DRŽAVA SUVLASNIK SVOJIH DUŽNIKA

Od ponedeljka država očekuje zahteve predstavnika preduzeća za konverziju dugova u državni kapital. Vlada Srbije sutra usvaja novi budžet, uz saglasnost MMF. Poskupelo gorivo a struja neće do kraja godine.

Prvo klonirano mladunče kamile po imenu Injaz došlo je na svet posle 378 dana
inkubacije 08.aprila 2009. godine u Centru za uzgoj kamila u Dubaiju

Novi državni budžet

Država će ove godine umesto 698,7 milijardi dinara prihodovati oko 650 milijardi dinara, a moći će da potroši oko 720 umesto 748,7 milijardi dinara kako je bilo predviđeno prvobitnim budžetom. Dok će i prihodi i rashodi biti manji, manjak u državnoj kasi, uz saglasnost MMF-a, biće povećan sa 49,9 na oko 70 milijardi dinara, saznaje Politika u Ministarstvu finansija.

(ilustracija: Politika)

Inače, ove brojke juče kasno popodne zapakovane su u predlog nacrta rebalansa budžeta o kome će se danas izjasniti vladini odbori, a koji bi, ako ne bude krupnijih promena, kao takav vlada trebalo da usvoji na sutrašnjoj redovnoj sednici.

Skuplje gorivo, struja ne poskupljuje

Na pumpama u Srbiji gorivo je od ponoći skuplje u proseku za 2,70 dinara po litru - motorni benzini za 2,45 dinara a dizel gorivo za 2,90 dinara.

Nova cena bezolovnog motornog benzina je 89,67 dinara po litru, „evro premijuma BMB 95” 96,90 dinara po litru, dok litar motornog benzina od 95 oktana košta 90,93 dinara, javlja Politika.

"Električna energija bi do kraja godine mogla da poskupi za oko osam odsto, dok je neizvesno pojeftinjenje gasa. Želeli smo da podignemo cenu struje, međutim MMF je zahtevao da sve cene probamo da zadržimo na postojećem nivou", kaže za Blic Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike.

Umesto poverilac, država suvlasnik

Odlukom o „prebijanju”, narasle dugove privatnih firmi i državnih preduzeća trebalo bi pretvoriti u kapital, kaže državni sekretar Nebojša Ćirić Na sutrašnjoj sednici vlade pred ministrima će se naći dokument koji bi trebalo da pomogne raspetljavanju vrzinog dužničkog kola u koje su se poslednjih nekoliko meseci upleli učesnici u srpskoj privredi. Prema rečima Nebojše Ćirića, državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, odlukom o sprovođenju takozvane konverzije, odnosno prebijanju dugova privatizovanih i državnih preduzeća trebalo bi narasle dugove pretvoriti u kapital.

– To praktično znači da će država ući u vlasničku strukturu privatizovanih i državnih preduzeća i tako im omogućiti da prežive posledice nelikvidnosti nastale usled svetske finansijske krize. Na ovaj način mi brišemo te obaveze, dugovi postaju deo kapitala i preduzeća mogu da nastave neometano da rade i da žive – objašnjava Ćirić i dodaje da već od ponedeljka očekuje zahteve predstavnika preduzeća za konverziju dugova, prenosi Politika.

Uskoro država preuzima deo kapitala posrnulih srpskih firmi - biće im omogućeno da visinu dugovanja prema državi ponište ustupanjem svojih akcija. Zaduženi u novi odnos će ulaziti – dobrovoljno, potvrdjuju Novosti.

Demokrate vode?

Ukoliko bi parlamentarni izbori bili održani danas najviše glasova u Beogradu osvojila bi Demokratska stranka, 17,43 odsto, zatim Srpska radikalna stranka, 16,56 odsto, dok bi Srpska napredna stranka bila na trećem mestu sa podrškom od 14,07 odsto birača - pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja Agencije MF, prenosi Danas.

Prema rečima direktora Agencije Miroslava Filipovića, G17 plus je „najveći gubitnik“ u odnosu na raniji rejting, pošto je podrška toj stranci pala sa 7,5 na 2,5 odsto. Privrženost nekoj stranci određuje najviše njen ekonomski i socijalni program, dok je posvećenost ulasku u Evropsku uniju tek na četvrtom mestu, posle borbe protiv kriminala i odnosa prema nacionalnom i državnom pitanju.

Filipović je kazao da kada bi se izbori sada održavali na teritoriji Beograda koalicija Za evropski Beograd bi dobila podršku 31,4 odsto Beograđana, što je manje u odnosu na prošlogodišnje izbore za skoro sedam odsto. Kako je naveo Filipović, to je „razumljivo, jer stranke na vlasti uvek gube na rejtingu“.

Blage sudske kazne

Kaznena politika srpskih sudova je blaga, uslovna osuda ubedljivo vodi u trci ispred svih ostalih sankcija, a delioci pravde neopravdano i prekomerno ublažavaju kazne.Ovo je zaključak Ministarstva pravde posle analize zvanične statistike koju vode svi sudovi u Srbiji. Najviše, međutim, zabrinjava da su to opšte odlike presuda za najteža krivična dela, objavljuju Novosti.

Zašto Ministarstvo pravde upozorava na blagu kaznenu politiku svih naših sudova? Slobodan Homen, državni sekretar u ovom ministarstvu kaže da kaznena politika ne ispunjava najvažnije - generalnu prevenciju. Recimo, za teško ubistvo, gde je najmanja kazna 10 godina zatvora, a maksimalna između 30 i 40, u prvih šest meseci prošle godine, izrekli čak 76,5 odsto presuda koje su ispod minimuma. Kada se pažljivije pogleda, svi kojima se sudilo za ovaj zločin u okružnim sudovima u Zrenjaninu, Novom Pazaru, Užicu i Čačku, dobili su manje od minimalne kazne!

Kako će o Kosovu odlučiti medjunarodni sud

Nije potpuno isključeno da savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova bude takvo da se može tumačiti na različite načine, odnosno da ga i srpska i albanska strana mogu tretirati kao svoju pobedu pred najvišom sudskom instancom u svetu. To bi, međutim, značilo da je propuštena prilika da se razreši jedno pravno pitanje što je i glavna funkcija suda, kaže u razgovoru za Politiku dr Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava i jedan od zastupnika Srbije pred ovim sudom u sporu sa Bosnom i Hercegovinom.

„Savetodavno mišljenje ne obavezuje nikoga, ali ima veliku političku težinu. Biće sigurno argumenata da to nije pravno pitanje i da sud njime ne bi trebalo da se bavi. Ali bio bih zaista neprijatno iznenađen ako bi sud prihvatio te argumente”, kaže profesor Varadi.

Ako bi sud stao na stanovište da je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, Kosovo nam ne bi bilo još jednom oduzeto, ono već od 1999. godine faktički nije u srpskoj vlasti. Faktičko stanje se ne bi promenilo, ali bi ono postalo čvršće nego što je sada. A ako bi sud doneo odluku da je proglašenjem nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo, to bi onda moglo još jednom da otvori vrata pregovorima, smatra profesor Varadi.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je da će se nastaviti pritisak na zemlje širom sveta da priznaju nezavisnost Kosova pre presude Međunarodnog suda pravde, jer se očekuje da će ona glasiti da jednostrano proglašena nezavisnost Kosova nije bila u skladu sa međunarodnim pravom, objavljuje Danas.

Kako sačuvati svetinje na Kosovu

Dva pisma episkopa bihaćko-petrovačkog Hrizostoma upućena vladici raško-prizrenskom Artemiju, u kojima kritikuju njegove stavove u vezi sa obezbeđivanjem srpskih svetinja na Kosovu i njihovom obnovom, objavljena su juče na sajtu Eparhije raško-prizrenske i podneta „na sud narodu”, kako su naslovljena. Vladika Hrizostom reagovao je na izjave episkopa raško-prizrenskog u kojima se on protivi da srpske manastire i crkve obezbeđuje kosovska policija.

U izjavi za Politiku, vladika Artemije kaže da su pisma objavljena na sajtu eparhije, pošto je episkop rekao da je njegova želja da čuje reakcije, „pa da mu ispunimo želju, jer je uzeo za pravo da komentariše, potpuno neovlašćen, naš rad i naše postupke”.

NATO i EU

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer u intervjuu za Novosti kaže: "NATO nije uslov za EU. KBS treba da obezbedi sigurnost. Čekamo predlog za reviziju Kumanovskog sporazuma."

"Srbija sama bira da li će, osim u EU, ući i u NATO, ali je praksa proteklih godina pokazala da članstvo u obe organizacije idu ruku pod ruku", kaže, generalni sekretar NATO.

Ko će dobiti otkaz

Novosti istražuju - kako odabrati 8.000 ljudi koji su višak u državnom aparatu? Oko 4.000 ljudi ide iz Vlade i još toliko iz lokalnih samouprava. Procenjuje se da 30 odsto ljudi u državnom aparatu zapravo nema šta da radi.

Kad bi se dosledno u praksi primenjivao Zakon o sprečavanju sukoba interesa, 99 odsto naših funkcionera smatrali bi se „povezanim licima”, imenovanim i postavljenim zahvaljujući partijskim vezama, dakle nezasluženo i na osnovu neobjektivnih kriterijuma - kaže za Blic Slobodan Beljanski, predsednik Odbora za sprečavanje sukoba interesa, dajući samo jedan primer koji ukazuje na to da u državi nema političke volje da se ukine partokratija, a na rukovodeće pozicije dođu stručnjaci.
Sve dok inženjer metalurgije bude na čelu Centra za kulturu u Boru, ili konobar predsednik Upravnog odbora Javnog komunalnog preduzeća u Kruševcu, biolog državni sekretar u Ministarstvu kulture, a penzioner potpredsednik Vlade, nijedna mera Cvetkovićevog kabineta u cilju reformisanja države neće biti više od demagogije. Najava da će ove godine biti otpušteno oko 8.000 državnih službenika neće dovesti do efikasnije i jeftinije države, već samo, kako upozoravaju eksperti, do otpuštanja i ono malo ljudi koji znaju da rade posao. Stranke će od otpuštanja zaštititi ljude koji su im lojalni, a takvi ne rade u korist građana već za svoju ličnu korist i korist svojih stranaka, piše u Blicu.

Odloženo smanjenje broja ministarstava

Smanjenje broja ministarstava u Vladi nije odloženo samo zbog koalicionog sporazuma kao što navode pojedini lideri partija na vlasti, već je najveća prepreka unutarstranačka kombinatorika. Nezvanično u Vladi navode da potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić neće sa tog mesta, a protiv je i ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin. Međutim, kada se dublje zagrebe zašto je inicijativa smanjenja resora na ledu, činjenica je da lider SPS Ivica Dačić zbog odnosa unutar stranke ne može da uskrati resor nijednom od trojice ministara socijalista u Vladi, piše u Blicu.

Vlada Srbije, ukoliko vladajuće partije pristanu da se odreknu bar dela vlasti, mogla bi bez ikakvih problema da ima 15 ministarstava (pogledaj okvir), pokazalo je istraživanje Presa. Sagovornici našeg lista su bez velikog razmišljanja napravili manju vladu koja bi mogla da obavlja isti posao koji danas radi 25 ministara.

I prema evropskim pravilima, država kao Srbija, koja ima manje od 10 miliona stanovnika, ne bi trebalo da ima više od 15 ministarstava, objavljuje ovaj tabloid.

Zaštita Drine

Ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliver Dulić najavio je da će za zaštitu Drine od otpada uskoro biti postignuto trajno rešenje u saradnji sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom.

„Mi ćemo veoma brzo, u okviru Drinske konferencije, koju ćemo formirati, u saradnji sa kolegama iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, pokušati da pronađemo trajno rešenje ovog problema”, rekao je ministar na početku čišćenja Nacionalnog parka „Tara”, u okviru akcije „Očistimo Srbiju”, preneo je RTS.

Tokom proleća Drina nanese oko 5.000 kubika raznog otpada na brani Perućac i ljudskim nemarom prirodno dobro postaje deponija čitavog uzvodnog drinskog sliva, piše u Politici.

Nove vodje?

Osnovci bi za odeljenske lidere izabrali vršnjake koji su nenasilni i lepo vaspitani, pokazalo istraživanje iz beogradskih škola, objavljuje Danas. Dok je nekad za đačkog vođu smatran glavni „mangup“ u odeljenju, sa prkosnim stavom prema nastavnicima i školi, današnje generacije osnovaca kao svoje lidere rado biraju vršnjake koji umeju da rešavaju probleme mirnim putem, koji se bore za prava učenika, dobri su drugovi, pošteni i pravični.

Gde živi Nataša Mićić

Poslanica LDP-a u Skupštini Srbije Nataša Mićić naplaćuje od januara ove godine naknadu za odvojeni život od porodice, kao i pare za stan u Beogradu, iako i dalje živu u Užicu!?! Naime, sama Mićićka u izjavi koju su juče objavile „E novine", a u kojoj kritikuje Emira Kusturicu, priznaje da uopšte ne živi u Beogradu. Kako saznaje Press, Nataša Mićić nije uzimala ove naknade u 2008. godini, ali je u januaru zatražila od Skupštine da joj odobri stanarinu od 35.000 dinara i nadoknadu za odvojeni život, koja je pre nedavnog smanjenja iznosila 23.000 dinara, a sada iznosi oko 13.500.

"Pošto i dalje živim u Užicu, a vezano za lokalnu politiku, ne slažem se s činjenicom da je moj grad dobio 2,5 puta manje novca iz NIP-a nego vlasnik Drvengrada..." deo je citata Nataše Mićić koji su objavile „E novine" a prenosi Pres.

Još narodnih kuhinja

Ministar za rad i socijalnu politiku Srbije Rasim Ljajić izjavio je da u Srbiji ima 58 narodnih kuhinja u kojima se hrani 21.000 ljudi, ali da je zbog pada životnog standarda potrebno otvoriti nove.

Ljajić je rekao i da su u 24 opštine u Srbiji bili planirani dnevni boravci za decu sa smetnjama u razvoju, ali da taj program zbog nedostatka novca neće biti realizovan, objavljuje Politika.

Prva beba iz vantelesne oplodnje u Leskovcu

Specijalnoj bolnici za vantelesnu oplodnju u Leskovcu, prvoj takve vrste južno od Beograda, rođena je prva beba začeta vantelesnom oplodnjom.

Prvorođena beba je devojčica teška 2,9 kilograma, a njeni roditelji, koji žive u Beogradu, su više puta pokušavali u drugim klinikama da dođu do potomstva, ali sve do sad nisu imali sreće, piše u Politici.

Demantovano "učešće Srba"

Tvrdnje moldavskih vlasti da je u organizovanju nasilnih protesta u Kišinjevu učestvovalo devet državljana Srbije odlučno demantuje, u razgovoru za Politiku, Danko Ćosić, jedan od malobrojnih Srba koji su proteklih dana bili u glavnom gradu Moldavije, i to kao posmatrač izbora.

Skandal u užičkom pozorištu

U holu Narodnog pozorišta u Užicu, u subotu tokom manifestacije Pozorište otvorenog srca koju je Grad namenio najmlađim sugrađanima, dogodio se skandal, koji je, prema svedočenjima očevidaca, izazvao pripadnik užičkog odseka BIA. Prema njihovim tvrdnjama, naočigled dece i roditelja, on je „vređao , psovao i pretio osoblju, jer je navodno zbog gužve bio iznerviran i zabrinut za bezbednost svoje dece“, javlja Danas.

U Policijskoj upravi Danasu je rečeno da niko iz pozorišta nije prijavio incident, a o njemu juče nisu želeli da govore radnici pozorišta, koji su trpeli uvrede i pretnje.

Infostan vraća Beogradjanima pare

Korisnici "Infostana" koji su do 15. marta izmirili sva zaostala dugovanja, mogu tražiti povraćaj novca uplaćenog na ime kamata i sudskih troškova u ekspoziturama Banke Inteza, javljaju Novosti. Potrebno je da ponesu ličnu kartu i isečak originalne uplatnice kojom su otplatili osnovni dug, kamate i sudske troškove.
Ovo preduzeće korisnicima je uputilo obaveštenja sa preciznim podacima koliko novca će im biti vraćeno.

Branioci neće da zastupaju ubice policajca

Novosadski advokati odbili su da brane Danijela Tomića (19) i Nenada Matića (27), osumnjičene da su u subotu ubili policajca Vladimira Grandića. Na njihovoj odbrani, kao i odbrani još petorice uhapšenih pripadnika kriminalne grupe koji se terete za razbojništva, rođaci su morali da angažuju advokate iz drugih gradova, javlja blic

Blokada bankovnih računa u fudbalskom klubu Crvena zvezda traje više od mesec dana, odnosno od 9. marta, a od isplate prvih ovogodišnjih plata igračima i zaposlenima u klubu, najavljene za juče, nije bilo ništa, objavljuje Politika.

Iako je predsednik Crvene zvezde Den Tana na sastanku sa prvotimcima u petak obećao isplatu januarske i februarske plate do utorka, to se juče nije dogodilo, piše u Blicu. Račun crveno-belih je i dalje u blokadi, pa će igrači morati još da sačekaju da im pare legnu na račun.

Oglasio se predsednik u bekstvu

Zvezdan Terzić, bivši predsednik FSS, posle godinu dana rešio da kaže svoju istinu, objavljuju Novosti: "Otišao sam kada sam saznao da sam “pripremljen za odstrel”. Ne osećam se krivim, ponosan sam na sve što sam uradio."