DAN POBEDE I DAN EVROPE

Ne samo kao Dan pobede nad fašizmom, 9. maj se obeležava i kao Dan Evrope. Evropska unija donosi mnoge praktične pogodnosti, potrošačima, putnicima, preduzetnicima. Nesolidne transakcije kojima se doguralo do globalne krize, mnogi vide kao „frankenštajnske produkte”, monstrume nastale iz eksperimentalnog stvaranja „novog života”.

Godišnjica poraza Hitlerovog Novog poretka

Na samom početku, 9. maja 1945, u 00.16 časova, tek što je otkucala ponoć, u Berlinu je potpisan akt o bezuslovnoj i konačnoj kapitulaciji nemačkih oružanih snaga. U ime poražene nacističke Nemačke, ovaj akt su potpisali feldmaršal V. Kajtel, general K. J. Štumpf i general H. G. Hindeburg. U ime članica Antifašističke koalicije, bezuslovnu kapitulaciju Nemačke posvedočili su sovjetski maršal G. Žukov i britanski general A. Teder, a tokom dana su vest o kapitulaciji objavili zapadni saveznici.

Treći rajh bio je poražen, a naum Adolfa Hitlera o Novom poretku koji je trebalo da traje najmanje 1.000 godina doživeo je slom. U tom Hitlerovom snu, baš je Beograd trebalo da bude nerazrušiva tvrđava Trećeg rajha, ali pod imenom Eugenija. Trebalo je da to bude nesalomivi bedem, srce i nepresušno izvorište energije koja brani i hrani taj Hitlerov san o hiljadugodišnjem nacističkom carstvu, objavljuje Politika.

Tokom proteklih 60 godina, Dan pobede je, dabome, doživeo i različite transformacije, ne samo na simboličkom nivou, već i u pogledu sadržaja. Ova transformacija je započeta samo pet godina po okončanju Drugog svetskog rata, 9. maja 1950, kada je francuska vlada objavila Deklaraciju o stvaranju jednog zapadnoevropskog naddržavnog organa koji treba da objedini industriju uglja i čelika, pre svega proizvodnju dvaju najkrupnijih proizvođača kontinentalne Evrope – Nemačke i Francuske. Ovaj projekat je ostao u istoriji poznat kao Šumanov plan, jer je tadašnji francuski ministar inostranih poslova bio Robert Šuman. Stvarni autor tog projekta, kojim je označen prvi korak ka ujedinjenoj Evropi, bio je poznati francuski ekonomista, ondašnji visoki komesar za planiranje i modernizaciju, Žan Mone.

Zahvaljujući ovom projektu, 9. maj se obeležava ne samo kao Dan pobede nad fašizmom, već i kao Dan Evrope, piše u Politici.


Ilustracija: Politika

Obeležava se 65 godina od pobede savezničkih snaga nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, objavljuju Novosti posd naslovom "Dan kada je pobedjeno zlo". Najkrvaviji sukob u istoriji civilizacije. Kod nas i obračun dva pokreta otpora.

Evropski ciljevi

Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je danas da je cilj Srbije da do sredine sledeće godine dobije status kandidata i da pregovore za ulazak u EU počne do kraja mandata ove vlade, odnosno do sredine 2012. godine. On je dodao da se čini sve kako bi zemlje članice EU što je moguće pre dale zeleno svetlo Evropskoj komisiji za razmatranje naše kandidature.

I premda u ovom trenutku u EU ne postoji konsenzus za prosleđivanje kandidature Srbije Komisiji u junu, Srbija za to ima podršku ministra spoljnih poslova Italije Franka Fratinija i Španije, objavljuje Politika.

Ambasador Švedske u Srbiji Krister Bringeus izjavio je za Politiku da Evropska unija zasad nema određeni plan delovanja za period kada Međunarodni sud pravde iznese mišljenje o nezavisnosti Kosova. Bringeus je ponovio da priznanje Kosova nije preduslov za ulazak Srbije u EU, ali je dodao da će Srbija morati da reši problem pokrajine pre nego što uđe u Uniju.

Bringeus je naveo da „lično nije upoznat” sa postojanjem pritisaka na Srbiju da odustane od novih pregovora o statusu, pošto MSP iznese mišljenje o nezavisnosti Kosova.

Koristi od Evrope

Politika objavljuje i tekst povodom 60. godišnjice Šumanove deklaracije, koji potpisuje Herman van Rompaj, predsednik Saveta EU, pod naslovom "Zašto vas Evropa treba danas". U vreme Šumana, Adenaura i ostalih osnivača, počeli smo sa šest zemalja uključenih u trgovinu ugljem i čelikom, piše i tom tekstu. Danas smo Unija 27 demokratskih država sa 500 miliona građana, koja se prostire na evropskom kontinentu od Finske do Portugalije i od Irske do Rumunije. Delimo najveće svetsko tržište, važne zakone, većina nas koristi istu valutu, imamo zajedničke granice, političke institucije, delimo prošlost i budućnost. Vi naporno radite da nam se pridružite. Dozvolite mi da kažem kakve koristi vi imate od toga i šta Evropa želi od vas. Evropska unija donosi mnoge praktične pogodnosti, potrošačima, putnicima, preduzetnicima. Stanovnici zemalja EU već putuju jeftinim letovima u gradove i na plaže širom kontinenta. Cene telefonskih poziva unutar Unije znatno su jeftinije nego ranije. Proizvodi iz svih zemalja EU mogu se kupovati bez rizika. Kada ste deo EU studiranje u inostranstvu postaje lako dostupno iskustvo. Stoga, kao što naše briselske brošure revnosno ističu „Evropa” je otvorila prostor slobode i mogućnosti, objavljuje Politika.

Srbija ima granicu zaduživanja

Diana Dragutinović, ministarka finansija, pod naslovom "Nećemo proći kao Grčka", govori za Novosti: "Sa MMF ponovo o odmrzavanju zarada u javnom sektoru i povećanju penzija. Postavili smo granicu dokle da se zadužujemo."

"Iskustvo Grčke može biti dragoceno. Loša fiskalna politika, a ne finansijska kriza, Grčku je dovela u sadašnje stanje. Ali, ne treba porediti Grčku, sa javnim dugom od 124 odsto BDP i deficitom od 12,7 odsto, i Srbiju, čiji je javni dug 30 odsto BDP, a deficit četiri odsto. Pri tom, i bez iskustva Grčke, mi smo sami sebi postavili granicu kada je zaduživanje države u pitanju. To je rast do 2,5 odsto godišnje, do maksimalnih 40 odsto BDP", kaže Dragutinović

Špekulanti i globalna kriza

Kriza banaka se premetnula u krizu država, ocenio je i hamburški „Špigl”, ukazujući naročito na budžetske prezaduženosti. Stanje deluje kao paradoks. Dok se pojačava državni intervencionizam, s povećanim izdacima poreskih obveznika, i zavode mere za regulisanje uskovitlanog tržišta, kretanja na „pijaci” novca dodatno opterećuju upravo njene stabilizatore, vlade i poreske obveznike.

Lista prozvanih je poduža. Na optuženičkoj klupi su, u Grčkoj a „i šire”, i špekulanti i pređašnje „rasipničke i neiskrene” vlasti, i „nedovoljna kooperativnost” izvoznih džinova poput Nemačke i Kine, i američki model „srljanja u prevelike rizike”, i „bezobzirno” bogaćenje šefova čije firme propadaju, i „nelogična” raja koja protestuje što treba da steže kaiš posle duge „raspojasanosti”…objavljuje Politika. Ne zaboravlja se da je košmar krenuo s njujorškog Volstrita. Vašingtonska istraga o mogućnim zloupotrebama „Godman Saksa” (među kojima se pominje i pomaganje Atini da prikrije prezaduživanja), otkrila je i da je Fabris Ture (31) s nadimkom „Fabulozni Fab” – funkcioner te finansijske institucije (koju, zbog velikog uticaja, nazivaju „vlada Saks”) – neke od najspornijih operacija privatno opisivao kao „intelektualnu masturbaciju” a sebe u njima kao „dr Frankenštajna”.

Nesolidne transakcije kojima se doguralo do globalne krize, mnogi vide kao „frankenštajnske produkte”, monstrume nastale iz eksperimentalnog stvaranja „novog života”. Hroničari podsećaju da je bankarske „derivate”, jedan od najbogatijih ljudi Voren Bafet okarakterisao kao „finansijsko oružje za masovno uništenje”.

Kasno za spasavanje evrozone?

Grčka ekonomija, koja je na rubu ambisa, preti da se poput domina sruši i na ostale labave ekonomije - Portugal, Irsku i Španiju - koje, zajedno sa Grcima, posprdno već nazivaju “PIGS države”, piše u Novostima. Ono o čemu se na poslednjem samitu u Davosu samo bojažljivo šuškalo sada je sve izvesnije. Evropska valuta je na najvećem iskušenju od kako postoji i samo je niz pažljivih, solidarnih i preciznih poteza Brisela može spasti. Mnogi, međutim, smatraju da je dockan.
"Evrozoni preti raspad", kategoričan je profesor Njujorškog univerziteta Nurijel Rubini, ekonomista koji je predvideo globalnu privrednu recesiju. On se u nedavnom komentaru u “Volstrit žurnalu”, osvrnuo i na budućnost EU, rekavši da najveća opasnost Briselu preti od uzdrmanih ekonomija Grčke i Španije.

Najveći profit u istoriji Telekoma Srbija

Kompanija Telekom Srbija ostvarila je najbolji poslovni rezultat u svojoj istoriji. Poslovni prihod porastao je prošle godine oko pet odsto u odnosu na prethodnu godinu, a profit je veći – 193 odsto. U vreme kad je većina kompanija bojažljivo pokazivala rezultate poslovanja u kriznoj godini ili se hvalila skromnim rastom koji se merio u promilima, vest da je Telekom dva puta uvećao profit ne može nikoga ostaviti ravnodušnim. Naročito buduće kupce akcija ove kompanije za koje se država, kao većinski vlasnik, sprema da proda, piše u Politici u uvodu ta razgovor sa Brankom Radujkom, generalnim direktorom Telekoma Srbija.

"Ako sam dobro razumeo državu kao većinskog vlasnika, prodaja Telekoma nije iz nužde i ako cena ne bude dobra nema prodaje. Vlasnik prodaje deo akcija s namerom da dobijene pare reinvestira u infrastrukturu. U kriznoj godini Telekom je napravio najveći profit od kada postoji", priča Radujko.

Otkazana poseta (drugi put)

Propao i drugi pokušaj predsednika crnogorskog parlamenta da poseti Srbiju. Poseta je odložena zbog obaveza predsednice Narodne skupštine Republike Srbije Slavice Đukić-Dejanović, piše u Novostima.

Crnogorske novinske agencije objavile su da je poseta Krivokapića Srbiji po drugi put odložena i to samo 48 časova nakon što je dogovoren njen program. Prvi čovek crnogorske Skupštine trebalo je da boravi u Srbiji 18. i 19. maja i da se sastane sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Mirkom Cvetkovićem. Prva poseta je otkazana zato što je Crna Gora u januaru uspostavila diplomatske odnose sa Kosovom.

Dinkić i seoba države

Zašto seljenje institucija iz Beograda Dinkić nije predložio kada je bio guverner Narodne banke Srbije ili kada je bio ministar finansija? „Dinkić je sada odgovoran za regionalni razvoj, a tada je bio odgovoran za jak dinar”, kaže poslanik. A kako će preseljenje jedne institucije razvijati region? Ivanji kaže da će ljudi kojima je potrebna ta institucija dolaziti, biće i zapošljavanja. „Neko će se vratiti u svoj kraj. Sigurno će se smanjiti administracija u Beogradu a u unutrašnjosti će se povećati. Agencija za osiguranje izvoza privući će i strance u Užice, a tamo sigurno ima menadžera kao i u Beogradu. U zakonima će jedino morati da se menja sedište institucije, a sigurno je da se vodilo računa o tome koja institucija ide u koji grad”, objavljuje Politika.

Upitan da li je Dinkićeva ideja politikantstvo ili želja da se podstakne ravnomeran razvoj Srbije. Dr Slobodan Vuksanović, direktor medijske službe DSS-a, kaže da Dinkić pokušava da razbije državnu strukturu po regionalnim centrima kako bi to poslužilo razvoju njegove stranke i pridobijanju glasača.

„Zašto nije predložio da se preseli ministarstvo inostranih poslova ili rada? Zato što ona pripadaju drugim strankama. Predložio je preseljenje institucija koje pripadaju G17 plus i od toga će praviti partijske ćelije. To je komunistička metoda, decentralizuj – razbij da bi se sve držalo pod kontrolom”. Vuksanović kaže da preseljenje institucija ne može podstaći razvoj neke oblasti. „Vodio sam prosvetu i znam da samo brza i efikasna komunikacija pomaže. Uostalom zašta služe opštine.”

Svima kao za ministra

Supruga i ćerka poznatog sportskog novinara Srđana Kneževića, koji je posle rutinske operacije diskus hernije postao kvadriplegičar, da bi posle velikih muka preminuo pre tri i po godine, pozivaju ministra Tomicu Milosavljevića da omogući i drugim ljudima takvu bezbednu operaciju, piše u Presu.

One kažu da ih je slučaj ministra zdravlja podsetio na sve njihove muke koje su počele pre 13 godina, kada je njihov suprug i otac otišao na rutinsku operaciju diskus hernije u Kliničkom centru Srbije, a vratio se kao težak invalid.

Preminuo Svetozar Stojanović

Jedan od najuglednijih srpskih filozofa humanističke orijentacije Svetozar Stojanović, preminuo je u petak uveče u Beogradu u 79. godini, saopštila je juče Republička radiodifuzna agencija, u kojoj je Stojanović bio član Saveta. Profesor Svetozar Stojanović je rođen je 1931. godine u trgovačkoj porodici u Kragujevcu, a svoje prve korake na javnoj sceni učinio je u skojevskim danima, kao saradnik lista „Mladi borac”.

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu je diplomirao 1955, a doktorirao filozofiju 1962. godine. Neprestano u matici života, svoja teorijska stanovišta potvrđivao je neposrednim društvenim angažmanom, bilo da je reč o studentskom buntu 1968. godine, o kritici harizmatskog tipa vladavine Josipa Broza Tita, ili o zalaganju za formiranje socijalističke i socijaldemokratske alternative jednopartijskom monopolu Saveza komunista, objavljuje Politika.

Djaci nisu nasilni

Iako su novinski stupci poslednjih nekoliko godina prepuni vesti o nasilju koje se događa u školama širom Srbije, rezultati programa „Škola bez nasilja“, mada ne pružaju idealnu sliku, odudaraju od uvreženog stava da su deca postala izrazito agresivna, objavljuje Blic pod naslovom "Deca su bahata, ali ne i nasilna". Program se sprovodi u 187 osnovnih i devet srednjih škola iz cele Srbije i njime je obuhvaćeno više od 135.600 učenika i 12.500 odraslih.

Tršćanin u Požarevcu

„Kozi e kvesto”, ponavlja i ovog jutra hiperaktivni gradonačelnik Trsta Roberto Dipjaca. Stigao je dan ranije u Požarevac, a svoj refren („šta je ovo”) počeo je da izgovara baš te večeri, dok je u jednom od kafića gledao ludu završnicu polufinala košarkaške Evrolige, između Partizana i Olimpijakosa, kada su momci Duška Vujoševića dozvolili četiri ofanzivna skoka Grka u poslednjem minutu produžetka, piše u Politici.

Lični prijatelj Silvija Berluskonija i član njegove vladajuće partije, već devet godina je na čelu grada koji je u doba bivše Jugoslavije oblačio narode i narodnosti u farmerke i šuškavce na Ponte rosu. Nekada nostalgičnu modnu kotu jeftinog tekstila na krajnjem severu Jadrana, poslednjih godina Srbi sve više naseljavaju! Zato je Dipjaca sa svojim najbližim saradnicima došao u Požarevac da vidi odakle potiču njegovi novi sugrađani.

Prema njegovim rečima, u regiji Frijuli Venecija Đulija živi i radi oko 20.000 građana Srbije, dok u centru regije, Trstu, stalno boravi više od 10.000. Ogromna većina, oko 90 odsto, došla je iz Braničevskog okruga. Zato šarmantni gradonačelnik ne preteruje kada mi kaže da je došao „u svoj rodni kraj”.

Šta bi bilo kad bi…

Kako bi izgledala Srbija bez Tita: srpski analitičari i istoričari izračunali za Pressmagazin da bismo danas imali BDP od minimum 29.000 evra, da bismo bili u EU i NATO, da bismo u Evropi važili za najvećeg američkog saveznika, ali i da bi Draža Mihailović najverovatnije završio na nekom kraljevom Golom otoku, dok bi se Jugoslavija sigurno raspala, ali bi to Srbija dočekala s elitom koja je danas ili u Čikagu ili u Lisičjem potoku. I Sabor SPC prošle nedelje održao bi se u Peći, objavljuje Pres pod naslovom "Istraživanje: Kako bi izgledala Srbija da je pobedio Draža?"

Pokušaj ubistva u engleskom zatvoru

Radislav Krstić upozoravao upravu zatvora da mu preti Indrit Krasnići, poreklom iz Bosne i Hercegovine. Isekli ga žiletom po vratu. Uprava zatvora nije reagovala na upozorenja, objavljuju Novosti. Bosanski musliman Indrit Krasnići (22), osumnjičen da je u zatvoru “Vejkfild” u Engleskoj napao Radislava Krstića, penzionisanog generala VRS koji izdržava kaznu zatvor od 35 godina, i ranije mu je pretio, saznaju Novosti.

Detalje iz prve ruke o tome šta se zaista dogodilo u petak oko podneva u Krstićevoj ćeliji broj 320 još nema. Penzionisani general još nije razgovarao ni sa porodicom, niti sa advokatima, a nije se oglasila ni uprava zatvora.

Policajci bez uniformi

"Primorani smo da uniformu sami kupujemo ili da je šijemo, jakne i pantalone nismo dobili sedam godina, uniforme su nam pocepane, pa se na ulici sreću šaroliko obučene patrole", kaže Glišo Vidović, predsednik sindikata policije, objavljuje Blic.

"Cipele koje smo dobili ovog aprila su zimske, a predstoji nam leto, neudobne su i većina policajaca je od njih dobila žuljeve. Nemamo službene cipele, na posao nosimo civilne, što nije u skladu s propisima, ali starešine to tolerišu. O čizmama da i ne govorim, nismo ih dobili osam godina", kaže Vidović.

Partizan, pobednik derbija

Partizan – Crvena zvezda 1:0 (0:0). Dva kola pre kraja fudbalskog prvenstva šampion stekao gotovo nedostižnu prednost. Jedini gol postignut u 73. minutu iz daljine, objavljuje Politika.

Pobedom nad Zvezdom (1:0) u 138. večitom derbiju Partizan po svemu sudeći stekao nedostižnu prednost. Odlučio gol Petrovića u 72. minutu, dva kola pre kraja crno-beli imaju četiri boda više, javljaju Novosti.

Srpski šampion Partizan savladao je najvećeg rivala Crvenu zvezdu (1:0) u 138. večitom derbiju i na najslađi mogući način praktično već odbranio naslov prvaka države, piše u Presu.