DESET GODINA OD KUMANOVSKOG SPORAZUMA

U budućnosti neće biti dovoljno novca za isplatu penzija. Do danas nisu ispunjene garancije date Srbiji 1999. godine Kumanovskim sporazumom o zaustavljanju agresije NATO na SR Jugoslaviju. Zvaničnici Ruske Federacije potvrdili rešenost da pomognu Srbiji kreditnim aranžmanima za infrastrukturne projekte i stabilizaciju srpskog budžeta.

Muzicari Mitrovcaki Guitar Quartet iz Kosovske Mitrovice. Prvo vece, u subotu,
sedmog tradicionalnog "North City Jazz & Blues fest" gde su ucestvovali bendovi
iz Kosovske Mitrovice, Kipra i Beograda.

Da li će opsati državni penzioni fond?

Da li je važeći penzijsko-invalidski sistem pred krahom i kako će u starosti živeti sadašnje generacije? Fond je opterećen dugovima. U budućnosti neće biti dovoljno novca za isplatu penzija, objavljuju Novosti. U Srbiji su, pre tri decenije, za jednog penzionera radila četiri zaposlena, a danas gotovo svaki korisnik penzije „ima svog radnika“. Bezmalo 150 milijardi dinara su u poslednjih deset godina gazde „zaboravljale“ da uplate na ime doprinosa.

Neispunjen sporazum NATO sa Srbijom

Prošlo je deset deset godina otkako je, 9. juna 1999, potpisan Kumanovski sporazum, da bi sutradan, 10. juna, posle 79 dana, na terenu konačno bila zaustavljena agresija NATO na SR Jugoslaviju, podseća Politika.

Posle velikih materijalnih razaranja i ljudskih stradanja, činilo se da su ratne sekire zakopane, a da su umesto njih načela međunarodnog prava, diplomatije i politike odnela prevagu i otvorila put za mirno rešenje krize oko Kosova i Metohije.

Bitne garancije date Srbiji 1999. godine do danas nisu ispunjene, ali je zato punom parom radila mašinerija koja joj nanosi štetu a albanska strana je neprekidno u protekloj deceniji nagrađivana. U proteklih deset godina, nažalost, odredbe VTS i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i obaveze koje iz njih proističu, NATO/Kfor nije ispunio u ključnim domenima: nije uspostavljeno bezbedno okruženje, čime je direktno onemogućen održiv povratak raseljenih i prognanih i sloboda kretanja onih koji su ostali na KiM; nije izvršena potpuna demilitarizacija i pacifikacija OVK; nisu ni započeti razgovori o povratku dogovorenog broja bezbednosnog osoblja SRJ, odnosno Srbije, pa samim tim nije donet ni sporazum o njihovom povratku; kontrola nad civilnim vazdušnim saobraćajem nije vraćena organima SRJ, odnosno Srbije.

Kradja srpske kulture

"Na sajtu nezavisne države Kosovo, visitkosova.org, predstavljeno je ilirsko-vizantijsko nasleđe, umesto srpkog kulturnog nasleđa, koje je ujedno i evropsko. Osim toga, prošle godine na sajmu turizma u Ohridu deljene su brošure sa istom tematikom i stalno se pojavljuju nove pretnje", kaže Zorica Tomić. "Cilj je da se izmisli nepostojeće kulturno nasleđe i tako stvori novi kulturni identitet, na osnovu onoga što predstavlja kulturni identitet Srbije."

Prema rečima Zorice Tomić, predsednice Komisije za saradnju sa Uneskom, albansko prekrajanje srpske istorije i kulturne tradicije je veoma opasna i dalekosežna akcija, koja predstavlja strategiju svojevrsnog kulturcida, objavljuje Politika.

Kako se ratovalo u Sloveniji

Magistarski rad Marka Prešerna o desetodnevnom ratu u Sloveniji juna 1991. uzburkao je tamošnju javnost, objavljuje Politika.

Prešern je, koristeći analize CIA i proučavajući predmete sa suđenja pripadnicima JNA, napisao da je rat u Sloveniji počela Teritorijalna odbrana, a ne JNA, i da su mnogi pripadnici Vojske osuđeni iako su bili potpuno nevini, što je suprotno zvaničnoj slovenačkoj verziji tih događaja.

"U desetodnevnom ratu 1991. godine JNA je bila uzdržana i nastojala je da izbegne oružane sukobe", kaže dr Milan Terzić iz Instituta za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane.

„Ponašanje JNA u Sloveniji nije bilo adekvatno situaciji. Sigurno je da su tadašnji borbeni kapaciteti JNA omogućavali sasvim drugačiji pristup. Međutim, JNA i svaki pojedinac u njoj nije doživljavao ljude u Sloveniji kao neprijatelje niti slovenačku TO kao neprijateljsku vojsku. Očito je da ni tadašnje političko i vojno rukovodstvo nije shvatalo da slovenačka strana forsira oružane sukobe”, objašnjava dr Milan Terzić i dodaje da će se, kako u drugim arhivima u Srbiji, tako i u inostranstvu, naći dosta dokumenata o ratu u Sloveniji.

Na pitanje zašto jedino naša verzija sukoba u Sloveniji nije mogla da nađe svoje mesto, mr Dmitar Tasić, istraživač u Odeljenju za vojnu istoriju, kaže da je vrlo brzo usledilo političko rešenje za Sloveniju i satanizacija preostalog dela SFRJ i JNA i nije bilo moguće na bilo koji način ukazati na pravi karakter događaja u junu 1991. godine.

"Prerano" za ulazak u NATO

Dragan Šutanovac, ministar odbrane, govori za Novosti o strateškim integracijama, odnosima u partiji, reformama Vojske, opoziciji bez snage: "Nije vreme za referendum o vojnom savezu. Niko ne traži da priznamo nezavisnost Kosova."

Prerano je govoriti o ulasku Srbije u NATO i raspisivanju referenduma. Kada za to dođe vreme, odluka će biti doneta u skladu sa Ustavom. Srbija, zasada, ostaje vojno neutralna. Ovo su osnovne poruke koje je u intervjuu za Novosti izneo Dragan Šutanovac, ministar odbrane. On napominje da za ulazak u NATO, najpre treba da dobijemo poziv. A pošto se to još nije desilo, tema je stavljena ad akta.

Rešenost Rusije da pomogne Srbiji

Ivica Dačić po povratku sa Svetskog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, kaže za Novosti: "Zvaničnici Ruske Federacije potvrdili rešenost da pomognu Srbiji kreditnim aranžmanima za infrastrukturne projekte - metro i obilaznicu oko Beograda, i stabilizaciju srpskog budžeta."

Stanje nacije

Mentalno zdravlje građana Srbije ozbiljno je ugroženo i stručnjaci upozoravaju da će nasilja, čedomorstava, ubistava, samoubistava i radikalnih oblika štrajkova biti sve više, objavljuje Pres pod naslovom "Psihološko stanje nacije: Srbija kao tempirana bomba!"

Od psihičkih poremećaja vezanih za strah pati 23,6 odsto stanovništva, od agresije 26,1, paničan strah ima 10, a posttraumatski stres 18 odsto građana Srbije!

"Oko pola miliona ljudi u Srbiji je gladno, iako socijalnu pomoć prima tek trećina", upozorava Radmila Ivetić, predsednik Banke hrane. Upravo među ovom populacijom broj psihički obolelih je ogroman.

Mentalno zdravlje stanovnika Srbije posebno je narušeno u poslednje dve decenije, piše u Blicu. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, broj dijagnostikovanih slučajeva mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja (F00 i F99). Statistika kaže da je 1999. godine ovih pacijenata bilo 271.944 da bi ih 2002. godine bilo 309.281. Poremećaji ove vrste sada se nalaze na drugom mestu najvećih zdravstvenih problema stanovništva, odmah posle kardiovaskularnih bolesti.
Dve milijarde dinara za najsiromašnije opštine

Novosti objavljuju izveštaj Ministarstva za NIP o stanju infrastrukture u 40 najnerazvijenijih opština. Iz NIP će biti izdvojene dve milijarde dinara za 143 projekta do kraja godine.

Dok Srbija čeka ulaznicu za Evropsku uniju, građani 40 opština naše države trebalo bi do kraja godine da izađu iz srednjeg veka! Potoci sa fekalijama ulivaju se u izvore pijaće vode, septičke jame pored bunara, crvi iz slavine, neasfaltirani blatnjavi putevi, jaslice bez grejanja, zidovi škole pojedeni buđi i vlagom... Takva je realnost u najnerazvijenijim srpskim gradovima i naseljima gde nema elementarnih uslova za civilizovan život ljudi.
To govore dramatčni podaci do kojih je došlo Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, a koje Novosti ekskluzivno objavljuju.

Prema utvrđenom ritmu, do početka jula bi trebalo da bude završena dokumentacija za svih 143 projekta, a zatim počinju radovi u 40 nerazvijenih opština. Do kraja godine, projekti bi trebalo da budu realizovani.

Ruski kapital u Evropi

Globalna kriza donela je neočekivani poklon Rusiji i postigla ono što se Kremlj trudio da ostvari poslednjih godina – da na Zapadu raširenih ruku dočekuju investitore iz ove zemlje. Njihov najnoviji dobitak je nemački „Opel“, koji se posle dugih i mukotrpnih pregovora vlade Angele Merkel sa nekoliko ponuđača, objavljuje Blic pod naslovom "Kapital iz Rusije osvaja". Ključnu ulogu u pregovorima odigrala je Merkelova, koja je pre donošenja odluke razgovarala telefonom i sa Barakom Obamom, američkim predsednikom, i sa Vladimirom Putinom, ruskim premijerom.

„Ruska vlada nije direktno angažovana, ali mi pozdravljamo rad ’Sberbanke’ u ovoj kupovini“, kazao je Vladimir Putin, ruski premijer, uz ocenu da je ovaj posao uspeh za razvoj ruske autoindustrije.

Novi početak izmedju Amerike i islamskih zemalja

Amerika nije, niti će ikada biti, u ratu s islamom. Ovo su reči predsednika SAD Baraka Obame u četvrtak u Kairu, prenose Novosti. Slično je izjavljivao i njegov prethodnik Džordž Voker Buš, ali ga je malo ko slušao. Među muslimanskim zemljama, voleli su ga samo u Albaniji. Obama je, zato, islamskom svetu ponudio “novi početak”, sastavljanje veza zatezanih decenijama, gotovo pokidanih u Bušovo vreme.
Mirivši islam i Ameriku, Obama, hrišćanski sin oca muslimana iz Kenije i majke iz Kanzasa, u govoru je pomenuo svoje srednje ime - Husein - kojim su protivnici u predizbornoj kampanji pokušavali da mu naude. Znajući gde se krije srž muslimanskog gneva prema Zapadu i politici SAD, Obama je govorio o sukobu Izraela i Palestinaca, koji, po njemu, moraju da dobiju svoju državu.

Žrtve televizije

Više britanskih listova piše o o opasnostima po mentalno zdravlje kojima su izloženi krhkiji učesnici mnogobrojnih rijaliti šoua koji svoje protagoniste tretiraju kao „potrošnu robu”, prenosi Politika.

Posle publiciteta koji je dobio odlazak Škotlanđanke Suzan Bojl u privatnu kliniku na psihički oporavak (svi listovi danas izveštavaju da je izašla iz bolnice i da se oseća mnogo bolje), posle neverovatnog pevačkog uspeha, „Indipendent” piše da je u Americi počelo preispitivanje o sudbini manje uspešnih učesnika nekih rijaliti programa. Tako je, na zaprepašćenje javnosti, otkriveno da je čak 11 učesnika rijaliti šoua nedavno izvršilo samoubistvo.

Svi ovi ljudi su, poput nepotrebne potrošne robe, bili odbačeni na nekom stadijumu programa.

Pao grad u valjevskom kraju

Nevreme praćeno gradom i olujnim vetrom u petak je pričinilo veliku štetu usevima i voćnjacima u valjevskom kraju. Najviše štete nevreme je prouzrokovalo u Podgorini, a u Lopatnju i okolnim selima opštine Osečina grad je ostavio pravu pustoš. Uništene su maline, kupine, šljive, od kojih žitelji Podgorine ostvaruju osnovni prihod, objavljuju Novosti.
Na gradonosne oblake sa više od 40 protivgradnih stanica u opštinama Valjevo, Osečina i Mionica u petak je ispaljeno oko 200 raketa. Prema rečima dežurnih hidrometeorologa u protivgradnom radarskom poligonu na Blozonjskom visu kod Valjeva, oblaci su bili veoma moćni i retko formirani, tako da rakete nisu mogle da ih razbiju.

Opasna obećanja

"Ako posle priznanja predsednika Borisa Tadića da su sve stranke duboko u korupciji ne uslede konkretni rezultati, njegov lični autoritet i autoritet njegove stranke će biti ozbiljno uzdrmani. Udari li Tadićeva inicijativa ponovo u gumene zidove, to će se veoma negativno odraziti na njegov ugled i, pre svega, na podršku biračkog tela Demokratske stranke", kaže za Blic Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija.

Mala tražnja kredita za letovanje u Srbiji

Iako Vlada subvencioniše kredite za letovanje u Srbiji, interesovanje građana nije na zavidnom nivou, dok u mnogim turističkim agencijama nisu ni čuli za ovu meru, piše u Blicu.
Ministarstvo ekonomije je prošle nedelje najavilo subvencionisanje kredita kojima bi se građanima, po povoljnim uslovima, priuštio odlazak u neku od domaćih banja ili planina, a sve radi pomoći srpskom turizmu.

Zašto država ne da pare

Međunarodni festival filma i medija „Sinema siti”, koji se od 6. do 14. juna održava u Novom Sadu, nije dobio pomoć od Ministarstva kulture Srbije i organizatori manifestacije su zbog toga ogorčeni, izjavio je direktor festivala Miloš Ignjatović, prenosi Politika.

Iako je to centralni nacionalni filmski festival, na kojem će biti prikazana najznačajnija ostvarenja najnovije domaće i strane filmske produkcije i biti ugošćeni mnogi ugledni stvaraoci iz zemlje i inostranstva, izostala je podrška države bez ikakvog objašnjenja, rekao je Ignjatović na konferenciji za novinare.

Umetnički direktor „Sinema sitija” Ivan M. Lalić, čelnik završenog Sterijinog pozorja, rekao je da je tek u toku tog pozorišnog festivala organizatorima „stigla neka milostinja od Ministarstva kulture” i napomenuo da ministar kulture Nebojša Bradić nije posetio Pozorje.

„Ministar nam duguje odgovor na pitanje zašto tri najveće kulturne manifestacije u zemlji (Pozorje, Sinema siti i Egzit) nemaju podršku države”, kazao je Lalić.

Gde se kriju prave socijalne drame

Jedan od najboljih filmova na proteklom 62. Kanskom festivalu, prema oceni međunarodne kritike, Ekumenskog žirija i same publike, bio je film „U potrazi za Erikom”, doajena evropskog filma, „nepopravljivog škotskog levičara”, čestog kanskog i venecijanskog laureata Kena Louča.

Louč (1936), poznat po realističnim socijalnim dramama u kojima se bavi položajem savremenog radništva.

U intervjuu za Politiku, Ken Louč otkriva gde se kriju prave socijalne drame, govori o fudbalu, Eriku Kantoni i timu za koji navija, i odgovara na pitanje da li je fudbal opijum za radničku klasu...

Da ne kopiramo nikoga

Radomir Antić je najzaslužniji što su Srbi konačno naučili himnu koju ponosno pevaju bodreći reprezentaciju u crvenim dresovima. U zemlji u kojoj je fudbal više od igre, a gde su ratovi, ideologije i političke promene uvek prvo bile najavljivane na stadionima, umirujuće je i obećavajuće kad čitava "Marakana" skandira samo Srbiji, piše u Presu.

U intervjuu za ovaj list, napravljenom u Kovilovu dva dana pred utakmicu s Austrijom, novinar pita selektora da li ima i neku taktiku za državu, kao što je pronašao za reprezentaciju?

"Da se vratimo sebi, da ne kopiramo nikoga, da zaboravimo na slogan "Ovo je Srbija" koji nam služi kao opravdanje za sve gluposti. I da svako krene od sebe, da prvo počisti u svom dvorištu", odgovara Antić.

Nova američka ambasada

Izgradnja na ekskluzivnom zemljištu, odmah pored Dvora, počeće, kako računaju u Vašingtonu, tek za šest meseci, koliko mora da protekne da bi se rešio prigovor jedne firme koja se žalila na ishod javnog konkursa za projekat u Beogradu, na kome je pobedio „Framako internešenel, ink., sa sedištem u Raj Bruku u državi Njujork i sa Stejt departmentom zaključio ugovor za izgradnju novog kompleksa ambasade SAD na Dedinju vredan sto sedamnaest miliona sto hiljada dolara, javlja Politikin dopisnik iz Vašingtona o gradnji nove američke ambasade u Beogradu. Računa se da će se američki kompleks pored Dvora, sa sve okolnim parkovima, parkiralištima, sigurnosnim vratima, zidovima, posebnom kućom za marince, teniskim terenom (ali ne i bazenom), savršeno spojiti sa elitnom lokalnom arhitekturom do kraja 2011. kada će i Politika biti gost na svečanom presecanju crvene vrpce, objavljuje ovaj list.

"U regionu, vrpca je već presečena u Skoplju, gde je na vrhu brda s pogledom na Vardar, pre mesec dana, otvorena nova američka ambasada. Pre četiri godine završen je mnogo veći kompleks u Sofiji, a upravo je „u dizajnu” malena kuća u Podgorici (bivši konzulat)", predočava izveštaj s balkanskog terena Stiv Rozenfeld, jedan od arhitekata iz Biroa Stejt departmenta za građevinske projekte u inostranstvu. "U Zagrebu je nova američka ambasada dovršena u maju 2003."

I jelen od milion godina

"Završava se iskopavanje mamuta u Viminacijumu i počinje njegova restauracija. Pored skeleta mamutice našli smo i ostatke jelena iz istog perioda", kaže Miomir Korać iz Arheološkog instituta, koji je i šef ekipe arheologa u Viminacijumu, objavljuju Novosti.

"Pored skeleta mamutice, starog više od milion godina, našli smo i ostatke jelena koji je živeo u istom periodu. Ona je legla i umrla potrbuške, a jelen pored nje."

Posleratne likvidacije u Srbiji

Grob Draže Mihailovića očigledno se krio kako javnost ne bi saznala za još gore zločine posleratnih komunističkih vlasti širom zemlje, piše u Presu pod naslovom "Grobnice svuda po Srbiji".

Za svega nekoliko meseci, od oktobra 1944. do maja 1945. godine, posleratne vlasti u Srbiji su likvidirale najmanje 80.000 ljudi. Većini je presuđeno bez suda i suđenja, bez dokaza i uverljivih svedoka, pa su se pred streljačkim strojem našli i ratni zločinci i nevina deca! I dok EU traži da se ovaj period naše istorije potpuno rasvetli, država kao da za to i ne haje!

Na to, uostalom, upućuju i izjave svedoka koji ovih dana svedoče pred Državnom komisijom za rasvetljavanje činjenica o pogubljenju Draže Mihailovića. Osim tvrdnje da je komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini likvidiran i sahranjen u Lisičjem potoku, ponovo je „vaskrsla" davna sumnja da su na istom mestu, pored njega, streljane i pokopane stotine drugih. Prema rečima istoričara Srđana Cvetkovića, saradnika Instituta za savremenu istoriju, na teritoriji bivše Jugoslavije, od septembra 1944. pa sve do polovine 1945. godine, stradalo je od 180 do 200 hiljada ljudi, od čega samo u Srbiji oko 80.000.

Policajci više neće naplaćivati kazne

"Oštrija kaznena politika i uvođenje negativnih poena u novi Zakon o bezbednosti saobraćaja neće biti izvor korupcije u policiji", kaže u razgovoru za Blic general Stojadin Jovanović, načelnik Uprave saobraćajne policije. Saobraćajni policajci, dodaje Jovanović, biće kontrolisani na više načina. Oni neće imati direktan kontakt s novcem, već će vozači koji naprave prekršaj dobijati uplatnice, i kazne plaćati u bankama ili pošti u roku od osam dana.

Pobeda nad Austrijom

Kvailifikaciona utakmica Grupe 7 za Svetski kup Srbija - Austrija na stadionu
FK Crvena Zvezda

Fudbalska reprezentacija Srbije pobedila je u subotu u Beogradu selekciju Austrije sa 1:0 u šestom kolu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo i tako stekla pet bodova prednosti na vrhu tabele sedme grupe, javljaju Novosti. Gol za petu pobedu Srbije postigao je Nenad Milijaš iz penala u sedmom minutu meča. Austrija je imala inicijativu tokom većeg dela meča, ali je Srbija imala više šansi.

"Orlovi" u sredu igraju u gostima s Farskim Ostrvima.