EVRO RASTE UZ SVADJE

Ekonomski eksperti smatraju da nije realno da se kurs vrati ispod 95 dinara, osim ako ne bude velikog dotoka deviza iz inostranstva, što je malo verovatno. Đaci u Srbiji su se juče vratili u školske klupe, a sutra na sastanku Radne grupe za pandemiju biće utvrđen i datum početka vakcinacije školaraca. Inicijativa predsednika Borisa Tadića da Narodna skupština Srbije donese rezoluciju kojom se osuđuje zločin u Srebrenici u ovom trenutku ima sigurnu podršku 121 poslanika

Revija mode u Rio de Žaneiru: kolekcija - Acquastudio

Budućnost kursa dinara

Ekonomski eksperti smatraju da nije realno da se kurs vrati ispod 95 dinara, osim ako ne bude velikog dotoka deviza iz inostranstva, što je malo verovatno. Po projektovanoj inflaciji evro može da jača do sedam dinara, piše u Novostima. Vrlo brzo će preći, za mnoge, psihološku granicu od 100 dinara. Nakon toga, doći će do blagog pada i sigurno je da će oscilirati u granicama projektovane inflacije za ovu godinu od oko šest odsto. Ovo je mišljenje Milana Kovačevića, ekonomskog eksperta i konsultanta za strana ulaganja. Po Kovačevićevim rečima, izvoznicima odgovara jak evro, dok problem mogu da imaju firme koje uvoze robu, a upravo ti proizvodi zahvataju značajan deo na tržištu. Kako su kupovna moć i potražnja mali, do rasta cena neće doći.

Posle višednevnog jačanja, evro je u ponedeljak blago oslabio i u utorak će zvanični srednji kurs iznositi 97,33 dinara. To je za deset para manje nego u ponedeljak. Narodna banka Srbije nije intervenisala.

Povodom poslednjeg slabljenja domaće valute, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić poručuje neuobičajeno oštrim tonom da svaka intervencija na deviznom tržištu znači smanjenje deviznih rezervi zemlje, objavljuje Blic. Jelašić se pita ko će sutra da stvori te devize kako bi se izmirile obaveze koje pristižu. Tim pre, što one potiču iz zaduženja. Guverner kaže da će pomno pratiti kako će se stvari s kursom dalje odvijati. Bude li potrebe, NBS će intervenisati jer ima dovoljne devizne rezerve, ali ih neće koristiti u prevelikom obimu da bi zadovoljila bilo čije želje u pogledu nivoa kursa.

Narodna banka Srbije i guverner se sve više ponašaju kao menjačnica, kupuju evro od Vlade po 94, a prodaju po 97 dinara, kaže gradonačelnik Beograda Dragan Đilas u tekstu koji Pres objavljuje pod naslovom “Pad dinara: NBS je kriva za sve”.

Djaci i vakcinacija

Đaci u Srbiji su se juče vratili u školske klupe, a sutra na sastanku Radne grupe za pandemiju biće utvrđen i datum početka vakcinacije školaraca. Dr Predrag Kon, predsednik Radne grupe za pandemiju za Politiku objašnjava zašto je potreban poseban plan za vakcinaciju, kada tako nešto nije potrebno pri redovnom vakcinisanju mališana

“Prvo, redovna vakcinacija u školama obavlja se samo u sedmoj i 12. godini, a kod vakcinacije protiv gripa postoji mnogo veći raspon godina i neuporedivo veći broj dece. Drugo, nije reč o obaveznoj vakcinaciji. Preko školskih odbora i saveta roditelja, kao i putem roditeljskih sastanaka, pokrenućemo inicijativu za sprovođenje vakcinacije. Pristanak roditelja ili njihovo prisustvo kad je reč o sasvim malom detetu mora se obezbediti”, kaže Politikin sagovornik.

U javnosti u ovom času postoje vrlo oprečna mišljenja o potrebi masovnije vakcinacije protiv novog gripa, a dodatnu sumnjičavost izaziva i pokretanje istrage u Savetu ministara EU o celoj priči o pandemiji. Kakav je stav naših epidemiologa?

“U sadašnjim uslovima sumnjičavosti, ankete koje smo uradili kažu da se ne očekuje više od 10 odsto vakcinisane školske dece. To nije dovoljno. Potpuno sam svestan činjenice koliko je javnost u ovom času protiv mere vakcinacije, ali za nas je to i trenutak kada još više moramo da pričamo. To nekome može da izgleda dosadno ili neprimereno, ali treba potpuno jasno reći da bez 50 odsto vakcinisanih među školskom decom ne možemo da zaustavimo veliki talas obolevanja, koji kod nas „ide” kroz škole uvek u ovo doba godine", uveren je dr Predrag Kon.

Dr Predrag Kon, prvi epidemiolog Srbije, rezigniran najavama o otkazivanju cepiva: "Odustajanje od imunizacije značilo bi odustajanje od ljudskih života, a o računici neka brinu pravnici i ekonomisti", prenose Novosti.

O Srebrenici u Skupštini Srbije

Inicijativa predsednika Borisa Tadića da Narodna skupština Srbije donese rezoluciju kojom se osuđuje zločin u Srebrenici u ovom trenutku ima sigurnu podršku 121 poslanika vladajuće koalicije i opozicionog LDP-a. To nije dovoljno za prolazak u parlamentu u kojem ima 250 mesta. Deo vladajuće koalicije, kao i većina opozicionara, smatra da treba osuditi sve zločine donošenjem jedne ili više deklaracija, a ne samo srebrenički. Međutim, svi su raspoloženi za razgovore, koji bi, kako kažu, rezultirali rešenjem koje bi bilo prihvatljivo za sve, piše u Politici.

"Donošenje rezolucije o Srebrenici nije samo naša obaveza prema Međunarodnom sudu pravde, već i prema nama samima i našoj budućnosti i neophodna je za vraćanje ugleda i integriteta Srbije. Mislim da je veoma važno da je parlament usvoji, a da li će se to dogoditi zavisi od predstavnika građana Srbije", kaže Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova.

Najava rezolucije o zločinu u bosanskoj varošici opet uzburkala političku scenu Srbije, objavljuju Novosti pod naslovom "Olujom na Srebrenicu". Radikali, DSS i NS će podržati tekst ako obuhvati sva zlodela, Socijalistička partije Srbije vaga. Moguće i donošenje dve rezolucije, piše u Novostima.

Vladajuća koalicija rešena je da u Skupštini Srbije što pre bude usvojena rezolucija o Srebrenici. Ideja je da prvo bude doneta ova rezolucija, a onda i druga, koja bi osudila i ostale zločine počinjene na teritorije bivše Jugoslavije, saznaje Blic. Time bi se izašlo u susret SPS, koji svoje glasanje uslovljava i osudom zločina nad Srbima.

Ministri iz Demokratske stranke imaju većinu u Vladi, a time i mogućnost da uskoro po hitnom postupku u Skupštinu upute predlog rezolucije o osudi zločina u Srebrenici. Time bi bila pokazana spremnost demokrata da se Srbija priključi drugim državama Zapadnog Balkana koje su taj zločin već osudile, piše u Danasu.

Preispitivanje hrvatsko – srpskih tužbi

Novoizabrani predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je juče da bi Hrvatska, ukoliko Beograd prihvati pregovore o nestalim osobama, suđenjima za ratne zločine i vraćanju kulturnog blaga koje je nestalo tokom rata, mogla da preispita odluku o tužbi za genocid protiv Srbije, objavljuje Danas.

Srbija i NATO

Juče je grupa od 200 intelektualaca zatražila od Skupštine Srbije da raspiše referendum na kome bi se građani izjasnili o ulasku Srbije u NATO, piše u Politici.

Inicijative za promenu skupštinske rezolucije o vojnoj neutralnosti Srbije nema, ali se o mogućem ulasku u NATO, sve češće govori. Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je tokom vikenda da je približavanje alijansi „prirodan tok stvari u Evropi” iako od Srbije niko ne traži da postane članica NATO-a da bi ušla u Evropsku uniju. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da se u Srbiji do sada nije ozbiljnije razgovaralo o ovoj temi jer većina političara nije želela javno da priča o nečemu što nije popularno među građanima.

Grupa više od 200 javnih ličnosti uputila je zahtev nadležnim institucijama za raspisivanje referenduma o ulasku Srbije u NATO. U zahtevu je navedeno da tako važnu i krupnu odluku moraju doneti građani, a ne stranke i pojedinci, i da se legitiman odgovor može dati samo na demokratskom referendumu, prenosi Blic. U zahtevu koji je pročitao akademik Matija Bećković naglašeno je da Srbija nikada nije bila član nijednog vojnog saveza i da vojno neutralna Srbija nije nikakav izuzetak, te da za takav status ima i jedan razlog više, a to je NATO bombardovanje 1999. godine.

Više od 200 akademika, glumaca, pisaca, umetnika, episkopa SPC, bivših i aktuelnih političara zatražilo raspisivanje referenduma o ulasku u NATO, iz straha da vlast takvu odluku ne donese iza zatvorenih vrata, objavljuje Pres.

Proširenje Evropske unije

Budući evropski komesari na ”saslušanju” govorili i o Balkanu. Napredak Kosova ka Evropskoj uniji bez prejudiciranja statusa, piše u Novostima. Proširenje je u interesu Evropske unije, jer predstavlja faktor stabilnosti, naročito u teškim vremenima, za regione od strateškog značaja za EU - istakao je u pisanim odgovorima Evropskom parlamentu nominovani komesar za proširenje i politiku susedstva Čeh Štefan File, predstavljajući program svog budućeg rada. Proces proširenja se, pre svega, uz Island i Tursku na duge staze, u ovom trenutku odnosi na zapadni Balkan.
Audijencije budućih 26 komesara počele su u ponedeljak u evropskom parlamentu i trajaće do 19. januara. Budući komesari izloženi su tročasovnoj “unakrsnoj paljbi” pitanja poslanika iz resornih komisija, a parlament treba 26. januara da se izjasni o tome da li odobrava sastav nove Barozove komisije.

Puškama protiv poskupljenja

Venecuelanski predsednik Ugo Čaves moraće, kako je predočio, da na ulice izvede nacionalnu stražu kako bi puškama odbranio odluku o zvaničnoj devalvaciji domaće valute bolivar, i predupredio vrtoglavo povećanje cena tehničke robe uvezene po kursu starog slabijeg dolara. U prošli petak bolivarski predsednik objavio je pad domaćeg novca od pedeset odsto, objavljuje Politika. Ukoliko na tržištu proradi komplikovana bankarska računica sa dvostrukim zvaničnim kursom, siromašno stanovništvo neće mnogo na svom džepu osetiti posledice ove devalvacije, a Čaves će uspeti da, pred važne izbore u septembru, pokrene privredu i izvoz iz sadašnje stagnacije. U to, istina, sumnjaju ekonomski stručnjaci koji tvrde da zakone tržišta ne mogu da spreče ni tenkovi.

"Nećemo dopustiti da buržuji i oligarhija povećavaju cene", rekao je Ugo Čaves u svojoj redovnoj tv-emisiji „Alo prezidente” koju obavezno emituju svi državni kanali. Predsednik preti da će cene braniti puškama, a ako „neka mesarnica pokuša da špekuliše, nacionalna garda predaće prodavnicu radnicima koji tu rade”. Oni će, smatra socijalista Čaves, umeti da odbrane interese svoje klase.

Jemen i Al Kaida

Grmljavina mlaznih motora odjekuje u cik zore u kotlini glavnog grada Jemena. Borbena avijacija Jemena dejstvuje čim se sunce pomoli iza visokih brda. Oficiri iz vazduhoplovne komande kažu da su već potrošili skoro sve zalihe „pametnih” i običnih gravitacionih bombi gađajući pećine u kojima su borci Al Kaide.

Brigadni general Saad Rageh Saad iz Ministarstva odbrane na ručku priređenom za izveštača Politike rekao je da se Jemen obratio svim državama, koje su u frontu bitke protiv svetskog terorizma, da mu pomognu u isporukama oružja i da su taj apel SAD podržale. Naravno, Jemen ne traži oružje na poklon, već ga odmah i plaća delom američkim kreditom, delom sopstvenim parama. Uz specijalno pečenu jagnjetinu u kori od banane general Saad se prisetio one Jugoslavije koja je uvek pomagala svoje nesvrstane prijatelje u nevolji.

„Znate prijatelju, ovde su stigli teroristi iz Alžira, Irana, Avganistana, oni su najopasniji snajperisti, mogu da vas pogode sa 1.500 metara razdaljine tačno u čelo", kaže general.

Ovde, u Jemenu, Al Kaida predstavlja labavo povezanu grupu braće čiji se štab nalazi tamo gde se zadese. Bila bi veliko čudo da jemenska avijacija uspe da ih bombama i raketama istera iz njihovih skloništa u brdima i planinama.

Američki predsednik Barak Obama rekao je i da je Al Kaida s bazom u Jemenu, najverovatnije obučavala, snabdevala i davala uputstva Nigerijcu koji je 25. decembra pokušao da izvrši teroristički napad u avionu na liniji Amsterdam–Detroit, koristeći eksploziv u prahu, preneo je Rojters.

Bin Laden u Beogradu

„Tada nije imao bradu, možda malu, u svakom slučaju ne ovoliku koliku sad ima, i nije bio mršav. Bio je najmlađi u grupi i uopšte se nije na bilo koji način posebno isticao. Imam utisak da je on bio najmanje značajan u to vreme. Uglavnom je ćutao i gledao, jednostavno je bio ’treći od tri’. Nije bilo nikakve potrebe da neko na njega obraća pažnju, jer njegovo ime ništa nije značilo”.

Ovo su sećanja Beograđanina, sagovornika Politike, na susret sa tada dvadesetdevetogodišnjim Osamom bin Ladenom u Beogradu 1986. godine. On, pristajući da kaže nešto o tome samo uz uslov da ostane anoniman, navodi da je te godine u sedištu Savezne direkcije za promet robe (SDPR) ugošćena delegacija potencijalnih kupaca proizvoda jugoslovenske namenske industrije, među kojima je bio i sada zloglasni vođa Al Kaide i najtraženiji svetski terorista. Bin Laden je kao dokument o identitetu predao saudijski pasoš na svoje ime, serijskog broja 2110/37.

"Niti je prodaje oružja bilo, niti je moglo da je bude. Potpuno je bila isključena mogućnost da dođe do bilo kakve saradnje sa nekim ko predstavlja ustaničku grupu ili pokret, ko nije legalni predstavnik države", kategoričan je Politikin sagovornik.

Ilegalnim kanalima preko predstavnika „Geneksa” Osama Bin Laden, sada najtraženiji terorista sveta i vođa Al Kaide, ušetao je u SDPR u Beogradu juna 1986. godine kao trgovac naoružanjem dubokog džepa, tada anoniman za čitav svet, i predočio široku lepezu robe koju želi da poseduje - između ostalog i protivavionske rakete, objavljuje Blic. SDPR, državna firma za trgovinu naoružanjem, njegovu ponudu označila je ilegalnom. Odbijen je jer je izbegao da pruži zvanični dokument o krajnjem korisniku naoružanja.

Ljajić i region Sandžaka

"Uveren sam da ćemo u narednim danima postići dogovor unutar Vlade da sve sandžačke opštine pripadnu jednom statističkom regionu. To nije političko već tehničko pitanje i ono ne može ugroziti opstanak vladajuće koalicije", izjavio je za Novosti Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku.

Kako je moguće da ste na sednici Vlade podržali uredbu o statističkim regionima po kojoj je Sandžak podeljen u dva regiona, a sada je to problem, pitanje je novinara Novosti.
"Zato što sam verovao da su ispoštovane garancije koje su nam date kada smo podržali Zakon o regionalnom razvoju, da će sve sandžačke opštine pripasti ili zapadnom ili centralnom regionu. Tek posle sednice Vlade, video sam da je usvojena mapa regiona u suprotnosti sa našim dogovorom."
Zbog čega vam je toliko važno da Sandžak bude u jednom regionu?
"To je bitno isključivo iz ekonomskih, privrednih, saobraćajnih i praktičnih razloga. Ovo nije regionalizacija koja ima ikakvu političku dimenziju, kaže Rasim Ljajić u intervjuu za Novosti o regionima, sporovima unutar vlade, izborima. "Šest sandžačkih opština biće u jednom regionu, a ne u novoj državi. Ne ucenjujemo Vladu. Nemam nameru da ulazim u novu vladu."

Posle ukidanja viza, oko 10.000 žitelja Sandžaka - Raške oblasti otputovalo u inostranstvo. Obilaze svoje i traže posao u pokušaju da ostanu "malo duže", objavljuju Novosti.

Valjevski rezervisti i policija

Valjevski rezervisti na jučerašnjoj konferenciji za novinare tvrdili su da je tokom njihove prekjučerašnje mirne šetnje policija pretukla četvoricu pripadnika Udruženja boraca, javlja Politika. Fizičkog kontakta je bilo, saglasne su obe strane. Sve ostalo različito se tumači. Rezervisti tvrde da su premlaćeni a prvi čovek valjevske policije Predrag Đajić, tvrdi da prekomerne sile nije bilo. Đajić je intervenciju policije vezao i za činjenicu da skup nije bio prijavljen i da rezerviste, osim u sprečavanju blokiranja pruge, nisu ometali da šetnjom pored železničke stanice iskažu svoje nezadovoljstvo. Međutim, kada je u jednom trenutku situacija pretila da se otrgne kontroli, usledila je intervencija i tada su privedene četiri osobe protiv kojih su po hitnom postupku pokrenute prekršajne prijave. Načelnik valjevske policije demantovao je izjavu Ljubomira Bradića, predsednika Udruženja boraca ratova iz devedesetih godina prošlog veka da je policija pretukla četvoricu rezervista.

Štrajk u TENT-u

Jučerašnja blokada pruge, kojom se iz Kolubare doprema ugalj za rad Termoelektrane „Nikola Tesla” u Obrenovcu, od 14 do 16.30 časova, bio je uverljiv odgovor na pitanje – ima li dogovora između štrajkačkog odbora TENT-a i Vlade Srbije o povećanju plata i socijalnih davanja, javlja Politika. Rešenje kojim bi se zadovoljili zahtevi radnika, ali i interes vlade juče su tražili ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić i direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković sa predstavnicima štrajkačkog odbora u elektrani. I posle dva sata razgovora – nisu ga našli.

Ukoliko danas, do podneva, vlada ne ispuni zahteve zaposlenih u TENT-u, štrajk upozorenja biće podignut na mnogo viši nivo – totalnu obustavu rada svih 2.600 radnika.

To, međutim, ne znači da će domaćinstva i privreda ostati bez struje. Čak i ako se produži štrajk u TENT-u, u kome se proizvodi polovina električne energije u Srbiji, neće biti redukcije struje, jer su zaposleni obavezni da poštuju minimum rada. Uglja na stovarištima ima dovoljno za nesmetanu proizvodnju najmanje mesec dana.

Opet o stanogradnji uz pomoć države

Država će ove godine uz subvencionisane kredite započeti projekat masovne izgradnje. Kupovina uz povlastice za 3.000 porodica. Po povoljnijim cenama gradiće se 10.000 stanova. Osim države, u ovom programu učestvovaće investitori, odnosno građevinska preduzeća i banke, najavljuju Novosti već po ko zna koji put državnu akciju izgradnje jeftinih stanova.

Oko hiljadu podstanara, koji su podneli zahteve za subvencionisane stambene kredite krajem prošle godine, već su na spisku i čekaju isplatu. A, za novih dve hiljade kredita Ministarstvo ekonomije obezbedilo je dve i po milijarde dinara. Pogodnost da država umesto njih plaća kamatu u prve tri i poslednjih pet godina otplate zajma mogu da iskoriste i građani koji će od marta pazariti jeftinije kvadrate, zahvaljujući državnom programu masovne stambene izgradnje, piše u ovom listu.

"Kosa" za bogataše

Za najavljenu gala premijeru mjuzikla „Kosa” (autorskog tandema Rado–Ragni), koja će uslediti veče posle uobičajene, protokolarne 4. februara, cene karata kreću se u rasponu od 10.000 do 8.000 dinara, objavljuje Politika.

Radimo organizovanu prodaju. Imamo razrađen plan rada: karte za gala premijeru ponudićemo privrednicima, saradnicima u Telekomu Srbije, Dunav osiguranju, direktorima medijskih kuća, sponzorima, poručuju iz Ateljea 212.

Maltretiranje i napadi

Borsku policiju preksinoć u 20.45 sati pozvala je B. C. (40) tvrdeći da je na nju u centru grada nasrnuo M. M. (48) i da je u tom napadu sonom kiselinom isprskana po jakni i rukama. Pet minuta kasnije, sa opekotinama po licu i očima borskoj bolnici javio se M. M. koji je posle preventivnog pregleda na odeljenju oftamologije Zdravstvenog centra na dalje lečenje prebačen na očnu kliniku u Beogradu, objavljuje Blic.

Šta se tačno dešavalo ispred zgrade u kojoj stanuje B. C., prema rečima Ivice Zaikeskovića, zamenika komandira policijske ispostave PU u Boru, biće utvrđeno daljom istragom. Polazna tačka u rasvetljavanju jeste podatak da je M. M. pre četiri godine takođe napao B. C., s kojom je ranije bio u ljubavnoj vezi i ozlojeđen zbog raskida naneo joj teške povrede.
M. M., bivši policajac, a sada nastavnik u jednoj osnovnoj školi, u januaru 2006. godine uhapšen je zbog sumnje da je B. C. skalpelom naneo teže povrede po vratu, licu, rukama i leđima. M. M. je nakon hapšenja priveden istražnom sudiji. U sudskom postupku, međutim, M. M. je za ovo delo osuđen uslovnom kaznom na dve godine, a odmah po isteku uslovne kazne, kako tvrdi B. C., ponovo je počeo da je uznemirava, najpre telefonskim pozivima.