BLISKI ISTOK PONOVO PLAĆA CENU AMERIČKO-IRANSKOG RATA
Spor oko Ormuškog moreuza sveo se na loše sročenu odredbu u memorandumu Trampa i Irana, piše Vol strit džornal. Endi Bernam se izvinio za Starmerov stav o Gazi i obećao dodatne sankcije Izraelu, donosi Dejli telegraf. Baltičke zemlje u UN pozvale na prekid vatre nakon masovnih napada na Ukrajinu, prenosi Kijev post. Moskva više ne veruje da je Zapad za dijalog, objavljuje RT. Iran američke napade ocenio kao ratne zločine, izveštava Mehr njuz. Zalivske države osudile iranske udare na Kuvajt i Bahrein, piše Arab njuz. Američka senatorka ismejana zbog izbornog spota u kineskom restoranu, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Zalivske države osudile su u četvrtak najnovije iranske raketne i dronovske napade na Kuvajt, Bahrein i Jordan, pozvavši na uzdržanost i povratak diplomatiji, objavljuje Arab njuz)
Spor oko Ormuškog moreuza sveo se na jednu loše sročenu odredbu u memorandumu Donalda Trampa o razumevanju sa Iranom koja je umesto da smanji pritisak na svetsku ekonomiju, izazvala sukob volja koji je u poslednje dve nedelje dva puta prerasao u nasilje. Endi Bernam obećao je da će uvesti dodatne sankcije Izraelu i izvinio se za odgovor Kira Starmera na krizu u Gazi. Ambasadori baltičkih zemalja na sednici Saveta bezbednosti UN pozvali su Rusiju da odmah prihvati potpuni i bezuslovni prekid vatre. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da Moskva više ne veruje da je Zapad zaista zainteresovan za pregovore o okončanju sukoba u Ukrajini, optuživši ih da oponašaju spremnost za pregovore dok istovremeno postavljaju ultimatume. Ministarstvo spoljnih poslova Irana oštro je osudilo najnovije američke napade na južne primorske pokrajine i železničke mostove, nazvavši ih očiglednim ratnim zločinom i kršenjem Povelje UN. Zalivske države osudile su najnovije iranske raketne i dronovske napade na Kuvajt, Bahrein i Jordan. Američka senatorka Marša Blekburn naišla je na talas podsmeha na društvenim mrežama nakon što je u izbornom spotu za guvernera Tenesija, sedeći u kineskom restoranu i kidajući kolačiće sreće, poručila da će zaustaviti komunističku Kinu.
Spor oko loše sročene odredbe
Spor oko Ormuškog moreuza sveo se na jednu loše sročenu odredbu u memorandumu Donalda Trampa o razumevanju sa Iranom, tačnije na Peti paragraf koji predviđa da će Iran napraviti aranžmane za ponovno uspostavljanje plovidbe kroz taj strateški plovni put a zatim sa Omanom odrediti buduće upravljanje, uz obećanje Teherana da će obezbediti bezbedan prolaz i ukloniti vojne prepreke poput mina, piše Vol strit džornal. Umesto da smanji pritisak na svetsku ekonomiju, taj sporazum je izazvao sukob volja koji je u poslednje dve nedelje dva puta prerasao u nasilje, jer su Sjedinjene Države i njihovi saveznici nezadovoljni ulogom koja je Iranu dodeljena u otvaranju moreuza.
Američke biotehnološke kompanije sve više ulažu u strogu tajnost kako bi sprečile kineske firme da ih preduhitre na tržištu, pa tako i kompanija „Brekthru medisin“ koja razvija lekove za teško izlečive kancere, ne izlaže svoje projekte rizičnim fondovima niti učestvuje na akademskim konferencijama, već se finansira isključivo od manjeg broja proverenih bogatih pojedinaca i univerziteta, objavljuje Vol strit džornal. Tim koji je do sada izdejstvovao odobrenje američke Agencije za hranu i lekove za čak 13 lekova, strahuje da bi svaki procureli podatak omogućio kineskoj konkurenciji da brže dođe do tržišta. Ovaj pristup deo je novog obrasca ponašanja zapadnih biotehnoloških kompanija koje pooštravaju kontrolu kako bi ostale ispred izuzetno efikasne farmaceutske industrije u Kini.
Bernam se izvinio za Starmerov stav o Izraelu
Endi Bernam obećao je da će uvesti dodatne sankcije Izraelu i izvinio se za odgovor Kira Starmera na krizu u Gazi, izjavivši da laburisti pod Starmerovim rukovodstvom „nisu bili na pravom putu“ u početnom odgovoru na izraelsku vojnu akciju, objavljuje Dejli telegraf. Bernam je rekao da će pod njegovim premijerskim mandatom, Britanija uvesti nove sankcije pojedincima i entitetima, te razmotriti zabranu trgovine a njegov stav o ratu u Gazi verovatno je pokušaj da povrati podršku levičara koji su se razočarani Starmerovim odnosom prema Izraelu i Palestini, okrenuli Zelenima ili Korbinovoj stranci. Ipak, u četvrtak uveče i Zeleni i Korbinova stranka ocenili su da Bernamove izjave nisu dovoljno daleko otišle, jer on nije nedvosmisleno optužio Izrael za ratne zločine.
Izrael je obavestio Vašington da je Iran isplanirao atentat na Donalda Trampa a izraelski zvaničnici nedavno su podelili obaveštajne podatke za koje tvrde da sadrže dokaze o toj zaveri, prenosi Dejli telegraf. Taj plan predstavljao bi ozbiljnu eskalaciju sukoba između Sjedinjenih Država i Irana koji su prošlog meseca, nakon višenedeljnih pregovora, potpisali memorandum o razumevanju kojim su se obe strane saglasile sa prekidom vatre i ponovnim otvaranjem Ormuškog moreuza.
Baltičke zemlje u UN pozvale na prekid vatre
Ambasadori baltičkih zemalja na sednici Saveta bezbednosti UN pozvali su Rusiju da odmah prihvati potpuni i bezuslovni prekid vatre, ocenivši da su ruski napadi na ukrajinske civile deo stalne „kampanje terora“ i da je ponašanje Moskve nespojivo sa njenom ulogom stalne članice Saveta, piše Kijev post. Litvanski ambasador Julijus Pranevičijus koji je govorio u ime Estonije, Letonije i Litvanije, osudio je najnoviji talas ruskih udara, podsetivši da je Moskva 6. jula lansirala 68 projektila i 351 dalekometnu bespilotnu letelicu na Ukrajinu, pri čemu su poginulo najmanje 23 osobe.
Nemački kancelar Fridrih Merc saopštio je u četvrtak u parlamentu da su se Nemačka i Amerika na marginama samita NATO u Ankari dogovorile o kupovini američkih krstarećih projektila „tomahavk“, čime je Vašington preinačio raniju neodlučnost i otklonio procene da bi ta isporuka mogla da podstakne tenzije sa Rusijom, piše Kijev post. Merc je rekao da su se dogovorili sa američkom vladom da Nemačka kupi i stacionira te projektile na svojoj teritoriji, čime bi se zatvorila praznina u strateškoj odbrani zemlje suočene sa sličnim kapacitetima Belorusije i Kalinjingradske oblasti.
Moskva ne veruje da je Zapad za dijalog
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da Moskva više ne veruje da je Zapad zaista zainteresovan za pregovore o okončanju sukoba u Ukrajini, optuživši ih da „oponašaju spremnost za pregovore, dok istovremeno otvoreno postavljaju ultimatume Rusiji“. Kako piše RT, Lavrov je podsetio da su Rusija i Ukrajina 2022. godine već postigle dogovor, ali da ga je isti Zapad otvoreno i javno srušio, pa je ruska rezerva dobre volje i nade, kako je rekao, jednom za svagda iscrpljena. Ruski ministar je naglasio da sukob ima koren u zapadnjačkom puču u Kijevu 2014. i kasnijem neispunjavanju Minskih sporazuma koji je trebalo da reintegrišu otcepljene regione u Ukrajinu.
Premijer Češke Andrej Babiš izjavio je po završetku samita lidera NATO u Ankari da ta zemlja ostaje skeptična prema strategiji Alijanse o nastavku vojne podrške Ukrajini u koju ne ulaže finansijska sredstva a njegova stranka je na prošlogodišnjim izborima pobedila na nacionalističkoj platformi koja je uključivala preokret politike pomoći Kijevu i zalaganje za diplomatsko rešenje sukoba s Rusijom, piše RT. Deklaracija usvojena na samitu u Ankari predviđa 70 milijardi evra vojne opreme, pomoći i obuke za Ukrajinu u 2026, kao i sličan iznos naredne godine, ali to nije novi paket već su to ranije preuzete obaveze, uključujući i zajam Evropske unije odobren u aprilu, iz čijeg mehanizma su se Češka, Mađarska i Slovačka izuzele.
Aragči na telefonu sa Turskom i Omanom
Ministar spoljnih poslova Irana Seid Abas Aragči obavio je u četvrtak uveče odvojene telefonske razgovore sa turskim i omanskim kolegom o najnovijim dešavanjima u regionu, posebno o događajima u Ormuškom moreuzu, sa kojima je razmenio mišljenja o bilateralnim odnosima i drugim pitanjima od zajedničkog interesa, objavljuje Mehr njuz. Tokom razgovora, iranski ministar i njegove kolege naglasile su važnost korišćenja diplomatskih kanala, održavanja bliskih kontakata i koordinacije, te zajedničkih napora za rešavanje regionalnih dešavanja i sprečavanje dalje eskalacije tenzija.
Ministarstvo spoljnih poslova Irana oštro je osudilo najnovije američke napade na više oblasti u južnim primorskim pokrajinama i na dva železnička mosta na putu ka svetom gradu Mašhadu, nazvavši ih „očiglednim ratnim zločinom“ i kršenjem Povelje Ujedinjenih nacija. U saopštenju koje prenosi Mehr njuz, navodi se da su Sjedinjene Države napadima u poslednja 48 sata prekršile i ključne odredbe islambadskog memoranduma o okončanju rata, što je, kako se ističe, još jedan dokaz da Vašington i dalje ne ispunjava svoje obaveze iz tog sporazuma. Ministarstvo je poručilo da iranski narod ostaje odlučan u očuvanju nacionalne bezbednosti i suprotstavljanju aktima agresije.
Bliski istok ponovo plaća cenu
Zalivske države osudile su u četvrtak najnovije iranske raketne i dronovske napade na Kuvajt, Bahrein i Jordan, pozvavši na uzdržanost i povratak diplomatiji dok tenzije u regionu nastavljaju da rastu, izveštava Arab njuz. Kuvajt i Bahrein saopštili su da su njihovi sistemi protivvazdušne odbrane presreli više projektila i dronova rano u četvrtak, nekoliko sati pošto je Iranska revolucionarna garda zapretila odmazdom posle novog kruga američkih udara na iransku teritoriju, dok je jordanska vojska saopštila da je presrela osam projektila ispaljenih iz Irana. Iranska garda saopštila je da je sa 10 balističkih projektila gađala američki komandni centar u Zapadnoj Aziji i neprijateljsku vazduhoplovnu bazu Al Azrak u Jordanu, stoji u tekstu pod naslovom „Bliski istok ponovo plaća cenu za eskalaciju američko-iranskog rata“.
Sjedinjene Države nadgledaće povlačenje izraelskih snaga iz takozvanih pilot zona na jugu Libana a prvo povlačenje trebalo bi da počne u narednih nekoliko dana, saopštili su libanski i američki zvaničnici u četvrtak. Kako prenosi Arab njuz, američki zvaničnik je potvrdio da će se novi razgovori Izraela i Libana održati sledeće nedelje, pošto je diplomatski izvor ranije preneo da je Liban tražio da se Izrael prvo povuče iz tih zona pre nego što pristupi pregovorima. Prema okvirnom sporazumu postignutom 26. juna, Izrael će se postepeno povlačiti iz oblasti južnog Libana u koje je uveo trupe tokom kampanje protiv Hezbolaha, a libanska vojska će preuzeti punu kontrolu nad dve male zone.
„Kineska pretnja“ više ne donosi glasove u SAD
Američka senatorka Marša Blekburn naišla je na talas podsmeha na društvenim mrežama nakon što je u izbornom spotu za guvernera Tenesija, sedeći u kineskom restoranu i kidajući kolačiće sreće, poručila da će „zaustaviti komunističku Kinu i zaštititi zemlju Tenesi“, ali su građani njen nastup ocenili kao „trikove neobaveštenih političara koji šire strah“, kritikujući je što ne rešava goruća pitanja poput rasta troškova života, piše u kolumni Global tajmsa. Spot je izazvao opštu zbunjenost jer, kako mnogi ističu, Kina nema direktne veze sa problemima Tenesija, već su oni posledica sopstvenih političkih odluka, lokalnog upravljanja i strukturnih izazova u ekonomskoj tranziciji nakon deindustrijalizacije. Ovaj slučaj, prema mišljenju analitičara, pokazuje da taktika zastrašivanja „kineskom pretnjom“ više ne donosi glasove američkim političarima.
Kako otkriva istraga Global tajmsa, arbitražni postupak o Južnom kineskom moru koji su Filipini pokrenuli 2016. godine a čiji je desetogodišnji rođendan nedavno obeležen, ispunjen je brojnim pravnim i nedostacima u postupku, od procedure do suštine, pri čemu je arbitražni sud pokazao očigledne dvostruke standarde i pristrasnost prema Manili, odstupivši od nepristrasnosti koja se očekuje od sudskog tela. Filipini nikada nisu prestali da podstiču priču o arbitraži kako bi opravdali svoje nezakonite teritorijalne pretenzije a iza te sudske farse stoje američki pravni timovi i pojedini američki političari koji su ključni podstrekači Manile. Sve to, prema nalazima istrage, čini odluku suda pravno neodrživom.
