RAZMIŠLJAJTE POZITIVNO

Priredio:   Milan Đukić

Nova istraživanja otkrivaju biološke korene pozitivnog razmišljanja. Kako ružičasta perspektiva utiče na naše zdravlje.

Ljudska vrsta ima sklonost ka optimističkom razmišljanju. U stvari, odavno su psiholozi utvrdili da većina ljudi ima iracionalno pozitivan pogled na život i svet oko sebe. Naklonost ka optimiznu, kako se naziva, odnosi se na činjenicu da očekujemo da ćemo živeti duže i biti uspešniji od proseka kao i da ignorišemo mogućnost ozbiljnog oboljenja ili razvoda braka. Takav stav izaziva pozitivnu povratnu spregu - mnogi istraživači tvrde da pozitivna perspektiva neke aktivnosti ili dešavanja u životu motiviše ljude da planiraju budućnost pa čak i da ima dugoročan uticaj na fizičko zdravlje.

Optimizam je, možda, toliko važan za opstanak da je duboko ukorenjen u našem mozgu. Rezultati novog istraživanja, objavljeni u časopisu Priroda (Nature), potvrđuju pretpostavku da je optimizam karakterna ličnost s dubokim, neurološkim korenima. Naučnici su otkrili da mozak optimista daje drugačiju sliku tokom snimanja skenerom od onih koji sve vide crne kada razmišljaju o događajima u budućnosti.


Optimizam


Razlika između optimista i pesimista posebno je primetna u delovima mozga koji se dovode u vezu s depresijom. "Ista područja koja ne funkcionišu na pravi način kod depresivnih osoba su vrlo aktivna kada ljudi razmišljaju o pozitivnim dešavanjima", kaže Tali Šarot asistent na londonskom univerzitetu koja je predvodila istraživanja na univerzitetu Njujork.

Tokom istraživanja Šarotova je tražila od ispitanika da misle na određene situacije i događaje, pozitivne i negativne, kao što su dobijanje nagrade ili raskid emotivne veze. Ispitanici su tokom skeniranja mozga razmišljali o prošlim događanjima kao i onima koji bi verovatno mogli da se ostvare u budućnosti. Nakon toga popunjavali su upitnik na osnovu kojeg je opdređivan nivo optimizma. Šarotova je otkrila da su, kada bi ispitanici razmišljali o pozitivnim dešavanjima u budućnosti, dva regiona u mozgu postajala mnogo aktivnija nego u slučaju negativnih događaja.

Jedan od tih regiona (prednji rogovi) bio je povezan s optimizmom toliko dosledno da su rezultati iznenadili Šarotovu. "Tu smo vezu otkrili kod svih ispitanika, što ukazuje na zaključak da je od ključne važnosti za ljudsku prirodu", rekla je ona. "Optimizmom se u mozgu 'upravlja' izuzetno mnogo i snažno." Druga istraživanja su povezala isti region u mozgu s nasleđenom depresijom, pa se pretpostavlja da sklonost ka optimizmu i depresiju reguliše isti deo mozga.


Depresija


Iako se, još uvek, ne može sa sigurnošću reći zašto neki ljudi pozitivnije reaguju na životne okolnosti, sve je jasnije da optimistički stav ima veliki uticaj za fizičko zdravlje. Optimizam motiviše pojedince da u potpunosti preuzmu kontrolu nad svojim životom, dok depresija ima suprotan efekat. Ona se četo povezuje s osećanjem beznadežnosti. "Problem s depresijom je u tome što su ljudi toliko pesimistični da se ne uključuju u akcije koje bi mogle da učine njihov život boljim", kaže Elizabet Felps, jedan od autora studije i profesor psihologije na univerzitetu Njujork.

Na primer, oni koji fatalistički razmišljaju o kanceru izlažu se većem riziku da dobiju rak jer ne preduzimaju preventivne mere kao što su pravilna, uravnotežena ishrana ili prestanka pušenja. Na drugoj strani, istraživanje kojim je obuhvaćeno 999 muškaraca i žena u trećem dobu pokazalo je da optimizam u velikoj meri smanjuje rizik od smrti od kardiovaskularnih oboljenja.


Optimizam 1


Prava priroda veze između optimizma i dobrog zdravlja još nije do kraja razjašnjena. Martin Seligman, koji proučava optimizam i pozitivno razmišljanje na univerzitetu Pensilvanija kaže da optimisti, nasuprot pesimistima, više vode računa o svom zdravlju jer veruju o potencijalno pozitivan ishod. Druga pretpostavka kaže da su optimisti otvoreniji i grade bolje i veće mreže poznanika i prijatelja, što se povezuje s dugovečnošću. Pored toga, smatra se da su optimisti imali manje trauma ili teškoća u životu (veži broj negativnih događaja tokom života u korelaciji je s lošim zdravljem). "Sve su to verodostojni zaključci", kaže Seligman.

Da li to znači da će knjige ili novinski tekstovi čiji je cilj da uvećaju optimizam učiniti da budete zdraviji? Nije sigurno. Međutim, naučnici poput Seligmana veruju da promovisanje pozitivnog razmišljanja predstavlja obećavajući put za naredna istraživanja. A to da li se slažete ili ne s onim što Seligman tvrdi reći će vam nešto o vama samima i vašem pogledu na život.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...