PUTINOVA 25. POSETA PEKINGU
Doček na crvenom tepihu za ruskog predsednika nakon Trampove posete, piše Vol strit džornal. Britanija ublažila sankcije za rusko gorivo, donosi Dejli telegraf. Rusija i Kina jačaju ekonomsku saradnju uprkos pritiscima Zapada, prenosi RT. Tramp samo što nije ponovo napao Iran, izveštava Arab njuz. Nijedan lider velike sile nije toliko puta dolazio u Kinu što svedoči o dubini odnosa Pekinga i Moskve, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Ovo je Putinov 25. put u Kinu, koliko nijedan drugi aktuelni lider jedne velike sile nije bio gost Pekinga, objavljuje Global tajms)
Ruskog predsednika Vladimira Putina je u dvodnevnoj poseti Pekingu dočekao kineski šef diplomatije Vang Ji, manje od nedelju dana nakon što je predsednik SAD Donald Tramp završio svoje putovanje u Kinu. Premijer Velike Britanije Kir Starmer dozvolio je uvoz dizela i mlaznog goriva koji potiču iz ruske sirove nafte, pod uslovom da su prerađeni u drugim zemljama, nakon skoka cena goriva izazvanog blokadom Ormuškog moreuza. Rusija i Kina proširile su ekonomsku saradnju u trgovini, energetici, finansijama i infrastrukturi, dok je bilateralna trgovina u 2025. premašila 240 milijardi dolara. Donald Tramp je izjavio da je bio na sat vremena do naređenja novih napada na Iran. Nijedan drugi aktuelni lider jedne velike sile nije bio gost Pekinga toliko puta, što govori o dubini odnosa Kine i Rusije.
Putinov red za crveni tepih u Pekingu
„Putinov red da prošeta crvenim tepihom u Pekingu“, piše Vol strit džornal na naslovnoj strani uz fotografiju ruskog predsednika koji je juče stigao u dvodnevnu posetu Kini. Vladimira Putina je dočekao kineski šef diplomatije Vang Ji a očekuje ga sastanak sa predsednikom Kine Si Đinpingom. List podseća da je poseta upriličena manje od nedelju dana nakon što je predsednik SAD Donald Tramp završio svoje putovanje u Peking.
Pod budnim okom trojice američkih predsednika, Iran je stigao do samog nuklearnog praga – Teheran je proširivao svoj atomski program nakon što je Donald Tramp 2018. godine istupio iz nuklearnog sporazuma a potom ubrazao rad na njemu za vreme Džozefa Bajdena, piše Vol strit džornal. Tramp se sada suočava sa izazovom koji je delom i sam stvorio: planinom visokoobogaćenog uranijuma koju Iran odbija da preda, uprkos dvomesečnom ratu. Prema podacima Agencije UN za atomsku energiju, Teheran je nakupio materijal posle Trampovog istupanja iz sporazuma 2018. a onda ubrazao proizvodnju materijala gotovo do nivoa bombnog kvaliteta.
Britanija ublažila sankcije za rusko gorivo
Premijer Velike Britanije Kir Starmer ublažio je sankcije Rusiji i dozvolio uvoz dizela i mlaznog goriva koji potiču iz ruske sirove nafte, pod uslovom da su prerađeni u drugim zemljama, piše Dejli telegraf. Dozvola omogućava da takvi proizvodi „neograničeno“ ulaze u Ujedinjeno kraljevstvo, a ovaj potez usledio je nakon skoka cena goriva izazvanog američko-izraelskim ratom sa Iranom i blokadom Ormuškog moreuza. Iako su Sjedinjene Države još u martu donele izuzetke za rusku naftu koja se već nalazila na moru, Britanija je tada upozorila da bi taj potez mogao da pomogne „ratnoj mašineriji“ Vladimira Putina.
NATO razmatra slanje misije za deblokadu Ormuškog moreuza do jula a manja grupa saveznika već pregovara o slanju ratnih brodova čak i bez mirovnog sporazuma između SAD i Irana. Kako objavljuje Dejli telegraf, taj plan suprotan je predlogu anglo-francuske misije koja je obećala obezbeđenje moreuza tek nakon trajnog prekida vatre, dok je plovni put kojim prolazi oko petine svetske energije trenutno blokiran od obe strane. Američki predsednik upozorio je u utorak da bi mogao da nastavi napade na Islamsku Republiku ako njeno rukovodstvo odbije napuštanje nuklearnog programa, pri čemu je priznao da je bio na sat vremena od odobravanja novih udara kojima bi prekinuo jednomesečno primirje, ali su ga tri lidera iz Zaliva zamolila za više vremena za postizanje dogovora.
Rusija i Kina jačaju već široku saradnju
Rusija i Kina proširile su svoju ekonomsku saradnju u trgovini, energetici, finansijama i infrastrukturi, uprkos pritiscima Zapada, navodi se u analizi RT povodom nove posete ruskog predsednika Pekingu. Dve zemlje su izgradile snažno partnerstvo kroz BRIKS, Šangajsku organizaciju za saradnju, G20 i Savet bezbednosti UN a zvaničnici obe vlade ističu da je cilj te saradnje zaštita njihovih ekonomija od spoljnih pritisaka i izgradnja „multipolarnog“ svetskog poretka. Dvodnevna poseta Vladimira Putina Pekingu koja je počela u utorak, trebalo bi dodatno da ojača veze dveju susednih sila, dok je bilateralna trgovina premašila 240 milijardi dolara u 2025. godini a u prva četiri meseca 2026. porasla je za blizu 20 odsto na 85,2 milijarde dolara.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je da potezi NATO u vezi sa nuklearnim naoružanjem neće ostati bez odgovora Moskve, povodom nove francuske strategije „naprednog nuklearnog odvraćanja“ koju je predstavio Emanuel Makron u martu, piše RT. Rjabkov je ocenio da lažne parole Pariza o jačanju bezbednosti saveznika vode ka potpuno suprotnom, jer bi države koje prihvate francusko nuklearno oružje na svom tlu došle pod još veću pažnju ruskih vojnih planera zaduženih za strateško odvraćanje. Rusija ne može da ignoriše očigledno jačanje nuklearne komponente zajedničkog potencijala NATO, zaključio je zamenik ministra.
Tramp samo što nije opet napao Iran
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u utorak da bi Amerika možda morala ponovo da udari na Iran i da je bio na sat vremena do naređenja napada pre nego što ga je odložio, prenosi Arab njuz. Tramp je tu izjavu dao dan pošto je rekao da je obustavio planirani nastavak neprijateljstava nakon što je Teheran izneo novi predlog za okončanje američko-izraelskog rata, a dodao je i da se iranske vođe „mole za dogovor“. Amerika se već tri meseca muči da okonča rat koji je započela sa Izraelom a kako novembar donosi izbore za Kongres, Tramp je pod snažnim domaćim političkim pritiskom da postigne sporazum kojim bi se ponovo otvorio Ormuški moreuz, jer cene goriva ostaju visoke a njegova podrška u javnosti naglo je pala.
Zvaničnica Ujedinjenih nacija izjavila je u utorak da se razmatra način odgovora na izraelsku najavu o gradnji vojnog kompleksa na mestu bivšemg sedišta agencije UN za palestinske izbeglice u istočnom Jerusalimu, izveštava Arab njuz. Izrael je tokom vikenda saopštio da je vlada odobrila izgradnju objekta Ministarstva odbrane na zemljištu agencije UN u naselju Šejh Džarah koji će uključivati muzej i vojni punkt za regrutaciju. Zamenica generalnog komesara agencije UN Natali Bukli izjavila je tokom posete Siriji da su to prostorije UN i da je ovo, najblaže rečeno, kršenje Konvencije UN o povlasticama i imunitetima iz 1946, te da se predmet trenutno razmatra pred Pravnim savetom kao najvišim pravnim organom UN u Njujorku.
Putinova 25. poseta Kini
Predsednik Rusije Vladimir Putin sleteo je u utorak u Peking, gde ga je dočekao visoki kineski diplomata Vang Ji, čime je prestonica Kine ponovo dospela u središte međunarodne pažnje samo nekoliko dana nakon posete američkog predsednika Donalda Trampa, piše Global tajms. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da Peking pozdravlja državnu posetu predsednika Putina, dok su glavne ulice preko dana kićene zastavama dveju zemalja. Ovo je Putinov 25. put u Kinu, koliko nijedan drugi aktuelni lider jedne velike sile nije bio gost Pekinga, a posmatrači navode da učestalost susreta govori o dubini kinesko-ruskih odnosa koji u složenom međunarodnom okruženju pokazuju izuzetnu otpornost, uz obostrano naglašavanje da nisu savezništvo, da ne idu u konfrontaciju i da se ne usmeravaju protiv trećih strana.
Lai Čing-te je u savremenoj istoriji Tajvana postao prvi regionalni lider kome se glasalo o opozivu, što predstavlja zapažen trenutak na političkoj sceni ostrva. Iako predlog nije prošao, piše Global tajms, glasanje održano dan uoči druge godišnjice Lajevog mandata pokazalo je rastuće nezadovoljstvo javnosti njegovim radom. Sam opoziv su pokrenule vlasti pre nekoliko meseci zbog zakona o prihodima, ali je, prema oceni posmatrača sa kopna i Tajvana, pokazao sve veće nezadovoljstvo Lajem i vlastima Demokratske napredne partije koje tvrdoglavo slede pro-separatistički pristup, zanemarujući stvarne probleme na ostrvu. Taj pogrešni put je, kako se navodi, produbio društvene podele, poremetio razvoj ostrva i povećao napetosti u odnosima preko moreuza, što je podstaklo nezadovoljstvo građana.
