BOGATI SE ČUDILI U DAVOSU

Svetski ekonomski forum u Davosu završio se (o)tužno bez posebnih rezultata kao uostalom i svetski socijalni formum (zapravo antisvetski ekonomski forum), koji se svake godine paralelno održava u Brazilu - ovoga puta u Belemu. Južnoafrički Mail & Guardian beleži da je ambijent u švajcarskom mondenskom centru Davosu bio tmuran. "Najbogatiji ljudi sveta pitali su se kako se dogodilo da sve propadne" i nisu imali odgovora na ovo teško pitanje. Argentinski Pagina/12 optimistički ocenjuje da je Forum u Belemu, nasuprot ovom u Davosu, doneo nadu da će biti bolje. Kriza je, ocenjuje ovaj dnevnik, dala krila antiglobalističkim snagama. "Jedno je sigurno - ova kriza je ponovo na svoje mesto postavila državu ne samo kao ekonomskog aktera već i kao regulatora ekonomije”, piše Le Pays, dnevnik iz Burkine Faso, dok ženevski Le Temps izražava strahove razbijenih ekonomija da se države povedu za iskušenjem ukidanja slobodnog tržišta i uspostavljanjem protekcionističkih barijera. U uvodniku ovog lista, autor ocenjuje da je Davos ipak dao neke rezultate jer je rečeno da se lekovi za iznemoglu svetsku ekonomiju nalaze u “koordiniranom svetskom preduzimanju javnih radova kako bi se stabilizovale finansije i pokrenula potrošnja”. Ostaje da se vidi da li će države održati svoje obećanje.

U samoj Švajcarskoj koja je domaćin Svetskog ekonomskog foruma (WEF) svi analitičari bez izuzetka priznaju da je ovaj tradicionalni skup bio beskoristan, a Basler Zeitung konstatuje čak da je WEF jednom nogom u grobu. “Šta će nam ovaj forum koji se, umesto da postavlja suštinska pitanja o uzrocima krize, zadovoljava da konstatuje da države, političari i društvo treba da ispunjavaju svoje ciljeve?”, pita nemački Spiegel. Ovaj ugledni nedeljnik na dve stranice izlaže nemilosrdnu analizu skupa najbogatijih ljudi sveta koja prilično podseća na čitulju. Ključna tema WEF bila je formulisana kao “svet posle krize”. Ili organizatori skupa u Davosu veruju da smo već izašli iz krize ili su se prebacili u daleku budućnost jer ne smeju da se suoče sa sadašnjim trenutkom.

Osim teških finansijskih sadržaja svetska štampa piše i o suzama bivšeg kralja tenisa Švajcarca Rodžera Federera koji je izgubio u finalu Open Australia od izgleda nepobedivog Španca Rafaela Nadala. Svi švajcarski listovi na prvim stranama donose suze svog šampiona posle skoro petosatnog meča. Le Temps opisuje Nadala kao "tvrdi zid", dok L'Impartial ide u metafizičke detalje tvrdeći da je "nebo" Federeru dalo sve: talenat, novac i smernost. Isto "nebo" unelo je malu ispravku u ovu "preteranu velikodušnost", davši Federaru i Nadala.

Islandski Morgunbladid izveštava da je posle višenedeljnih demonstracija u ovoj zemlji imenovana nova vlada sastavljena od levice i zelenih. Premijer je socijaldemokrata Johanna Sigurdardottir, prva žena na čelu vlade u istoriji Islanda i istovremeno prva osoba na ovako visokoj funkciji koja se otvoreno predstavlja kao homoseksualno orijentisana.

The New York Times piše da osiguravajuća društva za nezaposlenost u SAD, uprkos ekonomskoj krizi, imaju najniži broj klijenata zabeležen u poslednje četiri decenije kojima isplaćuju nadoknade zbog gubitka posla. Kako to, pita se dnevnik? Zaključak lista: ovaj podatak dokazuje da je reforma koju je potpisao predsednik Klinton 1996. godine isključila najsiromašnije slojeve iz mehanizama pomoći. Pored toga što je dala veća ovlašćenja državi, ova reforma je za nadoknade za nezaposlenost postavila niz uslova.

Ruski Kommersant piše da je 31. januara više od 200 hiljada ljudi odgovorilo na poziv da protestuju zbog ekonomske krize na ulicama Moskve i Vladivostoka. Dok su Komunistička partija i koalicija Druga Rusija demonstrirali protiv politike premijera Putina, Ujedinjena Rusija je takodje izvela demontrante koji su istu politiku podržali.

Britanski The Guardian izveštava o štrajkovima koji bi mogli da dostignu vrhunac 2. februara. “Na hiljade zaposlenih protestvovaće protiv zapošljavanja stranaca u gradjevinarstvu”, piše list. U takozvani “divlji” štrajk stupilo je 30. januara oko tri hiljade zaposlenih protestujući protiv ustupanja 300 radnih msta evropskim promoterima u jednoj rafineriji firme Total. U novom štrajku učestvovaće i zaposleni u nukelarki Sellafield na severozapadu Engleske.

U Indoneziji žene protestuju protiv mnogoženstva koje dozvoljava islamska vera. The Jakarta Post piše da je 2006. godine hiljadu Indonežanski dobilo razvod od svojih muževa-poligamista. Prema podacima indonežanskih islamskih sudova, ovaj je broj stralno u porastu, čemu se raduju organizacije za prava žena.

Ženevski Le Temps piše o ravnici izmedju Buenos Airesa i Patagonije. Zemlja je zbog suše promenila boju i jedino su zadovoljni namnoženi skakavci. Ova nevolja se zove la niña (devojčica): to je hladna struja koja koja se formira nad Pacifikom i rashladjuje atmosferu, sprečava stvaranje pare nad vodom što znači da nema kiše. Argentina je proglasila vanredno stanje u poljoprivredi i očekuje da stigne d’el niño (dečak): suprotna meteorološka pojava koja donosi oluje i kiše sa poplavama.