BIRAČE NE ZANIMA EVROPSKI PARLAMENT

Sedam nedelja uoči evropskih izbora 62 odsto birača u zemljama Evropske Unije nemaju pojma ni da se ovi izbori održavaju. Prema rezultatima istraživanja Eurobarometra samo 28 odsto njih namerava da glasa. Le Quiotidien, dnevnik iz Luksemburga, ocenjuje da su ovi podaci "pravi šamar Evropskom Parlamentu". List dodaje da je istraživanje pokazalo da je u Luksemburgu obaveštenost o evropskim izborima i zainteresovanost birača nešto bolja nego u drugim državama. Ovo nije velika uteha medjutim ako se zna da je u Luksemburgu glasanje obavezno. Evropljani su sve više zabrinuti zbog krize, nezaposlenosti, kupovne moći - teme koje ih upućuju na nacionalne vlade, zaključuje list. Oštrica kritike usmerena je na službu za odnose s javnošći i stil komunikacije Parlamenta koji je "izgleda nesposoban da gradjanima objasni svoje delovanje. Za vreme predziborne kampanje EP čini napor da se propagira u javnosti, ali kada izbori prodju - utone u senku".

Španski ABC ocenjuje da nije nikakvo iznenadjenje što evropski izbori ne izazivaju zanimanje birača, a za političare je Evropski Parlament neka vrsta "garaže". "Već godinama Evropski parlament ima ulogu neke vrste luksuznog skloništa za političare koji su završili svoj mandat, iscrpli svoje mogućnosti na političkim scenama u svojim državama i ispali iz medjustranačkih borbi bez kraja. Poslanik EP je dobro plaćen: sedam hiljada evra plus troškovi prisustva, putne dnevnice. Poslaničko mesto omogućava putovanja po svetu, susrete sa ljudima koji mogu da budu korisni za biznis", piše ABC koji dodaje da Evropski Parlament nema važnost koju sebi pripisuje.

Komentator španskog ABC, iako raspolaže jakim argumentima, očigledno ne zna da se čak 80 odsto zakona koji važe u državama članicama EU izglasa u Evropskom Parlamentu, a ne u nacionalnim parlamentima. U tom pogledu bolje je obavešten švedski Goteborgs Posten koji prenosi da se 64 odsto Švedjana uopšte ne zanima za evropske izbore. Trećina birača uopšte ne zna da se ovi izbori održavaju. "Ovo neznanje treba uzeti ozbiljno. Evropski izbori su važni. O brojnim pitanjima Evropski Parlament ima više toga da kaže nego naši švedski poslanici".

Financial Times piše da ministar finansija Velike Britanije Alistair Darling treba uskoro da otkrije tajnu koliki će biti godišnji budžet države. Zna se da će za dve godine državni deficit preći 199 milijardi evra. Reč je o najvećem manjku u državnoj kasi od drugog svetskog rata.

Evenimentul Zilei prenosi izjavu rumunskog predsednika Baseskua da je oko milion Moldavljana zatražilo rumunsko državljanstvo. Rumunska vlada je usvojila dekret po hitnom postupku kojim se olakšava procedura dobijanja državljanstva za Moldavljane. Moldavija je bila deo Rumunije sve do 1940. godine.

Internet biznis nije, kako su neki mislili, beskrajni izvor bogaćenja. Naprotiv, ekonomska kriza ga je uzdrmala i mnogi su izgubili iluzije. "Zvezde Interneta bolno se prizemljuju", piše francuski Les Echos. Financial Times prenosi da je Yahoo najavio otpuštanja više stotina zaposlenih i prodaju sajtova za zapošljavanje HotJobs koji ima 15 miliona korisnika. Yahoo ga je svojevremeno kupio za 400 miliona dolara. "Oni koji su mislili da će napuniti džepove zahvaljujući korisnicima Interneta - prevarili su se", komentariše list.

Le Monde piše o otkriću kineske mreže falsifikatora diploma Instituta za upravljanje preduzećima u Tulonu. Više stotina kineskih studenata platilo je lažne diplome. Policja je otpočela istragu pošto je jedan profesor podneo prijavu. Ispostavilo se da "proizvodnja" lažnih diploma traje već četiri godine, da je cena bila od 2700 evra po komadu. Pariski dnevnik piše da je samo prošle godine jedan student prodao tri hiljade lažnih diploma.