DINAR PADA, MANJI PRIHODI U BUDŽETU

Domaća valuta od početka nedelje oslabila je prema evru za skoro čitav dinar, a srednji kurs evra stigao je do čak 99,94. Primanja budžeta u aprilu bila su 51,6 milijardi dinara, što je 2,9 milijardi manje nego u martu, a izdaci su bili 63,9 milijardi dinara, što je 4,8 milijardi više nego u prethodnom mesecu. Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da ne zna zašto pripadnici VS nisu pozvani na paradu u Moskvi.

Pada dinar

Domaća valuta od početka nedelje oslabila je prema evru za skoro čitav dinar, a srednji kurs evra stigao je do čak 99,94! Stručnjaci kažu da će se sunovrat dinara nastaviti i u narednom periodu, a kao razloge navode finansijsku krizu u Grčkoj, nekonkurentnu privredu, veći uvoz od izvoza i servisiranje spoljnog duga države!

Iako je Narodna banka Srbije juče „branila" domaću valutu sa 20 miliona evra, koliko je prodala na deviznom međubankarskom tržištu, prema zvaničnom srednjem kursu za jedan evro u ponedeljak će biti potrebno 99,94 dinara, što je za oko 40 para više nego prethodnog dana. Ako bi evro nastavio da jača ovakvim tempom, već za dva dana mogao bi i zvanično da pređe stotku, piše u Presu.

Stanje u državnoj kasi

U prva četiri meseca ove godine deficit budžeta Srbije bio je 34,2 milijarde dinara, pošto su prihodi bili 195,8 milijardi dinara, a rashodi 230 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija. Primanja budžeta u aprilu bila su 51,6 milijardi dinara, što je 2,9 milijardi manje nego u martu, a izdaci su bili 63,9 milijardi dinara, što je 4,8 milijardi više nego u prethodnom mesecu.

Zakonom o budžetu za 2010. godinu predviđen je deficit od ukupno 102,2 milijarde dinara, odnosno prihodi od 660,7 milijardi dinara i rashodi od 762,9 milijardi dinara, objavljuje Politika.

Najava propisa protiv krize

Vlada Srbije priprema krizni paket zakona koji će omogućiti da u slučaja prelivanja finansijske krize iz Grčke brzo reaguje i taj paket zakona trebalo bi da bude usvojen na julskoj sednici parlamenta, izjavila je ministarka finansija Diana Dragutinović.

Ona je na konferenciji za novinare juče u vladi istakla da će se taj krizni paket zakona primenjivati samo u slučaju da u Srbiji bude proglašena sistemska kriza i dodala da je Srbije među prvim zemljama koje će doneti takav paket zakona. Ministarka je istakla i da je bankarski sektor u Srbiji dovoljno likvidan i kapitalizovan tako da nema razloga za brigu od prelivanja krize na banke, prenosi Politika.

Ono što je doskoro izgledalo nepojmljivo, ne može više da se negira: Grčka jeste (zasad, kažu pojedini ekonomisti) izbegla bankrotstvo u poslednji čas, ali je opasnost po susede ostala. Glavni kanali kroz koje bi kriza mogla najbrže da se prelije u Srbiju jesu pad investicija, bankarski sektor, ali i rast inflacije imajući u vidu sunovrat evropske valute prema dolaru, objavljuje Blic.

Veći limiti – mala korist

Povećanje limita za mesečnu ratu na bankarske kredite sa 30 na 40, a za stambene zajmove sa 50 na 60 odsto, samo je priznavanje realnosti i onoga što već na tržištu postoji. Svi oni koji su uzeli kredite, pre dve ili tri godine, zbog pada kursa dinara u odnosu na evro u poslednjih godinu i po dana, za petinu, već su u tim limitima, jer su njihove realne obaveze uveliko iznad do juče važećih 30 ili 50 procenata”, rekao je za Politiku generalni sekretar Udruženja banaka dr Veroljub Dugalić. Građanima je mnogo veći problem standard, nego niska mogućnost zaduživanja, smatra on.

Nema svadje oko Koridora 10?

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je da je novo preduzeće „Koridori Srbije”, koje je formirano zaključkom vlade, formirano sa zadatkom da napravi autoput kroz našu zemlju na Koridoru 10 i autoput Beograd-Čačak-Boljare i da drugih namera nije bilo.

„Vidim danas mediji razmišljaju na drugu temu, da li je u pitanju ova ili ona stranka”, rekao je Mrkonjić, koji je sinoć u Jagodini s gradonačelnikom Draganom Markovićem - Palmom pustio u saobraćaj novi most na Belici, objavljuje Politika.

Da li je moguć napredak prema EU?

„Ustav Republike Srbije postoji i Srbija će, u skladu sa svojim Ustavom odgovoriti i na sva pitanja iz Upitnika Evropske komisije. Pa, i u vezi sa Kosovom, koje je, po Ustavu, sastavni deo Srbije”. To je rečeno za „Politiku”, iz kabineta Božidara Đelića, potpredsednika vlade, zaduženog za evropske integracije, povodom spekulacija da bi Srbija u Upitniku trebalo da se izjasni o granici sa Kosovom. Danijel Server iz američkog Instituta za mir ocenio je pre dva dana da nema daljeg napretka Srbije ka EU sve dok ona ne reši problem svojih granica, odnosno ne počne razgovore sa Prištinom.

Milan Pajević, savetnik u ISAK fondu, smatra da Evropska komisija možda i može da bude zadovoljna odgovorom koji će Srbija navesti u Upitniku EK, jer je ona izvršni organ i bavi se standardima, odnosno pravnim nasleđem EU. „Međutim, kada stvar dođe na politički teren, onda je logično očekivati da će neke zemlje članice postaviti to pitanje teritorije, naročito one koje su priznale nezavisno Kosovo”, ukazuje on, prenosi Politika pod naslovom “Granice Srbije odredio Ustav”.

Dug spisak zločina

Sabit Geci (52), zvani Ljimpa, Batali i „Veliki šef”, koga je policija Euleksa uhapsila prekjuče zbog ratnih zločina počinjenih 1999. godine, bio je zadužen za nabavku oružja i obuku pripadnika OVK na području Drenice. Prema podacima Tužilaštva za ratne zločine Srbije, Geci je imao značajnu ulogu u planiranju i izvođenju terorističkih napada na pripadnike policije i vojske, u kidnapovanju civila kao i u etničkom čišćenju srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na području opštine Srbica.

Geci je, prema tim informacijama, bio jedan od rukovodilaca improvizovanog zatvora u selu Likovac kod Srbice. U tom zatvoru je zlostavljano više desetina otetih ljudi od kojih je većina, kako se sumnja, likvidirana upravo po njegovom nalogu. Sumnja se da je Geci sa svojim saradnicima iz ovog logora odvodio zarobljenike u takozvanu Žutu kuću u mestu Burelj, na severu Albanije, gde su im odstranjivani vitalni organi.

Sabit Geci umešan u šverc droge i oružja, u trgovinu belim robljem a učestvovao je i u napadu na autobus „Niš ekspresa”, objavljuje Politika, pod naslovom “Geci – glavni obaveštajac kosovske tajne službe”.

Prema izvoru Danasa, Geci je preko Sulejmana Selimija, zvanog Sultan, u vezi sa dreničkom kriminalnom grupom na čijem čelu je kosovski premijer Hašim Tači, kao i u vezi sa klanom porodice Suma.

Novi pregovori o Kosovu?

"Verujem da će biti neke vrste pregovora o modalitetima vezanim za status Kosova. To se vidi ne samo iz izjava predstavnika vlasti u Beogradu, već i značajnih međunarodnih činilaca, a i neki analitičari na Kosovu govore o tome", kaže za Danas Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova i predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost. "Bilo je moguće ranije postaviti repetitore za mobilnu telefoniju koji bi obezbeđivali pokrivenost mrežom blizu administrativne linije s KiM, tim pre što se legalnost rada operatera iz Srbije odavno dovodila u pitanje", kaže Liht u tekstu pod naslovom "Očekujem nove pregovore o statusu Kosova".

Nasledje Drugog svetskog rata

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin izjavio je da pobeda protiv fašizma pre 65 godina od istorijskog značaja za ceo svet i da je time omogućeno stvaranje novih odnosa na principima međunarodnog prava, poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta država i miroljubivog rešavanja sporova. Konuzin je istakao da mu je „drago, jer se ove godine praznik Pobede u Srbiji obeležava posebno svečano”.

„Važno je da sačuvamo ovu tendenciju, kako naredne generacije ne bi zaboravile surove događaje prošlog rata”, naglasio je ruski ambasador i izrazio zahvalnost srpskim vlastima, organizacijama i pojedincima na pažnji koju posvećuju sećanju na stradale sovjetske vojnike i njihova grobna mesta.

Konuzin je upozorio da nasleđe Drugog svetskog rata još nije prevaziđeno, ali je istakao da je došlo vreme pomirenja među državama, prenosi Politika.

Nema parade u Beogradu

Velike vojne parade, sa učešćem borbene tehnike i avijacije, ni ove godine neće biti u Beogradu, jer je to, kako kažu nadležni, skupo i o tome se za sada ne razmišlja. Poslednji put je održana 1985. godine, u prisustvu više stotina hiljada Beograđana i gostiju iz zemlje i inostranstva. Mnogi se još nostalgično sećaju tih vremena, ali je činjenica da danas samo malobrojni gradovi drže do ove tradicije. Među njima je i Moskva, gde će sutra, povodom Dana pobede, Crvenim trgom defilovati vojnici Rusije i njenih saveznika iz Drugog svetskog rata. Tradicionalno, velika parada održava se svakog 14. jula i u Parizu, na dan pada Bastilje. Ministar odbrane smatra da je naša zemlja apsolutno sposobna da organizuje veliku paradu, ali da taj trošak sada ne bismo mogli sebi da dopustimo, piše u Politici.

Pod naslovom "Srpska vojska nepoželjna u Moskvi" Blic objavljuje kako će, na Dan pobede, 9. maja, u Moskvi marširati 11.500 vojnika, među njima će biti američki marinci i britanski sasovci. Poziv, međutim, nije upućen pripadnicima Vojske Srbije, ni ministru odbrane Draganu Šutanovcu, iako je Srbija, kao članica antifašističke koalicije, podnela izuzetno visok broj žrtava tokom Drugog svetskog rata. U Rusiji kažu da Srbiji nije upućen poziv jer je u ratu učestvovala Jugoslavija. Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za slovenske studije pri ruskoj Akademiji nauke i umetnosti, kaže za Blic da će u vojnom defileu prilikom proslave Dana pobede u Moskvi učestvovati samo vojske savezničkih sila u Drugom svetskom ratu. "Srbija nije isto što i Jugoslavija. Da smo pozvali vašu zemlju, morali bismo i Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Sloveniju i Crnu Goru", objašnjava Nikiforov.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže za Blic da ne zna zašto pripadnici VS nisu pozvani na tu svečanost i da je potpuno ubeđen da bi Vojska Srbije na paradi dostojno reprezentovala državu i one snage koje su tokom Drugog svetskog rata učestvovale u borbi protiv fašizma na prostoru bivše Jugoslavije.

Obećanje penzionerima

Vlada će na pregovorima sa MMF-om ponuditi uvećanje zarada i penzija. Predloženo uvećanje za procenat povećanja troškova života i 0,5 odsto rasta BDP, piše u Novostima. Praktično, ako se u narednoj godini ostvari rast od bar tri odsto bruto društvenog proizvoda, uz projektovani rast troškova života od 4,4 odsto, maksimalno uvećanje plata u javnom sektoru i penzija moglo bi biti između šest i osam odsto.

Tržište gasa u Srbiji

Osim ruskog „Gasproma” koji je i po međudržavnom sporazumu strateški partner „Srbijagasa” na srpsko tržište uskoro bi mogli doći i drugi veliki energetski igrači, nemački EON-Rurgas, italinski Eni i mađarski MOL, s kojima se u ovom momentu razgovara o mogućem budućem partnerstvu, potvrdio je juče u razgovoru za Politiku Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.

Upitan da li je prilikom nedavne posete EON Rurgasu i razgovora sa prvim čovekom ove kompanije bilo nekih konkretnih predloga buduće saradnje, Bajatović kaže da je predočena želja velikih industrijskih potrošača gasa da ovaj energent ubuduće kupuju na otvorenom tržištu, gde im se čini da mogu jeftinije da prođu, jer je u ovom času gas za njih preskup.

Na konstataciju kako će na to gledati ruska strana, Bajatović kaže da „Gasprom” ostaje najveći snabdevač „Srbijagasa”, ali da zbog srpskog zakonodavstva, ali i čestih primedbi na to da je ovo javno preduzeće monopolista, da tržište mora da se otvori i za druge potencijalne partnere.

Bogataši i politika

Branislav Grujić, predsednik kluba ”Privrednik”, o uticaju biznisa na srpsku politiku: “Nije tačno da smenjujemo i postavljamo funkcionere. Naša moć su znanje i iskustvo. Ne tražimo privilegije, samo iste uslove”, piše u Novostima pod naslovom “Nismo vlada u senci”. “Klub Privrednik nije nikakva vlada u senci, udruženje pojedinaca koji su se okupili da bi štitili jedni druge i stvarali profit. Naše jedino bogatstvo i moć, su naše znanje i ogromno iskustvo. To nam niko ne može oduzeti, a sve materijalno je prolazno. I ne želimo da ih koristimo da bismo ”pokoravali” državu i politiku, već želimo s njom da sarađujemo kako bismo od Srbije napravili zemlju u kojoj će se pristojno živeti. Bogati pojedinci ne mogu da budu zadovoljni i srećni u razorenom i siromašnom društvu.”

Englezi i vlada

Uprkos velikom odzivu birača neizvestan ishod opštih izbora u Velikoj Britaniji. U politici prema Srbiji neće biti mnogo promena, javljaju Novosti. Veliki odziv od čak 64,7 birača nije ipak dao pobednika na opštim izborima u Velikoj Britaniji. Na osnovu do sada prebrojanih glasova, najviše glasova dobila je Konzervativna stranka Dejvida Kamerona. Prema britanskom ustrojstvu, međutim, šansu za formiranje vlade ne dobija prvo ona stranka koja je osvojila najveći broj poslaničkih mesta, već ona koja je bila na vlasti u trenutku raspisivanja izbora, što bi u ovom slučaju bili laburisti, aktuelnog premijera Gordona Brauna...
Kameron je, međutim, izjavio da je spreman da predloži “otvoren, globalan i širok” sporazum o podeli vlasti sa trećeplasiranim liberalnim demokratama Nika Klega, koji smatra da novu vladu treba da pokušaju da formiraju upravo - konzervativci. I premijer Braun izrazio je spremnost na dijalog sa liberalnim demokratama u slučaju neuspeha pregovora Klega i Kamerona.

Opštinske koalicije-prestoničke odluke

Na rečima su lokalnim odborima odrešene ruke, ali kada dođe trenutak da se bira koalicioni partner, presuđuju partijske centrale u Beogradu. Toliko o slobodi koju uživaju ”filajale” stranaka širom Srbije, kada posle zatvaranja birališta odlučuju sa kim će u postizborno kolo.
Mnoge partije, pri tom, imaju ”crnu listu” nepoželjnih partnera na kojoj su, uglavnom, radikali, LDP i G 17 plus, piše u Novostima pod naslovom "Šefovi znaju najbolje".
Vruće izborno proleće u Aranđelovcu potvrdilo je tezu da se ljudi na lokalu malo pitaju, kada je reč o odabiru partnera.

Političar – biznismen tajanstvenih prihoda

Čedomir Jovanović na RTS-u rekao da ima privatni biznis, da odlično zarađuje i plaća milionski porez! On, međutim, krije kojim se to biznisom bavi, objavljuje Pres. Lider LDP-a Čedomir Jovanović izjavio je u emisiji „Raspakivanje" na RTS-u da je platio višemilionski porez na prihod i da ima veoma uspešan privatni biznis! Jovanović je, međutim, odbio da konkretno odgovori na pitanje novinarke Antonele Rihe i kaže kojim se tačno biznisom bavi i kako je to, na kojim poslovima, zaradio milione. On je samo rekao da je nadležnim državnim organima prijavio sve svoje prihode.

Pres je, inače, juče otkrio da je Čedomir Jovanović suvlasnik firme „Radna grupa", koja se bavi produkcijom i marketingom. Firma je osnovana 14. decembra prošle godine i za dve nedelje uspela je da napravi čist profit od 3,5 miliona dinara.

Remont vagona u Tužilaštvu za organizovani kriminal

Iz Tužilaštva u Smederevu predmet "1.000 vagona" poslat Beogradu. Bivši direktor "Železnica": "Ne znam za postupak, nije me zvala policija", piše u Novostima pod naslovom "Šarančića dovezli kod specijalnog". Više tužilaštvo u Smederevu prosledilo je Tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv nekadašnjeg direktora "Železnica Srbije" Milanka Šarančića zbog sumnji u zloupotrebe tokom remonta 1.000 vagona, saznaju "Novosti".
Predmet "Šarančić", posle više od dve godine provera u tužilaštvu i policiji, sa obimnom dokumentacijom i dokazima iz smederevskog tužilaštva poslat je 5. maja na nadležnost Tužilaštvu za organizovani kriminal. Krivičnu prijavu protiv Milanka Šarančić i Dragomira Čohadžića, nekadašnjeg predsednika UO "Želvoza", Republičko tužilaštvo prosledilo je u Smederevo decembra 2007. godine. Oni se sumnjiče za sklapanje nezakonitog ugovora i aneksa o remontu 1.000 vagona za šta je sa računa "Železnice" "Želvozu" prebačeno 1,3 milijarde dinara. Umesto 1.000 remontovana su 434 vagona, a "Šinvozu" je posao plaćen starim gvožđem.

Lekari slabog pamćenja

Šezdesetak ma­­­ski­­­ranih pripadnika Žandarmerije iz Niša i tridesetak pripadnika kriminalističke policije iz Leskovca u raciji 24. aprila pretukli su goste, osoblje i obezbeđenje noćnog kluba „Aleksandar“ u centru Leskovca. Raciju su zabeležile i kamere video-nadzora kluba, a snimci su prosleđeni vrhu MUP-a, saznaje, javlja Blic. U MUP-u Srbije ne žele da potvrde da je u raciji bilo prekoračenja ovlašćenja, ali nekoliko gostiju kluba, koji su se javili Blicu, tvrde da su te večeri dobili batine. U Hitnoj službi u Leskovcu nisu bili raspoloženi za priču, uz objašnjenje da se slabo sećaju tog događaja.

Potraga za Jocićevim bogatstvom

Protiv Sretena Jocića pokrenuta je finansijska istraga, ekskluzivno saznaje Blic. Na proveri policijske Jedinice koja treba da utvrdi Jocićevo bogatstvo naći će se preduzeća u čijoj je privatizaciji učestvovao, nekretnine, računi u bankama, tajni sefovi u zemlji i inostranstvu, ali i investicije njegovih saradnika iz Srbije i milionera iz inostranstva sa kojima je poslovao.

"Finansijska istraga protiv Sretena Jocića vodi se kroz razotkrivanje poslovanja njegovih najbližih saradnika među kojima su Milomir Joksimović zvani Miša Omega, Žarko Pavlović, Slobodan Đurović Kardinal", kaže za Blic izvor uključen u najnoviju istragu protiv Jocića.

Jelena u finalu

Srpska teniserka Jelena Janković plasirala se u finale turnira premijer serije u Rimu pošto je u polufinalu savladala glavnog favorita, Amerikanku Serenu Vilijams sa 2:1, piše u Novostima. KADA neko razbesni Jelenu Janković, kao što je to u petak u završnici meča protiv Serene uradio glavni sudija - crno se piše njenoj rivalki. Naša najbolja igračica ponovo je sve oduševila plasiravši se u finale VTA turnira u Rimu, i to posle pobede nad Amerikankom - 4:6, 6:3, 7:6 (7:5).

"Sjajna Jelena preko Serene do finala, Ana nije uspela", naslov je u Blicu.

Partizan, za malo, izgubio u Parizu

Košarkaši Partizana izgubili su u petak u Parizu od Olimpijakosa posle produžetka sa 83:80 u polufinalu Evrolige. U finalu atinski tim igra protiv Barselone, javljaju Novosti.

Partizan je zaslužio ovakav spektakl. Partizan je zaslužio i finale. Zaslužio je i neprekidne ovacije posle meča više od 2.000 Grobara. I to par sekundi pošto je, posle neverovatnog polufinala, čudesnih 45 minuta, nesreće, sreće, pa opet nesreće, ispao od Olimpijakosa, javlja Politika.