent prenoseći težak slučaj britanskih poštara. Pošta od njih zahteva da hodaju dvostruko brže nego do sada. Nesrećni poštari su izračunali da moraju da hodaju brzinom od 6 km na sat. Sindikati naravno protestuju.