SAMIT NATO U ANKARI KAO TEST AMERIČKE POSVEĆENOSTI
Način vođenja rata ubrzano se menja a svet pokušava da izvuče pouke iz sukoba u Ukrajini i Persijskom zalivu, piše Vol strit džornal. Britanija predvodi evropski projekat za razvoj novog dalekometnog projektila, donosi Dejli telegraf. Trampov razgovor sa Putinom nije diplomatski proboj, već deo nastojanja da se nametne kao posrednik uoči Ankare, prenosi Kijev post. Tramp ima dosledno shvatanje sukoba u Ukrajini, objavljuje RT. Počinioci atentata na iranskog vrhovnog vođu biće kažnjeni, izveštava Press TV. Hamas raspušta telo koje je upravljalo Gazom, navodi Arab njuz. Samit u Ankari mogao bi da otkrije dublje podele među članicama, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, samit u Ankari, koji mediji opisuju kao ključni test jedinstva NATO i američke posvećenosti tom savezu, verovatno neće doneti veće proboje, objavljuje Global tajms)
Način vođenja rata ubrzano se menja, jer nove tehnologije preokreću vojne doktrine, od nabavke opreme do izvođenja operacija a vojske širom sveta pokušavaju da izvuku pouke iz sukoba u Ukrajini i Persijskom zalivu. Britanija će predvoditi evropski projekat za razvoj novog dalekometnog projektila, čime bi se okončala zavisnost NATO od američkog oružja. Američki politički analitičar Pol Gobl izjavio je da na 90-minutni telefonski razgovor predsednika Donalda Trampa sa Vladimirom Putinom ne treba gledati kao na diplomatski proboj, već kao na deo nastojanja da se SAD nametnu kao posrednik između Moskve i Kijeva uoči samita. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da predsednik SAD Donald Tramp ima dosledno shvatanje sukoba u Ukrajini i da je otvoren za informacije koje mu prenosi predsednik Rusije. Predsednik iranskog parlamenta Muhamed Bakir Kalibaf poručio je da će počinioci atentata na vrhovnog vođu Islamske revolucije ajatolaha Sejeda Alija Hamneija na kraju biti kažnjeni. Palestinski islamistički pokret Hamas saopštio je da raspušta telo koje je gotovo dve decenije upravljalo pojasom Gaze, čime je otvoren put tehnokratskom komitetu za uspostavljanje civilne vlasti. Hiljade demonstranata izašlo je tokom vikenda na ulice turskih gradova kako bi izrazili protivljenje pritiscima NATO za povećanje vojne potrošnje, dok samit u Ankari verovatno neće doneti veće proboje, već bi mogao da otkrije dublje podele među članicama, smatraju kineski stručnjaci.
Nov način ratovanja
Način vođenja ratova ubrzano se menja jer nove tehnologije preokreću vojne doktrine od nabavke opreme do izvođenja operacija a vojske širom sveta pokušavaju da izvuku pouke iz sukoba u Ukrajini i Persijskom zalivu, piše Vol strit džornal. Postavlja se pitanje koliko će ta transformacija da bude radikalna u godinama koje dolaze i da li će stotine milijardi dolara koje Sjedinjene Države, saveznici i protivnici ulažu u nove tenkove, avione i ratne brodove, postati pandan kupovini konja i strela uoči pojave mitraljeza i haubica.
Džon Steling, vlasnik benzinske pumpe u udaljenoj zajednici na Aljasci, podigao je cenu goriva na 9,10 dolara po galonu i zapitao se da li će njegov aparat moći da izdrži ako cena bude morala da skoči na dvocifrene iznose, donosi Vol strit džornal. Rat sa Iranom izazvao je ogroman porast cena nafte, pa su na Aljasci, iako se američka energetska agenda zalaže za podršku ovoj industriji, duboko zabrinuti zbog mogućnosti da cena goriva poraste.
Britanija na čelu evropskog razvoja projektila
Britanija će predvoditi evropski projekat za razvoj novog dalekometnog projektila, čime bi se okončala zavisnost NATO od američkog oružja a koalicija pod nazivom „Udar velike preciznosti“ biće predstavljena na marginama ovonedeljnog skupa lidera NATO u Ankari, kao prvi korak ka stvaranju evropskog stuba Alijanse. Kako objavljuje Dejli telegraf, premijer Kir Starmer na samitu će se obavezati da stvori „evropskiji NATO nego ikada do sada“, koji će biti spreman da podrži Ukrajinu i suoči se sa dugoročnom pretnjom od Rusije, dok su pored Britanije u panevropskoj koaliciji, kako se saznaje, Nemačka, Ukrajina, Francuska i Holandija. Inicijativa je dobila na zamahu poslednjih nedelja, delom i zbog odluke predsednika SAD da otkaže plan iz ere Džoa Bajdena o raspoređivanju bataljona sa krstarećim projektilima „tomahavk“ u Nemačkoj.
Predsednik FIFA Đani Infantino suočio se u ponedeljak sa krizom nakon što je Donald Tramp priznao da je lobirao da se ukine suspenzija američkom napadaču Folarinu Balogunu na Svetskom prvenstvu, što je izazvalo bes Jirgena Klopa i pozive na Infantinovu ostavku. Belgijski fudbalski savez obavestio je američki savez pre utakmice da osporava Balogunovu podobnost za igru i da zadržava pravo na dalje pravne korake, dok je UEFA ovu odluku nazvala „neprimerenom, neshvatljivom i neopravdanom“. Ipak, podseća Dejli telegraf, Sjedinjene Države su izgubile od Belgije sa 4:1 i ispale sa turnira, čime je izbegnut novi talas kontroverzi oko Balogunovog nastupa, pošto su dva gola Čarlsa De Ketelerea, pogodak Hansa Vanakena posle greške golmana Meta Frizija i gol Romelua Lukakua rešili pitanje pobednika.
Dužina razgovora nije diplomatski proboj
Američki politički analitičar Pol Gobl izjavio je za Kijev post da na 90-minutni telefonski razgovor predsednika Donalda Trampa sa Vladimirom Putinom ne treba gledati kao na diplomatski proboj, već kao na deo Trampovog nastojanja da se nametne kao posrednik između Moskve i Kijeva uoči samita NATO u Ankari. Gobl je upozorio da ne treba previše tumačiti dužinu razgovora, jer kada se oduzme vreme za prevođenje, stvarni sadržaj razgovora trajao je tek oko 35 do 40 minuta. Pravi test, kako je naveo, biće da li će Alijansa uspeti da obnovi zajednički američko-evropski stav o Ukrajini i zadrži pritisak na Moskvu.
Moskovski gradonačelnik Sergej Sobjanin saopštio je da je više od 430 dronova tokom noći između 6. i 7. jula gađalo moskovski region, što je jedan od najvećih napada bespilotnim letelicama na rusku prestonicu od početka invazije na Ukrajinu, pri čemu je 36 dronova oboreno dok su se približavali Moskvi, piše Kijev post. Sobjanin je naveo da je većina letelica neutralisana na dalekim prilazima, ali da je oboreno 36 dronova koji su leteli ka glavnom gradu, dok su nakon presretanja zabeleženi padovi krhotina. Zbog napada su bila na snazi ograničenja letova na aerodromu „Šeremetjevo“ a podaci o žrtvama i materijalnoj šteti za sada nisu objavljeni.
Tramp dosledan po pitanju rata u Ukrajini
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da predsednik SAD Donald Tramp ima dosledno shvatanje sukoba u Ukrajini i da je otvoren za informacije koje mu prenosi predsednik Rusije Vladimir Putin, te da Moskva očekuje skori nastavak njihovih kontakata. Peskov je komentarisao Trampovu ulogu u mirovnom procesu nakon što su se dvojica predsednika u subotu čula telefonom povodom 250. godišnjice američke nezavisnosti i razgovarala gotovo sat i po o Ukrajini, Iranu i bilateralnim odnosima, podseća RT. Trampova administracija nastoji da igra ulogu posrednika u ukrajinskom sukobu.
Severnoatlantski savez ulazi u svoje treće doba; osnovan pre tri četvrtine veka kao odbrambeni savez za suzbijanje komunizma i sovjetske vojne sile, NATO je nakon završetka Hladnog rata i raspada Sovjetskog Saveza odbio da se rasformira i postao jedini bezbednosni regulator Evrope, proširivši se na istok i ratujući u Srbiji i Avganistanu, piše u kolumni RT. Taj blok predvođen Amerikom, kako ocenjuju u Moskvi, nije uspeo da upravlja odnosima sa Rusijom, odbijajući njen zahtev za članstvo, ignorišući njene bezbednosne interese i ne zaustavljajući širenje ka ruskim granicama, a pitanje ukrajinskog članstva u NATO koje je Kremlj smatrao neprihvatljivom pretnjom, postalo je glavni uzrok rata u Ukrajini koji traje već petu godinu.
Počinioci će biti kažnjeni
Predsednik iranskog parlamenta Muhamed Bakir Kalibaf poručio je da će počinioci atentata na vrhovnog vođu Islamske revolucije ajatolaha Sejeda Alija Hamneija na kraju biti kažnjeni, istakavši da je njegovo mučeništvo ojačalo odlučnost naroda, te da sistem Islamske Republike ostaje čvrst. Kalibaf je u poruci povodom masovnih pogrebnih povorki naveo da je žalost za vođom prerasla u „epos svesti i odlučnosti“ i dala novi zamah pokretu ka konačnoj pobedi islamskog Irana, dok su se Iranci u proteklih četiri meseca svake noći okupljali uz parole „Smrt Americi“ i „Smrt Izraelu“ izražavajući mržnju prema onima koji su ubili vođu i zahtevajući osvetu, objavljuje Pres TV.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagaei oštro je osudio izjave nemačkog ministra spoljnih poslova Johanada Vadefula o Ormuškom moreuzu, nazvavši ih potpuno sramotnim i grotesknim izopačavanjem stvarnosti, piše Pres TV. Bagaei je poručio da retorika nemačkog zvaničnika razotkriva saučesništvo Berlina u ilegalnom američko-izraelskom agresorskom ratu protiv Islamske Republike i da Nemačka mora da snosi punu odgovornost i teške posledice svog aktivnog učešća u zločinu agresije. On je dodao da nikakvo uvredljivo držanje neće omogućiti berlinskom režimu da izbegne odgovornost za svoju ulogu u tom ilegalnom ratu i ratnim zločinima počinjenim nad iranskim narodom.
Hamas više ne upravlja Gazom
Palestinski islamistički pokret Hamas saopštio je u ponedeljak da raspušta telo koje je gotovo dve decenije upravljalo pojasom Gaze, čime je otvoren put tehnokratskom komitetu za uspostavljanje civilne vlasti. Načelnik vladine kancelarije za medije Ismail al Tavabta rekao je da je šef vladinog vanrednog komiteta Muhamed al Fara zvanično podneo ostavku i da je komitet raspušten kako bi se omogućio administrativni i vladin prelazak na Nacionalni komitet za upravljanje Gazom, izveštava Arab njuz. Hamas je od oktobra prošle godine više puta izražavao spremnost da se povuče iz svakodnevnog upravljanja, ali pitanje njegovog razoružanja i dalje ostaje nerešeno.
Više od 300 dece poginulo je u poslednjih šest meseci u ratu u Sudanu, uglavnom od udara dronova, saopštila je u ponedeljak agencija Ujedinjenih nacija za decu a prenosi Arab njuz. Sukob između sudanske vojske i paravojnih Snaga za brzu podršku, koji traje od aprila 2023, sada je koncentrisan u delovima Kordofan, Darfur i Plavi Nil, pri čemu ratovanje dronovima uzrokuje 60 odsto žrtava. Šeldon Jet, predstavnik UNICEF za Sudan, izjavio je da su deca uhvaćena u nemilosrdni ciklus nasilja, raseljavanja i oskudice, dok su udari i granatiranje gađali civilnu infrastrukturu poput škola, pijaca i stanica za gorivo i vodu, dovodeći u opasnost više od pola miliona ljudi.
Samit u Ankari otkriće dublje podele
Hiljade demonstranata izašlo je tokom vikenda na ulice Istanbula, Ankare i Izmira kako bi izrazili protivljenje pritiscima NATO za povećanje vojne potrošnje, prenosi Global tajms, dok kineski stručnjak ocenjuje da protesti odražavaju rastuće nezadovoljstvo javnosti preusmeravanjem sredstava namenjenih društvenim potrebama u vojni budžet. U Istanbulu su radnici, građani i članovi političkih partija na velikim skupovima nosili transparente s porukama „NATO želi rat, radnici žele mir“, „Budžet za narod, ne za NATO“ i „Ne NATO-u, ne ratu“, skandirajući parole protiv Alijanse. Kako se navodi, samit u Ankari, koji mediji opisuju kao ključni test jedinstva NATO i američke posvećenosti tom savezu, verovatno neće doneti veće proboje ali bi mogao da otkrije dublje podele među članicama.
Kineska mornarica Narodnooslobodilačke vojske uspešno je u ponedeljak izvršila probno lansiranje strateškog projektila iz podmornice ka otvorenom moru Tihog okeana, pri čemu je projektil s veštačkom bojevom glavom precizno pao u određene vode. Kineski vojni stručnjak Džang Đunše ocenio je za Global tajms da kratko zvanično saopštenje nosi ogromnu količinu informacija i zaslužuje detaljnu analizu, dok su drugi stručnjaci koje je list intervjuisao saglasni da je lansiranje proteklo glatko, da je ishod uspešan i da su svi predviđeni ciljevi ispunjeni.
