SPECIJALNI BRITANSKI ODNOS SA SAD – „PREVAZIĐEN“
Uprkos nastavku neprijateljstava sa Iranom, berza nastavlja da raste, piše Vol strit džornal. Specijalni britanski odnos sa SAD danas nekoristan, upozorava lord Robertson a donosi Dejli telegraf. Ukrajina obnavlja protok nafte kroz naftovod „Družba“, objavljuje Ukrinform. Putin tvrdi da Rusija zna kako će se završiti sukob u Ukrajini, prenosi RT. Tramp produžava prekid vatre sa Iranom do jedinstvenog predloga, izveštava Arab njuz. Japan istovremeno odobrio izvoz naoružanja i omogućio darivanje zloglasnog svetilišta, primećuje Global tajms
(ilustracija, Kako se navodi u pismu koje je objavila kampanja „Nema muzike za genocid“, organizatori već treću godinu zaredom slave Izrael na sceni uprkos njegovom genocidu , objavljuje RT)
Iako poptuni mir i dalje izostaje, ratna berza beleži rast jer loše vesti kod ulagača bude sve veće interesovanje za kupovinu akcija. Bivši generalni sekretar NATO, lord Robertson upozorio je da je specijalni odnos Velike Britanije sa Sjedinjenim Državama prevaziđen i nekoristan, te da je London decenijama zbog prevelikog oslanjanja na Vašington, zapostavio sopstvene oružane snage. Ukrajina će obnoviti protok nafte kroz naftovod „Družba“ nakon što je popravila cev koju je Rusija bombardovala. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da Moskva zna kako će se završiti sukob u Ukrajini, ali da neće javno saopštavati detalje. Američki predsednik Donald Tramp produžio je prekid vatre sa Iranom na zahtev Pakistana, dok čekaju jedinstven predlog Teherana. Japan je istovremeno odobrio izvoz smrtonosnog naoružanja i omogućio premijerki da pošalje ritualni dar zloglasnom svetilištu Jasukuni, što je izazvalo žestoke osude Kine.
Nema mira, ali berza raste
Uprkos izostanku mirovnog plana i nastavku američko-izraelskih neprijateljstava prema Iranu, ratna berza nastavlja da raste, jer loše vesti kod ulagača bude još veće interesovanje za kupovinu akcija, piše Vol strit džornal. Entoni Rid, tridesetogodišnji vozač dostave za „Amazon“ iz Dalasa, razmišljao je da li je upravo sudar svetske ekonomije zbog energetskog šoka, pravo vreme za veliku investiciju, pa je razmatrao da veći deo svoje ušteđevine uloži u deonice. Iako je svestan da bi istorijski poremećaj na tržištu nafte usled rata u Iranu mogao da raspali inflaciju i obori cene hartija, Rid u tome ne vidi razlog da odustane.
Najveće azijske zemlje, poput Kine, Japana i Južne Koreje, pronalaze alternativne izvore energije, odobravaju vanredne fondove i oslanjaju se na strateške rezerve kako bi izdržale energetski udar. Iako su ove države, koje primaju više od 80 odsto nafte i tečnog prirodnog gasa kroz Ormuški moreuz, bile među najugroženijima kada je pre skoro dva meseca izbio rat u Iranu, piše Vol strit džornal, sada im kombinacija dubokih rezervi, snažne štednje energije i veštih diplomatskih napora omogućava da prebrode udar.
Specijalni odnos sa SAD „prevaziđen“
Bivši generalni sekretar NATO lord Robertson upozorio je da britanski premijer Kir Starmer mora da izdvoji milijarde funti više za vojsku, pošto su decenije „prevelikog oslanjanja“ na Sjedinjene Države dovele Veliku Britaniju u situaciju da „zanemari“ svoje oružane snage, piše Dejli telegraf. Lord Robertson, koji je danas savetnik Starmera, ocenio je da je „specijalni odnos“ sa Amerikom „prevaziđen i nekoristan“, te da Dauning strit mora da ga preispita. Kako navodi ovaj laburistički velikan, dugogodišnje američko vođstvo u NATO dovelo je u Britaniji do „alibi mentaliteta“, verovanja da će Vašington uvek „izvući“ London iz nevolje, što je omogućilo propadanje britanske vojske.
Britanskom premijeru sopstveni poslanici laburisti zameraju što je stvorio „toksičnu kulturu“ nakon najnovijeg skandala oko lorda Pitera Mendelsona. Bunt unutar stranke raste pošto je otkriveno da su u Dauning stritu izvršili „pritisak“ na Olija Robinsa, smenjenog šefa diplomatije, kako bi odobrio bezbednosnu proveru za Mendelsonovo imenovanje za ambasadora u Sjedinjenim Državama, uprkos upozorenjima službenika za proveru, izveštava Dejli telegraf. U Kabinetu takođe raste nezadovoljstvo, pa su se ministri Iveta Kuper i Ed Miliband javno ogradili od premijera zbog ovog spora.
Obnovljen protok kroz „Družbu“
Ukrajina će u sredu obnoviti protok nafte kroz naftovod „Družba“, saopštio je zvaničnik i dodao da je crpljenje nafte predviđeno oko podneva. Mađarska naftna kompanija MOL podnela je prvi zahtev za tranzit a količine će ići u jednakim razmerama ka Mađarskoj i Slovačkoj, objasnio je on. Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u utorak da je Ukrajina ispunila sve uslove za odobravanje podrške od 90 milijardi evra, pošto je popravila cev koju je Rusija bombardovala, te izrazio nadu da će i Evropska unija sprovesti dogovoreno, objavljuje Ukrinform.
Komesar predsednika Ukrajine za politiku sankcija Vladislav Vlasiuk izjavio je, kako prenosi Ukrinform, da je u proteklih godinu dana zabeleženo oko 16 slučajeva u kojima su Sjedinjene Države ukinule ili ublažile sankcije ruskim i beloruskim kompanijama i pojedincima. Vlasiuk je tokom televizijskog gostovanja naveo da je neočekivan potez Vašingtona bilo upravo popuštanje mera prema ruskoj nafti, s obzirom na to da su mu Amerikanci na jednom sastanku prethodno garantovali kako više neće produžavati izuzeće za rusku naftu.
Moskva zna kako će se završiti sukob u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da njegova zemlja zna kako će se završiti sukob u Ukrajini, ali da neće javno saopštavati detalje, objavljuje RT. On je na sastanku sa predstavnicima lokalnih samouprava rekao da protivnici Moskve samo razmišljaju kako da „oblikuju“ pobedu Rusije, dok će se ona i dalje jednostavno truditi da ostvari zacrtane ciljeve, jer su borbena dejstva uvek složena i opasna. Putin se složio sa konstatacijom šefa zakonodavne skupštine Nižnjeg Novgoroda Jevgenija Čincova da niko, pa ni neprijatelj, ne sumnja da će sukob završiti ruskom pobedom, ali je upozorio da ne treba preuranjeno donositi previše smele izjave.
Više od 1.100 muzičara i kulturnih radnika potpisalo je otvoreno pismo u kojem pozivaju fanove, izvođače, televizijske kuće i tehničko osoblje na bojkot ovogodišnjeg Evrovizije, optužujući to takmičenje da pomaže „pranje“ izraelskog „genocida“ u Gazi i Libanu, piše RT. Kako se navodi u pismu koje je objavila kampanja „Nema muzike za genocid“, organizatori već treću godinu zaredom slave Izrael na sceni uprkos njegovom genocidu a umetnici odbacuju upotrebu Evrovizije za normalizaciju izraelske opsade i brutalne vojne okupacije Palestinaca. Evrovizija, koja se tradicionalno predstavlja kao nepolitički spektakl, već godinama izaziva podele zbog ratova, identiteta i sve prisutnije probuđene kulturne poruke.
Produžen prekid vatre dok ne stigne predlog
Predsednik Donald Tramp saopštio je u utorak da Sjedinjene Države, na zahtev Pakistana, produžavaju prekid vatre sa Iranom dok čekaju jedinstven predlog Islamske Republike, prenosi Arab njuz. Ova odluka usledila je u trenutku kada su poslednji mirovni razgovori između Amerike i Irana delovali neizvesno a dvonedeljno primirje trebalo je da istekne. Tramp je najavio produženje primirja, ali i da američka vojska nastavlja blokadu iranskih luka, dok su obe zemlje upozorile da su, bez dogovora, spremne da nastave borbu.
Koliko dugo razorena ratna privreda Irana može da izdrži blokadu Ormuškog moreuza, pitaju analitičari, s obzirom na to da je i pre izbijanja poslednjeg rata zemlja bila u dubokoj ekonomskoj krizi. Kako piše nezavisna neprofitna organizacija „Iran Fokus“, iranska privreda se suočava sa nizom „složenih kriza“, od energetskih neravnoteža i međunarodnih sankcija do nestabilnih domaćih politika i stagflacije, koje su ozbiljno poremetile njen lanac snabdevanja, proizvodnju i spoljnu trgovinu. Posledice su već vidljive kroz nestašice gasa i struje koje su pogodile energetski intenzivne grane poput čelika, cementa i petrohemije, prenosi Arab njuz.
Uznemirujući signali iz Japana
Japan je u utorak istovremeno odobrio izvoz smrtonosnog naoružanja i omogućio premijerki Sanae Takaiči da pošalje ritualni dar zloglasnom svetilištu Jasukuni, što je izazvalo žestoke osude Kine, piše Global tajms. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Điakun upitao je kako se Japan može nazvati „miroljubivom zemljom“ kada povećava vojni budžet, razmešta ofanzivne rakete srednjeg dometa, popušta ograničenja na izvoz oružja i planira izmenu miroljubivog ustava. Analitičari ukazuju da ovi potezi japanske vlade odjednom šalju uznemirujući signal koji svedoči o izobličenoj istorijskoj svesti japanske desnice i njenom upornom zalaganju za vojnu ekspanziju.
Global tajms u uvodniku odgovara na „uporna pitanja“ zapadnih medija da li su kineski roboti „samo sposobni da igraju i trče“, ističući da su tehnologije koje robotima omogućavaju igranje u osnovi iste koje su potrebne za industrijsku proizvodnju, kućne usluge i reagovanje u katastrofama. Pojedini britanski i evropski mediji dovode u pitanje robusnost kineskih robota, tvrdeći da su scenske izvedbe samo rezultat uvežbavanja rutina na hiljade puta i da ne znače industrijsku izdržljivost. List, međutim, objašnjava da dobra igra robota upravo pokazuje da su oni prevazišli više ključnih tehničkih izazova i razvili temeljne sposobnosti potrebne za raznovrsne praktične zadatke.
