IRAN GOMILA NEPRODATU NAFTU; KINA OPTUŽILA SAD I IZRAEL ZA ORMUZ
Iran skladišti naftu i u starim rezervoarima kako bi izdržao blokadu, piše Vol strit džornal. Kir Starmer zapretio laburistima isključenjem iz partije ako podrže etičku istragu, objavljuje Dejli telegraf. Ukrajina traži hitan prekid vojnih operacija u blizini nuklearki, prenosi Ukrinform. Iran na razgovoru sa Rusijom usred zastoja dijaloga, donosi RT. Putin pohvalio iranski narod, izveštava Arab njuz. Kina u UN optužila SAD i Izrael za ilegalne vojne operacije koje su zatvorile Ormuški moreuz, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, U Iranu je ostalo toliko neprodate nafte da su prinuđeni da je skladište u napuštenim rezervoarima, pokušavajući da kupe vreme dok se rat pretvara u trku ko će duže izdržati, piše Vol strit džornal)
Iran je prinuđen da skladišti neprodanu naftu u napuštenim rezervoarima i improvizovanim kontejnerima, pokušavajući da kupi vreme dok se rat pretvara u trku ko će duže da izdrži. Britanskom premijeru Kiru Starmeru preti pad vlade, pa je zapretio poslanicima svoje Laburističke partije da ga podrže na današnjem glasanju. Zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine izjavio je na skupu u sedištu UN da je potreban hitan prekid svih vojnih operacija u blizini nuklearnih postrojenja. Ministar spoljnih poslova Irana sastao se sa ruskim predsednikom, šefom diplomatije i načelnikom vojne obaveštajne službe u cilju koordinacije sa saveznicima usred zastoja pregovora sa Vašingtonom i Zapadnim Jerusalimom. Vladimir Putin pohvalio je iranski narod što se herojski bori za svoju nezavisnost i suverenitet, uprkos pritiscima SAD i Izraela, poručivši da će Moskva učiniti sve da pomogne Teheranu. Stalni predstavnik Kine pri UN izjavio je na sednici Saveta bezbednosti da su uzrok ometanja plovidbe kroz Ormuški moreuz ilegalne vojne operacije SAD i Izraela protiv Irana, nazvavši te poteze opasnim i neodgovornim.
Iran gomila neprodatu naftu u stare rezervoare
U Iranu je ostalo toliko neprodate nafte da su prinuđeni da je skladište u napuštenim rezervoarima, pokušavajući da kupe vreme dok se rat pretvara u trku ko će duže izdržati – iranska naftna polja ili svetski potrošači, piše Vol strit džornal. Zemlja oživljava takozvana „skladišta za otpad“, koristi improvizovane kontejnere i pokušava da naftu železnicom pošalje ka Kini, sve u cilju da izbegne skupu obustavu proizvodnje kojom preti američka pomorska blokada. Ovi neobični potezi, kako se navodi, treba da odlože krizu u infrastrukturi i smanje pritisak Vašingtona u sporu oko Ormuškog moreuza, pošto su pregovori o okončanju rata i dalje u ćorsokaku.
Britanski kralj Čarls III doputovao je u Sjedinjene Države povodom 250. godišnjice američke nezavisnosti a njegov dolazak pada u osetljivom trenutku za odnose Vašingtona i Londona koje je dodatno opteretio drugi mandat predsednika SAD. Britanski dvor ovu posetu vidi kao diplomatski pokušaj da se popravi takozvani poseban odnos, te je kralj došao u planiranu posetu i pored atentata proteklog vikenda na večeri Udruženja dopisnika Bele kuće, piše Vol strit džornal. Kako podsećaju istoričari, američki kolonisti koje neki u Britaniji i dalje u šali zovu „poreski buntovnici“, izborili su se za nezavisnost od kraljevog pretka, Džordža III.
Starmer zapretio poslanicima da ga podrže
Premijeru Kiru Starmeru preti pad vlade, pa je u ponedeljak uveče zapretio poslanicima svoje Laburističke partije da ga podrže na današnjem glasanju u Donjem domu, jer bi, kako tvrdi, pokretanje etičke istrage zbog afere „Mandelson“ bila „politička predstava“, objavljuje Dejli telegraf. Poslanici će u utorak odlučivati o tome da li zbog načina na koji je Starmer vodio taj skandal treba da mu se sudi pred parlamentarnom komisijom za povlastice, istom onom koja je prisilila Borisa Džonsona na ostavku. List navodi da je Dauning strit izdao strogu stranačku zapovest svim poslanicima, uz pretnju isključenjem iz partije, da bi sprečili upućivanje premijera pred pomenutu komisiju zbog navoda da je obmanuo kolege u parlamentu.
Kralj će u utorak u govoru pred američkim Kongresom pozvati Sjedinjene Države i Britaniju da „nastupaju zajedno“, čak i kada se ne slažu, usred tenzija izazvanih iranskom krizom, piše Dejli telegraf. On će, kako se očekuje, naznačiti da duga tradicija prekookeanskog prijateljstva ne donosi korist samo dvema zemljama, već i celom svetu. Ta prijateljska veza, reći će kralj pomno odabranim rečima u trenutku kada su odnosi Vašingtona i Londona na ispitu, počiva na duhu „pomirenja i obnavljanja“.
Hitan prekid vojnih operacija u blizini nuklearki
Zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine Oleksandr Miščenko izjavio je, tokom skupa u sedištu Ujedinjenih nacija koji je posvećen nuklearnoj bezbednosti i 40. godišnjici černobiljske katastrofe, da je potreban hitan prekid svih vojnih operacija u blizini nuklearnih postrojenja zbog opasnosti od nuklearnog udesa usled ruskog rata, piše Ukrinform. Taj zvaničnik je naglasio da zločinački rat Rusije protiv Ukrajine donosi izazove za nuklearnu sigurnost bez presedana, naročito zbog incidenata na području Černobilja, kao i pretnji nuklearnoj elektrani u Zaprožju.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiha saopštio je da je Izraelu stigla druga pošiljka ukrajinskog žita koje je Rusija otela sa okupiranih teritorija, te da je izraelski ambasador već pozvan u ministarstvo. Sibiha je naglasio da prijateljski ukrajinsko-izraelski odnosi mogu da koriste obema zemljama i da ruska ilegalna trgovina ukradenom pšenicom ne sme da ih naruši, uz ocenu da je teško razumeti izraelski izostanak odgovarajuće reakcije na ukrajinski zahtev u vezi sa prvim brodom koji je stigao u Haifu. Dodao je da je zbog dolaska još jednog takvog broda zvanično pozvao izraelskog ambasadora kako bi mu uručio protestnu notu i zatražio odgovarajuće postupanje.
Aragči sa Putinom, Lavrovom i Kostjukovom
Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Sankt Peterburgu, što predstavlja poslednju stanicu njegove regionalne turneje pošto su pregovori sa Sjedinjenim Državama u Islamabadu zapali u ćorsokak, piše RT. Aragči se, kako prenosi Kremlj, sastao i sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom i načelnikom vojne obaveštajne službe, admiralom Igorom Kostjukovim a sve u cilju koordinacije sa saveznicima usred zastoja sa Vašingtonom i Zapadnim Jerusalimom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je „teško preceniti važnost ovog razgovora kada je reč o razvoju situacije oko Irana i na Bliskom istoku“.
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je u ponedeljak da bi Ukrajina u budućem mirovnom sporazumu sa Rusijom možda morala da pristane na gubitak dela svoje teritorije kako bi sačuvala nadu u članstvo u Evropskoj uniji, prenosi RT. Merc je, kako piše nemačka DPA, tokom govora u Marsbergu rekao da će, kada jednom dođe do mirovnog ugovora sa Rusijom, „verovatno deo teritorije Ukrajine prestati da bude ukrajinski“, dodajući da bi Volodimir Zelenski mogao narodu da kaže: „Otvorio sam vam put ka Evropi“. Moskva, podseća RT, zahteva da Kijev povuče vojnike iz Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti i prizna ruske nove teritorije, uključujući Krim, na kojima su od 2014. do 2022. održani referendumi o pripajanju Rusiji.
Putin pohvalio iranski narod
Predsednik Rusije Vladimir Putin pohvalio je u ponedeljak iranski narod što se herojski bori za svoju nezavisnost i suverenitet uprkos pritiscima Sjedinjenih Država i Izraela, i poručio da će Moskva učiniti sve što je u njenoj moći da pomogne Teheranu, objavljuje Arab njuz. Putin je to rekao tokom susreta sa iranskim zvaničnikom Abasom Aragčijem u predsedničkoj biblioteci u Sankt Peterburgu, izrazivši nadu da će mir prevladati i da će Iran prebroditi ono što je nazvao „teškim razdobljem“. Rusija je već ponudila da posreduje u smirivanju Bliskog istoka nakon američkih i izraelskih udara a takođe je predložila i da uskladišti iranski obogaćeni uranijum kako bi se smanjile tenzije, dok izvori iz Pakistana koji posreduju između Vašingtona i Teherana javljaju da rad na približavanju stavova nije prekinut.
Pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, Palestinci pokreću projekat kojim od ratnih ruševina popločavaju ulice Gaze razorene tokom dvogodišnjeg izraelskog napada, drobeći beton i metal u podlogu. Ta inicijativa Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dolazi u trenutku kada zastoj zahvata plan američkog predsednika Donalda Trampa za Gazu koji se oslanjao na primirje iz oktobra između Izraela i Hamasa radi ubrzanja pomoći i potpune obnove enklave, podseća Arab njuz. Palestinski zvaničnici ističu da je čišćenje ogromnih količina ruševina koje sada ometaju pristup bunarima s vodom i bolnicama, ključno za ponovni pokretanje privrede a UN i Palestinci se ovim putem služe lokalno dostupnim mašinama.
Ilegalne operacije SAD i Izraela zatvorile Ormuz
Stalni predstavnik Kine pri UN Fu Cong izjavio je na sednici Saveta bezbednosti o bezbednosti plovidbe, da su uzrok ometanja plovidbe kroz Ormuški moreuz „ilegalne vojne operacije SAD i Izraela protiv Irana“, objavljuje Global tajms. Kineski diplomata je ukazao da su SAD povećale vojne aktivnosti i ciljane blokade, čak i nakon što je postignut privremeni prekid vatre, nazvavši te poteze opasnim i neodgovornim. Fu je naglasio da osnovno rešenje za prekide brodskog saobraćaja u tom moreuzu leži u brzom uspostavljanju potpunog i trajnog prekida vatre, čime bi se povratio mir i stabilnost u regionu Persijskog zaliva i čitavog Bliskog istoka.
Ministarstvo trgovine Kine saopštilo je u ponedeljak da industrijski zakon Evropske unije uvodi restriktivne zahteve za strane investicije u četiri ključna strateška sektora – baterije, električna vozila, fotonaponske sisteme i kritične sirovine, kao i klauzule o „poreklu iz EU“ u javnim nabavkama, što predstavlja ozbiljne investicione barijere i institucionalnu diskriminaciju, piše Global tajms. Peking zbog toga najavljuje protivmere kojima će zaštititi svoja prava, dok analitičari ističu da Brisel svojim sve strožijim regulatornim mehanizmima stvara neravnopravan teren uprkos produbljivanju poslovne saradnje dve strane. Kineski zvaničnici navode da je ovaj potez dodatni primer rastuće zaštitne politike EU koja dolazi u jeku velikog učešća kineskih firmi na svetskim sajmovima, poput upravo završenog Sajma tehnike u Hanoveru.
