EPIDEMIJA NEPOVERENJA

Nepun mesec od početka imunizacije izvesno je da se neće utrošiti tri miliona naručenih vakcina. U pripremi je i plan vakcinacije školske dece. Zvanični kurs u ponedeljak 97,43 dinara za evro a stabilizacija se očekuje krajem meseca.

Opravdanje za dan kada je vakcinacija

Posle tronedeljnog zimskog raspusta i pomeranja kalendara rada zbog širenja novog gripa, prvo polugodište za učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji biće nastavljeno danas i trajaće do 22. januara, a, kako je najavio ministar prosvete Žarko Obradović, u pripremi je i plan vakcinacije školske dece, najavljuje Politika.

U školama u Vojvodini prvo polugodište trajaće do 15. januara, na osnovu odluke Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, a ukoliko epidemiolozi procene da novi grip nije zaustavljen i da se i dalje širi, Ministarstvo prosvete preduzeće odgovarajuće mere, uključujući i ponovni prekid nastave, rekao je Obradović.

direktorima će biti prosleđeno uputstvo u vezi sa sprovođenjem vakcinacije i sa tim planom treba da budu upoznati školski odbori, saveti roditelja, rekao je on, dodajući da vakcinacija dece podrazumeva saglasnost roditelja. Ukoliko se deca budu vakcinisala u školskom dispanzeru, to znači i organizovanje dolaska i odlaska, opravdanje za taj dan, ako roditelj hoće, može da bude sa svojim detetom tog dana, a podrazumeva se i pregled pre same vakcinacije, objasnio je Obradović.

Epidemija sumnjičavosti

Nepun mesec od početka imunizacije izvesno je da se neće utrošiti tri miliona naručenih vakcina. Sa “Jugohemijom” se pregovara o odustajanju od polovine porudžbine, bez plaćanja "penala", potvrdila Svetlana Vukajlović, direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, javljaju Novosti pod naslovom "Otkazujemo 1.500.000 doza?". Pregovori sa “Jugohemija-farmacijom” o otkazivanju dela porudžbine počeli su čim je postalo jasno da se ne može utrošiti tri miliona vakcina kupljenih za 799 dinara po dozi. Nepun mesec od početka imunizacije u Srbiji, potpuno je jasno da je vakcinacija nešto manje od tri miliona ljudi (jer deca do osam godina i stariji od 62 primaju po dve doze) - “nemoguća misija”. Vakcinu je do sada primilo samo 104.265 ljudi u opštoj populaciji i 20.000 vojnika, ili 1,66 odsto stanovništva. Srbija je do sada platila 500.000 doza. U ugovoru RZZO sa “Jugohemija-farmacijom” o kupovini tri miliona vakcina nisu precizirani uslovi eventualnog otkazivanja porudžbine. Ugovor može da se raskine, ali prodavac u tom slučaju može da traži nadoknadu štete.

Dr Predrag Kon, predsednik Radne grupe za odbranu od gripa, kaže da bi za građane Srbije bilo najbolje da se sada masovno vakcinišu, sa svim količinama vakcine koje su planom predviđene, da ne bi bilo neprijatnih iznenađenja u trećem talasu gripa. Povodom najave Saveta Evrope da će biti pokrenuta istraga kojom bi trebalo da bude utvrđena istina o pandemiji virusa novog gripa, dr Kon kaže:
"Jasno je da je jedna ovakva “epidemija sumnjičavosti” koja je nastala vrlo važna i da je neophodno da se to raščisti. Čim se ta sumnja otkloni, kada te istrage daju svoje rezultate u nekoj sledećoj situaciji, to više neće biti tema."

Plave Sava i Drina

Sava kod Šapca nastavila je da raste, i juče ujutro dostigla je 541 centimetar, što je za skoro pola metra više od granice vanredne odbrane od poplava, koja je proglašena 7. januara. Najkritičnija mesta u ovom trenutku su nasipi kod sela Mrđenovac i Provo, gde je preostalo još samo 40 centimetara do prelivanja.

Zbog velikog protoka hidroelektrane Mali Zvornik, vodostaj Drine u njenom donjem toku takođe je visok, pa je u takozvanom nebranjenom području već poplavljeno oko 2.700 hektara oranica, javlja Politika.

Vodostaji na rekama u Srbiji nizvodno od Novog Sada biće u porastu i u naredna četiri dana. Meštani u priobalju reka nadaju se da će odbrambeni nasipi izdržati bujice, piše u Novostima.

Strah od evra

Evropska moneta dostigla najveću vrednost od uvođenja 2002. godine. Zvanični kurs u ponedeljak 97,43. Stabilizaciju očekuju krajem meseca. Odgovornost sa sebe skidaju i NBS i Vlada Srbije, piše u Novostima. Država ističe da nije ni kupovala ni prodavala evre na deviznom tržištu. Već da su samo evri pretvoreni u dinare, kod Centralne banke, kojima su isplaćena zaostala potraživanja.
Višak dinara je, prema objašnjenju nekih stručnjaka izazvao pritisak na deviznom tržištu, odnosno bila je pojačana tražnja za devizama. Po toj računici, osim preduzeća i banaka koje su kupovale devize za svoje potrebe, ali i špekulanata, i građani su pojurili u menjačnice. Međutim, menjači tvrde da nije bilo pritisaka građana za kupovinom deviza.
Pojedini stručnjaci smatraju da konverzija deviza dobijenih od EU i MMF nikako nije mogla da obori dinar. U NBS smatraju da se bespotrebno diže tenzija oko kursa, jer je dinar za poslednje dve nedelje oslabio tek 1,5 odsto, što nikako ne može da bude alarmantno.

Diana Dragutinović, ministarka finansija, demantuje centralnu banku: "Slabljenje dinara se ne može dovesti u vezu sa fiskalnom politikom Vlade, ono je počelo još krajem oktobra". Iz centralne banke objašnjavaju da je kurs evra ovih dana skočio zbog isplate budžetskih korisnika, nakon usvojenog rebalansa budžeta, ali ministarka finansija za Novosti to demantuje u tekstu pod naslovom "Vlada nije podigla kurs".

Do kraja ovog meseca, ekonomisti predviđaju, evro će preskočiti „psihološku granicu" od 100 dinara, javlja Pres. Ukoliko dinar nastavi da slabi istim tempom kao proteklih dana, već krajem ove nedelje bi evro mogao da preskoči „psihološku" granicu od 100 dinara, mada ekonomisti predviđaju da će to da se desi tek krajem januara.Kurs će ići nadole kao posledica celokupnog stanja u srpskoj ekonomiji, smatra Aleksandar Vlahović, suvlasnik konsultantske kuće „Eki investment".

Pokretanje peticije za vanredne izbore

Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS, govori za Novosti o planovima opozicije i manama vladajućeg bloka: "Očekujemo podršku DSS i NS za peticiju protiv vlasti. Želimo saradnju sa svima koji žele promene."

Najbolje bi bilo za Srbiju da se vanredni parlamentarni izbori održe na proleće, ali naši izvori iz stožerne režimske stranke govore da vlast planira da ih raspiše odmah pošto u oktobru EU prihvati našu kandidaturu za članstvo. Ovo je kalendar zamenika predsednika SNS Aleksandra Vučića, čija partija od 20. januara pokreće peticiju, a cilj je - vanredno glasanje za Narodnu skupštinu, objavljuju Novosti.
"Planiramo da sakupimo milion potpisa, na oko hiljadu punktova širom Srbije", kaže Vučić.

Prvi u nizu vanrednih lokalnih izbora u 2010. održaće se u Odžacima, 24. januara, a za njima će uslediti izbori u Negotinu 7. marta. Vanredni lokalni izbori biće do kraja aprila održani i u Aranđelovcu, objavljuje Danas. U ovim opštinama vanredni izbori su zakazani nakon uvođenja privremenih organa vlasti zbog višemesečne blokade u radu opštinskih vlasti, ali i zbog finansijskih zloupotreba u koje su bili upleteni pojedini tamošnji funkcioneri.

Novi predsednk Hrvatske

Ivo Josipović novi je predsednik Republike Hrvatske. Prema službenim rezultatima saopštenim u ponoć od 99,62 odsto izbrojanih glasova Ivo Josipović je dobio podršku 60,29 odsto, a Milan Bandić tek 39,71 odsto birača. Josipović je izgubio samo u Ličko-senjskoj županiji i na biračkim mestima u inostranstvu, javlja Politika.

Milan Bandić je na izbore izašao kao nezavisni kandidat i protiv volje svoje stranke SDP uz čiju pomoć je osvojio gradonačelničku funkciju u Zagrebu, dok je Ivo Josipović zvanični kandidat SDP-a. Izborni poraz za Bandića zato znači i kraj političke karijere uz podršku SDP-a, koji ima velike šanse da osvoji i parlamentarne izbore. Vladajući HDZ nije želeo da se javno opredeli, ali su neke njegove lokalne organizacije podržale Bandića, kao i neke manje desničarske stranke. Zanimljivo je da su za Bandića otvorene simpatije stizale i iz redova veoma uticajne domaće Rimokatoličke crkve, pogotovo što je Josipović za njihov ukus previše spominjao crvenu boju i nije se libio da javno izjavi kako je po pitanju vere agnostik. To, međutim, nije mnogo pomoglo Bandiću, koji je takođe pokušao da Josipovića u žaru predizbornih verbalnih okršaja prikaže kao „komunjaru“.

Kandidat SDP-a Ivo Josipović izabran je sinoć, nakon drugog izbornog kruga, za predsednika Hrvatske, pokazuju prvi zvanični rezultati koje prenose hrvatski mediji, piše u Blicu.

Rusi zapošljavaju Mesića?

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev i premijer Vladimir Putin navodno su ponudili odlazećem hrvatskom predsedniku Stjepanu Mesiću da, u slučaju da se i Hrvatska priključi gasovodu „Južni tok”, preuzme vođstvo kompanije koja bi vodila poslove hrvatskog dela tog velikog međunarodnog projekta, piše „Jutarnji list” a prenosi Politika.

List navodi da su Putin i Medvedev predlog dali Mesiću kada je lane posetio Moskvu, ali prenosi i izjavu iz izvora bliskih Mesićevom kabinetu da u službenim razgovorima u Moskvi nije bilo takvog predloga.

Teška kazna za sitnu kradju

Amerikanac Mark Zakari osuđen je na 10 godina zatvora zbog krađe mesa u jednom supermarketu u Južnoj Karolini. Premda vrednost ukradene robe iznosi samo 80 dolara (56 evra), sudija je Zakariju izrekao drastičnu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, preneli su mediji. Nespretnom lopovu je, naime, ovo bio deveti put da je uhvaćen u krađi, objavljuje Politika.

Kako odgovoriti na postupke Mesića?

Hrvati bi vodili znatno više računa o srpskim državnim interesima ako bi znali da zbog toga mogu biti ugroženi njihovi ekonomski interesi u Srbiji, piše u Presu. Odlazeći hrvatski predsednik Stjepan Mesić tokom božićnih praznika žestoko je uvredio Srbe i Srbiju, a naša država na to nije odgovorila nijednom konkretnom diplomatskom, političkom ili ekonomskom merom. Sve se svelo na usmene proteste predsednika Borisa Tadića, šefa diplomatije Vuka Jeremića i drugih funkcionera vlasti. Zašto je to tako? Zašto Srbija nije konkretnije odgovorila na Mesićevu skandaloznu posetu lažnoj državi Kosovo i još skandalozniju odluku da pomiluje ustaškog krvnika Sinišu Rimca?! I šta to uopšte država Srbija još može da uradi?

Stručnjaci, sagovornici Presa, kažu da, prema Povelji Saveta bezbednosti UN, Srbija može Hrvatsku da „kazni" na diplomatski, ali i na ekonomski način.

Bin Laden kupovao u Zagrebu i Beogradu?

Osama bin Laden je 1986. danima boravio u Zagrebu, tvrdi hrvatski „Večernji list“, pozivajući se na tajni dokument iz bivše Jugoslavije. Dnevnik tvrdi da poseduje dokument Savezne direkcije za promet roba (SDPR) iz 1986, koji nosi oznake „Vojna tajna“ i „Strogo poverljivo“ i u kojem se opisuje boravak tada 29-godišnjeg Bin Ladena u prestonici Hrvatske, prenosi Blic. Ponuđenih sto miliona dolara u gotovini, piše hrvatski list, ubrzalo je pregovore, pa je Bin Laden nakon samo nekoliko dana pregovora u zagrebačkoj podružnici „Beobanke“, otišao u Beograd, gde je od vojske tražio podršku u borbi protiv Sovjeta u Avganistanu. Nakon završetka rata u Avganistanu i izbijanja sukoba u BiH, Bin Laden je 1992. u ulici Križnog puta 105 u Zagrebu osnovao humanitarnu organizaciju „Al Kifah“, na čije čelo je postavio Hamrudina Hirbanija, bivšeg pilota alžirske avijacije. Hirbani se u Zagrebu zadržao kratko, nakon čega je otišao u BiH, potom u Albaniju, a CIA ga je osumnjičila za pokušaj napada na američku ambasadu u Rimu.

Ko da više za fiksnu telefoniju

Republička agencija za telekomunikacije (Ratel) otvoriće u utorak, 12. januara, ponude na tenderu za drugog operatera fiksne telefonije u Srbiji, najavljuje Politika.

Kako je ranije objavio Ratel, dokumentaciju za učešće na tenderu otkupile su kompanije Telenor Srbija i Vip mobajl, koje već imaju dozvole za mobilnu telefoniju, srpsko-američka Konsing grupa i kiparski Kerseiko trending limitid.

Najpovoljnija ponuda biće izabrana na osnovu iznosa ponuđenog za licencu fiksne telefonije. Ukoliko budu podnete najmanje dve kvalifikovane ponude održaće se aukcija, na kojoj će početna cena biće najviši ponuđeni iznos za licencu.

Ljajić u Turskoj

"Odnosi Srbije i Turske nikada nisu bili bolji. Veoma je važno to što je Turska zainteresovana da njeni investitori ulažu u Srbiju. To je i najvažniji zaključak moje posete ovoj zemlji", kaže Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalna pitanja, za Danas. Ljajićeva poseta Turskoj, tokom božićnih praznika u Srbiji, nastavak je saradnje i razgovora dve zemlje koji su započeli posetom turskog predsednika Abdulaha Gula Srbiji prošle godine u oktobru.

Ministar Ljajić je razgovarao sa Ahmetom Dautogluom, turskim ministrom spoljnih poslova. Prema Ljajićevim rečima, potvrđen je trilateralni sastanak Srbije, Turske i Bosne i Hercegovine, koji će biti održan 15. januara u Beogradu na nivou ministra spoljnih poslova ovih zemalja.

"Tema sastanka biće stabilizacija prilika u BiH i u regionu. Neophodno je uključiti i Hrvatsku u rešavanje tih pitanja", rekao je Ljajić.

Napuštaju funkcije zbog zakona

Veroljub Stevanović najverovatnije će do 1. aprila otići sa mesta gradonačelnika Kragujevca zbog stupanja na snagu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, po kome je ova funkcija nespojiva sa poslaničkom koju takođe obavlja. I Dragan Marković Palma, gradonačelnik Jagodine i poslanik u Skupštini Srbije, obećava za Blic da će ispoštovati nove propise, ali dodaje da još nije odlučio koje će se funkcije odreći.

I ostali lokalni političari koji takođe obavljaju poslaničke funkcije moraće do 1. aprila da se odreknu jedne. Mile Ilić (SPS), koji je narodni poslanik i predsednik Skupštine grada Niša, kaže za Blic da će postupiti po Zakonu.
Od novog zakona neće biti izuzet ni Dušan Bajatović (SPS), poslanik i direktor JP "Srbijagas". Kako nam je potvrđeno u Agenciji za borbu protiv korupcije, on će takođe morati da se odrekne jedne funkcije, kao i Petar Škundrić, koji je istovremeno ministar rudarstva i energetike i predsednik Skupštine akcionara NIS-a. Protiv njega je pre mesec i po dana Odbor za rešavanje o sukobu interesa pokrenuo postupak, ali je on obustavljen uz obrazloženje da je za njegovo postavljenje odgovorna Vlada.

Kada je Božić?

Uoči Božića i na prelasku stare u novu godinu uvek se aktuelizuje „kalendarsko pitanje” i nedoumice da li bi Srpska pravoslavna crkva trebalo da prihvati proslavljanje Rođenja Hristovog po gregorijanskom kalendaru i pridruži se pravoslavnim pomesnim crkvama koje ga već slave istog dana kada i najveći deo hrišćanskog sveta. Protivnici napuštanja julijanskog kalendara ističu da bi prelazak SPC na gregorijanski kalendar među vernicima bio protumačen kao popuštanje prema rimokatolicima i unijaćenje, što bi dovelo do novih podela među vernicima i možda raskola.

Na drugoj strani, zagovornici promene crkvenog kalendara ukazuju na potrebu da svi hrišćani najveće praznike proslavljaju istog dana. O ovoj za SPC još uvek „osetljivoj” temi stavove su ukrstili protojerej-stavrofor dr Radomir V. Popović, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, i Živica Tucić, verski analitičar, objavljuje Politika.

Srpska mafija

Nekoliko zapadnih medija prenelo top-listu najozloglašenijih kriminalnih grupa na kojoj srpske organizacije stoje „rame uz rame” sa kolumbijskim kartelima, japanskim „jakuzama”, kineskim „trijadama” i „koza nostrom”, piše u Politici. U različitim međunarodnim studijama do sada je ustanovljeno da važimo za najmanje inteligentan narod u Evropi, koji, posle Turaka, konzumira najviše duvana, kao i da se na teritoriji naše zemlje nalaze neki od najzagađenijih gradova.



„Ekskluzivna” mesta Srbija drži i na listama koje rangiraju procente stanovništva sklonog samoubistvu i umiranju od kardiovaskularnih bolesti, a novu „crnu titulu” našoj zemlji ovog puta donela je, posvedočeno ozloglašena „domaća” mafija. Ako je suditi prema top-10 listi koju su u decembru prošle i početkom ove godine preneli onlajn časopis „Kristal kis”, britanski „Dejli njuz” i španski „Dijari”, na teritoriji Srbije prethodnih decenija rođena je i etablirana osma najopasnija kriminalna grupacija na svetu.

Stižu američki istražitelji

Američki stručnjaci za suzbijanje trgovine narkoticima stižu u Srbiju zbog „Balkanskog ratnika“. Sa srpskim i crnogorskim kolegama o narkobosovima sa Balkana. Kako nezvanično saznajemo, tema će biti dalji rad na prikupljanju dokaza protiv onih za koje se sumnja da su glavni narkobosovi, a sa ovdašnjih su prostora, piše u Novostima. To se, pre svega, odnosi na nekoliko crnogorskih bisnizmena. Joanis Mikaletos, analitičar Svetske bezbednosne mreže (SBM), nedavno je javnosti preneo svoja saznanja o krupnim narkobosovima i organizovanju trgovine kokainom iz Južne Amerike u Zapadnu Evropu. On navodi da su južnoameričke kriminalne grupe uspostavile tesnu saradnju sa mafijom na Balkanu.