OMAN PREDLAŽE DOBROVOLJNU NAKNADU ZA ORMUZ
Iran izveo raketni napad na američke snage u Jordanu, piše Vol strit džornal. Britanija priprema novi porez na dohodak za finansiranje socijalne nege, donosi Dejli telegraf. Zelenski i Tramp razgovarali o zajedničkoj proizvodnji presretača za „patriot“ sisteme, prenosi Nju vois of Ukrejn. Irak otkrio militante koji su priznali da rade za Kijev, objavljuje RT. Iran gađao američku bazu u Jordanu kao odgovor na obnovljenu agresiju SAD, izveštava Mehr njuz. Oman predlaže dobrovoljnu naknadu za upravljanje Ormuškim moreuzom, navodi Arab njuz. Kina protiv zatvorenih i isključivih blokova, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Oman je, kako prenosi Arab njuz pozivajući se na izvor iz Zaliva, predložio Iranu zajednički regionalni mehanizam za upravljanje Ormuškim moreuzom uz dobrovoljne naknade, po uzoru na Malajski)
Iranske snage izvele su iznenadni napad balističkim projektilima na američke trupe u Jordanu, ali su svi projektili, kako je saopštila američka vojska, uspešno presretnuti. Britanski zvaničnici su pripremili planove za novi porez na dohodak koji bi finansirao socijalnu negu a koji bi zahtevao od radnika obavezne doprinose u novi privatno vođeni fond za plaćanje nege u starijem dobu. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da je na sastanku u Ovalnom kabinetu bilo reči o proširenju proizvodnje presretača za „patriot“ sisteme. Savetnik za nacionalnu bezbednost Iraka izjavio je da su vlasti otkrile nekoliko ćelija militanata povezanih sa Ukrajinom koje su izvele napade u zemlji. Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je sa nekoliko balističkih projektila gađala američku vazduhoplovnu bazu i centralnu komandu u Jordanu, kao odgovor na obnovljenu američku agresiju. Oman je predložio Iranu zajednički regionalni mehanizam za upravljanje Ormuškim moreuzom uz dobrovoljne naknade, po uzoru na Malajski moreuz. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da se Kina oduvek protivila stvaranju zatvorenih i isključivih blokova, odgovarajući time na američke planove o povećanju finansiranja za suprotstavljanje kineskom uticaju u Americi, Africi i Aziji.
Iznenadni napad na američke snage u Jordanu
Iranske snage izvele su iznenadni napad balističkim projektilima na američke snage u Jordanu, ali su svi projektili, kako je saopštila američka vojska, uspešno presretnuti. Napad je izvršen pre nego što je Pentagon potvrdio zajedničke udare američkih i saudijskih snaga na grupe podržane od Irana u Iraku, objavljuje Vol strit džornal. Napetost je dodatno porasla jer bi Amerika mogla da odgovori na napad, upravo u trenutku kada su pregovori o ponovnom otvaranju Ormuškog moreuza i širim mirovnim razgovorima, počeli da se ubrzavaju.
Predsednik SAD Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu sastali su se u utorak u Beloj kući, pet meseci nakon što su zajedno pokrenuli rat protiv Irana koji se pokazao daleko složenijim nego što su obojica pretpostavljali, a tenzije između njih tinjale su nedeljama, piše Vol strit džornal. Trampova administracija je, kako bi se sastanak uopšte i održao, pritiskala Netanjahua da preduzme korake kojima bi pokazao da ozbiljno shvata napredovanje mirovnih pregovora u Libanu i Gazi u kojima posreduju Sjedinjene Države. Netanijahu je ovoga puta, kako prenose zvaničnici, dočekan sa smanjenom dozom podrške nego ranije.
Novi porez na dohodak u Britaniji
Zvaničnici su pripremili planove za novi porez na dohodak koji bi finansirao socijalnu negu a koji bi zahtevao od radnika obavezne doprinose u novi privatno vođeni fond za plaćanje nege u starijem dobu, piše Dejli telegraf. Ovo je jedan od predloga koje će premijer Endi Bernam razmatrati u prvim nedeljama mandata. Planovi koje su izradili zvaničnici Ministarstva za zdravstvo i socijalnu negu, mogli bi da finansiraju novi sistem nege vredan 18 milijardi funti godišnje a Bernam je najavio da će iskoristiti „sav politički kapital koji ima“ da popravi sistem i započne razgovor o njegovom finansiranju. Vlada je još prošlog meseca napravila nekoliko modela finansiranja, pošto je premijer rekao da će to pitanje biti prioritet na Dauning stritu.
Predsednik FIFA Đani Infantino koji sebe, kako se čini, doživljava kao šefa države, zahtevao je ove godine da se saobraćaj u Vankuveru zaustavi za njegovu policijsku kolonu, nivo obezbeđenja kakav taj kanadski grad inače pruža samo američkom predsedniku ili papi, podseća se u kolumni Dejli telegrafa. On je svako legitimno preispitivanje FIFA nazvao „mržnjom“, izjavivši da oni ujedinjuju dok drugi dele, da bi već 24 sata kasnije pokazao šta ta uzvišena retorika znači – „rasparčao je Svetsko prvenstvo i ponudio ga na prodaju onome ko ponudi najviše“.
Zelenski i Tramp o proizvodnji presretača
Predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da je na sastanku u Ovalnom kabinetu 28. jula sa američkim predsednikom Donaldom Trampom bilo reči o proširenju proizvodnje presretača za „patriot“ sisteme, a Zelenski se još jednom zahvalio Trampu na dozvoli Kijevu da proizvodi te rakete zemlja-vazduh, piše Nju vois of Ukrejn. Dvojica lidera razgovarala su o zajedničkom ulaganju u proizvodnju presretača i drugim inicijativama koje bi mogle da ojačaju ukrajinske odbrambene sposobnosti, dok je Zelenski uputio saučešće Trampu povodom smrti senatora Lindzija Grejema, nazvavši ga pravim prijateljem Ukrajine.
Američki Senat uspešno je sproveo prvo procedurološko glasanje o novom zakonu o sankcijama Rusiji i Iranu, čiji je pokretač bio pokojni senator Lindzi Grejem a za njegovo dalje razmatranje glasalo je 84 senatora od 100. Ova odluka otvorila je put za debatu i podnošenje amandmana, nakon čega će uslediti konačno glasanje pre nego što zakon bude prosleđen Predstavničkom domu na usvajanje a potom predsedniku Donaldu Trampu na potpisivanje, podseća Nju vois of Ukrejn.
Militanti u Iraku priznali da rade za Kijev
Savetnik za nacionalnu bezbednost Iraka Kasim al Abudi izjavio je da su iračke vlasti otkrile nekoliko ćelija militanata povezanih sa Ukrajinom koje su izvele više napada u zemlji a osumnjičeni su prilikom saslušanja priznali da rade za Kijev, ali bez navođenja konkretnih meta, objavljuje RT. Ove optužbe dolaze nakon što je Saudijska Arabija saopštila da su bespilotne letelice sa iračke teritorije gađale njena naftna postrojenja na istoku zemlje, za šta je Rijad okrivio jedinice povezane sa Iranom i zapretio odmazdom, dok je „Islamska otpornost“ u Iraku, kišobran organizacija povezanih sa Iranom, demantovala umešanost i optužila Rijad da pokušava da skrene pažnju sa napada jemenskih Huta.
Centralna komanda SAD saopštila je u utorak da su američki i saudijski avioni izveli zajedničke udare na položaje navodno proiranskih jedinica širom istočnog Iraka, gađajući više logističkih i oružanih objekata koje koriste grupe pod navodnim vođstvom iranske Revolucionarne garde, prenosi RT. Saudijsko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je u koordinaciji sa Centkomom izvelo „precizne i ciljane“ udare na iračke jedinice za koje se sumnja da su umešane u napade na energetsku infrastrukturu kraljevine, ranije ove nedelje. Portparol, general-major Turki al Maliki naglasio je da Kraljevina ne traži eskalaciju, ali da će odgovoriti na svaku agresiju, pozivajući se na pravo na samoodbranu iz člana 51 Povelje UN.
Odgovor na obnovljenu agresiju SAD
Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je sa nekoliko balističkih projektila gađala američku vazduhoplovnu bazu i centralnu komandu u Jordanu, kao odgovor na obnovljenu američku agresiju, uz upozorenje da će se otpor nastaviti sve dok traju američke pretnje i „ilegalne i zlonamerne akcije“ protiv iranskih interesa, izveštava Mehr njuz. Vazduhoplovne snage Garde u saopštenju su navele da je napad izvršen kao osveta za „agresivne postupke američke vojske koja ubija decu“, dodajući da pretnje američkih zvaničnika i ilegalne intervencije protiv interesa Irana, moraju da prestanu.
Ambasador i zamenik stalnog predstavnika Irana pri UN Golamhosein Darzi izjavio je na sednici Saveta bezbednosti da nastavak američkih akcija u velikoj meri ugrožava bezbednost Ormuškog moreuza, dok je istovremeno ukazao da je Gaza, uprkos objavljenom primirju, i dalje razorena i pod opsadom a izraelski režim krši prekid vatre vojnim napadima i strogim ograničenjima humanitarnog pristupa, prenosi Mehr njuz. Darzi je naglasio da Izrael nastavlja širenje ilegalnih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, što je grubo kršenje međunarodnog prava i Povelje UN, te da ponovljene izraelske agresije na Liban i kršenja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Sirije sve više ugrožavaju regionalni mir i bezbednost.
Oman predlaže dobrovoljnu naknadu za Ormuz
Oman je, kako prenosi Arab njuz pozivajući se na izvor iz Zaliva, predložio Iranu zajednički regionalni mehanizam za upravljanje Ormuškim moreuzom uz dobrovoljne naknade, po uzoru na Malajski moreuz gde Indonezija, Malezija i Singapur traže dobrovoljne doprinose za finansiranje plovidbe, zaštitu životne sredine i operacije traganja i spasavanja. Taj predlog podrazumeva da Iran ne bi imao isključivu kontrolu nad tim ključnim plovnim putem, dok Vašington želi povratak na predratni status sa slobodnim i besplatnim prolaskom brodova, smatrajući da bi obavezne naknade bile nezakonite. Iran je nakon napada SAD i Izraela 28. februara praktično zatvorio moreuz za sve brodove osim sopstvenih a dogovor iz jula između SAD i Irana o delimičnom ponovnom otvaranju, propao je početkom istog meseca.
Izraelske snage srušile su u utorak tri palestinske kuće na okupiranoj Zapadnoj obali, pri čemu je u centralnom delu, u selu Šukba zapadno od Ramale, buldožerima srušena jedna kuća za koju izraelska vojska tvrdi da je podignuta bez dozvole u zoni C koja je pod punom izraelskom kontrolom. U južnom delu, u mestu Dejr Razih istočno od Dure u oblasti Hebron, piše Arab njuz, srušene su još dve kuće, dan nakon što su izraelske snage izdale obaveštenja o rušenju za tri objekta u kojima se nalazi 18 prodavnica i dva stana kod sela Anzah južno od Dženina.
Kina protiv zatvorenih blokova
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đen izjavio je u utorak da normalan razvoj odnosa i redovna saradnja između država ne treba da budu usmereni ni protiv jedne treće strane, te da se Kina oduvek protivila stvaranju zatvorenih i isključivih blokova, odgovarajući na američke planove o povećanju finansiranja za suprotstavljanje kineskom uticaju u Americi, Africi i Aziji. Kineski zvaničnik je naglasio, kako piše Global tajms, da saradnja Kine sa relevantnim zemljama i regionima, posebno državama u razvoju, nema za cilj pridobijanje nikoga niti suprotstavljanje bilo kome, već zajedničku odbranu svetskog mira, unapređenje globalnog razvoja, očuvanje međunarodnog poretka i izgradnju zajednice sa zajedničkom budućnošću čovečanstva.
Kineski predsednik Si Đinping izjavio je u utorak tokom razgovora sa slovačkim kolegom Peterom Pelegrinijem koji boravi u državnoj poseti Kini od ponedeljka do srede, da je Kina spremna da sa Slovačkom izgradi strateško partnerstvo zasnovano na uzajamnom poštovanju i poverenju, ravnopravnosti, obostranoj koristi, stabilnosti i otpornosti, prenosi Global tajms. Si je pozvao dve zemlje da iskoriste potencijal za saradnju u novim sektorima i naprednim oblastima poput čiste energije, digitalne ekonomije, robotike i veštačke inteligencije, kao i da prošire saradnju u kulturi, sportu, turizmu, omladinskoj i međuregionalnoj razmeni.
