DOBRA VEST IZ MOSKVE 10 GODINA POSLE RAMBUJEA

Uplata Gaspromnjefta za kupovinu NIS-a od 400 miliona evra - dobra vest za budžet Srbije i nivo deviznih rezervi zemlje. Tačno je deset godina od početka pregovora u Rambujeu za koje se ispostavilo da su uvod u bombardovanje Jugoslavije. Na južnom koridoru ka evropskim tržištima biće neophodno stalno, jako angažovanje Sjedinjenih Država, izjavila je državna sekretarka Hilari Klinton.

Model predstavlja kolekciju Gvida Krečmera (Guido Maria Kretschmer) u Berlinu
na Mercedes Benc nedelji mode (foto: Fonet)

Rusi platili

Ruska kompanija Gaspromnjeft juče je izvršila transfer novca za kupovinu Naftne industrije Srbije na svoj račun u jednoj banci u Beogradu, izjavio je ministar energetike Petar Škundrić Tanjugu a prenosi Politika. On je precizirao da će prebacivanje 400 miliona u budžet Republike Srbije biti „okončano u ponedeljak”.

„Kada se izvrši prenos 51 odsto kapitala održaće se nova skupština akcionara na kojoj će biti imenovan bord direktora. U ime Gaspromnjefta biće šest predstavnika Upravnog odbora, a u ime srpske strane pet”, precizirao je Škundrić, dodavši da će predsednik Upravnog odbora NIS-a najverovatnije biti predstavnik Gaspromnjefta Dmitrij Mališev.

Premijer Mirko Cvetković još prošlog četvrtka je najavu uplate 400 miliona evra okarakterisao kao dobru vest za budžet Srbije i nivo deviznih rezervi zemlje. On je objasnio i koji će biti putevi tog novca kada stigne na račun:

"Od 400 miliona evra koje će "Gaspromnjeft" uplatiti za 51 odsto akcija NIS, polovina će odmah da bude uplaćena u budžet Vojvodine, a još 160 miliona evra pokrajina će da dobija sukcesivno", piše u Novostima.

"Dugoročno gledano, biće to samo kratak predah, jer su za trajniju stabilizaciju kursa neophodni jaka izvozna privreda i konstantan priliv novca iz inostranstva. Bez toga, verujem, da posle izvesnog perioda valja očekivati novo „proklizavanje“ dinara", smatra saradnik Instituta za istraživanje tržišta (IZIT) Saša Đogović, objavljuje Blic.

Nasuprot tome, Goran Nikolić, saradnik Naučnog centra Privredne komore Srbije, smatra da novac za NIS neće uticati direktno na međubankarsko tržište, odnosno kurs. Reč je, kako navodi, više o psihološkom uticaju, ali i o povećavanju deviznih rezervi, što daje više prostora NBS da reaguje kako bi smanjila slabljenje domaće valute, piše u Blicu.

Hilari Klinton i evropski gasovodi

Politika pokušava da osvetli "veliku igru" oko dopremanja energenata u Evropu.

„Za uspešnu strategiju promovisanja ’Nabuka’ i drugih gasovoda na južnom koridoru ka evropskim tržištima biće neophodno stalno, jako angažovanje Sjedinjenih Država”, izjavila je državna sekretarka Hilari Klinton na pitanje senatora pre nego što je potvrđeno njeno imenovanje na novu funkciju. A pomenula je i Srbiju.

„Naročito u vezi sa Rusijom i njenim odnosima sa Ukrajinom, Gruzijom i drugim evropskim zemljama, uključujući i nedavnu kupovinu naftne kompanije u Srbiji, nadam se da možemo naše prijatelje u NATO-u i Evropskoj uniji ubediti da shvate da nam je potreban širi okvir u kojem možemo razgovarati o pitanjima energetske bezbednosti. Možemo se pozvati na član 5, a i ne moramo, ali to je bitan energetski izazov koji zanemarujemo dovodeći sebe u opasnost”, objasnila je Klintonova.

Član 5. o kojem je govorila deo je Severnoatlantske povelje, osnivačkog akta NATO-a. U njemu se navodi da je napad na jednu članicu, napad na sve članice koje onda imaju obavezu da je brane. U Vašingtonu ima dosta političara koji smatraju da je „manipulacija snabdevanjem energentima” oružje i da u tom slučaju treba aktivirati član 5. Sada su neki od tih političara u administraciji Baraka Obame, objavljuje Politika.

Nojberg: Više od 2.000 učesnika na startu tradicionalnog
karnevalskog plivanja u Dunavu (Fonet)

Deset godina od "Rambujea"

Rambuje je dvorac na samo 50 kilometara od Versaja, mesta gde je potvrđen veliki srpski trijumf u Prvom svetskom ratu i gde je započeo poslednji veliki poraz u 20. veku. Tačno deset godina nakon početka pregovora, za koje se ispostavilo da su uvod u bombardovanje Jugoslavije, jedan deo Srbije na „Rambuje" gleda kao na propuštenu priliku da zemlja izbegne ratna stradanja, dok drugi i dalje vide sačuvani ponos nacije koja nije dozvolila da joj se deo teritorije otme bez borbe.

Šef naše delegacije u Rambujeu Ratko Marković napisao je za Presmagazin svoje viđenje pregovora u Francuskoj, rekavši da je "to sve što će reći o toj za njega jako bolnoj temi dok je živ".

"Pregovori u Rambujeu i njihov nastavak u Parizu bili su iznuđeni od Kontakt grupe. Na samom početku ispostavilo se da su bili sasvim nepripremljeni i neorganizovani, da su bili jedna od početka velika improvizacija. To je bio hazarderski pokušaj „buldožer diplomatije" i Madlen Olbrajt da se veštom manipulacijom Srbiji otme Kosovo, a ako to ne uspe, onda da se nađe formalni povod za rat protiv Srbije. Dakle, da se Srbiji Kosovo oduzme „milom ili silom", prenosi Pres Markovićev tekst.

"Sve je bila farsa i uvod u bombardovanje. Kako je Igor Ivanov popustio posle zajma od 11 milijardi dolara od MMF-a? Olbrajtova peva partizanske pesme. Poslednja Miloševićeva poruka pred bombardovanje, posredniku s Rusima, Milanu Komneniću: „Vi ste isti paničar k'o vaš Vuk. Dolazi Holbruk, biće sve u redu..."

Kreću državni kediti

Sledećeg četvrtka Vlada Srbije trebalo bi da usvoji uredbu kojom bi se konačno definisali svi kriterijumi - ko i u kolikom iznosu može da konkuriše za povoljne kredite namenjene za likvidnost, investicije i nabavku potrošačkih dobara, a koje subvencioniše država. Očekuje se da će do kraja februara banke početi sa odobravanjem ovih zajmova i biće to prvi konkretan potez vlade u podršci privredi u borbi sa posledicama ekonomske krize, najavljuje Blic.
Za privredu, država je odredila tri vrste kreditiranja. Prva je dugoročna za investicije, druga kratkoročna namenjena za likvidnost, a treća su kreditne linije iz inostranstva. U paketu mera su i potrošački krediti za građane, čije su kamatne stope duplo niže od trenutnih tržišnih, a posebna povoljnost što za njih nije potrebno polaganje učešća.

Poskupljenja na izdisaju?

Poluprazne prodavnice i potrošačke korpe i sve manji redovi ispred frižidera sa mesom najavljuju da će proizvođači i trgovci u februaru morati da „povuku ručnu” i zadrže trenutne cene. Slično je i na pijacama, u poslastičarnicama, restoranima, prodavnicama bele tehnike gde, takođe, beleže znatno slabiji promet. Proizvođači i trgovci uveravaju da posle poslednjeg talasa poskupljenja ne nameravaju da u februaru podižu cene koje su po nezvaničnim informacijama već kalkulisane po kursu od 100 dinara za evro, objavljuje Politika. Proizvođači osnovnih životnih namirnica – hleba, mleka, mesa, konditora uveravaju da (za sada) cenovnike neće dirati. Ali ne i da će cene ići nadole kako je to optimistički, u više navrata, najavljivao ministar trgovine Slobodan Milosavljević.


(ilustacija: Politika)

"Merama vlade smanjujemo cene", kaže za Novosti Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga. Milosavljević je ocenio da će mere vlade za ublažavanje negativnih efekata svetske krize imati pozitivan efekat na stabilnost cena i čak dovesti do snižavanja cena nekih proizvoda, prenosi Tanjug.

Već u prvom mesecu 2009. godine građani Srbije suočili se sa lavinom poskupljenja. Benzin: Akcize povećane za 6,09 dinara. Struja: Novi iznos u aprilu, javljaju Novosti.

Za sada je već jasno da će rast potrošačkih cena na kraju marta meseca biti bar 3,4 odsto. Od toga je doprinos rasta regulisanih (od države) cena gotovo dva odsto. Ako bi se taj nivo zadržao, godinu bismo završili sa inflacijom od devet odsto, u kojoj bi udeo poskupljenja robe i usluga pod kontrolom države bio 8,7 odsto, piše u ovom listu.

Ministarka najavljuje bolji život

Ministar finansija Diana Dragutinović ima recept kako će građani Srbije u 2009. godini, kada svi prognoziraju velike probleme zbog efekata svetske ekonomske krize, živeti bolje nego prošle godine! Za to je potrebno da Vlada Srbije pohrli u punjenje budžeta, da obezbedi novac iz inostranstva, da zadrži skromniju stopu rasta privrede, ali i da svi zajedno mislimo pozitivno jer, ako očekujemo dobre stvari, one će se stvarno i dogoditi!

Bez obzira na pozitivne misli, prva gospođa srpskih finansija nema ništa protiv malo većeg zaduživanja države i, ako treba, prodaje nekih državnih firmi kakve su "Telekom", "Galenika" ili banke, objavljuje Pres u uvodu razgovora sa ministarkom finansija koji nosi naslov "Biće nam bolje nego 2008. godine!"

Novi zajam - iz Davosa

Protesti u Davosu tokom održavanja Svetskog ekonomskog foruma
(World Economic Forum, WFE)

„Jutros smo održali investicioni forum za one koji su zainteresovani za investiranje u Srbiju. Interesovanje je bilo veoma raznovrsno i mogu reći da je veoma važno to što su postojeći investitori u Srbiji, bilo da se radi Mišlenu, Pepsiju, Nestleu, koji već imaju pogone u našoj zemlji, pokazali interesovanje da nastave ulaganje u našu zemlju. Istovremeno identifikovali smo kod energetskih kompanija veliko interesovanje za tendere koji su raspisani za termoelektrane, kao i za obnovljive izvore energije”, rekao je šef naše delegacije u Davosu, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić u izjavi Tanjugu.

Na forumu u Davosu je, prema njegovim rečima, sa velikim tehnološkim kompanijama, poput „Majkrosofta” i „Hjulit pakarda”, dogovoreno potpisivanje partnerskih ugovora, kojima bi se ove godine obezbedilo njihovo veće prisustvo u Srbiji i otvaranje novih radnih mesta.

Đelić je, kao posebno značajan, izdvojio sastanak sa predstavnikom svetske banke, na kome je bilo reči o povećanju podrške te finansijske institucije našoj zemlji za iznos od 300 miliona dolara, od kojih bi dve trećine bile usmerene u infrastrukturne projekte, poput Koridora 10, a trećina u prosvetu i nauku, objavljuje Politika kako je Srbija predstavljena mogućim ulagačima.

Za američkog ambasadora, Kosovo je rešeno

Američko-srpski odnosi su „multidimenzionalni i uspešni” ističe američki ambasador u Srbiji Kameron Manter u intervjuu Politici, ali odmah posle toga kaže da je zabrinut što nova vlada fokusira srpsko-američke odnose samo na problem Kosova.

"Kosovo je samo jedan elemenat naših multidimenzionalnih odnosa koji su veoma dobri. Oni uključuju naš program pomoći, razvijen vojni dijalog i veoma jasnu saradnju radi postizanja dugoročne bezbednosti celog regiona Balkana. Tu su i kulturni program i program razmene u toku kojeg dosta mladih Srba odlazi u SAD, ali bih voleo da vidim i da više mladih Amerikanaca dolazi u Srbiju. Imamo mnogo stvari koje funkcionišu, pa se nadamo da će se vaša vlada okrenuti više ka pozitivnim temama, a ne prenaglašavanju tema iz prošlosti. Amerika Srbiju vidi kao zemlju koja na Balkanu ima vodeću ulogu, ali i vodeću odgovornost", kaže za Politiku američki ambasador u Srbiji, u intervjuu pod naslovom "O Kosovu ne možemo da se složimo, u svemu drugom uspešno sarađujemo".

"Problem Kosova je završen, jer je rešen problem statusa. Prema mom mišljenju, ponovno otvaranje pitanja statusa Kosova nije realno", smatra Manter.


Sukobi policije i demonstranata tokom protesta opozicije u Moskvi

Bez dogovora o dvojnom državljanstvu
Rok koji je Crna Gora dala Srbiji da joj pošalje odgovor na predlog sporazuma o dvojnom državljanstvu istekao je juče, tako da ni posle četiri meseca teških pregovora nije postignut nikakav dogovor. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je Srbija spremna za nastavak razgovora, dok je njegov crnogorski kolega Jusuf Kalamperović istakao da će od danas Crna Gora nastaviti da primenjuje svoj zakon.

Savetnik ministra Ivice Dačića, advokat Toma Fila, ipak, kaže za Pres da više ne vidi razlog za nastavak pregovora i da svaka država „treba da primenjuje svoje zakone".

"Ne može jedna država da nameće drugoj svoje propise. Baš me briga da li Crnogorcima to odgovara! Evo toliko sam se potresa zbog njih da neću moći da ručam ceo dan. Ministar Dačić je pokazao dobru volju, ali ni on ne može da menja zakon", kaže Fila, tvrdeći da je ovo i stav ministra Dačića.

To znači da će od danas svaka država primenjivati svoj zakon, a Fila pojašnjava kako će sve izgledati u praksi.

"Oni će davati dvojno državljanstvo kome hoće, po nahođenju, što je principijelno do mojega! A mi ćemo davati dvojno državljanstvo svima koji to žele, jer naš zakon to dozvoljava. Tako da smo opet na istom", smatra Fila. On objašnjava da je razlog zbog kojeg Srbija i Crna Gora ne mogu da se dogovore strah Crne Gore, male države, koja ima veću dijasporu nego što je sama zemlja.

"Oni se plaše, ako dozvole svim Crnogorcima u Srbiji da dobiju dvojno državljanstvo, da će oni iskoristiti svoje glasačko pravo u Crnoj Gori. Zato Crna Gora traži podatke ko ima glasačko pravo u Srbiji, kako bi sprečili da se glasa u obe države. Pa to je strašno, zar da im Srbija šalje izveštaj o tome", čudi se Fila.

Protesni marš nezaposlenih u Valensiji sa transparentom
"Za zaposlenje. Za socijalnu zaštitu" (Fonet)

Ruski patrijarh Kiril

Novi ruski patrijarh će u nedelju biti ustoličen u najvećem moskovskom hramu Hrista spasitelja. Deda i otac su mu bili sveštenici, koji su hapšeni od strane boljševika.

U trenutku kada bude saopšteno da je patrijarh Kiril ustoličen, prisutni će tri puta uskliknuti "aksios" što na grčkom znači – dostojan, piše u Novostima.

Prezidencijalizacija Srbije

Politika brani želju predsednika Srbije da vlada.

U dosadašnjem obavljanju funkcije predsednika, Tadića su jedni optuživali što kohabitira, drugi što je Koštunici dopustio da vlada i sada, treći, što hoće i može da vlada. Da li Boris Tadić može i treba da kontroliše ministre? Tadić ima više osnova da kontroliše ministre, pre svega iz svoje stranke, a delimično i iz koalicije, objavljuje ovaj list, u napisu Slaviše Orlovića, docenta FPN u Beogradu.

Danas se u političkoj teoriji procesom „prezidencijalizacije politike” naziva težnja premijera da se ponašaju kao neposredno izabrani predsednici (Tačer, Bler, Berluskoni, Kol). Boris Tadić je istovremeno šef države, simbol i garant integriteta, to jest „izražava državno jedinstvo Republike Srbije”. U demokratiji je, ipak, najvažnije šta građani kažu, a oni su rekli svoje na nedavno održanim izborima, piše u Politici u ovom tekstu.

Sukobi policije i demonstranata tokom protesta u Seulu (Fonet)

Sedam dana bez struje i objašnjenja

Srbi iz sedam sela u Kosovskom Pomoravlju protestvovali su u Kuscu jer već sedmi dan nemaju električnu energiju, javlja Politika.

Meštani sela Straža, Stanišor, Gornji Makreš, Melce, Draganac, Gornje Kusce i Mozgovo su protesnom šetnjom još jednom uputili apel međunarodnoj zajednici i nadležnima u Kosovskoj elektrokorporaciji (KEK) u da obezbede električnu energiju jer će u protivnom doći do humanitarne katastrofe.

Nadležni iz KEK-a nisu želeli da komentarišu problem snabdevanja električnom energijom srpskih sredina u Kosovskom Pomoravlju.

Ko će dobiti "Bor"

Da li će Vlada Srbije pristati na to da Zoran Drakulić sa svojim menadžerskim timom preuzme upravljanje Rudarsko-topioničarskim basenom „Bor”? Ili će „Bor”, posle dva neuspešna i trećeg verovatno neuspešnog (a trenutno produženog) tendera, biti prodavan u delovima? Šta raditi sa RTB „Bor” usred ekonomske krize? To je postalo jedno od važnijih pitanja s kojima će se vlada suočiti u narednim mesecima, najavljuje Politika.

Država protiv steriliteta

Više od 200.000 parova u Srbiji suočeno je sa sterilitetom, koji, kažu stručnjaci, sve više uzima maha. Država plaća prvi pokušaj vantelesne oplodnje. Tek 1.000 parova prošlo kroz akciju, piše u Novostima.

Većina parova, sve donedavno, nije mogla ni da ozbiljno razmišlja o dobijanju potomstva vantelesnom oplodnjom, jer to kod nas zajedno sa analizama, hormonskom terapijom i dijagnostičkim pregledima košta i do 4.000 evra. Međutim, od prošle godine, svi koji ispunjavaju odgovarajuće starosne i medicinske uslove mogu jednom da pokušaju da dobiju bebu iz epruvete – besplatno. Prvih 200 beba je već došlo na svet, a još oko 100 žena je trudno!

Koliko je zaposlenih u prosveti?

U Srbiji niko ne zna koliko tačno ima zaposlenih u obrazovanju, ali mnogi tvrde da viška ima, i to najmanje 10.000. Zvanična statistika pokazuje da je u ovoj oblasti zaposleno 124.000 ljudi, podaci Ministarstva prosvete da ih ima 123.913, rebalans budžeta pokazuje cifru od 122.553, a Uprava trezora 124.582. Kada je nedavno uplaćen nepotrošeni novac iz budžeta za 2008. godinu, pare su podeljene na 131.607 zaposlenih, objavljuje Blic.

Koliko zaista radi u prosveti, pokazaće za par meseci kontrola nadležnog ministarstva, ali i to gde novac zaista završava.

Mit srpskog teatra

Pozorišnu scenu 2009. obeležiće i jedan važan datum - četrdeset godina od premijere predstave „Kad su cvetale tikve“, po romanu Dragoslava Mihailovića, u režiji Bore Draškovića, produkcije Jugoslovenskog dramskog pozorišta, piše u Novostima. Priča o beogradskom bokseru Ljubi Sretenoviću (zvanom Ljuba Vrapče i Šampion), koja je otvorila temu nasilja i prvi put javno progovorila o logoru na Golom otoku, političkoj i policijskoj torturi nad „malim“ ljudima, oživela je na sceni 6. oktobra 1969, i posle šest izvođenja, direktnom „akcijom“ Josipa Broza zabranjena je i skinuta s repertoara. Tako je predstava koja je isprovocirala i uplašila tadašnju vlast dobila oreol „državnog neprijatelja“, ali je, s druge strane, postala i mit srpskog teatra - izazvala je jednu od najvećih političkih panika u kulturi i iznova pokrenula pitanje slobode stvaralaštva ne samo u pozorištu nego i u čitavoj umetnosti.

"Tada je sve delovalo drugačije, i vrlo opasno", kaže za Novosti autor romana, akademik Dragoslav Mihailović.

Film o "Beogradskom fantomu"

Priču o kultnom Fantomu, Vladi Vasiljeviću, princu beogradskih ulica koji je tokom komunističkog režima prkosio policiji te zabavljao i oduševljavao brojne prisutne svojim vratolomnim vožnjama u ukradenom belom poršeu, reditelji Jovan Todorović i Bogdan Petković pretočili su u film „The Belgrade Phantom“, čije je snimanje nedavno završeno, javlja Blic.

Reditelj je uz pomoć svog prijatelja i kolege Bogdana Petkovića na istraživanju za film radio više od godinu dana. Pričali su s voditeljem Radija „Studio B“ u čiju se emisiju Fantom javljao, zatim sa fotografom koji je uspeo da slika Vladu, sa brojnim očevicima, njegovom rodbinom… Od samog početka istraživanja, ne samo beogradskog Fantoma kao događaja ili predstave koja se u Beogradu davala tih deset septembarskih dana 1979, nego i uopšte tadašnjeg istorijskog perioda SFRJ, poslednje godine vladavine Josipa Broza Tita, prosto se nametnula teza da je taj događaj neka vrsta međaša između Beograda koga sada više nema, ili ga ima u naznakama i najviše u pričama, i Beograda koji je polako počeo da liči na ono što je danas.

Pucnjva u gradskom autobusu

Grupa nepoznatih mladića, za kojima policija intenzivno traga, u petak uveče je ispalila više hitaca u gradskom autobusu u Novom Sadu. U momentu pucnjave u autobusu koji saobraća na liniji 7 bilo je desetak putnika, od kojih, srećom, niko nije povređen, javlja Blic.
Incident se dogodio par minuta pre ponoći. U autobusu koji povezuje nekoliko gradskih kvartova nalazilo se oko desetak putnika, dok je u zadnjem delu vozila stajala grupa mladića. Kada se autobus zaustavio na stajalištu, iz zadnjeg dela su se začuli hici.