NI RAT NI MIR, ORMUZ ZATVOREN
Sukob sa Iranom ušao u razornu novu fazu, piše Vol strit džornal. Dokumentacija otkriva „lov na veštice“ nad britanskim vojnicima, donosi Dejli telegraf. Poljska upozorila na moguća kašnjenja u isporuci američke vojne opreme, objavljuje Ukrinform. Vašington produžio olakšanje sankcija Rusiji kako bi sprečio rast cena nafte, prenosi RT. Iran zaplenio dva broda u Ormuškom moreuzu, izveštava Arab njuz. Peking pozvao Izrael da se bez odlaganja povuče iz Sirije, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Iran je u sredu otvorio vatru na tri broda u Ormuškom moreuzu i dva od njih zaplenio, čime je pojačao napade na plovidbu u tom ključnom plovnom putu, dan nakon što je američki predsednik Donald Tramp produžio primirje, ali uz zadržavanje blokade iranskih luka, objavljuje Arab njuz uz fotografiju bilborda iz Teherana gde se prikazuje kako će neprijateljski avioni biti uhvaćeni u mrežu)
Sukob Sjedinjenih Država i Izraela sa Iranom ušao je u razornu novu fazu, u onesposobljavajuće stanje koje je ostavilo zatvoren Ormuški moreuz. Državni pravobranilac Velike Britanije lord Ričard Hermer sprovodio je zloglasni „lov na veštice“ nad britanskim vojnicima, iako su ga upozoravali da su optužbe lažne. Zamenik premijera Poljske Vladislav Kosinjak-Kamiš upozorio je da kašnjenja u isporuci američke vojne opreme, izazvana situacijom na Bliskom istoku, mogu pogoditi i Poljsku. Ministar finansija SAD Skot Besent odbranio je pred senatorima produženje olakšanja sankcija za rusku naftu, navodeći da je taj potez usledio kako bi se sprečio eksplozivni rast cena crnog zlata. Iran je otvorio vatru na tri broda u Ormuškom moreuzu i dva od njih zaplenio, dok je cena barela nafte Brent porasla 35 odsto u odnosu na period pre rata. Stalni predstavnik Kine pri UN Fu Cong izjavio je na sednici Saveta bezbednosti da Izrael bez daljeg mora da se povuče sa sirijske teritorije.
Razorna nova faza sukoba u Iranu
Sukob sa Iranom ušao je u razornu novu fazu, u onesposobljavajuće stanje ni rata ni mira koje je ostavilo zatvoren Ormuški moreuz, uz stalnu opasnost od dalje eskalacije, piše Vol strit džornal. Projektili i bombe kojim su se SAD i Izrael obrušili na Iran, kao i iranski uzvratni napadi, možda su prestali nakon što je predsednik SAD na neodređeno produžio prekid vatre, ali borba za nadzor nad moreuzom, jednim od najvažnijih prolaza svetske trgovine, i dalje besni. Trgovci naftom su zbog toga na oprezu a cena je na svetskom tržištu prešla u sredu 100 dolara po barelu.
Upoznati sa tokom razgovora preneli su da su se u utorak uveče u Beloj kući čuli različiti stavovi članova tima predsednika Donalda Trampa o planu administracije da spase avio-kompaniju „Spirit erlajns“, piše još Vol strit džornal. Sekretar za trgovinu Hauard Lutnik i sekretar za saobraćaj Šon Dafi izneli su svoja viđenja o prednostima i manama dogovora kojim bi se krhkoj avio-kompaniji možda pružila finansijska pomoć. Lutnik i Dafi su tako raspravljali o tome šta bi sve usledilo kada bi Vašington pristao da spasi ovog prevoznika.
„Lov na veštice“ nad britanskim vojnicima
Lord Ričard Hermer, državni pravobranilac Velike Britanije, sprovodio je zloglasni „lov na veštice“ nad britanskim vojnicima, iako su ga upozoravali da su optužbe lažne, otkriva Dejli telegraf. Istraga pokazuje njegovu ključnu ulogu u aferi Al Svidi, zbog koje su odlikovani ratni heroji više od jedne decenije nosili lažne optužbe za ubistvo i mučenje. Imejlovi i pravni dokumenti svedoče da je najbliži saradnik Kira Starmera u kabinetu bio glavni pravni zastupnik u parnicama protiv Ministarstva odbrane i da je zahtevao visoke odštete i pored sve više dokaza da je bio u pitanju „lov na veštice“.
Premijeru Velike Britanije Kiru Starmeru naslućuje se kraj a on će sa sobom povući i čitav jedan slomljeni politički sistem, piše u kolumni Dejli telegrafa. Doba „centrističkih tata“, kako ih naziva komentator, završava se, a desnica bi trebalo da se pripremi za pravu borbu ideja sa ekstremnom levicom, jer se Starmer smatra najgorim premijerom u istoriji. Svaki naredni izbor, počev od 7. maja, prema ovoj analizi, doneće poraz „ekstremnom centru“ i pobedu autsajderima koji su protiv sistema, nakon što su bleristi i tehnokrate, kako se navodi, pretvorili Britaniju u zemlju lenjosti, socijalne pomoći, neznanja i rastućeg antisemitizma.
Moguća kašnjenja u isporuci vojne opreme
Zamenik premijera i ministar odbrane Poljske Vladislav Kosinjak-Kamiš upozorio je da kašnjenja u isporuci američke vojne opreme, izazvana situacijom na Bliskom istoku, mogu pogoditi i Poljsku. On je rekao da su u kontaktu sa američkom stranom i da postoje naznake da će do kašnjenja doći u pojedinim područjima, ali da ona ne bi trebalo da budu veoma uočljiva, prenosi Ukrinform. Na pitanje da li se radi o sedmicama ili godinama, poljski ministar je odgovorio da obnavljanje američkih i evropskih proizvodnih kapaciteta traje, nažalost, godinama, a ne mesecima.
Britanski princ Hari stigao je u neočekivanu posetu Kijevu i odao priznanje Ukrajini što „hrabro i uspešno“ brani Evropu od Rusije, piše Ukrinform. On je izjavio da je dobro ponovo biti u Ukrajini, zemlji koja hrabro i uspešno čuva istočno krilo Evrope, i da ne smemo izgubiti iz vida značaj toga. Vojvoda od Saseksa trebalo bi da učestvuje na Kijevskom bezbednosnom forumu a izrazio je nadu da će podsetiti ljude širom sveta s čim se Ukrajina suočava.
Olakšanje sankcija da bi se sprečio rast cena
Ministar finansija SAD Skot Besent odbranio je pred američkim senatorima produženje olakšanja sankcija za rusku naftu, navodeći da je taj potez usledio kako bi se sprečio eksplozivni rast cena crnog zlata usred rata sa Iranom, piše RT. On je svedočio pred pododborom Senata za budžet u sredu, gde je objasnio da se Vašington odlučio na preokret i produženje opšte dozvole za isporuke ruske nafte i naftnih derivata koji su se već nalazili na tankerima a koja važi do 16. maja. Besent je dodao da su ga na prolećnom sastanku MMF i Svetske banke u Vašingtonu molili ministri finansija i guverneri centralnih banaka iz više od deset najugroženijih i najsiromašnijih zemalja po pitanju energije, zatraživši od Amerike da im produži sankciono olakšanje za još mesec dana.
Bela kuća je navodno sastavila spisak članica NATO na kojem su one podeljene na „nevaljale i dobre“ a sve u cilju nagrađivanja „uzornih saveznica“ koje su podržale američki rat protiv Irana, dok bi one koje su odbile taj rat mogle da osete posledice. Kako prenosi RT, moguće kazne obuhvatile bi premeštanje američkih trupa, smanjenje vojnih vežbi ili preusmeravanje vojne saradnje ka poslušnijim članicama, što bi išlo u prilog Poljskoj i Rumuniji koje su u milosti. Iako administracija nije javno precizirala o kojim se tačno sankcijama radi, RT prenosi da su kao opcije u opticaju i potezi koji bi izostavili „loše“ članice iz ključnih vojnih aranžmana.
Iran zaplenio brodove u Ormuzu
Iran je u sredu otvorio vatru na tri broda u Ormuškom moreuzu i dva od njih zaplenio, čime je pojačao napade na plovidbu u tom ključnom plovnom putu, dan nakon što je američki predsednik Donald Tramp produžio primirje, ali uz zadržavanje blokade iranskih luka. Sukob Sjedinjenih Država i Irana već je praktično presušio gotovo sav izvoz kroz moreuz, kroz koji u mirnodopsko vreme prođe 20 odsto svetske naftne trgovine, a kraj se ne nazire, podseća Arab njuz. Iako je Bela kuća saopštila da pomenute zaplene ne krše uslove prekida vatre, sukob je već izazvao nagli skok cena goriva i hrane, a cena barela nafte Brent prešla je 100 dolara i sada je 35 odsto više nego pre rata, što izgleda da berze i dalje ignorišu.
Međunarodna agencija za energiju upozorila je da evropska komercijalna avijacija tone u sve veću krizu sa mlaznim gorivom, pošto su poremećaji u Ormuškom moreuzu presekli isporuke iz Zaliva, piše Arab njuz. Izvršni direktor agencije Fatih Birol rekao je ranije da je Evropi ostalo „možda šest nedelja“ mlaznog goriva, te da je reč o „najvećoj energetskoj krizi s kojom smo se ikada suočili“ zbog zatvaranja tog plovnog puta i sukoba SAD, Izraela i Irana. Birol je upozorio da bi, ukoliko zalihe ostanu blokirane, usledila otkazivanja letova, čime su aviokompanije i vlade primorane da razmatraju racionalizaciju, otkazivanje polazaka i hitne mere za deljenje goriva.
Kina pozvala Izrael da se povuče iz Sirije
Stalni predstavnik Kine pri UN Fu Cong izjavio je na sednici Saveta bezbednosti da Peking poziva sve relevantne strane na Bliskom istoku da iskoriste priliku za mir, pokažu najveću uzdržanost i iskrenost, te da nastave da rešavaju sporove političkim i diplomatskim putem kako bi se došlo do potpunog i trajnog prekida vatre. On je takođe istakao da se Izrael bez daljeg odlaganja mora povući sa sirijske teritorije, jer bi inače prelivanje sukoba i tenzije u regionu dodatno ugrozile već krhku stabilnost Sirije. Kako objavljuje Global tajms, kineski diplomata je naglasio i da međunarodna zajednica mora da deluje složno kako bi sprečila da se ratne vatre na Bliskom istoku rasplamsaju ili dalje šire.
Kineski vicepremijer He Lifeng, ujedno i član Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, izjavio je na sastanku sa predsednikom i izvršnim direktorom kompanije „GE HeltKer“ Piterom Dž. Arduinijem da Kina pozdravlja što sve više američkih preduzeća, uključujući i tu firmu, produžavaju obostrano korisnu saradnju sa Kinom i dele prilike koje donosi njeno ogromno tržište i kvalitetan razvoj. Kineska privreda je, kako je istakao, dobro započela ovu godinu i pokazuje snažnu otpornost i vitalnost, prenosi Global tajms.
