POJAČANI UDARI NA BLISKOM ISTOKU; PRETE I TRAMP I TEHERAN
Američki udari na Iran kao novi odgovor na raketne napade, piše Vol strit džornal. Engleska razmatra bojkot Svetskog prvenstva zbog kontroverznog plana FIFA, donosi Dejli telegraf. Poljska podigla avione zbog ruskih napada na Ukrajinu, prenosi Ukrinform. Medvedev: Rusija mora da pobedi u Ukrajini da bi se očuvala, objavljuje RT. Iran usvaja zakon o odmazdi Britaniji zbog stavljanja Garde na listu terorista, izveštava Mehr njuz. Zalivske zemlje podržale saudijske udare na proiranske snage u Iraku, navodi Arab njuz. Završena kinesko-ruska pomorska patrola u zapadnom Pacifiku, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Iranski poslanici podneli su Predsedništvu parlamenta nacrt zakona o uzvratnim merama nakon odluke britanske vlade da Revolucionarnu gardu stavi na svoju listu terorističkih organizacija , objavljuje Mehr njuz)
Američke snage izvele su udare na Iran koje je vojska SAD nazvala snažnim odgovorom na iranske raketne napade na američke snage u Jordanu, čime su splasnule nade u skori diplomatski proboj. Fudbalski savez Engleske suočava se sa sve većim pritiscima da bojkotuje Svetsko prvenstvo zbog kontroverznog plana predsednika FIFA da proda udeo u komercijalnim pravima takmičenja privatnim investitorima. Poljske snage podigle su u vazduh borbene avione i pojačale pripravnost sistema protivvazdušne odbrane kao odgovor na masovni ruski vazdušni napad na Ukrajinu. Bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da Moskva može da se očuva samo pobedom u sukobu sa Ukrajinom, jer Zapad preko Kijeva nastoji da uništi rusku državu. Iranski poslanici podneli su nacrt zakona o uzvratnim merama nakon odluke britanske vlade da Revolucionarnu gardu stavi na svoju listu terorističkih organizacija. Generalni sekretar Saveta za saradnju zalivskih država izjavio je da zalivske zemlje pružaju punu podršku Saudijskoj Arabiji u zaštiti njene bezbednosti nakon napada jedinica koje podržava Iran iz Iraka. Zajednička pomorska vežba kineske i ruske mornarice koja je krenula 13. jula iz kineske luke Ćingdao i prolazila kroz moreuze Mijako, Etorofu i Soja, završena je u sredu dolaskom u Vladivostok.
Odmazda na odmazdu
Američke snage izvele su u sredu udare na Iran koje je američka vojska nazvala „snažnim odgovorom“ na iranske raketne napade na američke snage u Jordanu, samo nekoliko sati pošto je predsednik SAD Donald Tramp zapretio uzvratom za taj iznenadni raketni napad. Time su, kako piše Vol strit džornal, splasnule nade u skori diplomatski proboj. Iako je ovaj udar bio većeg obima od prethodnih američkih napada, prema rečima američkog zvaničnika, ipak nije predstavljao povratak velikim borbenim operacijama.
Federalne rezerve zadržale su u sredu referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto, uz tri glasa protiv guvernera koji su tražili povećanje, što ukazuje na sve veći pritisak unutar centralne banke da reaguje na inflaciju koja traje već pet godina iznad ciljanog nivoa, piše Vol strit džornal. Ovo je drugo uzastopno zasedanje na kojem je predsednik Kevin Vorš ostao pri rečima „a ne i delima“, u ispunjenju obećanja da će okončati period inflacije iznad cilja. Odluka je doneta sa devet glasova za i tri protiv a izjava sa zasedanja ostala je nepromenjena u odnosu na junsko.
Engleska možda bojkotuje Svetsko prvenstvo
Fudbalski savez Engleske suočava se sa sve većim pritiscima da bojkotuje Svetsko prvenstvo zbog kontroverznog plana predsednika FIFA Đanija Infantina da proda udeo u komercijalnim pravima takmičenja privatnim investitorima, vredan 15 milijardi funti, piše Dejli telegraf. Bivši predsednik FA Dejvid Bernstajn ocenio je Infantinov plan kao nešto što „zaudara“ i pozvao na „hrabrost“ za bojkot, poručivši da FA mora da se prikloni toj inicijativi i da deluje u skladu sa rečima. Engleski savez, zajedno sa britanskim premijerom Endijem Bernamom, već je izrazio zabrinutost zbog plana u koji je uključen član porodice američkog predsednika Donalda Trampa a 55 članica UEFA održaće hitne razgovore o mogućem zajedničkom evropskom odgovoru na ovaj potez.
Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije prinuđena je da otkazuje testove krvi tokom letnjih toplotnih talasa zbog ograničenja u korišćenju klima-uređaja koja proizlaze iz nastojanja da se postignu net-zero ciljevi, jer su visoke temperature učinile opremu u nekim ordinacijama neupotrebljivom, izveštava Dejli telegraf. Zbog toplote, uzorci krvi su skloniji da propadnu a lekari su upozoreni na rizik od lažno pozitivnih ili lažno negativnih rezultata, dok se odgovorni za zgrade NZS podstiču da umesto klima-uređaja koriste prirodnu ventilaciju, što otežava održavanje temperature ispod 25 stepeni Celzijusa koliko je potrebno za bezbedno čuvanje uzoraka. Ovo leto već je oborilo temperaturne rekorde sa 35,1 stepenom u maju i 38 u junu a polovina Engleske proglašena je u sredu za područje sa sušom.
Poljski avioni u pripravnosti
Poljske snage u noći između srede i četvrtka podigle su u vazduh borbene avione, pojačale pripravnost sistema protivvazdušne odbrane i nakratko aktivirale sirene za vazdušnu opasnost u Lublinu kao odgovor na masovni ruski vazdušni napad na Ukrajinu, saopštila je Operativna komanda oružanih snaga Poljske a prenosi Ukrinform. Komanda je navela da je, zbog aktivnosti ruske dalekometne avijacije koja izvodi udare na ukrajinsku teritoriju, pokrenuta operacija uz učešće vojnog vazduhoplovstva u poljskom vazdušnom prostoru, uz angažovanje lovaca i aviona za rano upozoravanje, kao i podizanje pripravnosti zemaljske odbrane i radarskog osmatranja. Kako je istaknuto, reč je o preventivnim merama za zaštitu poljskog vazdušnog prostora, posebno u oblastima koje graniče sa ugroženim teritorijama.
Ministarstvo finansija SAD preko Kancelarije za kontrolu strane imovine, uvelo je sankcije iranskim osiguravajućim kompanijama „Persijski zaliv“ i „HormuzSejf“, kao i naftnim tankerima, zbog njihove uloge u šemi iznude koju organizuje Islamska revolucionarna garda, prisiljavajući trgovačke brodove da kupuju obavezno pomorsko osiguranje za prolaz kroz Ormuški moreuz, piše Ukrinform. Kako se navodi, te kompanije prodaju polise koje je odobrila Garda i prihvataju plaćanja u digitalnim sredstvima kako bi izbegle međunarodne sankcije, čime Teheran jača kontrolu nad pomorskim saobraćajem i prihode usmerava za aktivnosti Garde.
Rusija mora da pobedi u Ukrajini
Bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je na omladinskom forumu da Rusija može da se očuva samo pobedom u sukobu sa Ukrajinom, jer Zapad preko Kijeva nastoji da uništi rusku državu a jedini način da se zemlja sačuva jeste pobeda u specijalnoj vojnoj operaciji, piše RT. Medvedev je rekao da je Rusija dugo trpela zapadne pokušaje da potkopaju njen suverenitet i da su protivnici prezrivi prema „velikoj, snažnoj, ponosnoj i samodovoljnoj zemlji kojoj se ne može komandovati“, te da Zapad koristi Ukrajinu kao „obarač“ za propast Rusije. Iako političke partije mogu da se razilaze po ekonomskim i socijalnim pitanjima pred izbore za Državnu dumu, Medvedev je pozvao na jedinstvo po pitanjima opstanka zemlje.
Poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš izjavio je da nema naznaka da Rusija planira vojni napad na Poljsku, te da nema predviđanja o napadu sličnom totalnom ratu u Ukrajini, već da Moskva, kako tvrdi, pojačava sabotaže, provokacije i pokušaje destabilizacije, prenosi RT. Poljski premijer Donald Tusk ranije je upozorio da bi Rusija do 2027. mogla da bude spremna za „globalnu konfrontaciju“, dok evropske pristalice Kijeva sve češće upozoravaju na pretnju od Moskve koju Rusija odbacuje kao besmislice i zastrašivanje radi opravdanja vojnih budžeta.
Parlament u Iranu usvaja odmazdu Britaniji
Iranski poslanici podneli su Predsedništvu parlamenta nacrt zakona o uzvratnim merama nakon odluke britanske vlade da Revolucionarnu gardu stavi na svoju listu terorističkih organizacija a poslanik Husein Ali Hadžideligani izjavio je da predlog zakona koji sadrži 11 članova, predstavlja odgovor na ono što je nazvao „procenom“, te da će ga parlament odmah razmatrati ako britanska vlada sprovede tu „nepromišljenu“ odluku. Kako piše Mehr njuz, Hadžideligani je upozorio da, ukoliko Britanija preduzme takav korak, „neće videti mir u regionu“, dok je iransko Ministarstvo spoljnih poslova već oštro osudilo odluku Londona, nazvavši je politički motivisanom i suprotnom međunarodnom pravu, te podvuklo da je Revolucionarna garda sastavni deo zvaničnih oružanih snaga Irana.
Iračka grupa otpora Harakat al Nudžaba pozvala je u sredu vladu u Bagdadu da protera američke snage i prekine sve veze sa Saudijskom Arabijom, nakon što su američki i saudijski avioni gađali položaje Snaga narodne mobilizacije u više provincija, pri čemu je poginulo najmanje 20 boraca a 32 ranjena. Grupa je ocenila, kako prenosi Mehr njuz, da taj napad dokazuje da Vašington i Rijad ne poštuju suverenitet Iraka ni ranije preuzete obaveze. Harakat al Nudžaba je uputila pet zahteva iračkoj vladi, uključujući proterivanje američkih snaga i zatvaranje baza, prekid svake saradnje sa Saudijskom Arabijom, nabavku naprednih sistema protivvazdušne odbrane i direktan odgovor umesto pukih osuda, zapretivši da neće dozvoliti da se iračka teritorija gađa bez visoke cene po interese i bezbednost SAD i Saudijske Arabije.
Zaliv podržao saudijsko gađanje Iraka
Generalni sekretar Saveta za saradnju zalivskih država Džasem Muhamed al Budajvi izjavio je u sredu da zalivske zemlje pružaju punu podršku Saudijskoj Arabiji u zaštiti njene bezbednosti i suvereniteta nakon napada jedinica koje podržava Iran iz Iraka, ocenivši da ti neprijateljski akti predstavljaju opasnu eskalaciju i direktnu pretnju regionalnom miru, objavljuje Arab njuz. Saudijska Arabija izvela je rano u sredu zajedničke vazdušne udare sa Amerikom na te snage, nakon što su grupe podržane od Irana poslednja dva dana dronovima gađale naftnu infrastrukturu kraljevine. Kuvajt, Bahrein i Egipat takođe su osudili napade i izrazili podršku Rijadu.
Zajednički američko-saudijski udari na grupe koje podržava Iran u Iraku u sredu razotkrili su dubinu teheranske vojne mreže u toj zemlji, gde su se jedinice iz pobunjeničkih pokreta razvile u neke od najmoćnijih političkih i bezbednosnih aktera u iračkoj državi, piše Arab njuz. Koalicija proiranskih paravojnih formacija poznata kao „Snage narodne mobilizacije“ saopštila je da su udari pogodili njihove štabove i objekte u Bagdadu i provincijama Niniva, Basra, Vasit, Karbala, Kirkuk, Salahudin i Dijala, pri čemu je poginulo najmanje 20 boraca a 32 ranjeno. Većina radikalnih grupa deluje pod okriljem „Islamskog otpora“ u Iraku, labave koalicije od desetak frakcija koje, prema procenama bezbednosnih zvaničnika, broje oko 50.000 boraca i raspolažu velikim zalihama dronova, raketa dugog dometa i protivavionskog naoružanja, a od početka rata u Gazi 2023. preuzele su odgovornost za desetine napada na Izrael i američke snage u regionu.
Završena kinesko-ruska pomorska vežba
Zajednička pomorska patrola kineske i ruske mornarice koja je krenula 13. jula iz kineske luke Ćingdao i prolazila kroz moreuze Mijako, Etorofu i Soja, završena je u sredu dolaskom u Vladivostok, saopštilo je kinesko Ministarstvo odbrane a prenosi Global tajms. U okviru patrole koja je obuhvatila vode zapadnog Pacifika, Ohotskog i Japanskog mora, kineske snage činile su razarači „Kaifeng“ i „Anšan“ i brod za snabdevanje „Kekeksilihu“, dok je rusku stranu predstavljala korveta „Rezki“. Tokom plovidbe, mornarice dveju zemalja izvele su vežbe sletanja helikoptera na palube različitih brodova, zajedničke protivterorističke operacije, vežbe humanitarne pomoći i pretres brodova a kineski brodovi izvodili su i borbene vežbe prilagođene stvarnoj pomorskoj i vazdušnoj situaciji.
Američka Federalna komisija za komunikacije dodala je na svoju listu napredne robote i energetske pretvarače, čime je zabranila uvoz novih modela, samo nekoliko dana nakon što je Ministarstvo odbrane objavilo ažuriranu „listu 1286“ sa 130 akademskih i istraživačkih institucija u Kini, Rusiji i Iranu, što je kinesko Ministarstvo trgovine ocenilo kao politizaciju i naoružavanje istraživačke saradnje, objavljuje Global tajms. Analitičari ističu da ove dve mere pogađaju različite krajeve istog lanca – prva seče kanale za kinesko-američku istraživačku saradnju, a druga blokira kineske proizvode na američkom tržištu, i da najnoviji pristup Vašingtona odražava zabrinutost zbog kineskog tehnološkog uspona i želju da se očuva tehnološka hegemonija. Stav „malo dvorište, visoka ograda“ nikada nije zaustavio napredak Kine, već rizikuje da potkopa inovacije i poremeti globalni tehnološki ekosistem, uključujući i američki.
