MILIONI LJUDI NA UDARU GLADI ZBOG BLOKADE ORMUZA
Sjedinjene Države i Iran upali su u diplomatski ćorsokak dok sukob nije ni rat ni mir, piše Vol strit džornal. Ministri bi na sednici mogli da zatraže ostavku premijera Starmera, donosi Dejli telegraf. Povratak ukrajinske dece mora da bude deo svakog budućeg mirovnog sporazuma, istakla je Ursula fon der Lajen, prenosi Ukrinform. Iz Austrije u Ukrajinu otpremljeno gotovo 22 milijarde dolara u gotovom novcu i zlatu, objavljuje RT. Glad može da pogodi čak 45 miliona ljudi ukoliko se ne dozvoli prolaz đubrivima kroz moreuz, upozorile su UN, izveštava Arab njuz. Predsednik SAD doputovaće u državnu posetu Kini nakon poziva kineskog kolege, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Milioni ljudi suočavaju se sa glađu ukoliko se ne dozvoli prolaz đubrivima kroz Ormuz, upozorile su Ujedinjene nacije, prenosi Arab njuz)
Sjedinjene Države i Iran upali su u diplomatski ćorsokak po pitanjima koja muče dve strane godinama, dok se sukob pretvara u sivu zonu koja nije ni rat ni mir. Predstavnik britanskog Ministarstva zdravlja priznao je da bi ministri u utorak „mogli sasvim izvesno“ da zatraže ostavku premijera Kira Starmera. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da povratak ukrajinske dece mora postati deo svakog budućeg mirovnog sporazuma. Generalni sekretar Slobodarske partije Austrije Kristijan Hafeneker zatražio je od tamošnjeg Ministarstva finansija objašnjenje kako je iz te zemlje od 2022. u Ukrajinu poslato gotovo 22 milijarde dolara u gotovom novcu i zlatu, a da to nije pokrenulo sumnje na pranje novca ili nadzor regulatora. Milioni ljudi suočavaju se sa glađu ukoliko se ne dozvoli prolaz đubrivima kroz Ormuz, upozorile su UN, jer se kroz taj prolaz u normalnim uslovima transportuje trećina svetskog đubriva. Predsednik SAD Donald Tramp doputovaće od srede do petka u državnu posetu Kini nakon poziva kineskog kolege, što kineski stručnjaci ocenjuju kao nastavak diplomatije na najvišem nivou u cilju daljeg stabilizovanja i poboljšanja bilateralnih odnosa.
SAD i Iran između rata i mira
Sjedinjene Države i Iran upali su u diplomatski ćorsokak po pitanjima koja muče dve strane godinama, dok se sukob pretvara u sivu zonu koja nije ni rat ni mir, piše Vol strit džornal. Primirje ulazi u drugi mesec i, uprkos povremenom nasilju, traje gotovo isto koliko i borbe koje su mu prethodile. Ništa ne ukazuje na to da su Amerika ili Iran spremni na kompromis, ali nijedna strana ne želi ponovo da otpočne borbu.
Ujedinjeni Arapski Emirati izveli su vojne udare na Iran, saznaju upućeni izvori, čime se ta zalivska monarhija nameće kao aktivni borac u ratu u kojem je do sada bila najveća meta Teherana, piše Vol strit džornal. Jedan od napada u aprilu pogodio je rafineriju nafte na iranskom ostrvu Lavan. Vojska Emirata, opremljena zapadnim lovcima i nadzornim mrežama, sada pokazuje veću spremnost da ta sredstva upotrebi za odbranu svoje ekonomske moći i sve većeg uticaja na Bliskom istoku.
Ministri traže ostavku Starmera
Predstavnik britanskog Ministarstva zdravlja iz resora Vesa Stritinga priznao je da bi ministri na ključnoj sednici Kabineta u utorak „mogli sasvim izvesno“ da zatraže ostavku premijera Kira Starmera, piše Dejli telegraf. Poslanik Laburističke partije Stiven Kinok izjavio je da je takav ishod „moguć“, dok je londonska štampa prenosi da premijer razmatra pitanje da li da ostane na Dauning stritu. Glasine se u Vestminsteru u utorak ujutro šire punom parom u vezi sa budućnošću sera Kira.
Britanski aerodromi upozorili su da bi milioni putnika tokom leta mogli da ostanu bez letova, zbog planova laburista da se izbore sa nestašicom mlaznog goriva. Kako piše Dejli telegraf, među aerodromima koji su se pismenim putem obratili ministrima protiv predloga da se kompanijama omogući otkazivanje letova unapred bez rizika od kazne, nalaze se i Hitrou i Getvik. Pored haosa za putnike, ovakva mera bi mogla da izazove i skok cena karata, jer bi letova bilo manje a postojeća pravila „iskoristi ili izgubi“ već daju dovoljno prostora prevoznicima da otkažu let ako im ponestane goriva.
Vraćanje dece kao deo budućeg sporazuma
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da povratak ukrajinske dece mora postati deo svakog budućeg mirovnog sporazuma. Kako prenosi Ukrinform, ovo je saopšteno posle sastanka Međunarodne koalicije za povratak ukrajinske dece na visokom nivou a reč je o inicijativi koju je Fon der Lajenova najavila u svom govoru o stanju Unije za 2025. godinu. Visoka predstavnica EU Kaja Kalas i komesarka za proširenje Marta Kos pridružile su se predstavnicima šezdesetak zemalja kako bi ponovile zajedničko opredeljenje da se pojačaju napori za vraćanje svakog deteta koje je Rusija prinudno premestila ili nezakonito deportovala, te da se osigura potpuna odgovornost za te zločine.
Predsednički komesar za politiku sankcija Vladislav Vlasiuk saopštio je za Ukrinform da je Rusija krajem aprila izvršila još jednu seriju pošiljki ukrajinskog žita ka Egiptu, koristeći falsifikovanu dokumentaciju. Kako je objasnio, ruski okupatori utovaruju žito u zatvorenim lukama u okupiranom Marijupolju ili Sevastopolju, nastavljajući da prodaju ukradenu robu uz očigledne kriminalne manipulacije papirima. Vlasiuk je dodao da se radi o istom šematskom postupku kojim su se Rusi koristili i ranije prilikom izvoza iz privremeno okupiranih teritorija.
Kako su iz Austrije prenete milijarde u novcu i zlatu
Generalni sekretar Slobodarske partije Austrije Kristijan Hafeneker zatražio je od tamošnjeg Ministarstva finansija objašnjenje kako je iz te zemlje od 2022. u Ukrajinu otpremljeno gotovo 22 milijarde dolara u gotovom novcu i zlatu a da to nije pokrenulo sumnje na pranje novca ili nadzor regulatora. Hafeneker je u nedelju ukazao na ono što naziva „dvostrukim pravosuđem“ Beča koji previđa ogromne transfere Kijevu dok istovremeno strogo kontroliše budžetski novac sopstvenih poreskih obveznika, piše RT. „Odgovorni ministar finansija mi samo kaže – ’ništa ne znamo, ništa ne ispitujemo, nismo prikupili nijednu informaciju’, a to nije odgovor, već zanemarivanje dužnosti“, izjavio je on, precizirajući da se radi o 1.030 registrovanih pošiljki zlata i gotovine u vrednosti od 14 milijardi evra, plus 7,75 milijardi dolara, fizički prevezenih preko 1.300 kilometara u ratnu zonu.
Grčki ministar za migracije Tanos Plevris upozorio je da bi Evropska unija mogla da se nađe pred novom migrantskom krizom, jer samo u Libiji čeka više od pola miliona ljudi koji žele da pređu u Evropu, objavljuje RT. Grčk,a koja je i dalje jedna od glavnih ulaznih tačaka u uniju, registrovala je 48.771 dolazak u 2025. godini a od početka ove godine do 3. maja, pristiglo je 7.589 migranata i tražilaca azila, pokazuju podaci UNHCR-a. Plevris je u nedelju izjavio da je Grčka „prva zemlja koja je kriminalizovala ilegalni boravak“ i da neće dozvoliti da oni kojima je uskraćena zaštita „slobodno šetaju“.
Glad za milione ljudi zbog Ormuza
Milioni ljudi suočavaju se sa glađu ukoliko se ne dozvoli prolaz đubrivima kroz Ormuz, upozorile su Ujedinjene nacije u ponedeljak. Iran i SAD održavaju rivalske blokade plovnog prolaza kroz koji trećina svetskog đubriva prođe u normalnim uslovima, podseća Arab njuz. „Imamo nekoliko nedelja da sprečimo ono što će verovatno biti masovna humanitarna kriza“, kazao je Horhe Moreira de Silva iz kancelarije UN za projektne usluge. On je dodao da bismo mogli da budemo svedoci krize koja bi gurnula 45 miliona ljudi u oskudicu hrane i gladovanje.
Cene nafte skočile su u utorak za gotovo jedan odsto, pošto su pregovori o okončanju američko-izraelskog rata protiv Irana delovali krhko a odgovor Teherana na predlog Vašingtona otkrio je oštre razlike koje održavaju zabrinutost za snabdevanje, piše Arab njuz. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u ponedeljak da je primirje s Iranom „na veštačkom disanju“, ukazujući na neslaganje oko nekoliko zahteva, među kojima su prestanak neprijateljstava na svim frontovima, ukidanje američke pomorske blokade, nastavak prodaje iranske nafte i obeštećenje za ratnu štetu, dok Teheran istovremeno naglašava svoj suverenitet nad Ormuškim moreuzom.
Tramp u poseti Kini od srede do petka
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp doputovaće od srede do petka u državnu posetu Kini nakon poziva kineskog predsednika Si Đinpinga, saopštila je u ponedeljak vlada u Pekingu a prenosi Global tajms. Kineski stručnjaci ocenjuju da ova poseta koja dolazi nakon februarskog telefonskog razgovora dvojice lidera i njihovog oktobarskog susreta u Busanu, predstavlja nastavak delovanja diplomatije na najvišem nivou u cilju daljeg stabilizovanja i poboljšanja bilateralnih odnosa. Kako navode, u vreme rastuće neizvesnosti i fragmentacije u svetu, jačanje komunikacije, upravljanje razlikama i održavanje stabilnih odnosa Kine i Amerike služi interesima naroda obeju zemalja, ali i donosi korist čitavom svetu.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Đijakun izjavio je da su Kina i Rusija sveobuhvatni strateški partneri u koordinaciji za novu eru, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin opisao saradnju dveju država kao „nedvosmislen faktor odvraćanja i stabilnosti“ u svetskim poslovima, piše Global tajms. Kako je dodao, bilateralni odnosi su pod strateškim vođstvom dvojice šefova država zadržali visok nivo razvoja i ulažu snažnu stabilnost u turbulentan i promenljiv svet. Ova godina, istakao je Guo, obeležava 30. godišnjicu kinesko-ruskog strateškog partnerstva u koordinaciji, 25. godišnjicu Ugovora o dobrosusedstvu i prijateljskoj saradnji, kao i početak Godine obrazovanja dveju zemalja, što donosi nove istorijske prilike za njihove veze.
