ČAK 390 DRONOVA NA MOSKVU PRED SUSRET ZELENSKOG I TRAMPA
Ukrajinski dronovi pogodili vojne linije snabdevanja između Rusije i Irana, preplićući dva rata, piše Vol strit džornal. Premijer Britanije odbacio trodecenijsku Blerovu politiku o univerzitetima, donosi Dejli telegraf. Zelenski doputovao u SAD na razgovore sa Trampom o protivraketnoj odbrani, prenosi Kijev post. Ukrajina poslala više od 390 dronova ka Moskvi, objavljuje RT. Iran i Oman dogovaraju poseban režim prolaska za ruske brodove kroz Ormuški moreuz, izveštava Mehr njuz. Saudijska Arabija presrela dronove iz Iraka, navodi Arab njuz. Kina spremna da ojača saradnju sa Brazilom, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Ukrajina je tokom noći izvela novi talas napada dronovima na Moskvu, poslavši više od 390 bespilotnih letelica ka ruskoj prestonici, saopštio je gradonačelnik Sergej Sobjanin, navodeći da je većina letelica presretnuta daleko od Moskve a 81 uništena u blizini grada, objavljuje RT)
Ukrajinski dronovi pogodili su vojne linije snabdevanja koje povezuju Rusiju i Iran preko Kaspijskog mora, čime je otvoren novi front u dva sve više isprepletana rata. Britanski premijer Endi Bernam izjavio je da je politika Tonija Blera da polovina maturanata upiše fakultet izneverila jednu generaciju mladih ljudi, jer je ceo školski sistem bio izgrađen oko akademskog puta a zanemarene su tehničke kvalifikacije. Predsednik Volodimir Zelenski doputovao je u Sjedinjene Države na zatvorene razgovore sa Donaldom Trampom u Ovalnom kabinetu. Ukrajina je tokom noći izvela novi talas napada dronovima na Moskvu, poslavši više od 390 bespilotnih letelica ka ruskoj prestonici. Ambasador Irana u Moskvi Kazem Džalali izjavio je da će Iran i Oman odlučiti koliku će naknadu naplaćivati zapadnim brodovima za prolazak kroz Ormuški moreuz, te da će Teheran zadržati poseban režim prolaska za ruske brodove. Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je da je protivvazdušna odbrana presrela i uništila više dronova iz Iraka koji su pokušali da gađaju naftne objekte. Kineski predsednik izjavio je u telefonskom razgovoru sa brazilskim kolegom, da je Kina spremna da dodatno ojača bilateralnu i multilateralnu stratešku koordinaciju sa Brazilom.
Preplitanje ratova u Ukrajini i Iranu
Ukrajinski dronovi pogodili su vojne linije snabdevanja koje povezuju Rusiju i Iran preko Kaspijskog mora, čime je otvoren novi front u dva sve više isprepletana rata, piše Vol strit džornal. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski preuzeo je odgovornost za te udare, navodeći koja su plovila učestvovala u transportu vojnog tereta u saradnji sa Iranom, kao i jedan ratni brod. Teheran je zapretio odmazdom za ove udare dronovima, dok se sukobi na Bliskom istoku i u Ukrajini sve više prepliću.
Rekordni požari i dalje besne širom Francuske i Španije, ugrožavajući gradska područja pred novi toplotni talas kasnije ove nedelje, izveštava Vol strit džornal. U Francuskoj su do ponedeljka vatre zahvatile više od 285.000 hektara, što je povećanje od 18 odsto u odnosu na vikend. Zvaničnici se pripremaju na teške nedelje, jer vrućina i osušena vegetacija podstiču širenje požara zbog kojih su već organizovane masovne evakuacije stanovništva.
Kraj Blerove politike o univerzitetima
Premijer Endi Bernam izjavio je u utorak prilikom predstavljanja plana za smanjenje nezaposlenosti mladih, da je politika Tonija Blera da polovina maturanata upiše fakultet „izneverila“ jednu generaciju mladih ljudi, jer je ceo školski sistem bio izgrađen oko akademskog puta a zanemarene su tehničke kvalifikacije, prenosi Dejli telegraf. Bernam je rekao da će pod njegovim rukovodstvom Britanija jednako vrednovati „građevinsku kacigu i diplomu“, i da želi obrazovni sistem zasnovan na ravnopravnosti akademskog i tehničkog obrazovanja. Ova izjava, kojom je odbacio tri decenije prethodne politike, usledila je u trenutku rasta izdataka za socijalna davanja mladima i zabrinutosti zbog zaduživanja studenata za nekvalitetne kurseve. Blerov cilj od 50 odsto upisanih na fakultete prvi put je dostignut 2019. godine.
Britanski premijer rekao je ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da je sa Ukrajincima „sto posto“ prilikom dočeka u ponedeljak, piše Dejli telegraf. Kako je Endi Bernam rekao, nije slučajno što je Zelenski prvi strani gost koga je primio od dolaska na Dauning strit, čime je naglasio nastavak podrške Kijevu. Bernam je na pomorskoj bazi u Portsmutu kazao da se na Britaniju može računati „dokle god bude potrebno“ i da će ispoštovati sve obaveze koje je zemlja dala Ukrajini. On je novinarima rekao da namerava „uskoro“ da poseti Ukrajinu, ali nije precizirao kada.
U Ovalnom ofisu Zelenski, pa Netanjahu
Predsednik Volodimir Zelenski doputovao je u utorak u Sjedinjene Države na zatvorene razgovore sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u Ovalnom kabinetu, gde će, kako se očekuje, na dnevnom redu biti protivraketna odbrana i šira strateška saradnja, piše Kijev post. Zelenski je najavio dolazak i naveo da će razgovarati i sa članovima Trampovog tima i drugima koji mogu da ojačaju ukrajinsku odbranu, dok je susret sa izraelskim premijerom Benjamin Netanjahu zakazan odmah posle ovog sastanka. Ukrajinski predsednik će, kako se navodi, prisustvovati i komemoraciji u Vašingtonu za pokojnog republikanskog senatora Lindsija Grejama.
Ukrajina bi, prema rečima vlasnika i glavnog konstruktora odbrambene kompanije „Fajer point“ Denisa Štilermana, već ove jeseni mogla da izvede prve udare na Moskvu balističkim projektilima domaće proizvodnje, jer se ta kompanija nalazi u završnoj fazi testiranja novog raketnog sistema, objavljuje Kijev post. Štilerman je rekao da bi po završetku probnih lansiranja, projektili mogli da se upotrebe protiv ciljeva u Rusiji, te da će vojska odlučiti gde će udarati, ali da će to, kako veruje, odmah biti značajni ciljevi.
Ukrajinskih 390 dronova ka Moskvi
Ukrajina je tokom noći izvela novi talas napada dronovima na Moskvu, poslavši više od 390 bespilotnih letelica ka ruskoj prestonici, saopštio je gradonačelnik Sergej Sobjanin, navodeći da je većina letelica presretnuta daleko od Moskve a 81 uništena u blizini grada, objavljuje RT. Guverner Moskovske oblasti Andrej Vorobjov potvrdio je da je stambena zgrada u Čehovu, oko 50 kilometara južno od Moskve, pogođena neposrednim udarom a na lice mesta upućene su ekipe za vanredne situacije. Iako su regionalne vlasti prijavile određenu štetu na stambenim objektima, za sada nema izveštaja o žrtvama.
Španija se suočava sa nedostatkom napredne vatrogasne opreme usled vanredne situacije sa požarima, jer je pod sankcijama Evropske unije Rusiji – ostala bez flote helikoptera „kamov Ka-32“ koji su se smatrali posebno efikasnim za gašenje požara zbog velikog kapaciteta za vodu i sposobnosti rada u ekstremnim uslovima, piše RT. U požarima u blizini Madrida, Bordoaa i Valensije evakuisano je više od 360.000 ljudi a mobilisano preko 9.000 vatrogasaca, vojnika i policajaca uz pomoć desetina aviona i stotina vozila, dok sušni uslovi i novi toplotni talas otežavaju njihove napore. Vlasti su saopštile da je ovo jedan od najgorih požara u istoriji a špansko Ministarstvo za vanredne situacije kritikovalo je sankcije EU koje su onemogućile korišćenje ruskih helikoptera koji su do sada bili u upotrebi po ugovorima sa državnim i regionalnim vlastima.
Poseban režim za ruske brodove
Ambasador Irana u Moskvi Kazem Džalali izjavio je da će Iran i Oman odlučiti koliku će naknadu naplaćivati zapadnim brodovima za prolazak kroz Ormuški moreuz, jer dve zemlje vode pregovore o bezbednosti i režimu plovidbe tim moreuzom, objavljuje Mehr njuz. Džalali je dodao da je naknada za usluge povezane sa prolaskom predmet tih pregovora, te da će odgovarajuća odluka biti doneta uskoro. Iranski ambasador je ranije saopštio da će Teheran zadržati poseban režim prolaska za ruske brodove kroz taj moreuz.
Ministri spoljnih poslova Irana, Saudijske Arabije i Omana naglasili su u ponedeljak uveče u odvojenim telefonskim razgovorima, potrebu za jačanjem saradnje i zajedničkim diplomatskim naporima radi uspostavljanja stabilnosti u regionu, kao i otklanjanja nesigurnosti u Ormuškom moreuzu koja je posledica agresivnih postupaka Sjedinjenih Država, piše Mehr njuz. Iranski ministar Abas Arakči razgovarao je sa svojim kolegama Badrom al Busaidom i Faisalom bin Farhanom o bilateralnim i regionalnim pitanjima, pri čemu su trojica diplomata istakla značaj zajedničkog delovanja.
Dronovi na Rijad iz Iraka
Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je u ponedeljak da je protivvazdušna odbrana presrela i uništila više dronova koji su pokušali da gađaju naftne objekte u Istočnoj provinciji i Rijadu a koje su, kako su naveli, lansirale jedinice iz Irana koji podržava Iran, piše Arab njuz. Saudijska Arabija ima pravo da se brani, te zadržava pravo na odgovor u odgovarajuće vreme i na odgovarajućem mestu. Irak je kasnije saopštio da neće dozvoliti da se njegova teritorija koristi za napade na susedne države, te da vlada ispituje dostupne dokaze i da će preduzeti pravne mere protiv svih za koje se utvrdi da su umešani u takve akte.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu doputovao je u ponedeljak u Sjedinjene Države na prvi lični susret sa predsednikom SAD Donaldom Trampom od početka sukoba sa Iranom, a u video-poruci pred polazak je rekao da će razgovarati o svim tačkama dnevnog reda, pre svega o Iranu, s ciljem zaštite bezbednosti i širenja kruga mira, prenosi Arab njuz. Netanjahu je u poslednjim nedeljama priznao da postoje razlike između njega i Trampa, pošto su se interesi Izraela i Amerike u regionu razišli a Izrael nije učestvovao u dvonedeljnoj američkoj kampanji bombardovanja koja je izazvala iranske udare na američke baze. Tramp je kampanju zaustavio tokom vikenda a Iran je najavio obustavu sopstvenih napada dok traje američka pauza, dok je Izrael upozorio Teheran da bi svaki napad izazvao snažan izraelski odgovor.
Kina spremna za jaču saradnju sa Brazilom
Kineski predsednik Si Đinping izjavio je u ponedeljak u telefonskom razgovoru sa brazilskim predsednikom Luizom Inasijom Lulom da Silvom da je Kina spremna da dodatno ojača bilateralnu i multilateralnu stratešku koordinaciju sa Brazilom, prenosi Global tajms. Ovaj razgovor predstavlja još jednu razmenu na najvišem nivou između dve zemlje ove godine, nakon njihovog telefonskog razgovora u januaru i sastanka ministara spoljnih poslova Vang Jija i Maura Vijere u Manili 22. jula. Kineski analitičari ističu da će najnoviji razgovori dvojice predsednika, usled rastućih geopolitičkih tenzija i nadiranja hegemonizma i unilateralizma, ne samo održati dobar zamah bilateralne saradnje, već i podržati multilateralizam, zaštititi zajedničke interese Globalnog juga i doneti neophodnu stabilnost svetu.
Akcije kineskog proizvođača čipova „ČangSin“ skočile su u ponedeljak na otvaranju berze za više od 471 odsto, na 49,50 juana po hartiji, da bi do kraja jutarnje sesije porasle za 531 odsto, na 54,65 juana, na dan debija na Šangajskom tržištu, prenosi Global tajms. Ova inicijalna javna ponuda, kako se navodi, najveća je u Aziji ove godine i najveća u istoriji kineskog tržišta poluprovodnika a ukupna tržišna kapitalizacija kompanije iz Hefeja dostigla je 3,31 bilion juana, čime je prestigla „Banku industrije i trgovine Kine“ i postala najveća kompanija po tržišnoj vrednosti na ovoj vrsti tržišta.
