MOSKVA I VAŠINGTON NEĆE U RAZGOVORE SA EU
Velika zimska oluja paralisala SAD i ostavila gotovo milion ljudi bez struje, piše Vol strit džornal. Poslanici Laburističke partije otvoreno se pobunili protiv Starmera, donosi Dejli telegraf. Zelenski se nada da SAD neće smanjiti pritisak na Rusiju zarad diplomatije, objavljuje Ukrinform. Kremlj saopštio da neće voditi dijalog sa evropskim rukovodstvom, izveštava RT. Tri Palestinca poginula u izraelskim napadima na pojas Gaze, prenosi Arab njuz. Finski premijer doputovao u Peking u zvaničnu posetu, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Dvojica Palestinaca stradali su od vatre istočno od naselja Tufah na severu enklave, dok je u Han Junisu na jugu ubijen 41-godišnji muškarac, javlja Arab njuz)
Zimska oluja zahvatila je velike delove SAD, nanela sneg i poledicu i ostavila bez struje približno 900.000 domaćinstava, izazivajući haos u saobraćaju i snabdevanju. Poslanici Laburističke partije pobunili su se protiv vođe Kira Starmera nakon što je, kako tvrde, izmanipulisao proceduru i sprečio Endija Burnama da se vrati u parlament. Predsednik Volodimir Zelenski izrazio je nadu da SAD neće popustiti pritisak na Rusiju radi diplomatskih razgovora i istakao potrebu za zaustavljanjem ruskih tankera sa naftom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da ni Rusija ni SAD neće voditi dijalog sa šeficom spoljne politike EU Kajom Kalas. U nedeljnim izraelskim napadima u pojasu Gaze poginulo troje Palestinaca, dok je više civila ranjeno. Finski premijer Peteri Orpo doputovao je u Peking u zvaničnu posetu.
Bez struje gotovo 900.000 ljudi zbog snega
Ogromna zimska oluja parališe centralni i istočni deo Sjedinjenih Država, piše Vol strit džornal. Masovna zimska oluja zahvatila je velike delove SAD, nanoseći sneg, stvarajući poledicu i izazivajući haos u saobraćaju i snabdevanju strujom. Oluja je pogodila gotovo 200 miliona ljudi, izazvala oko 11.900 otkazivanja letova na aerodromima od Dalasa do Bostona i ostavila bez struje približno 900.000 domaćinstava, najviše na jugu zemlje. Stručnjaci upozoravaju da su elektroenergetski sistem i saobraćajna infrastruktura pod ogromnim pritiskom zbog ekstremnih vremenskih uslova.
Kineski general Žang Jouksia, do juče smatran najpoverljivijim vojnim saveznikom šefa države, optužen je da je otkrio poverljive podatke o kineskom nuklearnom programu Sjedinjenim Državama i da je primao mito za službene radnje, između ostalog za unapređenje jednog oficira na mesto ministra odbrane, piše takođe Vol strit džornal. Optužbe su iznete na visokom brifingu kojem su u subotu ujutro prisustvovali najviši oficiri kineske vojske a ubrzo potom je Ministarstvo nacionalne odbrane saopštilo da se protiv generala vodi istraga zbog teških kršenja partijske discipline i državnih zakona. Pad Žang Jouksije izaziva zabrinutost za spremnost kineske vojske i dovodi u pitanje stabilnost najvišeg vojnog rukovodstva.
Laburistički poslanici protiv Starmera
Poslanici Laburističke partije otvoreno su se pobunili protiv Kira Starmera nakon što je, kako tvrde, izmanipulisao proceduru i sprečio Endija Burnama da se vrati u parlament, objavljuje Dejli telegraf. Članovi Nacionalnog izvršnog odbora, verni Starmeru, glasali su u nedelju da gradonačelniku Velikog Mančestera bude onemogućeno da se kandiduje na predstojećim dopunskim izborima u izbornoj jedinici Gorton i Denton. Starmerovi saveznici obrazlažu da nisu želeli da se Burnam kandiduje jer bi njegov odlazak sa mesta gradonačelnika izazvao nove izbore za tu funkciju na kojima bi, kako strahuju, mogla pobediti Reformska partija.
Na kraju prošle godine, 707.000 osoba sa univerzitetskom diplomom u Velikoj Britaniji bilo je bez posla i primalo je bar jednu vrstu socijalne pomoći, pokazala je analiza Centra za socijalnu pravdu na osnovu zvaničnih podataka a prenosi Dejli telegraf. Taj broj je za 46 odsto veći nego pre pandemije 2019. godine a glavni razlog je udvostručenje broja diplomiranih koji zbog zdravstvenih problema ne mogu da rade – sa 117.000 na 240.000. Svaki treći diplomirani, sada navodi zdravstveni razlog kao prepreku za rad.
Da ne popusti pritisak na Rusiju zarad diplomatije
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izrazio je nadu da Sjedinjene Američke Države neće popustiti sa pritiskom na Rusiju zarad diplomatije, piše Ukrinform. On je to rekao na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicima Litvanije i Poljske u Viljnusu, ističući da i Evropa mora da ostane odlučna i nastavi sa sankcijama. „Ruski tankeri koji prevoze naftu, uključujući i one koji idu preko Baltičkog mora, moraju biti potpuno zaustavljeni“, poručio je Zelenski, uz naglasak da treba blokirati i rusku propagandu i kombinacije za izbegavanje sankcija.
Papa Lav XIV je u nedeljnoj molitvi na Trgu Svetog Petra u Vatikanu pozvao na pojačane napore da se okonča rat u Ukrajini i ponovio apel za molitve za mir u toj zemlji, piše Ukrinform. On je istakao da Ukrajina i ovih dana trpi nemilosrdne napade kojima su čitave zajednice prepuštene hladnoći a izrazio je duboku žalost zbog patnji civila i sve ozbiljnijih posledica dugotrajnog sukoba. „Pratim šta se dešava sa tugom, blizak sam onima koji pate i molim se za njih – pozivam sve da ulože još veće napore kako bi se rat zaustavio“, poručio je papa.
Moskva i Vašington neće u dijalog sa Kalasovom
Moskva i Vašington neće voditi nikakav dijalog sa šeficom spoljne politike EU Kajom Kalas, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov a objavljuje RT. On je to izjavio nakon što su Rusija, SAD i Ukrajina u subotu u Abu Dabiju završili prvu rundu trojnih pregovora, dok se u Briselu žale da ih, uprkos ogromnoj vojnoj i finansijskoj pomoći Kijevu, u razgovorima gotovo potpuno ignorišu. Peskov je sadašnje rukovodstvo EU ocenio kao nesposobno i rekao da njihovi potezi potkopavaju sistem međunarodnih odnosa, dodavši da sa Kalasovom „nikada neće razgovarati ni o čemu“, ni oni, ni Amerikanci, te da preostaje samo da se sačeka dok ona ne ode sa funkcije.
Glavni američki pregovarač Stiv Vitkof pohvalio je prve zajedničke razgovore Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država u Abu Dabiju, saopštivši da su strane pristale da nastave pregovore već naredne sedmice, prenosi RT. Dvodnevni sastanak u prestonici Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je završen u subotu, predstavljao je prvi pokušaj da pregovarači tri strane sednu za isti sto od početka sukoba između Moskve i Kijeva u februaru 2022. godine. Vitkof je istakao da su razgovori bili veoma konstruktivni, te da je predsednik SAD čvrsto opredeljen za postizanje mirovnog sporazuma.
U izraelskim napadima ubijeno troje
Izraelski napadi u pojasu Gaze u nedelju odneli su tri života, saopštile su lokalne zdravstvene vlasti a izveštava Arab njuz. Dvojica Palestinaca stradali su od vatre istočno od naselja Tufah na severu enklave, dok je u Han Junisu na jugu ubijen 41-godišnji muškarac, dok je ranije izraelski dron eksplodirao na krovu višespratnice u gradu Gazi i tom prilikom ranio četvoricu civila u ulici ispod. Izraelska vojska se nije oglasila povodom ovih događaja.
Libanski premijer Navaf Salam izjavio je u Parizu da će Liban posle povlačenja misije UNIFIL-a, predviđenog za 2027. godinu, morati da ima neku vrstu međunarodnih snaga na jugu zemlje, piše Arab njuz. On je naglasio da Libanu uvek treba međunarodno prisustvo a najviše bi voleo da to bude pod okriljem Ujedinjenih nacija zbog nepristrasnosti i neutralnosti koju samo UN mogu da pruže. Salam je dodao da bi te snage trebalo da budu mešavina posmatrača i mirovnjaka, s obzirom na dugu istoriju neprijateljstva prema Izraelu a trenutno UN-ovi mirovnjaci u južnom Libanu deluju u saradnji sa libanskom vojskom u okviru primirja sa Hezbolahom od novembra 2024.
Finski premijer u poseti Kini
Finski premijer Peteri Orpo doputovao je u nedelju u Peking u zvaničnu posetu Kini koja traje do srede, u trenutku kada bilateralni odnosi i širi odnosi Kine i Evrope otvaraju nove mogućnosti, ali nose i složene izazove, piše u uvodniku Čajna dejlija. Poseta naglašava vitalnost veza između dve zemlje i ukazuje na sve veću sklonost evropskih država prema pragmatičnijem i uravnoteženijem pristupu prema Kini usred globalnih neizvesnosti. Finska je jedna od prvih zapadnih zemalja koja je priznala Narodnu Republiku Kinu i uspostavila diplomatske odnose a u poslednjih sedam decenija dve strane su negovale uzajamno poštovanje, ravnopravnost i nemešanje u unutrašnje stvari, gradeći partnerstvo koje je prevazišlo ideološke razlike i izdržalo promene na međunarodnoj sceni.
Sjedinjene Američke Države pod pritiskom predsednika Donalda Trampa pojačale su želju da preuzmu kontrolu nad Grenlandom, danskom teritorijom bogatom retkim mineralima i strateški važnom između Arktičkog i Severnog Atlantskog okeana, podseća Čajna dejli. Tramp je, između ostalog, tvrdio i da je ostrvo „preplavljeno ruskim i kineskim brodovima“ i da bi njegovo pripajanje Americi bilo ključno za nacionalnu bezbednost. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Điakun odbacio je navode o „kineskoj pretnji“ kao potpuno neutemeljene i poručio da Peking insistira na poštovanju ciljeva i principa Povelje UN u međudržavnim odnosima.
