BERLUSKONI I SARKOZI
(pregled naslovnih strana u stranoj štampi)
Mnogi smatraju da je francuski predsednik Sarkozi, opeterćen svojim muškim kompleksima i niskim rastom, zapravo francuska verzija italijanskog premijera Berluskonija... Imaju brojne zajedničke tačke i otvoreno jedan drugoga uvažavaju. Jedna od najuočljivijih sličnosti izmedju ova dva političara jeste da su obojica nevaspitani - Kavalijere na italijanski način, a Sarkozi na francuski. Sarkozi je ovih dana u središtu medijske pažnje jer svodi rezultate dvogodišnje vlasti. Berluskoniju žena ozbiljno pripretila i svim Italijanama je navodno zastao dah, osim onima kojih je sramota zamene teze i činjenice da se umesto problema sve većeg broja siromašnih priča o privatnim stvarima premijera.
L'Humanité (Francuska) u tekstu "L'homme qui ne donne qu'aux riches" svodi dvogodišnji bilans predsednika Sarkozija pod naslovom "Čovek koji daje samo bogatima". Izrazito levičarski list i nekadašnje glasilo Komunističke partije negativno ocenjuje vladavinu desnog centra po svim ključnim pitanjima: zapošljavanje, kupovna moć, stanovanje, Evropa... U zemlji sa izrazitom tradicijom socijalnih prava učvršćenom posle duge vladavine socijalista od osamdesetih, Sarkozi po oceni lista nije uspeo da nametne svoju "šemu" gde uprkos demagoškoj populističkoj logici vlast deluje isključivo u korist bogatih. Sada neka vide kako će, poruka je lista. Svi znaju šta ovo znači. Iako je Francuska najmanje pod udarom ekonomske krize od svih evropskih zemalja, otpuštanja su masovna pogotovu u multinacionalnim kompanijama. Radnici sve češće "kidnapuju" izvršne direktore koji dolaze da pregovaraju sa njima ili da im saopšte da se fabrika uskoro zatvara. Ovi izvršni direktori izloženi su često ponižavajućim situacijama, zatvoreni po nekoliko dana i noći i jednoj kancelariji. Radnici tvrde da im ništa druge ne preostaje kako bi pruvukli pažnju - barem novinara.
Desni Le Figaro ima nežniji pogled na predsednika; U tekstu "Un second souffle?" komentator poziva predsednika da uhvati vazduh i još jednom krene... Dormešon priznaje da je predsednik neomiljen. On je dvostruka žrtva: s jedne strane nikako mu ne ide na ruku njegova snobovska džet-set strana a sa druge trpi udar ekonomske krize. Njegov glavni kvalitet ispada da je slabost levice koja je još manje omiljena.
Italijanski Corriere della Sera nastavlja "špansku seriju" o svom premijeru kojeg žena namerava da ostavi. U tekstu "Il Cavaliere: mia moglie? Le voglio bene ma si scusi" list izveštava da je Berluskoni juče na televiziji pokušao da razjasni šta se dešava sa njegovim brakom. Prvo, Kavalijere je postupio u latinskom stilu i uputio javno izvinjenje svojoj besnoj supruzi. To valjda znači "jeste pravio sam gluposti, jurio sam klinke, ali vrati se kući"... Berluskoni tvrdi da je njegovu ženu izmanipulisala levica. Štaviše ono što su svi javili - da Berluskoni namerava da za kandidate za evropske poslanike predloži razne pobednice konkursa za mis - nije istina. Uf... kako bi tek bilo da je ljutitu Veroniku Berluskoni izmanipulisala desnica...
Finansijska kriza izazvala je manjak "keša" i zato ga svi traže tamo gde ga ima - u bankama zemalja koje daju utočište utajivačima poreza. Francusko ministarstvo finansija dodatno će oporezivati multinacionalne kompanije. U isto vreme pooštriće se kažnjavanje utajivača poreza koji beže u Švajcarsku na primer, piše La Tribune.
