KOLIKO JE POTREBNO ZA SREĆU

Fonet

Istraživanjem je utvrđeno da Amerikanci, kada im se događaju loše stvari, to mnogo teže podnose od Japanaca ili Korejaca

"Ljudi iz različitih kultura različito doživljavaju sreću", zaključio je profesor psihologije na Univerzitetu države Virdžinije, Šigehiro Oiši, koji je sproveo istraživanje pošto su ga zainteresovale međukulturne razlike u načinu na koji ljudi definišu sreću.

On napominje da je za Amerikance pravo na sreću zagarantovano pravo, kao što su to i pravo na život i pravo na slobodu, sadržano u osnivačkom dokumentu zemlje - Deklaraciji o nezavisnosti iz 1776. godine. "Stremljenje sreći", kako je u tom dokumentu napisao Tomas Džeferson, "može se dostići na mnogo načina i razumljivo je što ljudi tome teže"...

Amerikanci navikli na više

Profesor Oiši, poreklom iz Japana, kaže da je u svojoj studiji posmatrao kako se ponašaju Amerikanci: šta ih tokom dana obraduje ili rastuži pa je potom njihovo dnevno raspoloženje uporedio sa raspoloženjem Japanaca i Korejaca.

U istraživanju je dobrovoljno učestvovalo 360 studenata starih 20 i 21 godinu. Polovina studenata je sa američkih univerziteta, a druga polovina sa koledža u Japanu i Južnoj Koreji.

Studenti su svakodnevno odgovarali na pregršt pitanja: da li im je neko, tog dana, dao kompliment ili nešto poklonio, da li su bili izloženi kritici ili su se sa nekim posvađali, da li su se osetili odbačenim... Odgovori su ocenjivani od 1 za "grozno" do 7 za "odlično" raspoloženje.

Utvrđeno je da su Amerikancima za svaki neprijatan događaj potrebna dva prijatna da bi bili srećni. "Amerikanci evropskog porekla, neprijatni događaj zaboravljaju posle jednog i po prijatnog dok Japanaci, kada im se dogodi nešto neprijatno, to zaborave čim im se desi nešto prijatno" - obavestio je profesor Oiši.

Dobro nije sjajno

On, uz to, tvrdi da se prilikom ocenjivanja studenstkih radova na Univerzitetu Virdžinija nailazi na zanimljive primere.

"Američki profesori daju više pozitivnih komentara, poput ‘odlično’ ili ‘sjajno urađeno’. Kada ja, naprimer, nekom od studenata napišem ‘dobro urađeno’, dešava se da mi student s nevericom kaže - ‘Šta, nije sjajno?’ U Japanu profesori nikada ne daju takve opisne komentare" - podsetio je Oiši.

Profesor Oiši zaključuje da je za mnoge Amerikance sreća normalna pojava, tako da im je teško da prepoznaju pravu vrednost novih pozitivnih događanja. Istraživanjem je takođe utvrđeno da Amerikanci, kada im se događaju loše stvari, to mnogo teže podnose od Japanaca ili Korejaca, koji za razliku od mnogih Amerikanaca, navodi Oiši, ne očekuju da ih sreća prati na svakom koraku.

Sitog teško nahraniti

"Amerikanci evropskog porekla ali i Amerikanci uopšte, okruženi su komplimentima. Međusobno su ljubazni i uviđavni. Pretpostavljam da su navikli na takav odnos. To je kao kada imate mnogo novca. Ako, na primer, zarađujete 150.000 dolara godišnje, pa dobijete još deset hiljada, to vam ne znači mnogo. Ali ako zarađujete 20.000 godišnje, onda vam je dodatnih deset hiljada veoma mnogo" – smatra Oiši.

U odgovorima Japanaca i Korejaca, kaže profesor Oiši, u velikoj meri se odražavaju njihovi drevni religiozni koreni: "Za Budiste, život je patnja. Dešavaju se i loše i dobre stvari i mislim da ih loši događaji ne potresaju mnogo"...

Kad su profesora Šigehira Oišija upitali kako se osećao kada su kolege sa Univerziteta Virdžinija pohvalile njegovo istraživanje, odgovorio je: "Dobio sam mnogo čestitki elektronskom poštom i - bio sam srećan!”.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...