PUTIN TVRDI DA MOSKVA NE PRETI EU; DELEGACIJE SAD I RUSIJE SASTAJU SE ZA VIKEND
Zatvara se crno tržište venezuelske nafte, piše Vol strit džornal. Britanija plaća milijarde za povratak u „Erasmus“ program, donosi Dejli telegraf. Predstavnici SAD i Rusije na sastanku u Majamiju, objavljuje Ukrinform. Putin odbacuje tvrdnje o ruskoj pretnji Evropi, prenosi RT. UN upozoravaju na potpuni kolaps humanitarnih operacija u Gazi, izveštava Arab njuz. Kina oštro kritikuje oživljavanje japanskog militarizma, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Desetinama međunarodnih humanitarnih organizacija preti brisanje iz registra do 31. decembra, nakon čega moraju da zatvore operacije u roku od 60 dana, navodi se u zajedničkom saopštenju UN i više od 200 lokalnih i međunarodnih humanitarnih grupa na palestinskim teritorijama, prenosi Arab njuz)
Crno tržište venezuelske nafte vredno osam milijardi dolara zatvara se preko noći, nakon što su američke snage počele da ciljaju flotu sankcionisanih brodova koji su se oslanjali na taktiku sličnu ruskoj i iranskoj. Velika Britanija suočava se sa troškovima od 8,75 milijardi funti po povratku u studentski program „Erasmus“, što predstavlja prvi korak premijera Kira Starmera za ponovno približavanje Evropskoj uniji. Američki i ruski zvaničnici trebalo bi da se sastanu ovog vikenda u Majamiju u nastavku napora za okončanje rata u Ukrajini. Ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je tvrdnje Zapada o skorom ruskom napadu na Evropu, nazvavši ih namernim podsticanjem histerije. Ujedinjene nacije i humanitarne organizacije upozorile su da u Gazi preti potpuni kolaps humanitarnih operacija ukoliko Izrael ne ukine prepreke među kojima je i politizovani proces registracije. Kina je nastavila da oštro kritikuje japanske izjave o Tajvanu i upozorava da opasno oživljavanje japanskog militarizma izaziva visoku budnost regiona.
Zatvara se venecuelansko crno tržište
Crno tržište venezuelske nafte vredno osam milijardi dolara iznenada se zatvara, piše Vol strit džornal. Oko 70 odsto izvoza nafte iz te zemlje oslanja se na flotu sankcionisanih brodova koje sada gađa američka vojska a koji su koristili taktiku poput Rusije i Irana. Delimična naftna blokada koju je uveo predsednik preti da uništi ovo crno tržište za koje američki zvaničnici tvrde da puni džepove venezuelskog lidera Nikolasa Madura i održava krhku privredu osiromašene zemlje.
Vol Strit ponovo oseća ukus velikih berzanskih debija, navodi američki list. Akcije kompanije „Medlajn“ počele su da se trguju pod oznakom MDLN, u najvećoj početnoj javnoj ponudi akcija od 2021. godine. Posle četiri godine nestabilnosti na tržištu novih izdanja akcija, bankari i investitori pripremaju se za niz velikih listinga u 2026. godini i pitaju se da li tržište može da podnese takav nalet.
Britanija plaća milijarde za vraćanje u „Erasmus“
Velika Britanija suočava se sa računom od 8,75 milijardi funti nakon što je premijer Kir Starmer postigao dogovor o ponovnom uključivanju u program studentske razmene Evropske unije „Erasmus“, piše Dejli telegraf. Ministri su u sredu saopštili da se Britanija prvi put posle Bregzita vraća u taj program koji studentima omogućava da godinu dana studiraju na nekom evropskom univerzitetu. To predstavlja prvi korak u Starmerovoj inicijativi za bliže veze sa Evropom, pošto je ranije izjavio da je spreman na određene ustupke a dogovor dolazi nakon drugih sporazuma, među kojima su pristup evropskih brodova britanskim ribolovnim vodama i obećanje o poštovanju evropskih standarda za izvoz hrane.
Ukrajina se suočava sa budžetskim deficitom od 55 milijardi evra koji bi mogao da odredi tok rata sa Rusijom, piše Dejli telegraf. Analitičari upozoravaju da Kijevu preti nestašica sredstava već na proleće, što bi oslabilo odbranu zemlje, ukoliko ne bude odobren predloženi zajam uz podršku Evropske unije zasnovan na zamrznutoj ruskoj imovini. Evropska komisija iznela je plan da se 210 milijardi evra od tih sredstava iskoristi za „reparacioni zajam“ Ukrajini, pri čemu se prva tranša od 90 milijardi evra očekuje u naredne dve godine, a međunarodni partneri, uključujući Veliku Britaniju, mogli bi da dopune fond.
Delegacija SAD i Rusije u Majamiju
Američki i ruski zvaničnici trebalo bi da se sastanu ovog vikenda u Majamiju, u okviru napora administracije Donalda Trampa da okonča gotovo četiri godine rata između Kijeva i Moskve, prenosi Ukrinform. Američku stranu će predstavljati specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet predsednika Trampa Džared Kušner. U ruskoj delegaciji očekuje se prisustvo šefa ruskog fonda za direktne investicije Kirila Dmitrijeva, dok su Vitkof i Kušner ranije ove nedelje u Berlinu vodili maratonske razgovore sa ukrajinskim i evropskim zvaničnicima o američkim bezbednosnim garancijama za Kijev, teritorijalnim ustupcima i drugim pitanjima.
Potpukovnik Remigijus Baltrenas, generalni direktor Međunarodnog vojnog štaba NATO, pohvalio je rad ukrajinskih oficira u okviru alijanse i istakao da se glavna razmena iskustava odvija u zajedničkom centru za obuku i analizu, piše Ukrinform. Zajednički centar NATO i Ukrajine za analizu, obuku i obrazovanje, osnovan radi jačanja odbrambenih sposobnosti Ukrajine i produbljivanja njene interoperabilnosti sa alijansom, postao je aktivna platforma za proučavanje ukrajinskog borbenog iskustva u odupiranju ruskoj agresiji.
Putin odbacio tvrdnje o pretnji Evropi
Ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je zapadne tvrdnje o skorom napadu Moskve kao „laži i besmislice“, ističući da takve izjave namerno podižu nivo histerije na evropskom kontinentu. Govoreći na proširenom sastanku Kolegijuma Ministarstva odbrane u sredu a kako prenosi RT, Putin je ocenio da globalna geopolitička situacija ostaje napeta i u pojedinim regionima krajnje kritična, te optužio zemlje NATO da se spremaju za veliki rat jačanjem i modernizacijom ofanzivnih snaga, uz ispiranje mozga stanovništvu pričama o neizbežnom sukobu s Rusijom. „Više puta sam rekao da je to laž, besmislica, čista besmislica o nekoj izmišljenoj ruskoj pretnji evropskim zemljama, ali to se radi sasvim namerno“, kazao je Putin.
Sjedinjene Američke Države poručile su Evropskoj uniji da se kloni zamrznute ruske imovine, jer bi svako prisvajanje tih sredstava moglo da ugrozi pregovore sa Moskvom o miru u Ukrajini, tvrdi poljski premijer Donald Tusk. Posle eskalacije sukoba između Rusije i Ukrajine u februaru 2022. godine, zapadni saveznici Kijeva zamrzli su oko 300 milijardi dolara ruske državne imovine, od čega je 246 milijardi blokirano u zemljama članicama EU, podseća RT. Tusk je, nakon sastanka ukrajinskih i američkih pregovarača u Berlinu, izjavio da postoji veoma jasna razlika u stavovima između Vašingtona i Brisela, pri čemu Amerikanci upozoravaju da bi zaplena tih sredstava učinila Rusiju manje spremnom na pregovore o okončanju sukoba u Ukrajini.
Kolaps humanitarnih operacija u Gazi
Ujedinjene nacije i humanitarne organizacije upozorile su u sredu da preti potpuni kolaps humanitarnih operacija na palestinskim teritorijama, posebno u Gazi, ukoliko Izrael ne ukine prepreke, među kojima je i „nejasan, proizvoljan i visoko politizovan“ proces registracije, izveštava Arab njuz. Desetinama međunarodnih humanitarnih organizacija preti brisanje iz registra do 31. decembra, nakon čega moraju da zatvore operacije u roku od 60 dana, navodi se u zajedničkom saopštenju UN i više od 200 lokalnih i međunarodnih humanitarnih grupa.„Brisanje međunarodnih nevladinih organizacija iz registra u Gazi imaće katastrofalne posledice po pristup osnovnim i životno važnim uslugama“, ističe se u saopštenju, uz napomenu da te organizacije vode ili podržavaju većinu poljskih bolnica, centara primarne zdravstvene zaštite, hitnih skloništa, vodovoda i sanitarnih usluga, centara za stabilizaciju ishrane dece sa akutnom pothranjenošću i ključne aktivnosti uklanjanja mina.
Veliki gradovi u Sudanu, uključujući prestonicu Kartum i Port Sudan, ostali su bez struje u četvrtak nakon smrtonosnih napada dronovima na ključnu elektranu na istoku zemlje, preneli su očevici a objavljuje Arab njuz. Očevici su prijavili da su videli plamen i dim kako se dižu iz grada Atbare u državi Reka Nil, koju kontroliše vojska u tekućem ratu sa paravojnim „Snagama za brzu podršku“. Dva pripadnika civilne zaštite poginula su dok su gasili požar koji je izbio posle prvog udara dronom milicije, izjavio je zvaničnik elektrane, a spasaoce je pogodilo i drugo gađanje, pa se oni sada leče od povreda. List takođe navodi da paravojne snage ubrzano uklanjaju dokaze o zločinima širom Sudana.
Japansko oživljavanje militarizma
Kina je u sredu nastavila oštro da kritikuje pogrešne izjave japanske strane o tajvanskom pitanju, upozoravajući da opasan trend oživljavanja japanskog militarizma izaziva visoku budnost zemalja i naroda u regionu, piše Global tajms. Šef kineske diplomatije Vang Ji, po završetku posete trima bliskoistočnim zemljama, izjavio je kineskim medijima da su japanski militaristi pod izgovorom takozvane situacije opasne po opstanak pokretali agresorske ratove, te da se ta istorijska lekcija ne sme ponoviti, uz poziv svim miroljubivim zemljama da budu na visokoj opreznosti pred oživljavanjem militarizma i fašizma.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji razgovarao je u sredu telefonom sa venecuelanskim ministrom spoljnih poslova Ivanom Hilom, na njegov zahtev, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kine. Hil je, kako prenosi Global tajms, upoznao Vanga sa trenutnom unutrašnjom situacijom u Venecueli, naglasivši da venecuelanska vlada i narod čvrsto brane suverenitet i nezavisnost zemlje, odlučno štite svoje legitimna prava i interese i ne prihvataju pretnje nijedne sile koja se ponaša bahato. Vang je istakao da su Kina i Venecuela strateški partneri, da su međusobno poverenje i podrška dugogodišnja tradicija njihovih odnosa, te da Kina odlučno podržava zemlje u očuvanju suvereniteta i nacionalnog dostojanstva, protiveći se svakom obliku jednostrane bahatosti, i da Venecuela ima pravo da samostalno razvija obostrano korisnu saradnju sa drugim državama.
