NESLAGANJA VAŠINGTONA I BRISELA OKO MIROVNOG PLANA
Američki plan izazvao sukob sa Evropom, piše Vol strit džornal. Kineska vojska bi nadvladala SAD u sukobu oko Tajvana, donosi Dejli telegraf. Kongres usvojio vojni budžet sa planiranih 400 miliona pomoći za Ukrajinu, objavljuje Ukrinform. Tramp zahteva od Zelenskog da bude realan i raspiše izbore, prenosi RT. Izrael odobrio gradnju stotina objekata na Zapadnoj obali, izveštava Arab njuz. Rastu prognoze ekonomskog rasta Kine, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da ukrajinski lider Volodimir Zelenski mora da bude realan u pogledu toka sukoba sa Rusijom i potrebe da raspisivanjem izbora, piše RT)
Administracija Donalda Trampa izazvala je oštar sukob sa Evropom, predloživši plan koji uključuje otključavanje zamrznutih ruskih sredstava i ukidanje sankcija, što može promeniti ekonomsku mapu kontinenta. Vrlo poverljiva procena američke vlade upozorava da bi Kina nadvladala SAD u ratu oko Tajvana zbog svoje sposobnosti za masovnu proizvodnju jeftinijeg naoružanja. Predstavnički dom Kongresa SAD usvojio je nacrt zakona kojim se predviđa vojni budžet od 900 milijardi dolara, uključujući i 400 miliona pomoći za Ukrajinu. Američki predsednik izjavio je da ukrajinski lider mora da bude realan u pogledu toka sukoba i raspisivanja izbora. Izraelski ministar finansija Bezael Smotric saopštio je da je odobrena izgradnja 764 stambene jedinice u tri naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, što je Palestinska samouprava osudila. Sve veći broj međunarodnih organizacija podiže prognoze rasta kineske privrede krajem 2025, pokazujući rastuće poverenje u njen otporan izvoz i fiskalne podsticaje.
Sukob SAD i Evrope oko mirovnog plana
Američki plan za korenitu promenu ekonomskih odnosa sa Rusijom i Ukrajinom izazvao je oštar sukob sa Evropom, objavljuje Vol strit džornal. Administracija Donalda Trampa predala je evropskim partnerima u poslednjim nedeljama dokumente u kojima izlaže svoj plan za obnovu Ukrajine i povratak Rusije u svetsku privredu, uključujući otključavanje zamrznutih ruskih sredstava u Evropi i ukidanje sankcija. Ti predlozi pokrenuli su žestoku bitku za pregovaračkim stolom između SAD i tradicionalnih evropskih saveznika, čiji ishod može duboko da promeni ekonomsku mapu kontinenta.
Liderka venecuelanske opozicije Marija Korina Mačado, dobitnica ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, uspela je da pobegne iz Venecuele maskirana, sa perikom na glavi, piše Vol strit džornal. Ona je u ponedeljak popodne prošla kroz deset vojnih kontrolnih punktova, stigla do obalnog ribarskog sela i ukrcala se na čamac koji ju je odvezao ka Kurakau a potom odletela privatnim avionom ka Norveškoj. Mačado, koja se godinu dana krila u predgrađu Karakasa, stigla je na vreme da u sredu preuzme prestižnu nagradu za borbu protiv autoritarnog režima Nikolasa Madura.
Kina bi nadvladala SAD u ratu zbog Tajvana
Kineska vojska nadvladala bi američke snage u ratu oko Tajvana, upozorava vrlo poverljiva procena američke vlade koju prenosi Dejli telegraf. Američka zavisnost od skupih i naprednih oružja ostavlja je ranjivom pred kineskom sposobnošću masovne proizvodnje jeftinijih sistema u ogromnim količinama, navodi tajni dokument „Overmat brif“. Gubitak Tajvana, ključnog američkog uporišta protiv kineskog uticaja u zapadnom Pacifiku, izazvao bi teški strateški i simbolički udarac Vašingtonu, dok američki najsavremeniji nosač aviona „USS Gerald R. Ford“, nedavno poslat u Karibe zbog suzbijanja trgovine drogom, često biva uništen u simulacijama iz tog izveštaja.
Argentina vodi pregovore s Velikom Britanijom o ukidanju zabrane prodaje oružja koja bi omogućila južnoameričkoj zemlji nabavku najsavremenije vojne tehnologije. Predsednik Havijer Milei izjavio je za Dejli telegraf da su razgovori o ukidanju ograničenja, uvedenih posle Falklandskog rata, već započeti. „Nema svetskih sila bez vojne moći. Nijedna zemlja ne znači ništa na međunarodnoj sceni ako ne ume da brani svoje granice“, poručio je Milei. Stroga britanska pravila trenutno onemogućavaju prodaju bilo kog oružja s britanskim komponentama Argentini ako ono jača njene oružane snage, što u praksi predstavlja potpunu zabranu prodaje zapadnog naoružanja. Milei će biti prvi argentinski predsednik koji će posetiti Veliku Britaniju od 1998.
Kongres usvojio 400 miliona pomoći za Kijev
Predstavnički dom Kongresa SAD usvojio je nacrt zakona o izdvajanjima za nacionalnu odbranu u fiskalnoj 2026. godini, kojim se predviđa vojni budžet od 900 milijardi dolara, uključujući 400 miliona dolara pomoći Ukrajini. Za zakon je glasalo 312 kongresmena, dok je 112 bilo protiv a glasanje je obavljeno u sredu uveče po vašingtonskom vremenu. Dokument je sada upućen Senatu, gde se očekuje da gornji dom o njemu glasa već naredne nedelje, objašnjava Ukrinform.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski razgovarao je sa predstavnicima Vrhovne rade o mogućnosti održavanja izbora tokom važećeg ratnog stanja, saopštio je on u sinoćnom video-obraćanju. Zelenski je naglasio da Kijev neće trpeti pritiske po tom pitanju, ali da će ukrajinska strana dati jasne pravne odgovore na sva pitanja partnera, pre svega Vašingtona, koji insistira na izborima čak i u ratnim uslovima, prenosi Ukrinform. On je podvukao da bezbednosne izazove na prvom mestu moraju rešiti partneri a pre svih Sjedinjene Američke Države, dok političke i zakonske prepreke ostaju na Ukrajini, koja će ih, kako je uveravao, sigurno prevazići.
Zelenski da bude realan
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da ukrajinski lider Volodimir Zelenski mora da bude realan u pogledu toka sukoba sa Rusijom i potrebe da raspisivanjem izbora, piše RT. Zelenski, čiji je petogodišnji predsednički mandat istekao u maju 2024, odbija da raspiše nove izbore pozivajući se na ratno stanje, dok je ruski predsednik Vladimir Putin više puta istakao da ga ne smatra legitimnim šefom države. Tramp je o Ukrajini u sredu razgovarao sa liderima Velike Britanije, Francuske i Nemačke, naglasivši da Kijev gubi mnogo ljudi i da se pita koliko još dugo neće biti održani izbori u toj zemlji.
Moskva je optužila finsku ministarku spoljnih poslova Elinu Valtonen da je istorijski nepismena i da namerno širi lažnu sliku nakon što je izjavila da nijedna zemlja nije napala Rusiju u poslednjem veku. Valtonenova je rekla da je Rusija „napala 19 susednih država“ u proteklih sto godina i dodala da „nijedna susedna zemlja nije napala Rusiju“, dok je sličnu tvrdnju krajem prošlog meseca iznela i šefica evropske diplomatije Kaja Kalas. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, piše RT, upitala je zašto finska ministarka „ne zna da je nacistička Nemačka 1941. napala SSSR“ i pretpostavila da je to posledica ili uticaja nemačke škole koju je Valtonenova pohađala u detinjstvu ili „degradacije demokratskih institucija“.
Izrael gradi gotovo 800 zgrada na Zapadnoj obali
Izrael je dao odobrenje za izgradnju 764 stambene jedinice u tri naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, saopštio je u sredu ministar finansija Bezalel Smotric, što je Palestinska samouprava osudila kao potez koji podriva napore za mir u regionu, izveštava Arab njuz. Ultranacionalista Smotric koji se protivi stvaranju palestinske države, istakao je da je od početka njegovog mandata krajem 2022. godine Viši planski savet vlade odobrio ukupno 51.370 stambenih jedinica na Zapadnoj obali, teritoriji koju Palestinci žele za svoju buduću državu. Portparol palestinskog predsednika Nabil Abu Rudeineh pozvao je administraciju američkog predsednika da izvrši pritisak na Izrael kako bi ovaj preokrenuo politiku naseljavanja, pokušaje aneksije i krađu palestinske zemlje i poštovao međunarodno pravo.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu se tokom leta obratio direktno Irancima preko video-snimka na društvenim mrežama i obećao da će izraelska tehnologija za vodu stići u Iran „čim režim bude srušen“. Ovaj neuobičajeni apel, sličan poruci iz vremena prošlogodišnjih sukoba, naišao je na oštar odgovor iranskog predsednika Masuda Pezeškijana koji je ponudu nazvao „iluzijom“. Ipak, kako piše Arab njuz, gest jasno pokazuje dramatičnu stvarnost s kojom se suočavaju država i građani Irana – sve dublju krizu pijaće vode izazvanu višegodišnjom sušom, raspadnutom infrastrukturom i hronično lošim upravljanjem, usled čega je jezero Urmija, nekada najveće u Iranu i najveće slano jezero na Bliskom istoku, gotovo potpuno presušilo i pretvorilo se u ogromnu slanu pustoš.
Dobre prognoze međunarodnih organizacija
Sve veći broj međunarodnih organizacija i stranih finansijskih institucija uzastopno podiže prognoze rasta kineskog BDP-a krajem 2025. godine, što pokazuje rastuće poverenje u drugu najveću svetsku ekonomiju, objavljuje Global tajms. Međunarodni monetarni fond objavio je juče u Pekingu najnoviji izveštaj o svetskoj ekonomiji, kojim procenu rasta za Kinu za 2025. podiže na 5,0 odsto a za 2026. na 4,5 odsto, odnosno za 0,2 i 0,3 procentna poena više nego u oktobru, zahvaljujući podsticajnim makroekonomskim merama i nižim carinama na kineski izvoz od očekivanih. Istog dana Azijska razvojna banka povećala je prognozu rasta kineske privrede za 2025. za 0,1 procentni poen, navodeći otporan izvoz i nastavak fiskalnih podsticaja.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova oštro je kritikovalo Japan zbog protivrečnih izjava o navodnom „osvetljenju radarom” koje je navodno izvršio kineski vojni avion, optuživši Tokio da namerno skreće pažnju i zavodi međunarodnu javnost, piše Global tajms. Portparol Guo Điakun istakao je da je japanska strana juče tvrdila da nije dobila prethodnu najavu o kineskoj vežbi, dok je zatim priznala da je obaveštenje ipak stiglo na vreme a istovremeno nije objasnila zašto su japanski avioni ulazili u unapred najavljene zone vežbe i izvodili provokativne i ometajuće manevre. Protivrečne izjave iz Tokija izazvale su i unutrašnje reakcije u Japanu, gde deo javnosti traži ostavku ministra odbrane, pa čak i čitavog kabineta Sanae Takaiči.
