SAMIT SVETSKIH LIDERA U EGIPTU O GAZI
Izrael se priprema za prijem poslednjih talaca koje drži Hamas, objavljuje Vol strit džornal. Britanija upozorena na rizik od kineske dužničke zamke, donosi Dejli telegraf. Tramp očekivao da će pre zaustaviti Putina, prenosi Ukrinform. Američki predsednik razmatra razgovor sa Putinom o raketama za Ukrajinu, izveštava RT. Prvi čovek SAD i Egipta predvode mirovni samit u Šarm el Šeiku, stoji u Arab njuzu. Kina osudila američke carine od 100 odsto, piše Global tajms
(ilustracija, Ambasador SAD u Izraelu Majk Hukabi optužio je britanske laburiste da su u „zabludi“ jer tvrde da je Velika Britanija imala ključnu ulogu u postizanju primirja u Gazi, objavljuje Dejli telegraf)
Izraelske vlasti pripremaju se za prijem poslednjih živih talaca koje drži Hamas, nakon što je militantna grupa preko posrednika saopštila da ima 20 živih zarobljenika i da je spremna da započne njihovo oslobađanje. Premijera Kira Starmera upozorili su da Velika Britanija rizikuje da zapadne u kinesku dužničku zamku zbog oslanjanja na zaduživanje iz Pekinga, što bi moglo da omogući Kini da se meša u britanske poslove. Američki predsednik izjavio je u razgovoru sa ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim da se nadao da će zaustaviti Vladimira Putina pre nego što je obezbedio primirje na Bliskom istoku. Donald Tramp je naglasio da bi mogao da razgovara sa Putinom o potencijalnoj isporuci raketa dugog dometa Ukrajini, priznavši da bi slanje projektila predstavljao novi korak agresije. Tramp i egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi predvode mirovni samit o Gazi u Šarm el Šeiku uz učešće lidera iz više od 20 zemalja. Kinesko Ministarstvo trgovine oštro je osudilo najavu SAD o uvođenju carina od 100 odsto na kinesku robu, istakavši da pretnje visokim carinama nisu pravi način za odnose i obećavši da će preduzeti odlučne mere za zaštitu nacionalnih interesa.
Izrael spreman da primi taoce
Izraelske vlasti pripremaju se za prijem poslednjih živih talaca koje drži Hamas u Gazi, pošto je ova militantna grupa saopštila posrednicima da ima 20 živih zarobljenika i da je spremna da počne sa njihovim oslobađanjem, objavljuje Vol strit džornal. Poruka koju je Hamas poslao Izraelu preko posrednika predstavlja prvo potvrđivanje broja talaca koje drži, razjasnivši nesigurnost oko toga da li grupa, u svom oslabljenom i rascepljenom stanju, može brzo da okupi sve žive taoce. Ovo ukazuje na moguće ubrzanje procesa njihovog oslobađanja.
Najnoviji napad predsednika SAD na Kinu koji predviđa uvećanje carina na 100 odsto, ugrožava krhku ekonomiju Pekinga koja je već usporavala pre te najave, dok neki analitičari prognoziraju da mere neće potrajati, piše Vol strit džornal. Hiljade proizvođača širom Kine suočavaju se sa osećajem „već viđenog“ i ozbiljnim posledicama za zemlju čiju ekonomiju već potresaju nesigurnosti. Ranije ove godine, nakon što je Donald Tramp u aprilu podigao carine na kinesku robu na 145 odsto, američki kupci fabrike igračaka u južnoj Kini, primera radi, naglo su obustavili narudžbine što je izazvalo krizu likvidnosti i dovelo biznis do ivice propasti, ali je olakšanje došlo nedeljama kasnije sredinom maja kada su SAD i Kina postigle trgovinsko primirje i uglavnom ukinule carine jedna drugoj, omogućivši fabrici da ponovo šalje proizvode.
Britanija u kineskoj dužničkoj zamci
Premijera Keira Starmera upozorili su da Britanija rizikuje da zapadne u kinesku dužničku zamku zbog oslanjanja na zaduživanje iz Pekinga, objavljuje Dejli telegraf. Vodeći ekonomisti i političari izrazili su zabrinutost zbog stotina milijardi funti britanskog duga u rukama stranih investitora, strahujući da će ta zavisnost omogućiti Kini da se meša u britanske poslove i vrši pritisak na vladu suočenu sa neodrživim troškovima i kamatama. Ova upozorenja usledila su nakon što su tužioci odustali od optužbi protiv dvojice osumnjičenih kineskih špijuna, pošto laburisti nisu želeli da proglase Peking bezbednosnom pretnjom.
Ambasador SAD u Izraelu Majk Hukabi optužio je britanske laburiste da su u „zabludi“ jer tvrde da je Velika Britanija imala ključnu ulogu u postizanju primirja u Gazi, kritički se osvrnuvši na izjavu ministarke obrazovanja Bridžit Filipson da je Velika Britanija bila vodeći akter u pregovorima iza scene, piše Dejli telegraf. Sukob izjava dolazi uoči očekivanog oslobađanja preostalih izraelskih talaca, dok pregovori o razmeni zarobljenika sa Hamasom ulaze u završnu fazu. Premijer Kir Starmer pridružiće se svetskim liderima na mirovnom samitu u Egiptu kasnije u ponedeljak nakon što su sve strane prihvatile predloge predsednika SAD Donalda Trampa.
Tramp očekivao da će pre zaustaviti Putina
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim da se nadao da će zaustaviti Vladimira Putina pre nego što obezbedi primirje na Bliskom istoku, prenosi novinska agencija Ukrinform. Zelenski je čestitao Trampu na uspehu u postizanju primirja na Bliskom istoku, naglasivši da je to veliki uspeh za Sjedinjene Države i lično za Trampa, ali je dodao da je situacija u Ukrajini složenija i da se slaže sa Trampom da je zaustavljanje Putina teži izazov. Prema Zelenskom, ovaj potez daje nadu da će Tramp iskoristiti slične metode pritiska kako bi zaustavio Putinov rat u Ukrajini.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas stigla je u Kijev, gde će razgovarati o finansijskoj i vojnoj podršci, bezbednosti ukrajinskog energetskog sektora i odgovornosti Rusije za ratne zločine, piše Ukrinform. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha dočekao ju je na železničkoj stanici u glavnom gradu Ukrajine, dok je Kalas istakla da hrabrost Ukrajinaca inspiriše svet i zahteva nastavak evropske podrške. Ranije je izjavila da partneri Ukrajine moraju pojačati pritisak na Rusiju kako bi se rat odmah okončao.
S Putinom o raketama za Kijev
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da bi mogao da razgovara sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom o pretnji Vašingtona da pošalje rakete dugog dometa „tomahavk“ Ukrajini, prenosi ruska mreža RT. Na konferenciji za novinare u nedelju, Tramp je naglasio da Ukrajina „želi da dobije rakete“, ali da bi o tome mogao da razgovara sa Putinom, rekavši da će ih, ukoliko se rat ne reši, poslati. Američki lider priznao je da bi isporuka ovih projektila Kijevu predstavljala „novi korak agresije“.
Evropske zemlje pokazuju jedinstvo u kolektivnoj anti-ruskoj groznici koja isključuje svaku mogućnost dijaloga s Moskvom, izjavio je Jurij Ušakov, pomoćnik ruskog predsednika a piše RT. Govoreći u nedelju za ruske medije, Ušakov je izrazio iznenađenje „razmerama laži, drskih laži“ o Rusiji koje šire evropski političari. Dodao je da je zaprepašćen što se Evropa, uz pozadinu mržnje prema Rusiji, ujedinila u izrazito ratobornom i negativnom stavu, ne ostavljajući prostor za bilo kakav pokušaj diplomatskog angažmana s Moskvom.
Američki i egipatski lider predvode samit
Predsednik SAD Donald Tramp i egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi predvodiće samit o miru u Gazi u Šarm el-Šeiku, saopštila je egipatska predsednička kancelarija tokom vikenda, a sastanak je zakazan za ponedeljak popodne uz učešće lidera iz više od 20 zemalja, piše Arab njuz. Cilj samita je da okonča rat u pojasu Gaze, unapredi napore za postizanje mira i stabilnosti na Bliskom istoku i započne novu eru regionalne bezbednosti i stabilnosti, navodi se u saopštenju. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš, britanski premijer Kir Starmer, italijanska premijerka Đorđa Meloni, španski premijer Pedro Sančez, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc potvrdili su svoje prisustvo, dok nema potvrde da li će izraelski premijer Benjamin Netanjahu prisustvovati a Hamas je već najavio da neće učestvovati.
Punktovi za distribuciju hrane koje vodi kontroverzna Fondacija za humanitarnu pomoć Gazi, podržana od strane SAD i Izraela, zatvaraju se u skladu sa uslovima sporazuma o primirju, izveštava Arab njuz. Više palestinskih svedoka izjavilo je da su tri punkta ove fondacije napuštena, u južnom delu Rafe i u oblasti Netzarim u centralnoj Gazi, dok su Palestinci, humanitarni radnici i zdravstveni zvaničnici istakli da je sistem terao tražioce pomoći da rizikuju živote prolazeći pored izraelskih trupa koje su pucale radi kontrole mase, usmrtivši stotine ljudi, iako izraelska vojska tvrdi da je ispaljivala samo upozoravajuće hice.
Carine nisu pravi način za odnose sa Kinom
Kinesko ministarstvo trgovine oštro je u nedelju osudilo najavu SAD da će uvesti carine od 100 odsto na kinesku robu i ograničenja na izvoz ključnog softvera, ističući da pretnje visokim carinama nisu pravi način za odnose sa Kinom i obećavajući da će preduzeti odlučne mere za zaštitu legitimnih prava i interesa zemlje ako SAD nastave pogrešnim putem, objavljuje Global tajms. Ova izjava usledila je nakon što su SAD 10. oktobra objavile carinsku politiku i restriktivne mere usmerene na Kinu, tvrdeći da je to „odgovor na kineska ograničenja izvoza retkih zemnih metala i povezanih proizvoda“. Portparol ministarstva izjavio je da američki stav odražava udžbenički primer „dvostrukih standarda“, jer SAD već dugo preterano šire koncept nacionalne bezbednosti, zloupotrebljavaju izvozna ograničenja, diskriminišu Kinu i primenjuju jednostrane mere dugoročne jurisdikcije na proizvode poput opreme za poluprovodnike i čipova, dok američka lista kontrolisanih proizvoda obuhvata više od 3.000 stavki u poređenju sa kineskom listom od oko 900.
Jednostrane akcije Sjedinjenih Država nanele su ozbiljan udarac poverenju na globalnom tržištu, izazivajući zabrinutost da bi dve najveće svetske ekonomije mogle ponovo da skliznu u trgovinski rat, dok analitičari upozoravaju da to pokazuje krhkost takozvanog „primirja“ u carinskom sporu između Kine i SAD, piše u uvodniku Global tajmsa. Kina ističe da njene mere kontrole izvoza retkih metala predstavljaju legitimno delovanje vlade u skladu sa zakonima kojim se unapređuje sistem izvoznih ograničenja, čime se ne samo štiti nacionalna bezbednost, već i potvrđuje odgovorna uloga Kine u očuvanju svetskog mira i sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje. Ipak, ako SAD nastave da zagovaraju dijalog dok istovremeno pojačavaju jednostrane mere i pribegavaju „izmišljenim opravdanjima“ i „trgovinskom nasilju“, to će samo produbiti deficit poverenja između dve zemlje, stoji u tekstu.
