DOKLE ĆE DINAR DA PADA

Dok evro na svetskim finansijskim tržištima tone, kod nas intenzivno raste i u utorak je dostigao nivo od 100,98 dinara, ili za 74 pare više nego u ponedeljak, a i u sredu će ojačati za oko 40 para. Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica nije prihvatio jučerašnji poziv lidera Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića da se sretnu i „razjasne nesporazume”. Privlačenje strateškog investitora „Gaspromnjefta” spaslo kompaniju NIS od (pred)bankrotnog stanja.

 
Španska kreatorka Rosa Clara prikazala je svoje modele na Barcelona
Bridal Week u Barseloni

Zašto raste evro prema dinaru

Probijanju granice od 100 dinara za evro nije kumovala psihologija, već odnos ponude i tražnje za devizama na tržištu, kaže Dejan Šoškić, kandidat za guvernera. Psihološki faktor bi mogao da igra ulogu ukoliko investitori očekuju visoku inflaciju i nizak nivo deviznih rezervi, odnosno nisku sposobnost države da izmiruje obaveze zemlje u celini, pojašnjava Šoškić.

"U našem slučaju ne postoji nijedan od navedenih razloga", smatra Šoškić, prenosi Politika.
Domaća valuta nastavlja da slabi, pa će se evropska moneta na tržištu prodavati za 101,45 dinara, piše u Novostima. Od početka godine evro je ojačao za oko četiri odsto. Dok evro na svetskim finansijskim tržištima tone, kod nas intenzivno raste i u utorak je dostigao nivo od 100,98 dinara, ili za 74 pare više nego u ponedeljak, a i u sredu će ojačati za oko 40 para. Banke se drže rezervisano i vrlo malo nude deviza na tržištu. Tako je prosečan promet na međubanarskom deviznom tržištu oko 40 miliona evra, a samo godinu dana ranije bio je veći nekoliko puta.

Diana Dragutinović, ministarka finansija, za Blic kaže da je neophodno da Narodna banka i u budućnosti spreči nagle promene kursa koje su posledica špekulativnih udara. Ona dodaje i da iznos deviznih rezervi garantuje odbranu domaće valute od špekulativnih udara, objavljuje Blic pod nsalovom "Dinar obaraju špekulanti".


(ilustracija: Pres)

NBS juče prodala 50 miliona evra ali dinar je nastavio da slabi, srednji kurs stigao na 101,45, a banke juče evro prodavale za čak 104 dinara, piše u Presu pod naslovom "NBS bez rešenja: Srednji kurs evra skočio na 101,45". Bankari i ekonomisti očekuju da će kurs i u sledećem periodu nastaviti da raste.

Iako postoji tendencija rasta evra u odnosu na dinar, koja će posle prelaska prihološke granice od 100 po inerciji biti nastavljena, neozbiljno je davati bilo kakve prognoze o tome gde je granica na kojoj će taj proces biti zaustavljen ili usporen, tvrdi za Danas monetarista Miodrag Banić. On dodaje da je za stručnjake to bilo očekivano i pored toga što je Narodna banka Srbije, samo u poslendjih pet meseci, nepovratno izgubila 750 miliona evra iz deviznih rezervi, pokušavajući da održi kurs domaće valute.

Daleko od boljeg života

To što je domaća privreda statistički izašla iz recesije neće poboljšati standard građana, i to najmanje naredne dve godine, smatraju stručnjaci. Za ponovno zapošljavanje armije ljudi koji su ostali bez posla tokom krize trebaće, nažalost, i više vremena, piše u Blicu pod naslovom "Građani Srbije će osećati krizu još najmanje dve godine". Formalni izlazak iz krize u ponedeljak je objavio premijer Mirko Cvetković rekavši da će istinske efekte građani osetiti tek kada se poveća zaposlenost, a privredni rast bude veći. Pitali smo stručnjake za ocenu kada će se to desiti. Prema trenutnim planovima, za dve godine bi i proizvodnja trebalo da se vrati na nivo pre krize.

Povećanja poreza na dodatu vrednost sa dosadašnjih 18 odsto - definitivno neće biti. Zato se u Ministarstvu finansija, kako saznaje isti list, intenzivno radi na proračunu koje proizvode i usluge sa osam odsto PDV-a prebaciti na višu stopu od 18 odsto. Najviše novca dobilo bi se ako bi se povećao namet na meso, a za budžet bi značilo dodatnih 17 milijardi dinara.

Nema para (za povećanje plata i penzija)

Pare nisu problem, para nemamo. Izgleda da će ova rečenica biti platforma za pregovore predstavnicima naše vlasti kad od Međunarodnog monetarnog fonda budu tražili povećanje plata i penzija. Jer, kako sada stvari stoje, u državnoj kasi nije napravljena rezerva iz koje bi se finansiralo eventualno povećanje. Iako u nadležnim ekonomskim ministarstvima juče niko zvanično nije želeo da sa javnošću podeli računicu za povećanje plata i penzija, umesto državnih zvaničnika – progovorila je matematika.


(ilustracija: Politika)

Tragom njihovih izjava pokušali smo, jednostavnim računskim operacijama, da otkrijemo koji državni zvaničnik će koliko povećanje predložiti delegaciji iz Vašingtona i koliko će to koštati državnu kasu. Tako će, pokazuje naša računica, premijer Mirko Cvetković predložiti povećanje zarada od sedam odsto, što će budžet koštati 12 milijardi dinara. Sa druge strane, njegov zamenik Mlađan Dinkić, sudeći prema njegovim ranijim izjavama, predstavnike MMF-a će uveravati kako će eventualno povećanje zarada koštati budžet 10 milijardi dinara. To, prema našoj računici, predviđa povećanje zarada od 5,5 odsto. Sve što će ministarka finansija Diana Dragutinović moći da kaže vašingtonskim finansijerima jeste da su u prvoj trećini godine i prihodi i rashodi i deficit u planiranim okvirima. To, nažalost, znači, da ako sve stavke u budžetu u prvoj trećini godine iznose 30 odsto ukupno planiranih iznosa – da rezerve za povećanje plata i penzija, zasad – nema, piše u Politici.

Obećanje predsednika poplavljenom području

Predsednik Srbije Boris Tadić posetio je poplavljeno područje u Trgovištu i obećao pomoć države toj siromašnoj opštini, a današnji obilazak juga Srbije završio je u kompaniji „Jumko“ u Vranju.

"Pozivam domaće, srpske investitore da ulože u ovaj kraj, a ljudi koji imaju velika preduzeća i kompanije treba da pokažu solidarnost sa žiteljima ovog dela Srbije, pošto imaju često običaj da kažu da su patriote. Ovde su tri pogona od 20, 30 ili 50 radnih mesta od velike važnosti i pokrenuli bi život u opštini Tgrovište", prenosi Politika reči Tadića.

Predsednik Boris Tadić obišao je juče poplavom uništena domaćinstva u opštini Trgovište i pozvao nadležne da spreče ovakve katastrofe, piše u Presu pod naslovom "Poplave u Trgovištu: Cela Srbija da pomogne".

Da li vlast svadja opoziciju?

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica nije prihvatio jučerašnji poziv lidera Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića da se sretnu i „razjasne nesporazume”. Odgovarajući na ponudu Nikolića, portparol DSS-a Petar Petković za Politiku kaže da će se njegova stranka „ove nedelje baviti svojim novim ekonomskim programom uoči predstojeće sednice Glavnog odbora i da zato ove nedelje nije moguć sastanak sa SNS-om”.

DSS je saopštio da je za saradnju sa SNS-om, „ali smo kao odgovor na to slušali neprestanu priču o pravljenju dvopartijskog sistema, o tome da smo politički suparnici i da su poslanici DSS-a dobrodošli u SNS”. Stranka navodi da „saradnju drugačije vidi“, ali da ostaje zajednički cilj svih opozicionih stranaka da se u Srbiji što pre raspišu vanredni izbori. Nikolić je, posle oštre reakcije iz DSS-a koju je izazvala njegova izjava da im je Koštuničina partija politički suparnik i da ne vidi zašto bi imali nešto protiv da im priđe neko iz DSS-a, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, pokušao da „spusti loptu”. Najavljujući zajednički nastup SNS-a i NS-a na izborima u Boru, lider naprednjaka je rekao da očekuje da će im se u toj borbi pridružiti i DSS kako bi se stvorila „pesnica koja će razbiti koaliciju na vlasti”.

„Kako god DS pokuša da nas posvađa, ne bi trebalo da ima uspeha. Cilj nam je teško ostvariv – pobediti vlast koja ima sve, mi osim naroda nemamo ništa”, rekao je Nikolić.

Na pomolu veliki raskol između Srpske napredne stranke i Demokratske stranke Srbije, piše u Novostima. Nikolić nudio da dođe u sedište DSS, odgovoreno mu je da ove nedelje "nemaju vremena"...

Ove nedelje neće doći do sastanka Tomislava Nikolića i Vojislava Koštunice, što je pre dva dana zatražio lider naprednjaka, objavljuje Blic pod naslovom "Koštunica neće ni da priča sa Nikolićem".

Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije, „otkačio“ je opozicione lidere Tomislava Nikolića i Velimira Ilića, objavljuje tabloid Alo pod naslovom "Voja oladio Tomu i Velju".

Rešavanje problema sudija

Još je rano govoriti o konkretnim rešenjima za problem neizabranih sudija. Iduće nedelje biti saopšteni načini rešavanja problema sudija koje nisu prošle opšti izbor, ali neće biti revizije celog tog procesa, rekla je juče ministarka pravde Srbije Snežana Malović, posle sastanka sa predstavnicima Društva sudija Srbije.

Visoki savet sudstva do sada Ustavnom sudu dostavio oko 130 odgovora na žalbe neizabranih sudija, saopštila je ministarka i izrazila uverenje da će u naredne tri nedelje VSS dostaviti i ostala obrazloženja.


Izjave ministarke pravde Srbije Snežane Malović i predsednice Društva sudija
Srbije Dragane Boljević posle razgovora o reformi pravosudja i izboru sudija

"Razmišlja se o načinu na koji bi se rasteretio rad Ustavnog suda i mogućnostima da se smanji broj predmeta za odlučivanje pred tim sudom", rekla je Snežana Malović.

Ona je naglasila da se rešenja za problem neizabranih sudija ne traže zbog kritika koje je Evropska komisija uputila na postupak reizbora, ali da je suštinska i celovita reforma pravosuđa presudna za dalji nastavak evropskih integracija. Primedbe Evropske komisije pre svega su se odnosile na pitanje prava na pravni lek i obrazloženja odluka.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević rekla je da je sa predstavnicima Ministarstva pravde postignuta saglasnost o tome da će biti uvažene sve konstatacije i sugestije Evropske unije i domaćih i međunarodnih strukovnih udruženja, objavljuje Politika.

Uslovljavanje članstva

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je da ne dovodi u sumnju volju srpskih vlasti da uhapse preostala dva haška begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića, ali da ostaje pitanje zašto i pored svih aktivnosti oni nisu uhapšeni.

Tužilac je na konferenciji za novinare koji borave u poseti Haškom tribunalu u organizaciji Misije OEBS u Srbiji napomenuo da još nije završio pisanje izveštaja o saradnji Srbije s Tribunalom, koji će krajem meseca podneti Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i da je još rano za iznošenje zaključka. Prema njegovim rečima, tužilaštvo teži da u svom izveštaju o saradnji bude što više "tehničko" u opisu saradnje, dok će nadležnima u Evropi ostaviti da daju političku ocenu o ispunjenju uslova Srbije za ulazak u Evropsku uniju.

Tužilac je kazao i da zagovara mehanizam uslovljavanja prilikom odluke o proširenju EU, objavljuje Politika.

Epidemija malignih oboljenja

Novosti nastavljaju da objavljuju tragične podatke povodom 11 godina posle NATO bombardovanja (2): Svake godine 32.000 Srba dobije rak, a 20.000 umre. Samo 1 mg uranijuma razara bubrege. Godišnje se registruje 300 novoobolele dece.

Dr Nebojša Srbljak, predsednik nevladine organizacije ”Milosrdni anđeo”, koji je bio na čelu tima kosovskomitrovačkog zdravstvenog centra koji je pratio posledice bombardovanja. Srbljak tvrdi da je porast malignih oboljenja na ovom području u odnosu na 1999. toliko porastao da se može govoriti o pravoj epidemiji:
"Do rata smo imali 10 obolelih na 300.000 stanovnika, a sada imamo 20 na 60.000", kaže Srbljak.

Pretnja sa Kosova

Miloje Miletić, načelnik Generalštaba govori za Novosti: "Ako im se ne dopadne odluka MSP, Albanci mogu da destabilizuju KiM. Spremni smo da obezbedimo mir. Nema pritisaka da uđemo u NATO. Armija će imati 30.000 ljudi". Kriza nije ozbiljnije ugrozila reformu našeg sistema odbrane i najkasnije do početka sledeće godine Srbija će konačno dobiti profesionalnu vojsku, kaže Miletić u tekstu pod naslovom "Najveća pretnja sa Kosova".

Planovi NATO

Severnoatlantski savez menja koncept - priprema novu strategiju za narednu deceniju. Spremaju se za gušenje kriznih žarišta izvan teritorija članica, objavljuju Novosti pod naslovom "NATO izvan granica". U dokumentu na čijoj izradi je radila grupa stručnjaka predvođena bivšim američkim državnim sekretarom Medlin Olbrajt navodi se da NATO mora da bude spreman za gušenje kriznih žarišta izvan teritorija 28 članica. Vojna alijansa, čiji koncept se posle prestanka Hladnog rata svodio uglavnom na misije u BiH i na Kosovu, prinuđena je da, opstanka radi, pronađe novi koncept delovanja - između težnje SAD ka globalnoj ulozi Alijanse i želje za tradicionalnom odbrambenom ulogom, uglavnom novih članica. U novom konceptu ističe se potreba da NATO ostane nuklearno spreman “na minimalnom bezbednosnom nivou”. Time su odbijene sugestije nekih evropskih vlada da se ova vrsta američkog naoružanja ukloni iz njihovih zemalja.


Dve statue iz šestog veka pre nove ere, pronadjene pre tri dana, predstavljene su
juče u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini

Plastika od perja

Dva američka naučnika pronašla su način kako da kokošije perje pretvore u plastiku koja se razlaže prirodnim putem, prenosi Glas Amerike (Voice of America - VOA).

Živinske farme u SAD svake godine proizvode gotovo 2.000 tona perja. Jedan deo koristi se za izradu jastuka, zimskih jakni i životinjske hrane, dok se 80 odsto baca. Međutim, uskoro bi to perje možda moglo da se prerađuje u biorazloživu plastiku, objavljuje Politika.

Gubici NIS-a

Naftna industrija Srbije zabeležila je 2009. gubitak od oko 4,4 milijarde dinara, ali za ovu, tekuću, očekuje se dobit od oko 1,9 milijardi dinara, izjavio je juče na konferenciji za novinare Kiril Kravčenko, generalni direktor ove kompanije.

NIS je od februara do decembra prošle godine zabeležio dobitak od 2,9 milijardi dinara, ali je kompanija na kraju godine, ipak imala negativan rezultat zbog – kursnih razlika.

Finansijski izveštaj za period 2005. do 2008. godine, rađen prema međunarodnim računovodstvenim standardima, potvrdio je da je ova kompanija zabeležila gubitak od 37,6 milijardi dinara, jer se u bilansu kompanije vode skupe zalihe koje NIS faktički ne poseduje. Tako se, primera radi, istakao je Kravčenko, na zalihama NIS-a nalazi 113.000 tona nafte u Janafu (jugoslovenskom naftovodu), ukupne vrednosti 2,7 milijardi dinara, da bi se utvrdilo da je vlada Hrvatske jednostrano nacionalizovala tu količinu još tokom 90-ih, objavljuje Politka pod naslovom "Rusi spasli NIS od bankrota". Finansijski izveštaj NIS-a je zapravo, rekao je Kravčenko, pokazao u kakvom se stanju realno nalazi kompanija kao i da je privlačenje strateškog investitora „Gaspromnjefta” spaslo kompaniju od (pred)bankrotnog stanja, prenosi Politika.

Akcije Naftne industrije Srbije po izlasku na Beogradsku berzu, najranije u julu, mogle bi da izgube na vrednosti, ali to ne treba da zabrine građane jer će do februara sledeće godine imati zagarantovanu cenu od 4,8 evra. Pad vrednosti deonica moguć je zbog gubitaka NIS-a koji su dostigli 37,6 milijardi dinara. Kiril Kravčenko, direktor NIS-a, saopštio je da su 2009. godinu završili sa gubitkom od 4,4 milijarde dinara, a iz prethodnih godina je utvrđen manjak od 33,2 milijarde, prenosi Blic.

Turkiš erlajnz želi Jat

„Turkiš erlajnz“ zainteresovan je za kupovinu poljskog LOT-a i srpskog „Jat ervejza“, izjavio je direktor turske avio-kompanije Temel Kotil, objavljuje Blic.

Kotil je za jučerašnji broj poljskog dnevnika „Žečpospolita“ istakao da „Turkiš erlajnz“ ne želi da propusti prilike koje pruža konsolidacija vazdušnog saobraćaja u Evropi prouzrokovana krizom. Kako je naveo, turski avio-prevoznik, u kome država ima paket akcija od 49 odsto, nije zainteresovan za druge kompanije u istočnoj Evropi, osim za poljski LOT i srpski „Jat ervejz“, sa kojim se pregovara, iako su na prodaju i češki, mađarski i ukrajinski avio-prevoznici.

Zaštita od zlostavljanja na radu

U Skupštini se raspravlja i o Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu koji predviđa oštre kazne. Zakon prvi put štiti zaposlene od fizičkog i psihičkog maltretiranja na poslu, objavljuju Novosti. Građani Srbije, tako, prvi put i formalno saznaju da u paketu sa kolektivnim ugovorom, toplim obrokom i platom, nije nužno dobiti i nervoznog šefa, osvetoljubivu koleginicu ili nasrtljivog kolegu i da će postojati zakon koji garantuje humanu radnu atmosferu, zaštitu od seksualnog, fizičkog i psihičkog zlostavljanja.

Ćosiću nagrada Puškin

Piscu Dobrici Ćosiću je u Moskvi uručena nagrada Puškin za izuzetne zasluge u književnosti, javlja Politika. Nagrada, odnosno medalja Puškin dodeljena je danas prvi put, u okviru Prvog slovenskog foruma umetnosti Zlatni vitez. Cilj tog foruma je, prema rečima njegovog predsednika Nikolaja Burljajeva, da predstavi sve što je najbolje u slovenskoj kulturi.

"Srpski Solženjicin", naslov je ovim povodom u Novostima.

Popis državnih funkcionera

Novosti istražuju - koliko stvarno ima rukovodilaca u državnim organima? Na svakog 250. stanovnika Republike dolazi jedan ”zakonski” funkcioner, piše u ovom listu pod naslovom "U Srbiji 30.000 foteljaša". Organa javne vlasti kojih, prema evidenciji kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja, ima skoro 11.000 na svim nivoima, a procena Agencije za borbu protiv korupcije je da u njima sedi oko 30.000 ljudi koji obavljaju neku funkciju. Koliko tačno ljudi koji, po propisima, imaju titulu ”foteljaša” izdržavaju građani Srbije, kao i u kojim organima javne vlasti se ”namnožilo” najviše funkcionera, neće biti poznato pre početka sledeće godine.
Agencija za borbu protiv korupcije počela je rad na formiranju registra funkcionera, ali taj posao ide traljavo, jer državni organi sporo ili nikako ne dostavljaju tražene podatke o funkcionerskim pozicijama u svojim redovima i ljudima koji ih u ovom trenutku obavljaju.

Veza Srbije i Bolivije

Trojicu naših državljana Bojana Bakulu, Sašu Turčinovića i Predraga Čankovića , kao telohranitelje bolivijskog šefa kartela Vilijama Rozalesa Suareza, angažovao krijumčar iz Srbije. Mesečna plata 15.000 dolara, piše u Novostima pod naslovom "Ratnike doveo srpski narkobos". Reč je o čoveku koji se visoko kotira među južnoameričkim kartelima. Ovaj evropski "bos", prema prvim informacijama, stupio je u kontakt sa srpskim "kolegom" u Beogradu koji mu je preporučio agenciju u Rumi i njenog vlasnika Bojana Bakulu (28). Ovaj Rumljanin jedan je od trojice ubijenih Srba. Javna je tajna da su ratnici s prostora bivše Jugoslavije među najtraženijima u svetu za poslove obezbeđenja.

U Boliviji i Kolumbiji, usred žestokog rata zavađenih narko-klanova, trenutno se nalazi najmanje 50 srpskih specijalaca koji obezbeđuju tamošnje najveće narko-bosove, objavljuje Pres. Saša Turčinović, Bojan Bakula i Predrag Čanković, koji su u petak ubijeni u bolivijskom gradu Santa Kruzu, lako bi mogli da budu samo prve srpske žrtve u „južnoameričkom narko-ratu"!

Srbi Bojan Bakula (28), Saša Turčinović (39) i Predrag Čanković (37), koji su sa trojicom Bolivijaca prošlog petka ubijeni u blizini San Ramona, u Južnu Ameriku su otputovali kako bi mesečno zarađivali 3.000 dolara, tvrdi tabloid Alo, pod naslovom "Išli kod tajkuna, ubijeni kod narko-bosa". Turčinović, jedan od nekadašnjih pripadnika JSO, rekao je prijateljima da njih trojica putuju kako bi „čuvali brazilskog tajkuna na koga je već dva puta pucano“, a ne narko-bosa Vilijama Rozalesa Suareza. Prema rečima Čankovićevih prijatelja, Saša Turčinović je posao u Boliviji našao preko interneta krajem aprila.

Priznanje pedofila

U telefonu Jasminka Stepića (60), urednika Radio Beograda, koji je prekjuče uhapšen zbog video zapisa dečje pornografije, nađeni su snimci devojčica koje je sretao u javnom prevozu i parkovima, i zumirao kameru na njihove intimne delove, piše u Blicu. Na saslušanju u policiji, Stepić je priznao da je pornografske snimke dobijao i od novosadskog taksiste Stevana Josimovića (61). Razotkrivanje dvojice pedofila koji su razmenjivali pornografski materijal počelo je pre desetak dana, kada je jedan Novosađanin pronašao mobilni telefon u Ulici Modene, u blizini hotela „Putnik“, a zatim ga odneo u policiju.

Jasminko Stepić (60), voditelj Radio Beograda koji je uhapšen zbog pedofilije, godinama je skupljao filmove sa dečjom pornografijom! Kako Pres objavljuje, policija je u njegovom računaru pronašla filmove sa seksualnim zlostavljanjem dece još iz 2007. godin

Tražili isplatu otkupa u Madjarskoj

Roditelji mladića Miloša J., koji je sedam dana bio zatočen u podrumu kuće u Sremskim Karlovcima, otkup njegove slobode, prema uputstvu otmičara, trebalo je da plate u Mađarskoj, saznaje Blic. Poziv biznismenu, od kojeg je tražen otkup za sina od 150.000 evra, uputio je Darko Amanović, policijski službenik MUP-a, piše u ovom listu.