EVRO DO KRAJA GODINE – 105 DINARA

Menjači veruju da ćemo u 2012. godinu ući sa kursom evra od najviše 105 dinara. Zemlja propada, svakoga dana produbljuje se ekonomska, politička i moralna kriza – kaže Vojislav Koštunica. Rad poslanika parlament je koštao oko 465 miliona dinara, što je za 31 milion više u odnosu na isti period prošle godine. Predsednik Boris Tadić je istakao da će zahvaljujući energetskim projektima koje razvija, Srbija biti energetsko čvorište u regionu i da će raspolagati dovoljnim količinama energenata. Komunalna policija krenula je u ofanzivnu akciju širom Srbije i žestoko kažnjava svakog ko baci opušak, pljune ili mokri na ulici, parku, trotoaru... Otac Svetislav i sin Goran Mančić, osnivači „Mančić Granita“, u pogonima svoje firme u Gadžinom Hanu kod Niša napravili su prototip „prenosne“ ili „prenosive“ crkve.


Nedelja mode u Tel Avivu (Tel Aviv Fashion Week): kolekcija - Yossef

Građani u minusu do 2012. godine

Građani Srbije nemaju mnogo razloga da veruju da će do kraja ove godine zarađivati više, trošiti manje, naći bolji posao. Veće su šanse da im preduzeće ode u stečaj ili godinu završi sa minusom. Čak iako trgovci u iščekivanju novogodišnjih pazara snize cene, razliku će istopiti skuplji krediti, jer sve govori da će evro biti samo skuplji, pišu Novosti. Poslednjih dana evro svakodnevno jača u odnosu na domaću valutu, pa je danas još bliži vrednosti od 104 dinara. Šta će biti do kraja godine, kažu menjači, nezahvalno je prognozirati, ali veruju da ćemo u 2012. godinu ući sa kursom evra od najviše 105 dinara.


Međunarodna Nedelja mode Malezije u Kuala Lumpuru (Malaysia International
Fashion Week-MIFW): kolekcija - Kok Leong Vee

Koštunica: Zemlja nam propada

Vojislav Koštunica, lider DSS-a, najavio je će se ta stranka zauzeti za pokretanje rasprave o tome da li je u interesu Srbije da postane članica EU, a u intervjuu za Pravdu kaže da „narod vidi da se Srbija zaglavila i tumara na opasnoj stranputici“.
“Zemlja propada, svakoga dana produbljuje se ekonomska, politička i moralna kriza. Vlast je tri godine široko obećavala, a što su obećanja bila veća, narodu je bilo sve teže. Sada se pred našim očima raspada politika „i Kosovo i EU“, jer Brisel javno zahteva da se za dobijanje kandidature uspostave dobrosusedski odnosi između Srbije i Kosova. Države i narodi koji su bogatiji i razvijeniji od nas, a reč je o državama koje su članice EU, uveliko raspravljaju kojim putem dalje da idu. Jedino se vlast u Srbiji drži svoje dogme da EU nema alternativu. Vreme je da razmislimo na koji način je moguće da Srbiju izvučemo iz krize. Da li je to nastavak politike da EU nema alternativu, ili je bolje da se pre svega oslonimo na sebe same? Vreme je da podvučemo crtu i da vidimo šta je u najboljem interesu Srbije. Moramo napraviti čist račun i uveren sam da će se pokazati da je, s obzirom na sveopštu i duboku krizu u EU i s obzirom na ucene i pritiske koji nam stižu iz Brisela, najbolje da se okrenemo vlastitim snagama. Ideju o učlanjenju u EU treba da zamenimo idejom o normalnoj i obostranoj saradnji između Srbije i EU, kao i saradnji sa drugim državama na ravnopravnoj osnovi”, kaže Vojislav Koštunica.


Madrid - konferencija za novinare odlazećeg španskog premijera Hoze Luis
Rodrigeza Sapatera, posle poraza socijalista na opštim izborima u Španiji

Skupština potrošila 1,1 milijardu dinara

Skupština Srbije potrošila je od januara do septembra 1,1 milijardu dinara, što je 60 odsto sredstava planiranih skupštinskim budžetom. Rad poslanika parlament je koštao oko 465 miliona dinara, što je za 31 milion više u odnosu na isti period prošle godine. Za stručne službe potrošena su 652 miliona dinara, što je u odnosu na proteklu godinu više za oko 120 miliona, navodi se, između ostalog, u finansijskom izveštaju parlamenta koji je usvojio Administrativni odbor. Veljko Odalović, sekretar Skupštine, kaže da parlament nema nikakva dugovanja za vodu, struju, građevinsko zemljište i da će sredstva koja su namenjena za njegov rad biti dovoljna do kraja godine, piše Danas. Od 465 miliona dinara, koliko je parlament potrošio za rad poslanika, na plate parlamentaraca otišlo je 227 miliona dinara, a za paušal još 102 miliona. Na putovanja su utrošena 92 miliona dinara, od čega je gotovo 77 miliona otišlo na putovanja po zemlji, a 15 miliona za putovanja u inostranstvo. Parlamentarci su na reprezentaciju za devet meseci utrošili tek 191.584 dinara.

Odgovornost za kandidaturu na vlastima u Beogradu

U ovom trenutku je potpuno neizvesno da li će Srbija u decembru dobiti status kandidata za članstvo u EU, a kompletna odgovornost za uspeh ili neuspeh je isključivo na vlastima u Beogradu, koje imaju obavezu da ispune sve kriterijume navedene u preporuci Evropske komisije, uključujući primenu svih dogovora iz briselskog dijaloga s Prištinom, kažu za Danas nemački stručnjaci za Zapadni Balkan, s kojima su novinari tog lista razgovarali na marginama skupa o mogućem uticaju civilnog društva na poboljšanje odnose Srbije i Kosova, održanom ovog vikenda u Frajzingu kod Minhena.

Šta bi Srbija izgubila ukoliko 9. decembra ne bi dostigla ovaj svoj cilj i dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji? Odgovori analitičara su s tim u vezi donekle podeljeni, ali se svi, uglavnom, slažu u tome da bi gubitak na političkom tasu bio veći od gubitka na ekonomskom. Doduše, Maja Bobić, sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, naglašava da „sve ovo što je političko ima i praktične implikacije”, piše Politika.

Tadić: Srbija će biti energetsko čvorište u regionu

Izgradnja skladišta Banatski dvor pokazala se kao dobar i ispravan potez, jer sada raspolažemo dovoljnim količinama gasa za snabdevanje stanovništva u Srbiji, izjavio je juče Boris Tadić, predsednik Srbije, nakon zvaničnog puštanja u rad podzemnog skladišta u Banatskom Dvoru. On je dodao da se saradnja Gasproma sa srpskim energetskim kompanijama odvija na zadovoljavajući način, piše Danas. Predsednik Srbije je istakao da očekuje da će Srbijagas kao preduzeće da se izbori sa teškoćama izazvanim krizom i da će obezbediti potrebne investicije za razvoj preduzeća. Tadić je istakao da će zahvaljujući energetskim projektima koje razvija, Srbija biti energetsko čvorište u regionu i da će raspolagati dovoljnim količinama energenata. On je istakao da će se Srbija uvek zalagati da krak gasovoda koji bude prolazio kroz Srbiju ide i na teritoriju Republike Srpske.

Predsednik Izvršnog odbora „Gasproma" Aleksej Miler je naglasio i da su u toku pregovori o dugoročnoj isporuci ruskog gasa Srbiji i da se potpisivanje ugovora očekuje do kraja godine. On je najavio da će sa Tadićem razgovarati o investicijama u izgradnju termoelektrana na gas u Srbiji, i potvrdio da je „Gasprom" spreman da učestvuje i da pregovara o direktnim isporukama gasa tim elektranama po povoljnim cenama. Miler je nagovestio i mogućnost sniženja cene gasa u prvom kvartalu 2012, piše Pres.

Pregovori o nižim cenama gasa za Srbiju biće završeni do kraja godine. Osim ugovora, prema Milerovim rečima, potrebno je i potpisivanje međudržavnog sporazuma između Srbije i Rusije o ovom pitanju. U nastavku posete, Miler će u utorak razgovarati o trasama „Južnog toka“ i postizanju povoljnije cene za dugoročne isporuke, pišu Novosti.

Prema rečima Dušana Bajatovića, „Južni tok“ će sigurno prolaziti kroz Srbiju, i to u planiranoj dužini od oko 470 kilometara. On je naveo da „Banatski Dvor“, u koji su Srbija i Rusija uložili 30 miliona evra, ima kapacitet od 450 miliona kubika gasa, da je u njega moguće utiskivati tri miliona kubika gasa dnevno i istiskivati oko pet miliona kubika tog goriva dnevno, piše Pravda.


Predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik UO Gasproma Aleksej Miler na
svečanom otvaranju nove Komandne sale u Rafineriji nafte Pančevo

O prelazima u utorak

Dijalog Beograda i Prištine obnovljen je u ponedeljak u Briselu, a dve strane pokušaćeda približe stavove oko otvorenih pitanja telekomunikacija, energetike, univerzitetskih diploma, učešća Kosova u regionalnim forumima. Biće reči i o administrativnim prelazima, pišu Novosti. Pregovarači Borislav Stefanović i Edita Tahiri nisu se videli više od dva meseca, a razgovori su nastavljeni tamo gde su stali posle izbijanja krize na Brnjaku i Jarinju, u prilično optimističnoj atmosferi. Postignut je dogovor o univerzitetskim diplomama dok će o administrativnim prelazima biti reči u utorak, izjavio je šef beogradskog pregovaračkog tima Borislav Stefanović.


Brisel - dijalog predstavnika Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije:
Borislav Stefanović, Edita Tahiri, Robert Kuper (treći s desna)

Do deset godina u pratnji roditelja

Deca mlađa od deset godina bez nadzora roditelja ili staratelja ubuduće neće moći sama da idu do škole, prodavnice i da se sama igraju u parku. Ovako bi mogao da glasi bukvalan prevod prednacrta zakona o pravima deteta, koji predviđa da se mališanima koji nisu proslavili deseti rođendan obezbedi stalan nadzor odraslih osoba. Prema slovu ovog zakona, sloboda kretanja je vremenski ograničena i za decu koja još uvek nisu napunila 15 godina, jer je prednacrtom zakona predviđeno da su roditelji dužni da deci tog uzrasta obezbede punoletnog pratioca, ako ono želi da napusti kuću sat vremena uoči ponoći, piše Blic.

Prostakluk se više ne toleriše

Komunalna policija krenula je u ofanzivnu akciju širom Srbije i žestoko kažnjava svakog ko baci opušak, pljune ili mokri na ulici, parku, trotoaru...

Koliko je ozbiljna ova akcija govori i podatak da su komunalci počeli čak i da rovare po smeću oko kontejnera kako bi pronašli bilo kakav dokaz čije je đubre i kaznili „vlasnika". Za ovu akciju dobili su i novu opremu - specijalne maske i rukavice, pa su kazne od po 5.000 dinara i naviše počele uveliko da pljušte u mnogobrojnim gradovima, piše Pres. Prostakluk se više ne toleriše u Beogradu, Novom Sadu, Šapcu, Kruševcu, Vranju, Kragujevcu, Pirotu... Za samo desetak dana u Novom Sadu kažnjeno je 20 osoba zbog uriniranja u centru grada, od kojih su pojedini to radili i po katoličkoj crkvi!

Ipak, “Most na Adi”

Novi most preko reke Save od juče ima i „radni naziv” – „Most na Adi”. Velelepnoj građevini dugačkoj 969 i širokoj 45 metara, sa pilonom visokim 200 metara kumovali su, pre svega, građani Beograda, ali i članovi Komisije za imenovanje ulica i trgova. Na 19. sednici gradski tim je, između ostalog, imao zadatak da izabere naziv za novi most između 175 pristiglih predloga, 33 ideje žitelja Čukarice i 43 zamisli koje su prikupljene u anketi koju je sprovela opština Novi Beograd, piše Politika. Na listi je ubedljivo prvi „Most na Adi” sa 3.341 glasom, sledi „Harfa” sa 1.038, „Patrijarh Pavle” – 813, „Dr Zoran Đinđić” – 611, „Novak Đoković” – 541, „Žirafa” sa 382 glasa...

Pravoslavne crkve “za poneti”
Želite crkvu u svom dvorištu? Može! Dostava na kućnu adresu. Ovako bi mogla da glasi reklamna poruka za ono što odnedavno radi niška porodica Mančić, vlasnici privatnog preduzeća za izradu enterijera i eksterijera od kamena. Otac Svetislav i sin Goran Mančić, osnivači „Mančić Granita“, u pogonima svoje firme u Gadžinom Hanu kod Niša napravili su prototip „prenosne“ ili „prenosive“ crkve. Kao uzor za rad poslužile su im male crkve u Grčkoj. Potom su kompletno napravljenu crkvu uspešno, bez i najmanjeg oštećenja, dopremili iz Gadžinog Hana u Niš, gde je izložena. I svaki sledeći model dopremaće na željenu destinaciju na istovetan način – viljuškarom, piše Danas. Crkva će moći da „proradi“ samo sat vremena po dospeću, čim joj se priključi struja. „Prenosiva“ crkva je, kažu oni, urađena po svim arhitektonsko-građevinskim uzusima i crkvenim kanonima. Napravljena je od kamena, sa čeličnom konstrukcijom. Teška je svega pet tona, dimenzija četiri i po puta tri i po metra. U njoj osim sveštenika može da stane još 15 ljudi. Ipak, ima sve što i najveće pravoslavne bogomolje: krst, zvonik, oltar i freske. Na mermernom podu je mozaik, sa 800 elemenata. Unutrašnjost je oslikao Tomislav Stoiljković, iskusni ikonopisac iz Niške Banje.

Putnika u inostranstvo sve je manje

Uprkos tome što je od uvođenja biometrijskih pasoša izdat rekordni broj putnih isprava (3.499.524), putnika u inostranstvo sve je manje. Posle prošlogodišnje euforije nakon uvođenja bezviznog režima, kada je državnu među prešlo više od 10 miliona ljudi, za prvih deset meseci 2011, taj broj je manji za milion, pišu Novosti. Prema podacima MUP, najviše ljudi u poslednje tri godine prešlo je granicu prema Mađarskoj (osim poslovnih ljudi i turista, preko Horgoša i Kelebije putuje većina naših ”gastarbajtera”), ali i prema Hrvatskoj i Makedoniji, koju prelaze turisti za Grčku.

Užička škola u blokadi

Država godinama gradi školu i urađeno plaća sa zakašnjenjem, ali osnovni dug graditelju ipak izmiruje i objekat se završava. A onda, kad nezadovoljni graditelj preko suda stekne pravo da mu se isplati milionska kamata zbog kašnjenja u plaćanju, ta obaveza pada na teret – škole. Kao da nejaka škola, od državnih i lokalnih budžeta sasvim zavisna, može sama da investira gradnju. Dešava se taj paradoks u srednjoj Medicinskoj školi, čije je moderno zdanje u užičkom naselju Carina, piše Politika. Ali „repovi“ višegodišnje gradnje gurnuli su školu u blokadu. Nestaje para za krede, sunđere, materijal za nastavu, održavanje velikog zdanja, ode novac namenjen za đačke stipendije i jubilarne nagrade na tuđi račun, briga se uvukla u kolektiv, pa i među đake i roditelje.

Kriza udara u temelje evrozone

Dužnička kriza zone evra udarila je juče ponovo u srce Evrope uprkos ubedljivoj pobedi španskih konzervativaca posvećenih oštrim merama štednje, javlja Rojters. Španski socijalisti su peta vlada unutar bloka 17 članica jedinstvene evropske monete koja je ove godine pala zbog dužničke krize. Prethodno se to dogodilo Portugaliji, Irskoj, Italiji i Grčkoj, piše Politika. Apsolutna parlamentarna većina Narodne partije desnog centra Marijana Rahoja nije međutim smanjila zabrinutost finansijskih tržišta alarmiranih nedostatkom efektivnih mera kako bi se zaustavili poremećaji na tržištu državnih obveznica.
„Kriza udara u temelje evrozone, Oko toga ne treba da imamo iluzije”, kaže komesar EU za ekonomiju i monetarne poslove Oli Ren. On brani politiku stezanja kaiša EU koju kritičari napadaju zbog zaustavljanja rasta i povećane nezaposlenosti. „Strategija rasta jednostavno ne može da se gradi na akumuliranju novih dugovanja, u vreme kada tržišta stavljaju pod znak pitanja kapacitet servisiranja postojećih dugova”, rekao je Ren u Briselu. „Niko ne može da prisili strane kreditore da pozajmljuju više novca, ukoliko u to nemaju poverenja.”
U Grčkoj, početnoj tački tržišnih potresa koji se osećaju širom sveta, produžena politička natezanja bacaju senku na napore tehnokratskog premijera da kod evropskih lidera obezbedi fondove spasavanja. Rejting agencija „Mudis” upozorava da rast kamatnih stopa na dugovanja francuske vlade i perspektive smanjivanja privrednog rasta mogu da budu negativne po kreditni rejting Francuske.


Najmanje 20 osoba je poginulo, dok je više od 1.500 povređeno u sukobima
snaga bezbednosti sa demonstrantima tokom protesta na centralnom trgu u Kairu

Zvužduci za Putina

Ruski premijer Vladimir Putin suočio se u nedelju sa do sada neviđenom situacijom. Njegova pojava na bini sportske dvorane „Olimpijski”, prilikom proglašenja pobednika u jednom bokserskom meču, propraćena je gromoglasnim zvižducima publike. Kako tvrde ruski analitičari, Putin se, ni kao premijer ni kao bivši šef države, nikada ranije nije našao u sličnoj situaciji. Bili su to prvi zvižduci čoveku koji je Rusijom vladao od 2000. do 2008, a koji je nedavno najavio spremnost da se vrati na čelo države na proleće naredne godine. Publika, koja je ispunila tribine sportske dvorane kako bi uživala u finalnoj borbi između ruskog predstavnika Fjodora Jemeljanjenka i Amerikanca Džefa Monsona, očigledno nije bila spremna za politički hepening. Naprotiv. To je postalo jasno onoga trenutka kada je preko razglasa najavljeno premijerovo obraćanje borcima i publici, piše Politika. Istini za volju, Putin u svojoj reči ni u jednom trenutku nije skrenuo u vode političkog marketinga. Naprotiv, budući da je i sam sportista, upravo kao takav obratio se učesnicima turnira i publici. Ipak – usledila je serija zvižduka, čime je ceo događaj dobio sasvim drugu, neočekivanu dimenziju.
Treći svedok-saradnik u slučaju Šarić

Draško Vuković treći je svedok saradnik u postupku protiv Darka Šarića i optuženih za pripadnost njegovom narko- kartelu. Povlašćeni status dobio je prošle srede, mesec dana pošto se dobrovoljno predao nadležnima u Posebnom odeljenju beogradskog Višeg suda, posle dvogodišnjeg bekstva, pišu Novosti. Rešenje o dobijanju statusa svedoka saradnika donelo je veće koje vodi postupak protiv odbeglog Šarića i još 19 optuženih, a na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal. Vuković je prethodno obavestio tužilaštvo da je spreman da sarađuje, da bi zatim obavio desetak razgovora sa zamenikom tužioca i predao svojeručno napisanu izjavu kojom priznaje krivicu, ali usput i tereti ostale.

Mašina za testo otkinula radniku levu ruku

Pekar Ćamil Ramadan (51) teško je povređen preksinoć u pogonu u Baba Višnjinoj ulici broj 51 kada mu je mašina za testo uhvatila i otkinula levu ruku do ramena! Od sigurne smrti nesrećnog Ramadana spasle su kolege koje su odmah podvezale povredu i tako sprečile da ubrzo iskrvari, piše Pres.

Laušević: Kajem se

Šta je Žarko Laušević ispisao u autobiografiji „Godina prođe, dan nikad“, koja će se, u izdanju Novosti, pojaviti 30. novembra: “Nemam opravdanja za svoju ljubav i prihvatam kaznu kakva god bila. Kajem se što sam prethodno nabavio pištolj marke "CZ 99", umesto da sam svoj bezrazložan strah sputavao bensedinima, ili neizlaženjem iz stana, crtajući, na primer, Sloba i Šešelja, kako se tri puta iz zaleta ljube u usta, bez straha od infekcije. Kajem se što sam te noći osetio banalan i potpuno bezrazložan strah kad su krenuli da nas biju”.

Novak teško protiv Bedriha


Najbolji svetski teniser Novak Đoković pobedio je Čeha Tomaša Berdiha
(Thomas Berdych) sa 2-1 u setovima (3-6, 6-3, 7-6) u prvom kolu Grupe A
Masters turnira u Londonu

Novak Đoković je uspeo da prebrodi sve muke sa kojima se suočavao nedeljama uoči završnog turnira u Londonu i nakon veoma napornih dva i po sata preokretom je stigao do pobede protiv Tomaša Berdiha koji je propustio i jednu meč loptu - 3:6, 6:3, 7:6 (3), piše Blic.