BONUSI, BES I DRŽAVNI NOVAC

"Američke, evropske i druge banke, koje su pozajmljivale novac bilo kome i pod bilo kojim uslovima, kupovale su neku vrstu polisa osiguranja koje se zovu CDS - tipa onoga što se zove 'opcija' kako bi se osigurale od rizika da izgube novac. Te 'polise osiguranja' proizvod su velikih osiguravajućih kompanija kao AIG. Samo u Evropi, na primer, AIG je od banaka uzeo otprilike 300 milijardi dolara na ime tih garancija. Banke su se osiguravale da bi ukoliko padne vrednost obligacijama koje imaju bile sigurne da će im AIG nadoknaditi izgubljeni novac. Pri tome, neverovatno je da niko nije postavio pitanje, ko garantuje za AIG. Ko garantuje za banke koje garantuju?“. Ovo nam je prošle jeseni izjavio samostalni finansijski savetnik iz Ženeve Žerar L Ru ("BM" 24. oktobar 2008. "Velika svetska prevara"). Jutros nastavak ove nadrealne priče o AIG može da se pročita na stranicama svih finansijskih dnevnika. Wall Street Journal otkriva da je AIG odlučio da isplati 450 miliona dolara bonusa zaposlenima u odelenju za poslovanja koje je prošlu godinu završilo sa 40,5 miliona dolara gubitka. Edward Liddy, predsednik AIG kojeg je vlada postavila na to mesto posle bankrota firme, priznao je odluka o isplati bonusa "neukusna i neodbranjiva" ali da je doneta pod pritiskom zakonskih obaveza prema zaposlenima. Američka vlada intervenisala je sa 170 milijardi dolara da bi spasila AIG, podseća La Tribune. Pod pritiskom besa javnosti, AIG je saopštio da je taj novac američkih poreskih obveznika poslužio pre svega kako bi se platila odšteta evropskim banakama koje su bili klijenti ovog osiguravajućeg društva. Financial Times donosi i listu onih koji su mogli da naplate osiguranje: američka poslovna banka Goldman Sachs dobila je 12,9 milijardu dolara, francuska Société Générale 11,9 milijardi, nemačka Deutsche Bank 11,8 milijardi.

Frankfurter Rundschau izveštava da novi nemački ministar ekonomije Karl-Teodor Gutenberg treba danas da stigne u SAD kako bi pokušao da spase Opel, nemačku filijalu američkog Dženeral Motorsa (GM). Nemačka kancelarka pokušava da dobije saglasnost GM za nezavisnost Opela pre nego što sa državnim novcem krene u spasavanje firme.

Turski Zaman izveštava da danas u Istanbulu počinje peti svetski forum vode na kome učestvuje 30 hiljada inženjera, ekologa i političkih predstavnika. Oni će pokušati da predlože rešenja za krizu vode koja se zaoštrava velikom brzinom. Medju temama: borba protiv suše, klimatsko otopljavanje, i veze izmedju zdravlja i vode. List prenosi da 2,5 milijardi ljudi u svetu nema pristup sanitarnom sistemu što pospešuje širenje bolesti.

Dawn piše o previranjima u Pakistanu. Premijer Jusuf Raza Gilani odlučio je da dopusti oslobadjanje bivšeg predsednika Ustavnog suda Mahameda Iftikara Čodrija kojeg je bivši predsednik Mušaraf, blizak SAD, otpustio u martu 2007. godine. Premijer je odluku doneo pod pritiskom mase koju je mobilisala opozicija zapretivši 12. marta maršem na Islamabad.

Austrijski Kronen Zeitung, kao i sva evropska štampa, najavljuje današnji početak sudskog procesa Jozefu Friclu, optuženom da je tokom 24 godine držao svoju ćerku zatvorenu u podrumu. Iz incesta je rodjeno sedmoro dece. Dnevnik je sproveo anketu medju svojim čitaocima šta očekuju od procesa. Odgovor: trezvene, a ne senzacionalističke izveštaje, bez užasnih detalja, diskreciju za žrtve i "pravednu kaznu". Kao i ostali austrijski dnevnici Salzburger Nachrichten na prvoj strani donosi najavu početka procesa Friclu. Tema u središtu austijskih novina je prava invazija stranih novinara: njih oko dve stotine došlo je u inače anonimni Ankt Pelten kako bi pratili proces. Na unutrašnjim stranama list prenosi da je otvoren lov na najbolju fotografiju i objavljuje fotografiju barikada ispred zgrade suda kako bi se radoznalci i mediji držali na odstojanju. Bečki Der Standard takodje govori o "Austriji pod reflektorima" svetskih medija. I ovaj list objavljuje istu fotografiju sa barakadama ispred sudnice.