DESET GODINA OD VELIKE PODVALE

Danas se navršava deset godina od oružanog sukoba u Račku, događaja koji je bio neposredan povod za NATO bombardovanje SR Jugoslavije. U narednih pet dana Srbija se neće ponovo suočiti sa nestašicom gasa, uprkos ukrajinskom nastavku blokade isporuka gasa iz Rusije. Kako će građani Srbije podneti ekonomsku krizu i da li su se Srbi umorili od "suočavanja sa problemima"?

Doček Srpske nove godine na trgu u Nišu

Nezapamćena potrošnja struje

Elektroenergetska situacija u Srbiji je teška, jer su proizvodni i prenosni kapaciteti preopterećeni zbog izuzetno visoke potrošnje struje. Pritisak na elektroenergetski sistem u Republici je ogroman i nikada nije bio veći i potrošnja struje u poslednjih 20 dana je na granici izdržljivosti, upozoravaju iz Elektroprivrede Srbije i Elektromreže Srbije. Ako se nastavi sa sadašnjim trendom potrošnje struje, domaćoj elektroprivredi preti totalni kolaps.

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Vladimir Đorđević (Fonet)

"Problemi sa urednim snabdevanjem električnom energijom u pojedinim delovima Srbije dolaze zbog velikog opterećenja elektromreže i problema koje zbog toga imaju trafo-stanice, ali su u pitanju pojedinačni kvarovi", kaže Vladimir Đorđević, generalni direktor EPS-a, piše u Politici.

"Uprkos pozivima da se smanje potrošnja struje i pritisak na elektroenergetski sistem, svaki dan se obaraju rekordi i EPS se već 20 dana nosi sa tim", izjavio je direktor EPS-a Vladimir Đorđević. On kaže da je zabeležen rast potrošnje struje od čak 15 odsto, i da se na teritoriji Srbije troši više od 155,5 miliona KWh, što je novi rekord u dnevnoj potrošnji struje, piše u Presu.

Državni sekretar u Ministarstvu energetike Dušan Mrakić izjavio je juče za Pres da postoji plan Vlade o eventualnim restrikcijama struje, ali da će se on primeniti samo ako to bude bilo potrebno, prenosi ovaj tabloid i dodaje da Srbi na Kosovu preživljavaju pravu dramu. "Oko 40.000 naših ljudi u centralnom Kosovu već 10 dana nema struju i po 20 sati dnevno. Neki su bez struje i po nedelju dana."

Još nema gasa preko Ukrajine

Korisnici gasa u Evropi i dalje slušaju međusobna optuživanja Moskve i Kijeva. Srbija pregovara o dodatnim količinama za industriju, javljaju Novosti.

U narednih pet dana Srbija se neće ponovo suočiti sa nestašicom gasa. Redovne isporuke ovog energenta iz Mađarske i Nemačke biće nastavljene do 20. januara, a verovatno i posle tog datuma, ukoliko gasna kriza na relaciji Ukrajina - Rusija bude nastavljena.

Korisnici ruskog gasa u Evropi ni u sredu nisu dobili odgovor kada će ga biti, već su se naslušali međusobnih optuživanja Moskve i Kijeva. Čak je premijer Slovačke Roberto Fico odbrusio ukrajinskoj premijerki Juliji Timošenko:

"Nama treba gas, a ne zanimaju nas odnosi Ukrajine i Rusije", piše u Novostima.

Direktor Gazproma Aleksej Miler i premijeri Slovačke, Bugarske i Moldavije,
Robert Fiko, Sergej Stanišev i Zinaida Grečeani, prate situaciju sa isporukom
ruskog prirodnog gasa, na transportnoj karti u kontrolnoj sobi Gazproma (Fonet)

"Kompanije u proseku dnevno gube od 60.000 do 70.000 evra zbog smanjenja proizvodnje izazvane problemima sa snabdevanjem gasom. Reč je o podacima iz 41 firme koje su se obratile Uniji poslodavaca za pomoći koje su samo u tri radna dana prošle nedelje izgubile 1,5 milijardi dinara, a ukoliko se aktuelna situacija nastavi ovonedeljni gubitak biće 2,2 milijarde dinara. Međutim, prema procenama Privredne komore, štetu trpi nekoliko stotina srednjih i velikih preduzeća", kaže za Danas portparol UPS Dragoljub Rajić.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo upozorio je i ruski Gasprom i ukrajinski Naftogas da će preporučiti pravnu akciju protiv njih ako uskoro ne obnove isporuke gasa evropskim klijentima. Premijerka Ukrajine Julija Timošenko izjavila je da će ta zemlja početi isporuke gasa Evropi, odmah nakon što Rusija pusti gas, piše u Blicu.

Isti list javlja kako je Američki Stejt department odbacio kao "potpuno neosnovane" optužbe zamenika predsednika uprave "Gasproma" Aleksandra Medvedeva, koji je nagovestio da bi SAD mogle da stoje iza ponašanja Ukrajine, koja, uprkos postignutom dogovoru, nije otvorila svoj gasno-transportni sistem za tranzit ruskog gasa evropskim potrošačima.

"Punto" iz Kragujevca na proleće

„Fijat” će u martu obnoviti proizvodnju „punta” obustavljenu krajem prošle godine, kada je prekinuta i montaža „keca”, „juga” i „floride”. Naziv „zastava 10” se briše, a ovom modelu se vraća italijanski naziv i „Fijatov” logo. Proizvodnja će se prilagođavati zahtevima tržišta, ali neće biti manja od prošlogodišnjih 7.000 automobila, prenosi Politika.

Ovo je rezime jučerašnjeg radnog sastanka predsednika „Fijata Srbije” Đovanija de Filipisa sa poslovodstvom kragujevačke fabrike automobila i predstavnicima državne vlasti i gradske uprave. Prema rečima zamenika gradonačelnika Kragujevca Nebojše Zdravkovića, ugovor o obnavljanju proizvodnje „punta” u „Zastavinim” halama trebalo bi da bude potpisan najkasnije za dve nedelje.

I Novosti donose vest sličnog sadržaja, navodeći da je "Fijat prihvatio naš predlog o dodatnom uvećanju proizvodnje u kragujevačkoj fabrici Zastavi a Đovani de Filipis, direktor Fijat Srbija, zadovoljan je poslom".

Šta Srbija daje za novu rafineriju?

Holandski konzorcijum „Komiko overzis” izgradiće rafineriju u Smederevu u naredne tri godine. Uslov je da Vlada Srbije i lokalna samouprava poštuju sve stavke predviđene memorandumom o razumevanju koji je ova firma u poslednjim danima prethodne godine potpisala sa gradonačelnikom Smedereva Predragom Umičevićem, uz blagoslov premijera, Ministarstva za energetiku i lokalnog Gradskog veća, objavljuje Politika ponovo informaciju o ovoj "grinfild" investiciji. List, medjutim, ne objašnjava o kakvim obavezama Vlade Srbije i grada Smedereva je ovde reč?

Investicija bi iznosila 250 miliona dolara, a u rafineriji bi posao dobilo od 300 do 500 radnika, a indirektno do 3.000 osoba. Smederevo bi od ovog projekta imalo prihod od zakupa zemljišta, naknade za izgradnju, naplate ekoloških taksa do ugovorenih donacija u periodu izgradnje, ponavlja Politika detalje iz vesti već obajvljene u subotu 10. januara.

Platiti poslodavcima da zadrže radnike?

Očuvanje radnih mesta prioritetni je zadatak Vlade Srbije, a to je prvenstveno moguće ostvariti samo ako se poslodavci ekonomskim mehanizmima, putem stimulacija, privole da zadrže postojeći broj zaposlenih. Ovako Vladimir Ilić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje obrazlaže jedno od najbolnijih pitanja koje otvara ekonomska kriza. On u razgovoru za Novosti kaže da je u kriznoj situaciji bolje za poslodavca i puno jeftinije za državu da zadrže zaposlenog, nego da ga pošalje na tržište rada.

"Ako se ponovo nađe na evidenciji, plaća mu se novčana nadoknada, obuka, traži mu se posao", objašnjava Ilić. "To državu košta izuzetno skupo, a i veoma teško se dolazi do novog posla."

Pogoršanje bankarskih uslova

Banke će uskoro, po svoj prilici, smanjiti kamate na štednju, ali ne i na kredite koje daju građanima. Prema računici bankara, kamatne stope na položene depozite u evrima, koje sada u proseku iznose oko devet odsto, trebalo bi da padnu na oko šest odsto. O pojeftinjenju zajmova se ni ne razmišlja, bez obzira na to što je evropska kamata (euribor), za koju se vezuje većina zajmova u Srbiji, pala, objavljuju Novosti.

Tako se cena zajmova u Srbiji, zavisno od valute za koju su vezani, kreće od 11, pa čak do čak 40 odsto. Najskuplje su dinarske pozajmice koje su u ovom trenutku najdostupnije stanovništvu, jer banke za njih ne traže polaganje depozita od 20 odsto. Ipak, malo ko ih uzima, zbog previsoke cene.

Podvala zbog koje je bombardovana Jugoslavija

Danas se navršava deset godina od oružanog sukoba u Račku, selu na jugozapadu Kosova i Metohije, događaja koji je bio neposredan povod za NATO bombardovanje SR Jugoslavije. Petnaestog januara 1999. godine u mestu koje je bilo jedno od uporišta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), srpske snage bezbednosti izvele su oružanu akciju protiv terorista. Deset godina posle tog događaja, tvrdnja Vilijema Vokera, tadašnjeg šefa Verifikacione misije OEBS-a, da je akcija bila "masakr i neopisiv zločin", ne može biti prihvaćena kao nepobitna istina, piše u Politici.

NATO je uvrstio u svoj "Udžbenik za specijalne jedinice” akciju srpske policije u januaru 1999, a i kvalifikacija o masakru kasnije je izbačena iz optužnice protiv Miloševića, objavljuje ovaj list.

Prošle godine Helena Ranta, finski stomatolog forenzičar i član međunarodne istražne komisije koja je bila formirana da bi utvrdila šta se dešavalo u selu Račak, u autobiografskoj knjizi navela je da je izveštaj o tom događaju pisala pod pritiskom tadašnjeg šefa misije OEBS-a na Kosovu Vilijama Vokera i Ministarstva spoljnih poslova Finske.

Siti "suočavanja sa problemima"

Mišljenja o tome kako će građani Srbije podneti ekonomsku krizu u javnosti su podeljena. Dok jedni tvrde da smo se očeličili u poslednjih 20 godina i da je ono što predstoji mačji kašalj u odnosu na preživljeno, drugi upozoravaju da kriza nimalo neće biti laka i da će je najviše osetiti takozvani običan i siromašan svet. Stručnjaci kažu da je baš zbog nagomilanih stresova usled ratova u regionu, hiperinflacije, sankcija, bombardovanja, socijalne tranzicije, finansijske krize i visoke nezaposlenosti sve veći broj psihičkih poremećaja, depresija i samoubistava, objavljuje Blic.

Kriza, zaista, s jedne strane može biti šansa za zrelost i lakše suočavanje s problemima. Ali Srbima je izgleda i previše toga, piše u ovom listu koji donosi i savete "Kako prevazići depresiju: redefinisanje životnih ciljeva, okretanje porodičnim vrednostima, druženje, humor, razgovori o problemu". Takodje, Blic nabraja i znake samoubilačkog raspoloženja i objavljuje tvrdnju da su "muškarci skloniji suicidu".

"Srbija više nema vladu"

Velimir Ilić, lider Nove Srbije, govori zaNovosti, pod naslovom "Boris Tadić sam vlada", o Vladi, krizi, izborima, opoziciji, opozivu.

"Opozicija u jedan front. Boris da se izjasni o Čankovom separatizmu. Tražimo glasanje o poverenju Vladi", poručuje Ilić.

"Srbija više nema ni vladu, ni premijera, a situacija nikad teža. Boris Tadić je i predsednik i premijer i ministar i vrhovni komandant i bog i batina. Tadić brine i o gasu, i o budžetu, i o sindikatima, i o putevima, i o bezbednosti, i o vojsci, i o penzionerima..." ocenjuje Ilić.

Ćutanje o crkvenoj imovini

Vlada Srbije ni posle gotovo godinu dana nije odgovorila na zahtev rukovodstva Nacionalnog parka Fruška gora da se izjasni o tome da li oko 10.000 hektara zemljišta i šuma treba vratiti Eparhiji sremskoj SPC, odnosno manastirima koji se nalaze na Fruškoj gori, ili će se ta imovina proglasiti dobrom od opšteg interesa pa će država crkvi za nju platiti nadoknadu, u skladu sa članom 11 Zakona o restituciji imovine verskih zajednica.

Po slovu ovog zakona, koji je usvojen krajem 2006, država mora da vrati verskim zajednicama između 40.000 i 45.000 hektara nekada nacionalizovanog crkvenog zemljišta, što je 0,5 odsto ukupne površine Srbije, objavljuje Danas.

Šesnaest fruškogorskih manastira traži povraćaj vlasništva nad 40 odsto teritorije koju je 1960. država proglasila za nacionalni park.

Palestinci u Bosni i Beogradu

Ministar zdravstva Federacije BiH Safet Omerović ponudio je palestinskom ambasadoru Rostomu Amiru Sekaru Huseinu da klinički centri u Sarajevu, Mostaru i Tuzli prime ranjenike iz Palestine, javlja Politika.

Ministar Omerović je, izražavajući žaljenje zbog teške situacije u ratom pogođenoj Palestini, ponovio spremnost da klinički centri u skladu sa svojim iskustvima iz ratne medicine adekvatno zbrinu ranjenike iz Palestine, potvrdili su u federalnom ministarstvu zdravstva.

Šestočlana palestinsko-srpska porodica El Kanoa, nakon više od mesec i po dana neizvesnosti i nesigurnosti da će ikada više biti na okupu, u utorak je zahvaljujući srpskom ministarstvu inostranih poslova i palestinskoj ambasadi u Beogradu opet spojena, objavljuje Alo.

Iako im je od imovine ostala samo odeća u kojoj su izbegli, srećni su što su svi živi i zdravi i ponovo zajedno jer, kako za Alo kaže otac porodice Mosleh el Kanoa, ostati živ i zdrav u ratom zahvaćenoj Gazi je Božiji dar sa neba.

"Zahvaljujući Ambasadi Srbije u Tel Avivu, izbegli smo u Novi Sad. Izrael Palestincima ne dozvoljava da izađu iz Gaze, ali je srpski ambasador garantovao za moju porodicu. Članovi srpske diplomatske misije, sa dva službena vozila, su mene, moja dva sina i još jednu mešovitu porodicu dočekali na granici Gaze i Izraela, prebacivši nas do granice sa Jordanom, odakle smo avionom preko Istanbula stigli u Beograd, dok je druga porodica otišla na oporavak u Egipat, posle čega će doći u Srbiju. Jednog dana ću napisati knjigu o paklu kroz koji smo prošli i dati je vama, jer ste se samo vi interesovali za naše živote", nekoliko sati po dolasku u Novi Sad za Alo je ispričao Mosleh el Kanoa, otac četvoro maloletne dece, oženjen Novosađankom.


Protestanti traže ostavku vlade u Sofiji

Oduzimanje imovine stečene od kriminala

Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela primenjivaće se od 1. marta, piše u Politici. Pre toga biće osnovane direkcija za upravljanje oduzetom imovinom i jedinica za finansijsku istragu MUP-a Srbije. Direkcija će upravljati ne samo oduzetom imovinom koja je proistekla iz krivičnog dela, već i predmetima kojima je izvršeno zlodelo, ali i imovinom koja bude polagana kao jemstvo u krivičnim postupcima. Vršiće i stručnu procenu vrednosti oduzete imovine, a vodiće računa i o svim sudskim postupcima u kojima će se donositi odluke o oduzimanju imovine.

Glavnu ulogu u pokretanju finansijske istrage imaće javni tužilac, a dokaze će prikupljati jedinica. Tužilac će moći da naredi bankama i drugim finansijskim organizacijama da dostavljaju jedinici podatke o stanju poslovnih i ličnih računa i sefova okrivljenih. Sud će utvrđivati da li je imovina proistekla iz krivičnog dela i donosiće odluke o privremenom i trajnom oduzimanju imovine okrivljenih.

Bivša garaža saveznih organa ispod Brankovog mosta, na novobeogradskoj obali Save, pored Starog sajmišta, buduće je skladište imovine proistekle iz krivičnih dela, saznaje „Politika”. Svi automobili, kamioni, džipovi, skupocen nameštaj, tehnički uređaji i vredni umetnički predmeti, koji budu oduzeti od okrivljenih za organizovani i privredni kriminal, ratne zločine, trgovinu drogom, oružjem, ljudima, dečju pornografiju, zloupotrebu položaja i korupciju biće posle 1. marta smešteni u preuređenu garažu. Novac i hartije od vrednosti čuvaće se u posebnom trezoru. U garaži pod Brankovim mostom biće organizovane i javne aukcije za prodaju imovine stečene kriminalom.

Popis kriminalaca

Rad na izradi nove „bele knjige“ organizovanog kriminala je u završnoj fazi, tako da će uskoro biti kompletirana, potvrđeno je Danasu u MUP-u Srbije. Nakon izrade ovaj dokument neće biti objavljen i njegov celokupni sadržaj biće u potpunoj tajnosti, navodi sagovornik ovog lista iz Ministarstva.

Božo Prelević, advokat i bivši koministar za unutrašnje poslove, ocenjuje pozitivno najavu o izradi nove „bele knjige“, jer će se na osnovu nje videti celokupna mreža kriminalaca u Srbiji, ali će se uočiti i veze pojedinih lokalnih političara s kriminalom.

Ubijen pa zapaljen

Nepoznata osoba, čije je ugljenisano telo pronađeno u kontejneru pored Smederevskog puta, najpre je ubijena hicem u glavu, a potom zapaljena! Ubica je leš bacio u kontejner, polio benzinon i zapalio, a zločin se najverovatnije dogodio u noći između ponedeljka i utorka. Identitet žrtve još nije poznat, a telo je toliko izgorelo da još uvek nije poznat ni njen pol, javlja Pres.

Kontejner u kome je leš tinjao barem dva dana (foto: Alo)

Na mestu na kom se dogodio stravičan zločin, u vikend naselju Livadica između Zaklopače i Ritopeka, policija je i juče, petnaest sati posle otkrivanja leša, pretraživala teren u potrazi za dokazima koji bi pomogli u istrazi. Trenutno istraga nema puno materijalnih dokaza koji bi doveli do rasvetljavanja hladnokrvnog ubistva, koje je urađeno u maniru mafijaških likvidacija, piše u ovom tabloidu.

Žrtve poledice

Ortopedije u Urgentnom centru i na Vojnomedicinskoj akademiji po poledici radile punom parom. Više od 500, mahom starijih sugrađana, zadobilo je u sredu prelome ruku, nogu, kukova ali i kičme, javljaju Novosti.

Prestonica je u sredu osvanula okovana ledom. Iako su komunalne službe cele noći bile u pripravnosti zbog najavljene "ledene kiše", u ranim jutarnjim satima saobraćaj se odvijao otežano, a neprilike sa poledicom imao je i veliki broj sugrađana, koji su zadobili prelome. Oprez će biti potreban i u četvrtak jer meteorolozi pre podne očekuju kišu, a predveče i sneg, piše u ovom listu.

U Urgentni centar Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu juče je zbog povreda na ulici usled poledice primljeno 210 građana, javlja Pres.

Najmanje 28 ljudi, među kojima šestoro dece, smešteno prekjuče u užičku bolnicu zbog teških povreda. U Šapcu se juče samo do podneva u službi urgentnog prijema obratilo 60 građana. U Urgentni centar bolnice u Valjevu juče je primljen veći broj građana zbog povreda uzrokovanih padovima. Kako je novinarima rekao dežurni lekar Darko Cenić, registrovano je „20 padova, deset lomova i pet razbijenih glava“.U protekla dva dana u Čačku je 86 ljudi zbog povreda zadobijenih na zaleđenim ulicama zatražilo pomoćlekara Kragujevčane je, sa druge strane, rano otopljavanje i pravovremeno soljenje ulica izgleda spaslo od sličnih sudbina, jer su pored dve povrede koje su zabeležene pretprošle noći, još samo četiri nezgode evidentirane tokom prepodneva, objavljuje Danas.

Partizan pobedio u Moskvi

Košarkaši Partizana definitivno su obezbedili plasman u "Top 16" fazu Evrolige i to na najbolji mogući način – pobedom protiv CSKA usred Moskve rezultatom 66:63 (18:14, 12:15, 13:16, 23:18)!


Utakmica Evrolige CSKA - Partizan: J.R. Holden, Milenko Tepić, Novica Veličković

Pored Partizana, plasman u "Top 16" i to sa prvog mesta D grupe overio je CSKA, Real je posle trijumfa nad Efesom (80:69) zauzeo drugo mesto i eliminisao turski klub. Plasman u drugu fazui sa trećeg mesta obezbedio je Milano koji je kao gost savladao ekipu Panioniosa sa 87:77, piše u Blicu.

Turnir iz Berlina – u Beogradu

Svetska finansijska kriza oseća se i u tenisu. U sredu je iz sedišta WTA stigla informacija da su organizatori turnira u Berlinu odustali od održavanja takmičenja ove godine, pa će „Katar telekom open“, čiji je nagradni fond 600.000 dolara, biti izbrisan iz kalendara, a Srbija tako dobiti novu šansu da ponovo zatraži licencu za organizaciju WTA turnira, javlja Blic.