NEMAČKA PODIGLA OPTUŽNICU ZA RATNI ZLOČIN ZBOG SEVERNOG TOKA
Bliski istok vrlo isplativ za Trampa, piše Vol strit džornal. Bernama čeka rupa od 15 milijardi funti u odbrani, donosi Dejli telegraf. Najmanje 13 osoba poginulo u noćnom ruskom napadu na Kijev, prenosi Kijev post. Nemačka podigla optužnicu za ratni zločin zbog miniranja Severnog toka, objavljuje RT. Iran odbio zahtev za pristup nuklearnim postrojenjima oštećenim u udarima, izveštava Mehr njuz. Tramp pohvalio napredak pregovora sa Iranom u Kataru, navodi Arab njuz. Peking pozvao japansku stranu da poštuje kineske propise, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Nemački javni tužioci podigli su optužnicu protiv ukrajinskog državljanina Serhija Kuznjecova, bivšeg pripadnika specijalnih jedinica, zbog navodnog vođenja grupe koja je u septembru 2022. minirala gasovode Severni tok, objavljuje RT)
Entiteti iz zemalja Zaliva uplatili su prošle godine oko 300 miliona dolara kompanijama američkog predsednika Donalda Trampa, što je više nego iz bilo koje druge strane regije. Potrošačka rupa u odbrani sa kojom se suočava Endi Bernam utrostručila se na 15 milijardi funti, pošto je Dauning strit priznao da još nije utvrdio koja smanjenja su potrebna za finansiranje tih planova. Najmanje 13 osoba poginulo je a više od 56 povređeno u noćnom udaru ruskih dronova i balističkih projektila na Kijev. Nemački javni tužioci podigli su optužnicu protiv ukrajinskog državljanina Serhija Kuznjecova, bivšeg pripadnika specijalnih jedinica, zbog navodnog vođenja grupe koja je u septembru 2022. minirala gasovode Severni tok, što se po međunarodnom pravu kvalifikuje kao ratni zločin. Predsednik iranskog parlamenta Muhamed Baker Kalibaf odbacio je izveštaje da su inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju dobili pristup nuklearnim postrojenjima oštećenim u američko-izraelskim udarima. Američki predsednik pohvalio je napredak neposrednih razgovora Sjedinjenih Država i Irana u Kataru, izjavivši da denuklearizacija Irana napreduje dobro i da su se strane veoma dobro slagale nakon razmene udara. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da japanska strana treba da poštuje kineske propise.
Bliski istok vrlo isplativ za Trampa
Entiteti iz zemalja Zaliva uplatili su prošle godine oko 300 miliona dolara kompanijama američkog predsednika Donalda Trampa, što je više nego iz bilo koje druge strane regije koja se može identifikovati u njegovom finansijskom izveštaju objavljenom u utorak, a u kojem je prikazan prihod od više od dve milijarde dolara iz svih njegovih poslova, objavljuje Vol strit džornal. Bliski istok koji se nalazi u središtu Trampove spoljne politike, pokazao se, kako se navodi u tekstu, veoma unosnim za predsednikov džep.
Predsednik SAD Donald Tramp imao je u sredu svoj prvi let na novom Avionu 1, boing 747-8 koji je vlada Katara poklonila Sjedinjenim Državama, a među novinarima na tom letu našao se i reporter Vol Strit džornala. Avion je prošao kroz temeljnu obnovu vrednu 400 miliona dolara koja je uključivala novi sloj boje, kožna sedišta za izležavanje i police za knjige. Dominantna fotografija na naslovnoj strani prikazuje Trampa ispred Aviona 1 pre poletanja.
Bernama čeka rupa od 15 milijardi
Potrošačka rupa u odbrani sa kojom se suočava Endi Bernam utrostručila se na 15 milijardi funti, pošto je Dauning strit priznao da još nije utvrdio koja smanjenja su potrebna za finansiranje tih planova, dok je premijer Kir Starmer u utorak obećao dodatnih 15 milijardi za odbranu u naredne četiri godine. Kako saznaje Dejli telegraf, 4,7 milijardi funti neće biti potvrđeno do budžeta koji se očekuje u oktobru, što Bernama, verovatnog Starmerovog naslednika, ostavlja da pronađe sredstva, dok je u sredu kabinet priznao da ne može da objasni odakle bi trebalo da dođe preostalih 10,3 milijarde funti koje bi trebalo da budu pokrivene uštedama u ministarstvima. To znači da će Bernam morati da odluči gde će seći i da objavi niz nepopularnih smanjenja izdataka, samo nekoliko meseci pošto preuzme funkciju premijera.
U tajnom dosijeu koji je sastavio bivši obaveštajac MI6 Kristofer Stil se tvrdi da je lord Piter Mendelson bio „privilegovani kontakt“ ruske obaveštajne službe, piše Dejli telegraf. Prema procururom izveštaju kodnog naziva „Projekat Riba“, moskovski špijuni su nekadašnjeg poslanika laburista smatrali „jednim od najznačajnijih dostignuća ruskih obaveštajnih službi u manipulisanju britanskom politikom“ u poslednjih 30 godina. Dosije navodi da je KGB prvi put stupio u kontakt sa Mendelsonom ubrzo nakon pada Berlinskog zida, ali ne pruža dokaze da je on ikada špijunirao za Rusiju.
Poginulo 13 ljudi u noćnom napadu na Kijev
Najmanje 13 osoba poginulo je a više od 56 povređeno u noćnom udaru ruskih dronova i balističkih projektila na Kijev, saopštili su ukrajinski zvaničnici, dok spasioci nastavljaju potragu za preživelima ispod srušenih zgrada, objavljuje Kijev post. Višestruki napad između srede i četvrtka oštetio je više od 20 stambenih objekata i jednu zdravstvenu ustanovu a uništenja su prijavljena u nekoliko gradskih četvrti. Napad je usledio samo nekoliko sati pošto je predsednik Volodimir Zelenski upozorio da je ukrajinska obaveštajna služba otkrila pripreme za masovni ruski udar.
Predsednik Rusije Vladimir Putin povećao je, četvrti put od invazije na Ukrajinu 2022. godine, broj zaposlenih u centralnoj upravi Federalne službe obezbeđenja, sa 785 na 812 lica, piše Kijev post. Ta služba, zadužena za širok spektar bezbednosnih funkcija, uključujući i ličnu zaštitu šefa države, pre punog obima invazije nije proširivana od 2010. a ovo povećanje usledilo je nakon niza ratnih bezbednosnih proširenja usled navodne pojačane zabrinutosti zbog pretnji od atentata i puča.
Optužnica za ratni zločin zbog Severnog toka
Nemački javni tužioci podigli su optužnicu protiv ukrajinskog državljanina Serhija Kuznjecova, bivšeg pripadnika specijalnih jedinica, zbog navodnog vođenja grupe koja je u septembru 2022. minirala gasovode Severni tok. Optužnica ga tereti za napad na civilnu energetsku infrastrukturu, izazivanje eksplozije i uništenje građevina, što se po međunarodnom pravu kvalifikuje kao ratni zločin, piše RT. Kuznjecov koji je uhapšen u Italiji i izručen Nemačkoj, navodno je predvodio grupu od sedam osoba koje su na jahti „Andromeda“ doplovile do lokacije i postavile eksploziv na dubini od oko 80 metara, čime su oštećene tri od četiri cevi ovog gasovoda.
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je na komemoraciji za poginule vojnike u ratu u Libanu 2006, da izraelska vojska neće napustiti južni Liban sve dok se Hezbolah ne razoruža, te da će snage ostati u sigurnosnim zonama u Libanu, Siriji i Gazi na neodređeno vreme, što je nazvao politikom odbrane granica države Izrael, prenosi RT. Kac je ponovio upozorenje Iranu da će biti pogođen „punom silom“ ako uzvrati na izraelsku kampanju u Libanu a to je u skladu sa obećanjem premijera Benjamina Netanjahua da potraga za „potpunom pobedom“ nad Iranom i njegovim saveznicima „nikada ne prestaje“. Teheran je kraj izraelskih vojnih operacija u Libanu postavio kao jedan od ključnih uslova u mirovnim pregovorima sa SAD.
Nuklearnim inspektorima zabranjen pristup
Predsednik iranskog parlamenta i glavni pregovarač Muhamed Baker Kalibaf odbacio je izveštaje da su inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju dobili pristup nuklearnim postrojenjima oštećenim u američko-izraelskim udarima, naglasivši da iranski zakon dozvoljava nadzor samo u dve lokacije – nuklearnoj elektrani Bušehr i reaktoru u Teheranu, objavljuje Mehr njuz. Kalibaf je podsetio da su i parlament i Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost doneli zakon kojim se apsolutno zabranjuje pristup bombardovanim i oštećenim lokacijama. On je odbacio kritike na račun svog vođenja diplomatskog procesa, poručivši da kritičari ne pomažu zemlji ni u diplomatiji ni u ratu, dok je on spreman i da se bori i da vodi diplomatiju.
Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi saopštio je da tokom najnovijeg kruga pregovora u Dohi nije bilo susreta između iranske i američke delegacije, već su se iranski pregovarači sastali sa katarskim premijerom i šefovima diplomatije Pakistana i Katara. Iranska strana je na sastancima, kako je naveo Garibabadi, ukazala na kršenje člana 1 memoranduma od strane SAD koji zahteva obustavu rata na svim frontovima, uključujući i Liban, kao i na izveštaje o pojačanju američke opreme i vojske u regionu, te na pretnje i intervencionističke izjave američkih zvaničnika. Iranska delegacija naglasila je da se obaveze iz memoranduma ne mogu posmatrati odvojeno jedna od druge.
Napredak pregovora u Kataru
Američki predsednik Donald Tramp pohvalio je u sredu napredak neposrednih razgovora Sjedinjenih Država i Irana u Kataru, izjavivši novinarima da „denuklearizacija Irana napreduje dobro“ i da su se strane „veoma dobro slagale“ nakon razmene udara, izveštava Arab njuz. Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi koji je predvodio delegaciju Teherana, saopštio je da su razgovori završeni i da su se strane dogovorile da do četvrtka uspostave komunikacioni kanal za prijavljivanje i evidentiranje kršenja početnog memoranduma o razumevanju, pošto je Iran insistirao da u Dohi neće biti neposrednih pregovora o sporazumu kojim treba da se okonča rat započet američko-izraelskim udarima na Iran krajem februara. Arab njuz na prvoj strani takođe objavljuje fotografiju Trampa ispred aviona koji je dobio na poklon od Katara.
Kako se navodi u novom izveštaju Konferencije UN o trgovini i razvoju, ponovno otvaranje Ormuškog moreuza posle više od 100 dana prekida plovidbe, doneće olakšanje globalnim energetskim i trgovinskim tokovima, ali će najugroženije ekonomije na svetu imati duži, skuplji i neujednačeniji put ka oporavku. U dokumentu koji prenosi Arab njuz, potvrđuje se da je svakodnevni tranzit brodova kroz moreuz tokom prva dva meseca ove godine bio stabilan, ali je kolabirao nakon što je 28. februara počeo američko-izraelski rat sa Iranom. Konferencija je navela da je već i sama najava ponovnog otvaranja moreuza počela da smiruje tržišta sirove nafte, pošto su referentne cene u Evropi, Severnoj Americi, na Bliskom istoku i u Rusiji pale sa nivoa dostignutih tokom eskalacije sukoba.
Japanska strana da poštuje kineske propise
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Đakun izjavio je da se predmet koji se tiče japanskih državljana u Dalijanu vodi u skladu sa zakonom, ali nije želeo da otkrije više detalja o tome da li su oni zvanično uhapšeni. Na pitanje o drugim slučajevima u vezi sa kontrolom izvoza, Guo je rekao da nadležni organi Kine postupaju po zakonu i da bi japanska strana trebalo da podseti svoje državljane i kompanije u Kini da poštuju kineske propise, prenosi Global tajms. Portparol je dodao da je utisak da Kina ne pridaje dovoljan značaj bilateralnim ekonomskim odnosima netačan a da koreni poteškoća u odnosima dveju zemalja leže u postupcima japanskih vlasti na političkom i vojnom planu.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je u sredu da vlada i rukovodstvo Paragvaja treba da se zapitaju šta narod želi, šta je u osnovnom i dugoročnom interesu te zemlje i kuda se kreće istorija, te da odluče da li da prestanu da budu na pogrešnoj strani istorije i da se pridruže ogromnoj većini zemalja, nakon što je paragvajski ministar spoljnih poslova izjavio da je ta zemlja otvorena za trgovinu sa Kinom, ali pod uslovom da ne mora da prekine takozvane veze sa Tajvanom, piše Global tajms. Kineski stručnjak ocenio je da su izjave paragvajskog ministra pokušaj da se „ima i jedno i drugo“, odnosno da se ostvare ekonomske koristi od bližih odnosa sa Kinom uz istovremeno narušavanje njenih ključnih interesa, što je, kako je rekao, „pusta želja“ i takav predlog Peking nikada ne bi prihvatio.
