POSLE TRAMPA, I PUTIN DOLAZI U PEKING
Ratni skok cene nafte produbljuje jaz u američkoj ekonomiji, pokazuje analiza koju objavljuje Vol strit džornal. Kandidat za laburističko vođstvo odustao od poziva za ponovno pridruživanje EU, piše Dejli telegraf. Kijev traži otvaranje arhiva sovjetske službe, prenosi Ukrinform. Najmanje troje civila poginulo u noćnom napadu dronova na Moskvu, saopštile lokalne vlasti a objavljuje RT. Rijad osudio napad na elektranu u UAE, izveštava Arab njuz. Trampova upozorenja izazvala talas šoka na Tajvanu, piše Global tajms
Američki potrošači su tokom sukoba sa Iranom potrošili čak 45 milijardi dolara više na benzin i dizel nego u istom periodu prošle godine, pri čemu rastući troškovi odnose sve veći deo plata siromašnijih građana i onih sa srednjim primanjima. Endi Barnam povukao se od poziva za ponovno pridruživanje Evropskoj uniji nakon što je izbilo negodovanje koje bi moglo da ugrozi njegovu predizbornu kampanju. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine pozvalo je međunarodnu zajednicu da osudi zločine sovjetskog režima i zatražilo od Rusije da otvori svoje arhive i objavi dokumente o zločinima tajne policije. Najmanje tri civila su poginula a više od desetoro ljudi ranjeno u velikom noćnom napadu ukrajinskih dronova na Moskvu i okolinu. Saudijska Arabija osudila je napad dronom na elektranu u UAE koji se nalazio van perimetra nuklearne elektrane „Baraka“ u oblasti Al Dafra. Upozorenje američkog predsednika Donalda Trampa protiv „tajvanske nezavisnosti“ izazvalo je talas šoka u medijima i političkim krugovima ostrva.
Ratni skok cene nafte produbljuje jaz
Ratni skok cena nafte produbljuje jaz u američkoj ekonomiji, pri čemu su potrošači tokom sukoba sa Iranom potrošili čak 45 milijardi dolara više na benzin i dizel nego u istom periodu lane, pokazuje analiza cena i podataka o potražnji koju objavljuje Vol strit džornal. Rastući troškovi odnose sve veći deo plata siromašnijih i građana sa srednjim primanjima, što zamračuje njihovu ekonomsku budućnost u odnosu na bogate. Najveći pomor u snabdevanju naftom u istoriji, kako navode analitičari, tako podstiče dobit investitora dok istovremeno pritiska porodične budžete.
Ukrajina je izvela najžešće udare na Moskvu u poslednjih više od godinu dana, pošto je više desetina dronova napalo rusku prestonicu u smelom prepadu u nedelju, piše Vol strit džornal. Napadi u kojima je Rusija priznala smrt tri civila, svedoče o sve većoj sposobnosti Kijeva da izvodi dejstva na velikom odstojanju. Ukrajinski predsednik poručio je da je reč o opravdanom odgovoru na odbijanje Rusije da okonča rat, dok Kijev nastoji da pogodi ratnu mašineriju i naftnu industriju Kremlja i sam rat prenese na rusko tlo.
Barnam odustaje od EU
Kandidat za laburističko vođstvo Endi Barnam povukao se od poziva za ponovno pridruživanje Evropskoj uniji, nakon što je izbilo negodovanje koje bi moglo da ugrozi njegovu predizbornu kampanju za dopunske izbore, piše Dejli telegraf. Barnam je ranije govorio da dugoročno želi da vidi Veliku Britaniju nazad u EU a njegovi saveznici su tokom vikenda tvrdili da on i dalje tako misli, zbog čega je stranka Reform UK u subotu ocenila da će ti izbori, zakazani za 18. jun, biti referendum o Bregzitu. Portparol gradonačelnika Većeg Mančestera potom je u nedelju objasnio da se Barnam neće oslanjati na „nacionalni manifest“, već da će u kampanji zagovarati isključivo lokalna pitanja.
Još kada je Džo Bajden koji je u julu 2024. najavio dolazak projektila „tomahavk“ u Evropu, saveznici na Starom kontinentu odahnuli su, jer je to viđeno kao pokazatelj američke posvećenosti NATO, piše Dejli telegraf. Međutim, sadašnji predsednik SAD Donald Tramp se svojom netrpeljivošću prema saveznicima postavlja tako da Evropa ostaje suočena sa svojom ranjivošću na duge staze, odnosno sa „Ahilovom petom“. Naime, ono što Bajden nije rekao a što načelnici armija NATO dobro znaju, jeste da su „tomahavci“ zapravo zatvarali smrtonosnu prazninu u sposobnosti Evrope da se odbrani od Rusije.
Kijev traži otvaranje arhiva sovjetske službe
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine pozvalo je međunarodnu zajednicu da osudi zločine sovjetskog režima i zatražilo od Rusije da otvori svoje arhive i objavi dokumente o zločinima sovjetske tajne policije NKVD, prenosi Ukrinform. Kako se navodi u saopštenju ministarstva povodom Dana sećanja na žrtve političkih represija, milioni ljudi pretrpeli su progone, hapšenja, mučenja, moralno i fizičko uništavanje od ruke sovjetskog režima a te rane zauvek ostaju u nacionalnom pamćenju Ukrajine. U ministarstvu su istakli da milioni zločina sovjetskog režima nikada nisu pravilno osuđeni, istraženi niti kažnjeni, te da je upravo ta potpuna nekažnjivost dovela do masovnih ruskih zverstava tokom sadašnjeg rata Ruske Federacije protiv Ukrajine.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski najavio je za narednu sedmicu niz razgovora sa evropskim partnerima, uključujući i one na najvišem nivou, dok se Kijev priprema i za dalju komunikaciju sa Sjedinjenim Državama. Zelenski je istakao da su mu potrebni smisleni međudržavni politički rezultati sa Amerikancima, sa kojima, kako je rekao, radi gotovo svakodnevno, a takve ishode, prema njegovim rečima, pripremaju timovi dveju zemalja. „Svaki dan mora doneti rezultate Ukrajini. Svaki dan, naša snaga i naše dalekometne sposobnosti moraju da rastu“, poručio je ukrajinski lider a prenosi Ukrinform.
Poginulo najmanje troje civila u Moskvi
Najmanje tri civila su poginula a više od desetoro ljudi ranjeno u velikom noćnom napadu ukrajinskih dronova na Moskvu i okolinu, saopštile su lokalne vlasti. Kako piše RT, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin naveo je da je protivvazdušna odbrana tokom prethodna 24 sata uništila ukupno 127 bespilotnih letelica a taj nalet je opisao kao „masivan“. Ovaj napad, u kojem je broj dronova znatno veći od dosadašnjih najviše 65 koliko ih je Ukrajina upotrebila u prethodnim većim napadima na rusku prestonicu u poslednjih godinu dana, spada među najveće te vrste od početka sukoba.
Kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodriges Parilja optužio je Sjedinjene Države da spremaju izgovor za potencijalnu invaziju na tu ostrvsku zemlju, nakon izveštaja medija da je Kuba navodno nabavila borbene dronove od Rusije i Irana, piše RT. Parilja je taj izveštaj nazvao pokušajem da se napravi „prevarantski predlog za opravdanje okrutnog ekonomskog rata protiv kubanskog naroda a na kraju i vojne agresije“, dodajući da Kuba niti preti, niti želi rat. Amerika je u februaru uvela naftni embargo Kubi, što je dovelo do nestanka struje i nestašice goriva a pojedini mediji po rečima kubanskog ministra, šire klevetničke tvrdnje i objavljuju insinuacije koje je iscenirala američka vlada.
Arapi osudili napad na elektranu UAE
Saudijska Arabija osudila je napad dronom na električni agregat u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji se nalazio van perimetra nuklearne elektrane „Baraka“ u oblasti Al Dafra u Abu Dabiju. Ministarstvo spoljnih poslova Saudijske Arabije saopštilo je da taj napad ugrožava regionalnu bezbednost i stabilnost, te je izrazilo punu solidarnost sa UAE i podršku svim merama za očuvanje njenog suvereniteta, bezbednosti i teritorijalnog integriteta, prenosi Arab njuz. Uz Kuvajt i Bahrein, napad je žestoko osudio i generalni sekretar Arapske lige Ahmed Abul Gejt, kao i generalni sekretar Veća zalivske saradnje Džasem Mohamed al Budajvi koji je napad na nuklearno postrojenje UAE nazvao „izdajničkim“ i potvrdio punu podršku te organizacije Abu Dabiju.
Izraelski udari pogodili su istok i jug Libana u nedelju, uprkos krhkom primirju, dok je poslanik Hezbolaha pregovore Libana sa Izraelom nazvao „slepom ulicom“, izveštava Arab njuz. Dva izraelska napada pogodila su grad Sohmor u dolini Beka na istoku Libana, dok su drugi usledili na jugu zemlje, a libanske vlasti saopštile su da je u napadima od početka rata poginulo više od 2.900 ljudi, od kojih više od 400 od početka primirja 17. aprila. Poslanik Hezbolaha Husein Hadž Hasan izjavio je u nedelju da su direktni pregovori koje libanske vlasti vode sa izraelskim neprijateljem beznadežan put koji vodi samo ka sve većim ustupcima, dok napadi traju uprkos tome što su se izaslanici dveju strana u Vašingtonu dogovorili o produženju prekida vatre.
Trampovo upozorenje izazvalo šok na Tajvanu
Upozorenje američkog predsednika Donalda Trampa protiv „tajvanske nezavisnosti“ poslalo je talas šoka u tamošnjim medijima i političkim krugovima ostrva, objavljuje Global tajms. Dok su izveštaji Demokratske progresivne partije umnogome pokušavali da umanje izjave, potpredsednik Kuomintanga okarakterisao je govor kao ozbiljan udarac DPP-u i Lai Čing-teu. Za analitičare, predsednik SAD je zauzeo vrlo pragmatičan pristup. Oni ističu da se pokazuje da Vašington nije voljan to dozvoli da grupa separatista silom promeni vitalne američke interese koji se vezuju za stabilnost odnosa Kine i SAD.
Kina postaje sve značajnije središte globalne diplomatije, pošto je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje potvrdilo da će ruski predsednik Vladimir Putin boraviti u poseti Pekingu od 19. do 20. maja, samo nekoliko dana nakon što je američki predsednik Donald Tramp okončao svoje putovanje, piše Global tajms. Analitičari ističu da je izuzetno retko u periodu posle Hladnog rata da jedna zemlja u razmaku od nedelju dana bude domaćin liderima Sjedinjenih Država i Rusije, te da taj gust raspored poseta svedoči o rastućem uticaju Kine na svetskoj sceni. Poseta američkog predsednika, prva posle devet godina, usledila je nakon dolaska francuskog predsednika Emanuela Makrona u decembru 2025. i britanskog premijera Kira Starmera u januaru 2026, dok se sada priprema i Putinov dolazak.
