PREKID VATRE NE VAŽI ZA IZRAELSKE UDARE NA LIBAN
Tramp najavio dvonedeljno primirje sa Iranom uz otvaranje Ormuškog moreuza, piše Vol strit džornal. Primirje usvojeno sat i po pre isteka roka, objavljuje Dejli telegraf. Ukrajinska pomoć zalivskim državama bila bi izuzetno vredan doprinos, prenosi Ukrinform. Prekid vatre ne važi za izraelske udare na Liban, podseća RT. Pregovori između SAD i Irana počinju u petak u Islamabadu, izveštava Arab njuz. Kineski veto na rezoluciju UN o Ormuškom moreuzu izdržaće test istorije, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Izrael je odbio da u prekid vatre sa Iranom uključi Liban, koji trenutno napada, podseća RT)
Američki predsednik Donald Tramp pristao je na dvonedeljno primirje sa Iranom pod uslovom da se odmah ponovo otvori Ormuški moreuz, nakon što je ranije istog dana postavio ultimatum Teheranu. Tramp je ovu odluku saopštio sat i po pre isteka roka. Ukrajinska pomoć u jačanju protivraketnih i protivdronovskih kapaciteta zalivskih država predstavljala bi izuzetno vredan doprinos regionalnoj odbrani, zahvaljujući iskustvu stečenom na bojnom polju. Izrael je odbio da u dogovoreni prekid vatre uključi Liban, koji trenutno napada, dok pregovori između SAD i Irana počinju 10. aprila u Islamabadu. Iranski Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost saopštio je da prihvata dvonedeljni prekid vatre, dok je Kina stavila veto na nacrt rezolucije UN koju je predložio Bahrein, poručivši da će taj glas izdržati test istorije.
Tramp najavio prekid vatre od dve nedelje
Predsednik SAD Donald Tramp pristao je na dvonedeljno primirje sa Iranom pod uslovom da se odmah ponovo otvori Ormuški moreuz, piše Vol strit džornal. On je ukazao na napredak u vezi sa deset tačaka predloga Teherana, nakon što je ranije istog dana postavio ultimatum Iranu do 20 sati po istočnom vremenu da otvori moreuz. Sjedinjene Države su obustavile sve ofanzivne operacije protiv Irana, dok su se fjučersi na berzama snažno popeli a cene nafte oštro pale.
Energija je ponovo u fokusu investitora a rat u Iranu primorava na temeljno preispitivanje sektora koji su godinama izbegavali. Nije izvesno kako će se sukob završiti niti kada će se moreuz Ormuz ponovo otvoriti, ali deluje da će cene nafte ostati na višem nivou – možda znatno višem, duže vreme, piše Vol strit džornal. Zbog toga mnogi investitori, koji su dugo zaobilazili energetske akcije, sada moraju da preispitaju svoj stav, mada će zbog naglog skoka cena svaka promena morati da bude postepena.
Primirje sat i po pre isteka roka
Donald Tramp je objavio dvonedeljno primirje između Sjedinjenih Država i Irana, čime je uslovno zaustavljen njihov 39-dnevni rat na Bliskom istoku, objavljuje Dejli telegraf. Američki predsednik je ovo objavio sat i po pre isteka roka koji je postavio Teheranu da ponovo otvori Ormuški moreuz. Iran je pristao da obustavi blokadu isporuka nafte i gasa kroz taj plovni put, u zamenu za privremeni prekid američkih udara na iransku infrastrukturu i elektrane a sporazum kome je posredovao Pakistan, sprečio je masovne udare kojima je Tramp poslednjih dana pretio.
Astronauti Artemisa II pripremaju se za najopasniji trenutak misije. Pre nego što se spuste u Tihi okean, posada kapsule „Orion“ suočava se sa ulaskom u Zemljinu atmosferu pri temperaturi od 2.760 stepeni Celzijusa, uz neprovereni toplotni štit, podseća Dejli telegraf. Ako sve protekne po planu, kapsula će se spustiti u more kod Kalifornije u petak uveče, nakon desetodnevne misije kojom su astronauti prešli oko 1.126.000 kilometara oko Meseca i nazad.
Ukrajinska pomoć Zalivu izuzetan doprinos
Ukrajinska pomoć u jačanju protivraketnih i protivdronovskih kapaciteta zalivskih država predstavljala bi izuzetno vredan doprinos regionalnoj odbrani. Zahvaljujući iskustvu stečenom na bojnom polju, Ukrajina menja prirodu modernog ratovanja, kazao je u intervjuu za Ukrinform bivši stalni predstavnik Turske pri NATO, ambasador Fatih Čejlan. On je naglasio da su iranski raketni i dronovski napadi na zemlje Zaliva otvorili novu fazu u sukobu protiv Irana i promenili sliku na terenu, ali je dodao da je razumljivo što Ukrajina najpre mora da brine o sopstvenoj odbrani, te da je legitimno da u takvim okolnostima prioritet daje sopstvenim potrebama.
Rusija preko mreže Rosotrudničestvo i takozvanih „Ruskih kuća“ organizuje festivale, predavanja, izložbe i obrazovne događaje posvećene kosmosu i letu Jurija Gagarina u desetinama zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike. Centar za suzbijanje dezinformacija pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine saopštio je da se ti skupovi, iako predstavljeni kao naučno-obrazovni, zapravo koriste kao klasično sredstvo „meke moći“. Na taj način, piše Ukrinform, Kremlj nastoji da oblikuje pozitivnu sliku o sebi i svetu proda mit o Rusiji kao velikoj svemirskoj sili.
Zaustavljanje napada ne važi za Izrael i Liban
Američki predsednik Donald Tramp objavio je dvonedeljno obustavljanje bombardovanja iranske energetske infrastrukture i pristao na obostrani prekid vatre, pod uslovom da Teheran odmah i potpuno otvori Ormuški moreuz. Izrael je odbio da u taj prekid vatre uključi Liban, koji trenutno napada, podseća RT. Tramp je iranski desetočlani predlog, dostavljen preko Pakistana, ocenio kao „radnu osnovu za pregovore“, ali je upozorio da će narediti nove razorne vazdušne udare ukoliko konačan dogovor ne bude postignut, a pregovori počinju 10. aprila u Islamabadu.
Nemačka nastavlja da jača vojsku, što bi moglo da dovede do nove globalne tragedije, upozorila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. Prema izveštajima nemačkih medija od prošle nedelje, muškarci koji ostanu u inostranstvu duže od tri meseca bez prethodnog odobrenja suočiće se sa kaznama na osnovu novog propisa Zakona o modernizaciji vojne službe. To pravilo, koje je stupilo na snagu 1. januara 2026, obavezuje nemačke muškarce od 17 do 45 godina da pribave dozvolu pre odlaska u inostranstvo na duži period, a Zaharova je navela da se mera sada primenjuje i u mirnodopskim uslovima kao deo strategije kancelara Fridriha Merca o militarizaciji zemlje.
Pregovori u petak u Islamabadu
Predsednik SAD Donald Tramp povukao je kasno u utorak svoje pretnje da će izvesti razorne udare na Iran i okrenuo se deeskalaciji sukoba, svega manje od dva sata pre isteka roka koji je postavio Teheranu da se preda ili se suoči sa velikim razaranjem. Kako prenosi Arab njuz, iranski Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost saopštio je da je prihvatio dvonedeljni prekid vatre i da će početi pregovore sa Sjedinjenim Državama u Islamabadu u petak. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da će prolaz kroz moreuz biti dozvoljen naredne dve nedelje pod upravom iranske vojske, mada nije odmah postalo jasno da li to znači da će Iran olabaviti svoju blokadu ovog plovnog puta.
Rusija i Kina su u utorak stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN koju je predložio Bahrein da bi se obezbedila slobodna plovidba kroz Ormuški moreuz. Nacrt rezolucije dobio je 11 glasova za, dva protiv – Rusije i Kine, i dva uzdržana, ali je pao zbog veta dve stalne članice. Predlog je više puta ublažavan u pokušaju da se postigne saglasnost, piše Arab njuz, da bi iz njega na kraju potpuno bile uklonjene sve odredbe koje bi Savetu bezbednosti omogućile bilo kakvu akciju.
Kineski veto će „izdržati test istorije“
Kina je juče stavila veto na nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN o Ormuškom moreuzu, čime je sprečila njegovo usvajanje. Kineski stalni predstavnik pri UN Fu Cong izjavio je da predloženi tekst nije na sveobuhvatan i uravnotežen način obuhvatio korene sukoba niti celu sliku situacije u regionu, piše Global tajms. „Naš glas će izdržati test istorije“, poručio je Fu, dodajući da Kina pridaje veliki značaj rezoluciji koju je podneo Bahrein u ime zalivskih država i da je u potpunosti razumela njihovu zabrinutost.
Cheng Li-vun, predsednica kineske partije KMT, predvodila je u sredu ujutro delegaciju stranke u odavanju počasti mauzoleju Sun Jat-sena u Nankingu, glavnom gradu istočne kineske provincije Đangsua. U mauzoleju su 1929. godine sahranjeni ostaci Sun Jat-sena, osnivača KMT-a i revolucionarnog vođe koji je odigrao ključnu ulogu u obaranju carskog režima u Kini. Poseta predstavlja prvo vođenje delegacije KMT-a sa Tajvana na kinesko kopno posle deset godina, piše Global tajms, a smatra se važnim delom razmena i dijaloga između stranke i Komunističke partije Kine u novim okolnostima.
