DINAR BRŽE PADA OD EVRA

Evropska valuta ponovo na istorijskom maksimumu prema dinaru i u utorak će na tržištu vredeti 100,90 dinara ali je evro u ponedeljak pao na najniži nivo u odnosu na dolar u poslednje četiri godine. Jedanaest godina posle NATO bombardovanja oboljenja od raka u Srbiji drastično povećana. Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova podelilo svet i dovelo u pitanje osnovne principe savremenog međunarodnog sistema.

Zašto pada dinar

Ekonomisti ističu da je slabljenje nacionalne valute naša neminovnost, dok psiholozi, pak, ne zanemaruju i taj uticaj na kursnu listu, piše u Politici. Profesor Miodrag Zec, takođe smatra da psihologija nije bez uticaja na ekonomska dešavanja, ali u konkretnom slučaju, psihološki faktor nije kumovao slabljenju nacionalne valute.

"Slabljenje dinara naša je neminovnost. Ovo što nam se sada događa samo je prilagođavanje i Politici.svođenje ekonomske snage domaće valute na realnu meru. Jer, kurs je ogledalo ekonomije i ne možete imati jak dinar, ako je privreda slaba. U prethodnom periodu, precenjenost dinara bila je posledica zaduživanja, stizali su prekogranični krediti, strane investicije i privatizacioni prihodi su bili veliki, uvoz je, takođe, bio značajan. Sada, ulazimo u kontraciklus. Stižu na naplatu krediti koje smo uzeli, kamate rastu, prilivi kapitala su manji, privatizacioni prihodi, takođe. To znači da nas na dugoročnom nivou čeka slabljenje dinara", predviđa profesor Zec.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, na pitanje o novoj psihološkoj barijeri u šali citira odlazećeg guvernera Radovana Jelašića. „Nebo je granica”, kaže Nikolić i dodaje da je jačanje evra posledica vraćanja ranije preuzetih dugova koji sada dolaze na naplatu, prenosi Politika.

Evropska valuta ponovo na istorijskom maksimumu i u utorak će na tržištu vredeti 100,90 dinara, objavljuju Novosti, pod naslovom "Dinar pao psihološki". NBS intervenisala sa 90 miliona evra, ali nije uspela da zaustavi novi pad domaće valute. Narodna banka Srbije je mišljenja da je skok evra regionalnog karaktera, a ekonomisti da je posledica prevelikog duga i visokog uvoza za koji treba da se obezbede devize. Procena NBS je da trenutni nivo deviznog kursa ne ugrožava ostvarivanje našeg inflacionog cilja od šest plus - minus dva odsto na kraju 2010.

Evro će do kraja godine, po svemu sudeći, nastaviti da raste u odnosu na dinar, procenjuju stručnjaci, objavljuje Blic pod naslovom "Dinar će padati do kraja godine".

"Dinar tone sve dublje", naslov je u Presu gde piše kako ekonomisti smatraju da je glavni razlog što dinar slabi prema evru nedovoljno jaka i nekonkurentna privreda, pa tvrde da i u narednom periodu možemo očekivati dodatno slabljenje domaće valute. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris ističe da su devizne rezerve NBS dovoljne za odbranu dinara.

Nove žrtve "Milosrdnog andjela"

Jedanaest godina posle NATO bombardovanja oboljenja od raka u Srbiji drastično povećana. Mutacije će se javljati i na 60. kolenu. Procenat nekih oboljenja porastao i do 60 odsto, objavljuju Novosti. Četvorogodišnja Nikolina Petković zatočenica je večnog mraka. Nina je rođena bez oba oka, šest godina pošto su njeni roditelji pred bombarderima „Milosrdnog anđela“ iz svog doma u Đakovici prebegli u Srbiju. Za lekare, Nina je medicinski fenomen, tema za istraživački rad, primer na kojem bi mogle da se dokažu posledice bombardovanja... Za roditelje - samo bol. Ova devojčica, Nikolina, kako navodi dr Radomir Kovačević iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“, samo je jedna od mnogih žrtava posledica tromesečnog NATO bombardovanja, od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Tada je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, baš kao i u Iraku, gde su nemački lekari otkrili slične slučajeve dece rođene bez očnih jabučica.

Sledećeg meseca navršiće se punih 11 godina, a još se ne zna koliko je tačno projektila sa uranijumskim punjenjem prosuto po Kosovu, jugu Srbije i poluostrvu Luštica u Crnoj Gori. Prema priznanju NATO, u pitanju je 31.000 projektila. Prema podacima Vojske Srbije 50.000. Prema ruskim izvorima neverovatnih 90.000! Zanimljivo je da na područje na kome je danas vojna baza „Bondstil“ za vreme rata nije bačen nijedan projektil sa uranijumskim punjenjem.

Dolazi vreme kompromisa oko Kosova?

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić poručio je sinoć u Njujorku da, uprkos negativnim događajima na Kosovu, dolazi „vreme koje više obećava” i izrazio uverenje da će mišljenje Međunarodnog suda pravde stvoriti priliku bez presedana za postizanje strateškog kompromisa između Srba i Albanaca, prenosi Politika. Jeremić učestvuje na sednici Saveta bezbednosti UN o situaciji na Kosovu, koja bi, kako je ranije rekao, mogla da bude poslednja pred iznošenje mišljenja MSP. On je rekao da je jednostrano proglašenje nezavisnosti podelilo svet i dovelo u pitanje osnovne principe savremenog međunarodnog sistema.

Miroslav Lajčak, ministar spoljnih poslova Slovačke, o svom ”planu” za Kosovo i evropskim integracijama zapadnog Balkana u kontekstu svetske ekonomske krize: "Sada sve zavisi od dogovora u regionu i od ispunjavanja uslova svake pojedinačne zemlje", objavljuju Novosti pod naslovom "Nisam pronašao formulu".

Odgovor na pitanje rešavanja kosovskog problema nalazi se u regionu, poručio je, u intervjuu za Novosti Lajčak koji je, još jednom, potvrdio da nema ambicija da lično nudi plan za Kosovo. Lajčak je, istovremeno, kao veoma dobar poznavalac prilika u regionu, naglasio da ne bi bilo dobro da zapadni Balkan nepripremljen prilazi Evropskoj uniji, već da, najpre, treba da završi svoj deo posla, piše u ovom listu.

Znači, više zavisi od Balkana, nego od Brisela, pitao je novinar.
"Apsolutno. To je uvek bilo tako", smatra Lajčak.

Srbija neće postati članica Evropske unije bez rešenog statusa Kosova, iako će moći da postane kandidat za članstvo i otvori pretpristupne pregovore, stavovi su evropskih zvaničnika, piše u Blicu. U krugovima bliskim Evropskoj komisiji, Blicu je pojašnjeno da nedavnu izjavu Štefana Filea, komesara za proširenje EU, o pooštravanju uslova za prijem u Uniju, treba tako čitati, objavljuje ovaj list pod naslovom "Srbija ne može u EU bez rešenog statusa Kosova".

Jasno je da će glavni element za početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU sa Srbijom biti predstojeći izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca, koji bi trebalo da bude pozitivan bar u onoj meri kao prethodni. Ne mislim da se zbog Haga proces evropskih integracija Srbije odlaže, ali bih mogao i da postavim pitanje zašto s hapšenjem haških optuženika ide tako teško, kaže za Danas Vensan Dežer, šef Delegacije EU u Beogradu.

Evro pada

Alarmantno stanje evropskih finansija, evro na niskim granama. "Vremena su dramatična", kaže šef Evropske centralne banke Triše, piše u Novostima pod naslovom "Gore nego posle rata". Megaplanovi za spas evropskih finansija, zasad, nisu urodili plodom. Evro je u ponedeljak pao na najniži nivo u odnosu na dolar u poslednje četiri godine: menjao se za 1,22 američka “zelena”. Predsednik Evropske centralne banke Francuz Žan-Klod Triše

je, zbog svega, uputio alarmantnu poruku da je trenutna situacija na finansijskom tržištu “najteža od kraja Drugog svetskog rata, a možda, čak i od Prvog”! Ministri finansija evrozone u ponedeljak po podne su se, u kratkom roku, ponovo okupili u Briselu da potraže dalja rešenja za pomeranje s ivice ambisa.

Kabinet predsednika Srbije sastavlja opoziciju Crne Gore?

Lider Demokratske partije socijalista Crne Gore (DPS) Milo Đukanović smatra da cilj opozicione koalicije, sastavljene u kabinetu jednog od savetnika predsednika Srbije, nije samo rušenje DPS-a, već i preispitivanje crnogorske nezavisnosti, objavljuje Blic pod naslovom "Djukanović: Opoziciona koalicija "sklepana" u Tadićevom kabinetu".

Lider Demokratske partije socijalista Crne Gore (DPS) Milo Đukanović smatra da cilj opozicione koalicije, sastavljene u kabinetu jednog od savetnika predsednika Srbije, nije samo rušenje DPS-a, već i preispitivanje crnogorske nezavisnosti.

"Oni su koalicija koja je 'sklepana' u kabinetu jednog savetnika predsednika Srbije, čiji je cilj da pokušaju sa sruše DPS. Iako to danas ne kažu, njihov cilj je da dovedu do preispitivanja crnogorske nezavisnosti", rekao je Đukanović na promotivnom skupu u Golubovcima kod Podgorice.

Četiri godine od referenduma za nezavisnost Crne Gore, a uoči izbora u 14 crnogorskih opština, zakazanih za 23. maj, Srbija je u žiži političkih obračuna u ovoj susednoj državi, objavljuje Danas. Prvo su podgorički mediji, uz podršku predsednika crnogorske Skupštine i lidera Socijaldemokratske partije Ranka Krivokapića, objavili da su predsednici Crne Gore i Srbije Filip Vujanović (DPS) i Boris Tadić održali „tajni sastanak“, a potom je usledila i optužba premijera Mila Đukanovića da je crnogorska opozicija „sklepana“ u kabinetu jednog savetnika Borisa Tadića, s ciljem da sruši njegovu Demokratsku partiju socijalista. Obe te tvrdnje kabinet srpskog predsednika je demantovao.

Opet licitiranje sa penzijama

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić istakao je, u razgovoru sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda, koju predvodi Albert Jeger, da ostaje pri ranije dogovorenim stavovima sa tom misijom da se penzije u Srbiji od naredne godine usklađuju sa rastom zarada u javnom sektoru.

„Krkobabić je izrazio principijelan stav da ostaje pri dogovorenim elementima prethodnih razgovora s misijom MMF-a aprila ove godine.

Konkretno, to znači da se penzije u Srbiji od naredne godine usklađuju s rastom zarada u javnom sektoru”, navedeno je u saopštenju iz Krkobavićevog kabineta, prenosi Politika pod naslovom "Penzije se usklađuju sa rastom zarada".

Plenarna sednica delegacije Srbije i Misije MMF: Zasad nije izvesno hoće li na jesen doći do odmrzavanja plata i penzija, to će se definisati u narednih nedelju dana, objavljuju Novosti.

Sprečavanje secesije – davanjem autonomije?

Ovde se često između regionalizacije i separatizma stavlja znak jednakosti, rekao je novinar Novosti dr Francu Šausbergeru, direktoru Instituta evropskih regiona iz Salcburga.
"Pogrešno je shvatanje da ovaj proces može biti instrument za ostvarivanje nekakvih etničkih ciljeva. U svim ”starim” zemljama Evrope postoji srednji nivo vlasti i nijedna od njih nema problema sa separatizmom", smatra Šausberger.
Šta je garancija da će budući regioni ostati u Srbiji, da se u Vojvodini neće ponoviti ”kosovski scenario”, pitao je novinar.
"Apsolutno sam ubeđen da Vojvodina ostaje u Srbiji. Nju ne treba izjednačavati sa Kosovom, jer Vojvodina ne želi secesiju. Ukoliko regionima ne date dovoljno autonomije, mogućnost da se razvijaju, jednog dana će sigurno reći: Nismo zadovoljni, hoćemo sopstvenu državu. Prebacivanjem nadležnosti na niže nivoe sprečavate secesiju", savetuje Šausberger.

Još jedno gradsko preduzeće

Poljoprivredna korporacija "Beograd" iz Padinske skele postala je 23. javno gradsko preduzeće. Odbornici Skupštine grada na nastavljenom zasedanju u ponedeljak usvojilu su odluku o prenosu osnivačkih prava PKB na grad Beograd, piše u Novostima pod naslovom "PKB u rukama prestonice". Na donošenju odluke radilo se devet meseci, a u njoj su učestvovali i predsednik i premijer Srbije, gradonačelnik Beograda i članovi Gradskog veća, kao predstavnici PKB, objavljuje ovaj list.

Šta je Nikolić rekao u Banjaluci

Govor Tomislava Nikolića u subotu u Banjaluci odjeknuo je u Srbiji više nego činjenica da je održana izborna skupština Srpske napredne stranke Republike Srpske, koja će 3. oktobra debitovati na izborima u Bosni i Hercegovini. Iz Nikolićevog izlaganja pojedini mediji su izvukli zaključak da on RS vidi kao nezavisnu državu, što u SNS-u demantuju, tvrdeći da su za poštovanje Dejtonskog sporazuma i stabilnost u regionu, piše u Politici.

Nikolić je u Banjaluci takođe kritikovao predsednika Srbije Borisa Tadića navodeći da je potpisivanje Istanbulske deklaracije znak da aktuelna vlast u Beogradu „polako pušta RS niz vodu”. Za premijera RS Milorada Dodika je rekao da je proveo previše vremena na vlasti i da je vreme za nove snage u Republici Srpskoj.

Analitičari smatraju da je lider naprednjaka nastupio veoma oštro. Milan Nikolić takav nastup razume pre svega kao podršku Republici Srpskoj i kao kritiku Tadića i Dodika da su previše popustljivi. „U ovom času ne treba ljuljati čamac nego ga smirivati”, dodaje on.

Opoziciona (ne)prijatestva

Postoje realne šanse da naprednjaci, preuzimanjem glasača od DSS, rejting stranke Vojislava Koštunice smanje ispod cenzusa s obzirom na to da ta stranka u proteklih pola godine ime vrlo neizvesnu parlamentarnu poziciju, smatraju politički analitičari, objavljuje Blic. Nakon što je lider naprednjaka Tomislav Nikolić u intervjuu za „Blic“ izjavio da želi da otme glasove DSS, kao i Borisu Tadiću i Ivici Dačiću, oglasila se Demokratska stranka Srbije. Petar Petković, portparol ove partije, rekao je juče da će od sada SNS smatrati političkim suparnikom, kao i da će im jedini zajednički cilj biti raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, piše u ovom listu pod naslovom "Koštunica i Nikolić od sada ljuti neprijatelji".

Ko je šta kupio i čijim parama?

Biznismen Stanko Subotić Cane odbacio je danas navode da zajedno sa kompanijom VAC (WAZ) pokušava da preuzme tržište štampe u Srbiji jer, kako tvrdi, sa tom firmom nije u poslovnim odnosima od 2008. godine, prenosi Politika.

Subotić je u pisanoj izjavi medijima naveo da prema kompaniji VAC ima jedino finansijske obaveze zbog garancija koje je kao vlasnik firme „Futura” izdao 2006. godine prilikom privatizacije „Večernjih novosti” u ime biznismena Milana Beka i Miroslava Miškovića.

On je rekao da su tvrdnje glavnih urednika „Večernjih novosti” i dnevnih listova „Blic” i „Pres” o tome da zajedno sa kompanijom VAC pokušava da preuzme tržište štampe, usledile zbog toga što Beko i Mišković moraju „pravom vlasniku” da daju akcije „Novosti” ili vrate novac sa kamatom i izgubljenom dobiti, objavljuje Politika pod naslovom "Subotić odbacuje optužbe".

Tvrdnja da je medijska grupacija VAC od banaka tajno otkupila potraživanja je zlonamerna kleveta, kaže Peter Lange, predstavnik medijske grupacije VAC u Srbiji, prenosi isti list pod naslovom "VAC odbacuje optužbe „Novosti”, „Blica” i „Presa”.

Ko jekriv za paljenje džamije?

Ponovno suđenje optuženima za paljenje Bajrakli džamije u noći između 17. i 18. marta 2004. godine u centru Beograda, odloženo je juče i zakazano za 11. jun ove godine.

General Milan Obradović, tadašnji prvi čovek SUP-a Beograd, smenjen je posle ovog događaja, pod objašnjenjem da nije upotrebio sve zakonske mere da spreči nasilje. General Obradović, koji sada obavlja funkciju direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, prvi put u javnosti za Politiku govori o svim detaljima, u vezi sa ovim događajem.Obradović kaže da je tada, 18. marta 2004. godine, naredio da se Bajrakli džamija posebno obezbedi kao i kuća muftije Jusufspahića.

"Direktno mi je Jočić izdao naredbu da se ne upotrebljava nikakva sila. Ponovo kažem: pobiće mi ljude, a Milošević (Miroslav Milošević, tada načelnik Resora javne bezbednosti) kaže: dobro videćemo" priča general Obradović.

Goran Radosavljević Guri, bivši komandant Žandarmerije kaže da je to bila „klasična nameštaljka”.

"Tražili su razlog za smenu, mene i Obradovića, pod obrazloženjem da nismo uspeli da odbranimo džamiju. Sve vreme sam imao spremnu jedinicu u Beogradu, koju sam doveo iz Novog Sada."

Šta se desilo u Boliviji?

Bojan Bakula (28), Saša Turčinović (31) i Predrag Čanković (35), trojica Srba koji su sa trojicom Bolivijaca u petak mučeni i ubijeni u blizini grada San Ramon, u prestonicu Bolivije pristigli su dan pre masakra. Oni su iz Srbije put Južne Amerike krenuli 11. maja ujutro i trebalo je da obučavaju telohranitelje Vilijama Rozalesa Suareza, jednog od vodećih narko-bosova u Boliviji koji je tada otet i za čije kidnapovanje su kolumbijski karteli, kako pišu mediji u La Pazu, platili milion dolara, objavljuje Blic pod naslovom " Prijateljima rekli da čuvaju gazdu rudnika zlata".

Saša Turčinović, Bojan Bakula i Predrag Stojkov, koji su u subotu ubijeni u obračunu narko-bandi u Boliviji, radili su kao telohranitelji jednog od najvećih narko-bosova Vilijama Rozalesa Suareza, piše u Presu. Oni su ubijeni u napadu na policijskom punktu u gradu Santa Kruz, kada su pokušali da spreče otmicu Suareza.

Prema nepotvrđenim informacijama, njih su ubili pripadnici bolivijske specijalne policije?! Kako saznaje ovaj list, u Boliviji su trenutno na poslovima obezbeđenja narko-bosova angažovana još trojica srpskih specijalaca. Ubijeni Turčinović, bivši pripadnik „crvenih beretki", u Boliviji je radio dva i po meseca, a prošlog četvrtka je iz Srbije u Boliviju odveo Bojana Bakulu. O trećem ubijenom, Predragu Stojkovu, ima najmanje podataka, pretpostavlja se da je on rodom iz okoline Bijeljine i da je u Boliviju otišao u decembru prošle godine.

Rumljani Saša Turčinović (39) i Bojan Bakula Grof (28), kao i Predrag Čanković (37) iz sela Marićka kod Prijedora, ubijeni su za manje od 20 sati otkad su se oprostili s porodicama i sa surčinskog aerodroma preko Frankfurta otputovali u Boliviju, objavljuje tabloid Alo.

Uhapšeni pedofili

Pripadnici UBPOK-a uhapsili su danas urednika Radio Beograda Jasminka Stepića (60) i taksistu iz Novog Sada Stevana Josimovića (61) zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo pedofilije.

„Pripadnici UBPOK uhapsili su Stepića i Josimovića zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo pedofilije, odnosno prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletnih lica za pornografiju”, rekao je Tanjugu ministar policije Ivica Dačić, prenosi Politika.

"Urednik Radio Beograda uhapšen zbog pedofilije", naslov je u Blicu.

Kada će leto?

U Srbiji je juče bio najhladniji majski dan u poslednje 22 godine, kažu za Pres u Republičkom hidrometeorološkom zavodu. Olujni vetar sa jakom kišom mučio je stanovnike većeg dela zemlje, a po rečima prognostičara, nestabilno vreme sa čestom kišom očekuje se sve do polovine jula, za kada se predviđa početak pravog leta!

Temperatura se juče čitavog dana kretala oko sedam stepeni, a hladnije je bilo samo 2. maja 1988. godine, kada je u našoj zemlji padao sneg. Prognostičar RHMZ-a Nedeljko Todorović kaže da se od srede očekuje neznatno poboljšanje vremenskih prilika, ali da će u narednom dužem periodu biti nestabilno sa čestim kišnim intervalima.