DRŽAVA NEMA KUD NEGO DA POZAJMLJUJE

Pre dve godine država je, kad se saberu depoziti i krediti, bila u plusu 132 milijarde dinara a u junu ove godine bili smo u minusu čak 31 milijardu dinara: praktično smo od poverioca dogurali do dužnika. Iako se najavljuju nova nevremena, 225 protivgradnih stanica u Srbiji trenutno nema nijednu raketu. Putovanja u Peru i Ekvador s krstarenjima oko galapagoskih ostrva gotovo rasprodata

Ministarka voli da troši

Država je planirala da manjak novca u budžetu premosti prodajom državnih vrednosnih papira. Međutim, kako piše Politika, interesovanje banaka za te obveznice nije onakvo kakvom se nadala ministarka finansija Diana Dragutinović, jer je opalo poverenje kupaca u dinar. U poslednja dva meseca od potrebne 73 milijarde dinara, država je ovim putem skupila 42,6 milijardi, dok je razlika pokrivana tako što je država prodavala „svoje“ devize sa računa kod NBS.

Stručnjaci sa Ekonomskog instituta tvrde za ovaj list da će država biti primorana da se zaduži kod komercijalnih banaka, što je znatno skuplje, a poseban problem će predstavljati pokrivanje minusa od 4,75 odsto koliko je odobrio MMF. Kada se sračunaju depoziti i zajmovi, država je već u crvenoj zoni. U junu smo bili u minusu čak 31 milijardu dinara, govore podaci NBS. „Kada je pre dve godine Diana Dragutinović zamenila Mirka Cvetkovića na mestu ministra finansija, država je, kad se saberu depoziti i krediti, bila u plusu 132 milijarde dinara“, piše Politika. Praktično smo od poverioca dogurali do dužnika, zaključuju sagovornici ovog lista.

A štedi samo ponekad...

Država je pokušala da uštedi oko 1,7 miliona evra na nabavci protivgradnih raketa, piše Press, „pa je napravila štetu od 50 miliona evra i izazvala poskupljenje voća i povrća“. Kako stoji u ovom listu, zbog pogrešne procene Ministarstva finansija stradalo je 50.000 hektara obradivog zemljišta.

Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Milan Dacić tvrdi da je tražio sredstva za nabavku 11.500 raketa za ovu godinu, što bi bilo dovoljno da se Srbija godinu dana brani od grada. Dobio je, međutim, novac za 4.500 raketa, a u ministarstvu tvrde da u tom momentu nije bilo dovoljno para, pa je odobreno koliko se moglo. Iako se najavljuju nova nevremena, načelnik operative Zavoda Zoran Babić za Press kaže da 225 protivgradnih stanica u Srbiji trenutno nema nijednu raketu.

Inače, ministarka finansija je trenutno na godišnjem odmoru.

Stranke u bubnju

Kako se svakodnevno štampa bavi srpskom rezolucijom za Generalnu skupštinu UN o Kosovu, tako i Politika ovoga puta „odmerava“ stavove i podeljenost stranaka po pitanju evenutalne izmene teksta ovog dokumenta. U vladajućoj koaliciji DS i SPS su odlučni da treba ostati pri stavu da niti treba menjati rezoluciju niti odustajati od dosadašnje državne politike. Paradoksalno, piše ovaj dnevnik, najbliži njihovom stavu „su njihovi ljuti protivnici DSS i SRS“ koji se protive bilo kakvom pregovaranju sa Briselom. DSS čak tvrdi da rezolucija u sadašnjem obliku „izgleda kao da je pisana u Prištini“, a radikali da je nikakva intervencija ne može učiniti boljom. Među onima iz vlasti koji su za dogovor sa Briselom, su G17 plus i SPO. Vuk Drašković je čak prvi koji je izneo stav da rezolucija nije ni smela da se piše bez Brisela. Od opozicije, SNS i LDP zagovaraju ovaj stav.

Sagovornici Politike ocenjuju da ovakva podela pokazuje da nikada nije ni bilo konsenzusa u okviru vlasti po pitanju politike prema Kosovu. „Očigledno je postojalo prećutno prenošenje odgovornosti na Borisa Tadića i njegov kabinet, što se ispostavilo kao veliki problem. Jer, već na prvom iskušenju vladajuća politika ne može da postigne jedinstven stav“, ističe Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose. Ishod zasedanja Generalne skupštine UN biće prvi test za koaliciju na vlasti, jer ako ne dobije većinu, stranke koje su bile za dogovor sa EU još direktnije će uz opoziciju vršiti pritisak na Tadića da promeni politiku, piše Politika.

Tadićeve pismonoše

Izaslanici predsednika Srbije uručili su pismo većini od 55 predviđenih zemalja, koje su pod velikim pritiskom da priznaju Kosovo. Ovaj potez, pišu Večernje novosti, zasad je dao rezultate, jer od mišljenja MSP-a, nije se uvećao broj zemalja koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost, iako se iz Prištine najavljivao veliki talas priznanja.

Ambasadori, diplomate, pomoćnici ministara uručuju pismo kojim se države pozivaju da ne menjaju dosadašnji stav o Kosovu, a u pitanju su pet članica EU, karipske zemlje, države Centralne Amerike, deo bloka nesvrstanih i bivše francuske i britanske kolonije.

Mamac za Srbe

Državni sekretar Ministarstva za Kosmet kaže za Danas da je tačno da je mišljenje MSP-a ohrabrilo Prištinu da izlaze sa ovakvim ili onakvim planovima, ali da realno nema novih momenata vezanih za sever pokrajine. Prištinski mediji su, naime, najavili kao jedno od rešenja model autonomije Južnog Tirola. Ovaj model navodno „nailazi na pozitivan prijem u Prištini i Beogradu“, ali bi doveo do izmene Ahtisarijevog plana. Prema tekstu u Koha ditore koji prenosi Danas, model Južnog Tirola bi severu dao veća finansijska ovlašćenja pri oporezivanju, dok bi četiri opštine bile priznate kao posebna jedinica.

„Albancima ne odgovara da sada dižu tenziju. Žele da najavama privilegija, od kojih posle neće biti ništa, privole Srbe sa severa na integraciju“, ocenio je Marko Jakšić, potpredsednik Skupštine zajednice opština Kosmeta.

Ćosić mirio Mladića i Karadžića

Pošto je objavio da je odbegli haški optuženik Ratko Mladić snimao sve svoje razgovore sa državnicima i čelnicima vojske devedesetih godina, a da se audio-kasete već nalaze u Hagu kao dokazni materijal, Press je došao u posed jedne od kaseta. U pitanju je razgovor Mladića i Dobrice Ćosića, bivšeg predsednika SRJ, „koji je 1995. pokušavao da pomiri Mladića i Radovana Karadžića kako bi se Republika Srpska sačuvala od raspada“. U to vreme je, piše Press, Karadžić zapravo smenio Mladića sa mesta komandanta Vojske RS, ali je ovaj odbio da se povuče. „Zbog ovog sukoba, koji je izbio odmah posle hrvatske ’Oluje’, postojala je opasnost da se RS potpuno raspadne“, piše list.

„Šta je Ratko smetnja da se sastanete vas dvojica i da se dogovorite? I još večeras da date izjavu narodu da ste se usaglasili na apel, recimo, patrijarha Pavla i na apel celokupnog srpskog naroda. Ovde su ljudi očajni, niko u ovom raskolu ne može da bude pobednik“, čuje se glas Ćosića na snimku.

Kako piše Press, pošto je Mladić namerno snimao ovaj razgovor, „na nekoliko mesta vrlo svesno i vešto provocira Ćosića kako bi sebe predstavio kao velikog zaštitnika Srba bez koga bi sve propalo“. Pre nego što je uspostavljena veza, Mladić proverava da li diktafon radi i govori „jen’, dva, tri..“.

„Nepristojno“ skromni

Prostor za prijem stranih državnika u Skupštini Srbije konačno je renoviran. Bio je godinama zapušten, ali kako piše Politika, ni ovako „nov“, ne može se pohvaliti VIP standardom. „Salon više liči na ’sale za slave’ u porodičnim kućama“, stoji u ovom dnevniku, koji podseća da su parlament dosad posećivali predsednici Rusije Dmitrij Medvedev, Češke Vaclav Klaus, Kipra Demetris Hristofijas i drugi. Ipak, sekretar parlamenta Veljko Odalović objašnjava da ima mnogo hitnijih stvari na zgradi koje treba sanirati i za koje treba izdvojiti više od 30 miliona dinara, te da je uređenje VIP salona moralo da bude skromno. „Iskreno, bilo nam je važno da sve bude ukrašeno najracionalije i što jeftinije, a i ovo što je urađeno koštalo je oko milion dinara“, kaže on.

I dan-danas se ne zna šta se desilo sa luksuznim nameštajem koji je bio u ovoj sali, čak Odalović kaže da je soba bila toliko demolirana da ne zna ni kako je ranije taj famozni salon izgledao.

„Pre nekoliko decenija tu je bila luksuzna soba u kojoj se Josip Broz Tito, kada svrati u parlament, odmarao uz piće, a Stane Dolanc, nekadašnji savezni ministar policije, svraćao na ručak“, piše Politika.

Bradić sad hoće i „strategiju“

Ministar kulture Nebojša Bradić u intervjuu za Danas ističe da nema nameru da podnosi ostavku na šta su ga pozivala medijska udruženja i šira javnost jer je Ustavni sud većinu izmena Zakona o informisanju proglasio neustavnim. Bradić se naočigled svih zalagao za prvobitno usvajanje ovakvog, neustavnog, zakona, a i dalje tvrdi da su ove izmene donele pozitivan pomak na medijskoj sceni Srbije. Pride, kaže ministar, nastaviće da se zalaže „za visok stepen slobode izražavanja“.

Za činjenicu da je njegovo ministarstvo tvrdilo da su izmene u skladu sa Ustavom, a sud procenio da nisu, Bradić kaže su one „imale svoj smisao i razlog postojanja u vremenu donošenja“. „S obzirom na to da kod nas mehanizmi samoregulacije nisu zaživeli, a zbog činjenice da su pojedini mediji na najbrutalniji način kršili etičke, civilizacijske i zakonske norme, bilo je neophodno hitno reagovati. Ministarstvo kulture je to i učinilo i stalo iza ovog predloga s namerom da se takvom bahatom, osionom i destruktivnom ponašanju stane na put... Izmene su donele pozitivne pomake... Nema više ekscesnih slučajeva“, kaže, između ostalog, ministar i najavljuje i izvesnu „medijsku strategiju“ koja je u izradi.

Mladi hronično bez posla

Srbija se priključila proslavi Svetskog dana mladih, pišu Večernje novosti. Iako su širom zemlje upriličene raznovrsne izložbe, koncerti, žurke, zaključak koji niko nije mogao da zaboravi tokom ove proslave je da je u Srbiji bez posla oko 200.000 mladih. Studiranje u proseku traje oko sedam godina, većina mladih i dalje živi s roditeljima, a mnogi nikada nisu putovali van zemlje. Poslednja anketa resornog ministarstva pokazuje da na konkursu za posao diplomu fakulteta može da pokaže svega 8,6 odssto mladih, a čak 30 odsto je onih koji nemaju završenu ni srednju školu. U Uniji poslodavaca su zaključili da se mladi u Srbiji teško zapošljavaju na dobrim pozicijama i retko dobijaju velike plate.

Najproduktivnija starosna grupa ima porazne brojke i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Među nezaposlenima, 13,36 odsto je onih koji imaju od 25 do 29 godina, a 12,57 odsto mladih između 30 i 34 godine.

Prva runda

„Najava famera da bi u nedelju mogli da prestane sa isporukama mleka mlekarima, postigla je prvi efekat“, pišu Večernje novosti. Naime, najveći prerađivač „Imlek“ (koji inače Ministarstvo za poljoprivredu optužuje da je izazvao veštačku nestašicu kako bi podigao cenu), ponudio je za litar ekstra klase otkupnu sumu od 31,7 dinara. Farmeri su tražili 35, ali najavljuju da će razmotriti i ovu ponudu, koju vide kao „dobru bazu za dalje pregovore“. Ako se ne dogovore, ponavaljaju, „spremni su i na akcije“.

Ministar Saša Dragin je rekao da se nada da će se povećati otkupne cene sirovog mleka i da je najbitnije da poljoprivrednici dobiju dugoročne ugovore sa definisanim formularama formiranja cene. „Nadam se ozbiljnoj kompaniji, koja je strateški vezana za oblast mlekarstva dugi niz godina i situacija će se u tom sektoru daleko poboljšati“, rekao je on.

Opet građani najvažniji

Kako piše Blic, vlasnici vršačke fabrike lekova „Hemofarm“, „Štada grupa“ saopštili su juče da su primorani da ograniče prodaju lekova u Srbiji zbog pada prodaje i kako bi se smanjio rizik daljih gubitaka. Ova kompanija je u Srbiji dosad zabeležila pad prodaje od 21 odsto, dok je poređenja radi, na njihovom najvećem tržištu u Nemačkoj u prvoj polovini ove godine na gubitku za osam odsto.

U „Hemofarmu“, međutim, za Blic ovo maltene demantuju, istakavši da do njih nisu stigla uputstva od „Štade“ o ograničavanju prodaje. „’Hemofarm’ se decenijama trudi da pored svih problema sa kojima se susreće tržište, pacijenti ne trpe nikakve posledice“, rekli su u Vršcu.

Ko je rekao „vakcina“?

U bolnicama u Velikoj Britaniji pojavio novi enzim NDM-1, nazvan „superbakterija“ jer je otporan na sve antibiotike i preti da se proširi po celoj Evropi, pa „može da se pojavi i u Srbiji“, piše Press. Zasad, sagovornici Pressa iz struke tvrde da nema razloga za paniku jer bakterija nije smrtonosna, niti bi izazvala epidemiju. Ipak, kako u svom maniru piše ovaj list, „nova superbakterija otporna je i na najjače antibiotike, a u bolnicama u Velikoj Britaniji do sada je otkriveno pedesetak slučajeva“.

Utvrđeno je da je enzim otkriven kod osoba koje su boravile u Indiji i Pakistanu zbog estetskih operacija, lečenja raka ili presađivanja organa, a onda se vratile u Englesku na dalju terapiju. Enzim se vezuje za eširihiju koli, „bakteriju koja izaziva urinarne i disajne infekcije“ i koja se nalazi „u debelom crevu zdravog čoveka kao deo fiziološke flore“. U kombinacijama sa teškim bolestima može da izazove ozbiljne komplikacije.

Kopaonik zvrji prazan

Iako je ovih dana lepo vreme, idealno za odmor na planini, Politika piše da su hoteli na Kopaoniku prazni. Mada raspolažu sa 3.500 mesta, teško da trenutno tamo boravi više od 500 gostiju. Hotelijeri pokušavaju na različite načine da privuku turiste, organizujući sportske manifestacije za decu, kampove i slično, ali tvrde da bez sadržajnijeg programa turisti nisu zainteresovani samo za prenoćište i hranu. Te, nisu samo cene i kriza u pitanju. U ovom smislu, pokušavali su da ostvare bolju saradnju sa Turističkom organizacijom Srbije, kao i lokalnim vlastima u opštini Raška, koje im, kažu, pride određuju velike namete, pa nemaju prostora da još spuste cene aranžmana.

Opština Raška prema računici hotelijera godišnje ubira oko pola miliona evra samo na ime naknade za građevinsko zemljište, a od toga u vidu komunalnih usluga, ne vraća se ni simbolični deo. Naknada je, kažu, 30 puta skuplja nego u samoj Raškoj, dok su ostale komunalije tri-četiri puta više. „Zbog svega se u poslednje vreme sve učestalije pominju i ’separatističke’ težnje turističkih poslenika na Kopaoniku da se ovaj turistički centar izdvoji u posebnu jedinicu lokalne samouprave“, piše Politika.

Najskuplja putovanja rasprodata

Danas piše o skupim turističkim aranžmanima za egzotične zemlje, objavljujući podatak da su recimo putovanja u Peru i Ekvador s krstarenjima oko galapagoskih ostrva gotovo rasprodata. Latinoamerička tura košta od 3.980 evra naviše i trenutno je najskuplji turistički aranžman koji postoji u Srbiji. „To što je nekoliko meseci unapred rasprodat dovoljno govori o tome da i kod nas svaka roba ima svog kupca. A da oni koji imaju novac ne štede na putovanja i da ih kriza ne dotiče potvrđuje i porast interesovanja za daleke destinacije“, piše ovaj list.

Od dalekih destinacija, naviše se traže Dubai i Tajland, ali je veliko interesovanje i za Siriju, Bali, Singapur, Meksiko i Kubu.

Narkobos u Hamdijinom džipu

Nakon što su juče objavile da su srpski turisti dojavili nadležnima da na Žabljaku videli odbeglog narkobosa Darka Šarića u „mercedosovom“ džipu, Večernje novosti u ovom izdanju proveraju firmu čije su se tablice nalazile na Šarićevom vozilu. Naime, agencija „Samanta“ je registrovan u Tuziju i „već godinama krije finansijske izveštaje“. Firma je registrovana 2003. kao ortačko društvo na braću Sadu i Hamdiju Ramović, a u poreskoj upravi Crne Gore kažu da ne isključuju mogućnost „da agencija i ne radi“.

Novosti primećuju i da nema zvaničnih reakcija iz Podgorice na informaciju da je Šarić viđen u ovoj zemlji. „Na istu temu ranije je saopšteno da nema saznanja da se Šarić nalazi u Crnoj Gori i da bi ako se eventualno pojavi odmah bio uhapšen“, nezvanično su rekli u policiji.

Šarićev i „audi“?

Ministarku pravde Snežanu Malović do aprila je čuvao pripadnik Uprave za obezbeđenje MUP-a Srbije, koji je, kako saznaje Blic, pozivajući se na operativna saznanja iz istrage šverca kokaina iz Južne Amerike – povezan sa Darkom Šarićem. Neimenovani sagovornik tvrdi da je tada odmah promenjeno čitavo obezbeđenje i da je brigu o ministarki preuzela jedinica VS „Kobre“. Sporni telohranitelj je prebačen u službu za obezbeđivanje objekata MUP-a, na mesto na kojem neće imati dodira sa važnim policijskim poslovima i istragama, jer nije bilo materijalnih dokaza da se ozbiljnije tereti.

Posle incidenta u sredu kada je vozač „audija“ uleteo u kolonu vozila sa Snežanom Malović, uključili su se u istragu i pripadnici VBA, a ispitije se i da li je ovaj događaj na bilo koji način povezan sa „strukturama koje su ugrožene istragama o pranju novca dobijenih prodajom kokaina“.

Još jedan „nervozni“ mladić

Policija je uhapsila mladića koji je na Adi Ciganliji napao Nemce, izbo nožem D. M. (18) i lakše ranio njegovog druga. Radi se o Kristijanu Živanoviću (18) iz Beograda, piše Press, koji je od Nemaca oteo lične stvari, mobilni telefon i dokumenta, a strgao je D. M. i lanac s vrata. Kada je jednog ubo u leđa, a drugog udario, pobegao je. Živanović je u policiji rekao da je mladiće napao, „jer ga je iznerviralo njihovo ponašanje“.

Blic piše da je Živanović na saslušanju „objasnio“ da motiv napada nije bila pljačka, već da ga je „nerviralo što su se nemački državljani ljubili i grlili na šetalištu“.

Počeo Nišvil uz Šabana

Uz zvuke dobošara na nišavksom keju juče je tačno u podne otkriven spomenik „kralju romske muzike“ Šabanu Bajramoviću, čime je svečano otvoren i 27. internacionalni festival Nišvil. „Uz zvuke romske himne ’Đelem, đelem’, porodica, Šabanovi prijatelji – javne ličnosti koje su donirale spomenik, te romski muzičari i fanovi slikali su se ispred spomenika kako bi napravili fotografiju ’Veličanstveni dan u Nišvilu’. Ona bi trebalo da bude replika najčuvenije džez fotke iz 1958. ’Veličastveni dan u Harlemu’“, piše Danas.

Antić, pa „razno“

O statusu selektora srpske reprezentacije Radomira Antića i selektora mladih Ratomira Dujkovića, Izvršni odbor FSS-a raspravljaće već danas popodne, piše Blic. U saopštenju FSS-a stoji da je sednica u kratkom roku zakazana „iz dva razloga“. „S jedne strane, potrebno je da se analizira kompletna aktuelna situacija u Fudbalskom savezu Beograda, a sa druge članovi odgovornog tela razmatraće i status Antića i Dujkovića. Takođe, biće reči i o drugim važnim pitanjim“, saopštava FSS, a prenosi Blic.

Srpsko selo zanimljivije

Prema pisanju Pressa, hrvatska voditeljka Nikolina Pišek trebalo bi da bude učesnica treće sezone srpskog rijalitija „Farma“. Ona je vodila poslednju sezonu hrvatske „Farme“ u kojoj je učestvovao njen tadašnji dečko, a sada će se možda na tri meseca preseliti na srpsko selo. Nikolina je kratko izjavila da je „iz Srbije dobila veoma zanimljivu ponudu“, ali nije otkrivala detalje. Press podseća da je sa bivšim dečkom prekinula jer ju je u rijalitiju prevario sa tamošnjom voditeljkom.