PUTIN I TRAMP O IRANU I UKRAJINI; UAE SE OKREĆE IZRAELU
UAE izlaskom iz OPEC-a označio novo savezništvo na Bliskom istoku, piše Vol strit džornal. Antisemitski napadi u Britaniji izmakli kontroli, donosi Dejli telegraf. Zelenski odobrio nove operacije za pritisak na Rusiju, objavljuje Ukrinform. Putin osudio atentat na Trampa i podržao prekid vatre, prenosi RT. Većina iranskog uranijuma verovatno i dalje u bombardovanom Isfahanu, izveštava Arab njuz. Američki rat u Iranu koštao 25 milijardi dolara, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je u sredu obavio „veoma dobar“ telefonski razgovor sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, tokom kojeg su dvojica lidera razgovarala o privremenom prekidu vatre u Ukrajini)
Ujedinjeni Arapski Emirati svojim iznenadnim izlaskom iz OPEC-a potresli su naftni kartel i naznačili novu geopolitičku stvarnost u kojoj se okreću bezbednosnoj saradnji sa Izraelom. Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su antisemitski napadi u Velikoj Britaniji izmakli kontroli, nakon što su dvojica Jevreja izbodena u terorističkom napadu u Golders Grinu. Predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da je odobrio nove ukrajinske operacije kojima se povećava pritisak na Rusiju, nazvavši rusku naftnu industriju, vojnu logistiku i odbrambenu proizvodnju legitimnim metama. Ruski predsednik Vladimir Putin u telefonskom razgovoru sa američkim kolegom Donaldom Trampom snažno je osudio atentat na američkog šefa države, istakavši da je političko nasilje nedopustivo u bilo kom obliku. Šef Međunarodne agencije UN za atomsku energiju Rafael Grosi izjavio je da se većina iranskog uranijuma visokog stepena obogaćenja verovatno i dalje nalazi u nuklearnom kompleksu u Isfahanu koji je bombardovan prošle godine. Američki rat u Iranu do sada je koštao 25 milijardi dolara, dok kineski stručnjaci ističu da rat ide naruku trgovcima oružjem.
Novi savezi na Bliskom istoku
Ujedinjeni Arapski Emirati svojim iznenadnim izlaskom iz OPEC-a nisu samo potresli kartel koji je decenijama vladao svetskim naftnim tržištem, već i naznačili novu geopolitičku stvarnost koju rat sa Iranom donosi na Bliski istok, piše Vol strit džornal. Taj novi savez, u kojem se Emirati kao finansijsko i vojno središte Zaliva okreću jačanju bezbednosne saradnje sa Izraelom, sada precrtava stare političke podele koje su definisale odnos arapskog sveta i Jerusalima. Dve države su, naime, odlučile da silom oružja, ako bude potrebno, menjaju stratešku ravnotežu u regionu, produbljujući sopstveni raskol sa Saudijskom Arabijom koja je dugo predvodila naftnu politiku.
Ministar odbrane SAD Pit Hegset izneo je prvo javno svedočenje pred Kongresom od početka rata u Iranu pre dva meseca, gde se više puta žestoko suprotstavio demokratskim poslanicima zbog načina na koji vodi rat i upravlja Pentagonom, piše još Vol strit džornal. Na višečasovnom ročištu pred Odborom Predstavničkog doma za oružane snage, Hegset je izjavio da su „najveći protivnici sa kojima se u ovom trenutku suočava nepromišljene, mlitave i gubitničke reči kongresnih demokrata i nekih republikanaca“.
Antisemitski napadi u Britaniji izmakli kontroli
Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su antisemitski napadi u Velikoj Britaniji izmakli kontroli, nakon što su dvojica Jevreja izbodeni u terorističkom napadu u Golders Grinu, piše Dejli telegraf. Reči premijera Kira Starmera, kako su naveli, nisu zamena za suočavanje sa korenima antisemitizma, pošto su muškarci starosti 76 i 34 godine napadnuti nožem dok su u sredu ujutro hodali blizu sinagoge. Snimak napada pokazuje kako jedan ultraortodoksni Jevrejin beži glavom bez obzira i viče u pomoć, dok je druga žrtva izbodena ubrzo nakon što je stavila jevrejsku kapicu dok je čekala na autobuskoj stanici.
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je u sredu obavio „veoma dobar“ telefonski razgovor sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, tokom kojeg su dvojica lidera razgovarala o privremenom prekidu vatre u Ukrajini. Putin je, kako je kazao Tramp a prenosi Dejli telegraf, predložio „neku vrstu manjeg primirja“ u ratu a američki predsednik je dodao da veruje da bi ruski lider to mogao i da prihvati. Razgovor, koji je trajao duže od 90 minuta, predstavlja prvi poznati kontakt dvojice lidera od 9. marta, odnosno devet dana nakon što su SAD i Izrael pokrenuli vojnu akciju protiv Irana.
Nove ukrajinske sankcije protiv Rusije
Predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da je odobrio nove ukrajinske operacije kojima se povećava pritisak na Rusiju i prisiljava na diplomatiju. Kako prenosi Ukrinform, Zelenski je u video obraćanju rekao da, ako Rusija ne želi diplomatiju, onda joj se diplomatija mora nametnuti, te da Ministarstvo odbrane Ukrajine obezbeđuje potrebne zalihe za to. Ruska naftna industrija, vojna logistika i odbrambena proizvodnja, naglasio je Zelenski, legitimne su mete ukrajinskih „dalekometnih sankcija“ a ukrajinske snage već pogađaju i ruska preduzeća koja proizvode vođene avio-bombe, zbog čega je, kako je dodao, zabeleženo smanjenje njihove upotrebe na delu fronta.
Ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je, u telefonskom razgovoru sa američkim kolegom Donaldom Trampom, da je Rusija spremna da 9. maja proglasi prekid vatre, prenosi Ukrinform izjavu Putinovog pomoćnika Jurija Ušakova. Ušakov je rekao da je Tramp tokom razgovora, koji je trajao više od sat i po, „pohvalio“ nedavno proglašeno uskršnje primirje a Kremlj je naveo da je Tramp aktivno podržao i Putinovu inicijativu za primirje povodom proslave Dana pobede. Ukrajinski predsednik izjavio je 21. aprila da su ruske trupe za samo jednu nedelju 2.935 puta prekršile prekid vatre koji je Putin proglasio za vaskršnje praznike, dok Tramp, prema rečima Ušakova, smatra da je sporazum o okončanju rata u Ukrajini „već blizu“.
Putin osudio atentat i podržao prekid vatre
Pomoćnik Kremlja Jurij Ušakov saopštio je da su predsednik Rusije Vladimir Putin i njegov američki kolega Donald Tramp u sredu telefonom razgovarali o sukobu u Ukrajini i krizi u Persijskom zalivu, objavljuje RT. Putin je pružio podršku Trampu povodom poslednjeg atentata na američkog predsednika na večeri Udruženja dopisnika Bele kuće, pri čemu je ruski lider „snažno osudio“ taj incident i istakao da je „političko nasilje nedopustivo u bilo kom obliku“. Ruski predsednik podržao je Trampovu odluku da produži prekid vatre sa Iranom i upozorio na krajnje teške posledice po celokupnu međunarodnu zajednicu ukoliko Amerikanci i Izraelci ponovo posegnu za silom, dok je kopnenu operaciju na iranskom tlu ocenio kao potpuno neprihvatljivu i opasnu opciju.
Senat SAD odbio je predlog demokrata da ograniči predsedniku Donaldu Trampu ovlašćenje da upotrebi vojnu silu protiv Kube bez odobrenja Kongresa, piše RT. Senatori su tesnom većinom 51 naprema 47 ocenili tu meru kao neproceduralnu, uz obrazloženje da sa Kubom ne postoje aktivna neprijateljstva. Senator Tim Kejn koji je predlog doneo u martu, upozorio je da je Trampova blokada nafte izazvala „humanitarnu krizu širom Kube“, uključujući prekide u zdravstvenoj zaštiti, nestašicu čiste vode i rast cena hrane. Tramp je, kako se podseća, više puta nagovestio moguće operacije za promenu režima u Havani, obećavajući „novu zoru za Kubu“ i poručujući da je ona sledeća pošto se „obračuna sa“ Iranom.
Većina uranijuma i dalje u Isfahanu
Većina iranskog uranijuma visokog stepena obogaćenja verovatno se i dalje nalazi u nuklearnom kompleksu u Isfahanu koji je bombardovan prošle godine a tokom ovogodišnjeg američko-izraelskog rata pretrpeo je i slabije napade, izjavio je šef Međunarodna agencije UN za atomsku energiju. Rafael Grosi je kazao u utorak da agencija ima satelitske snimke poslednjih američko-izraelskih vazdušnih udara na Iran i da „nastavljaju da dobijaju informacije“, dok su inspekcije u Isfahanu okončane kada je Izrael juna prošle godine pokrenuo dvanaestodnevni rat, piše Arab njuz. Grosi je dodao da agencija veruje da se veliki procenat iranskog visokoobogaćenog uranijuma tamo nalazio još kada je taj rat izbio i da je ostao na tom mestu, ali da to ne može da potvrdi.
Savetnik Kremlja Jurij Ušakov saopštio je da su Vladimir Putin i Donald Trump u sredu obavili telefonski razgovor u kojem je ruski predsednik izneo predloge za rešenje spora oko iranskog nuklearnog programa, prenosi Arab njuz. Putin je predložio i ponavljanje privremenog prekida vatre u Ukrajini povodom godišnjice završetka Drugog svetskog rata sledećeg meseca, dok je Ušakov naveo da bi svako obnavljanje neprijateljstava na Bliskom istoku „neizbežno imalo krajnje štetne posledice“ i da je Rusija čvrsto rešena da pruži punu podršku diplomatskim naporima za mirno rešenje krize. Ušakov je dodao da će Rusija održavati kontakte sa Iranom, zemljama Zaliva i Izraelom kako bi sprečila ponovni izbijanje sukoba u regionu.
Rat u Iranu ide naruku trgovcima oružja
Vršilac dužnosti pentagonskog kontrolora Džuls Herst izneo je pred Odborom za oružane snage Predstavničkog doma da je američki rat u Iranu do sada koštao 25 milijardi dolara, što je prvi put da je Pentagon javno saopštio tu brojku, piše Global tajms. Kineski analitičar ocenjuje da ti udari na kraju idu u korist američkim trgovcima oružjem i vojnoindustrijskom kompleksu, dok obični Amerikanci podnose teret kroz veće cene goriva i rastuću inflaciju. Iako je Herst potvrdio da je najveći deo novca otišao na municiju, nije precizirao šta sve obuhvata ta procena, a američki mediji, kako se navodi, nisu u potpunosti uvereni ni u samu cifru.
Kineski i kenijski zvaničnici i poslovni predstavnici dogovorili su se u Najrobiju kako da iskoriste politiku nulte carine Pekinga radi većih prilika za kenijske kompanije na velikom kineskom tržištu, dok afrički trgovci u Kini već tragaju za novom robom za izvoz, piše Global tajms. Kineski portparol Ministarstva spoljnih poslova Lin Đian izjavio je da Peking beleži ozbiljna očekivanja i pozitivne odzive Afrike po pitanju tog povlašćenog tretmana koji predstavlja važnu meru za širenje unilateralnog otvaranja. Kako rastu protekcionizam i unilateralizam a Bliski istok je pogođen ratom, Kina kroz politiku nulte carine deli prilike i teži zajedničkom razvoju sa Afrikom.
