TEHERAN NE PRISTAJE NA PREGOVORE „U SENCI PRETNJI“
Tramp ne namerava da produži primirje sa Iranom, piše Vol strit džornal. Podsmeh poslanika premijeru Starmeru zbog afere sa imenovanjem Mendelsona, donosi Dejli telegraf. Kijev odbacuje ruske ultimatume na sednici Saveta bezbednosti UN, objavljuje Ukrinform. EU paranoična oko „proruske“ Bugarske nakon Radevove pobede, prenosi RT. Si prvi put pozvao na otvaranje Ormuškog moreuza tokom razgovora sa saudijskim prestolonaslednikom, izveštava Arab njuz. Svetski lideri sve češće doživljavaju Kinu van uobičajenih tura, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Galibaf koji prema procenama predvodi mirovne pregovore za Iran, optužio je američkog predsednika za „nametanje opsade i kršenje prekida vatre“ i ponovio da Iran ne prihvata pregovore u senci pretnji, jer bi to bila „predaja“, objavljuje Dejli telegraf)
Američki predsednik Donald Tramp ne namerava da produži dvonedeljni prekid vatre sa Iranom koji ističe u utorak uveče, upozorivši Teheran da će, ukoliko ne pristane na dogovor, uslediti udari koji bi onesposobili sve mostove i elektrane. Britanski premijer Kir Starmer doživeo je podsmeh poslanika u Donjem domu kada je priznao da afera sa bezbednosnom proverom lorda Mendelsona „prevazilazi mogućnost da se u nju poveruje“. Stalni predstavnik Ukrajine pri UN Andrij Meljnik izjavio je na sednici Saveta bezbednosti da Kijev odbacuje svaki ruski ultimatum, naglasivši da Rusija gubi ogromne ljudske živote za samo neznatne teritorijalne dobitke. Bivši bugarski general Rumen Radev osvojio je apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima a evropski zvaničnici paranoično se plaše da bi Sofija mogla da postane „proruska“. Kineski predsednik je tokom telefonskog razgovora sa saudijskim prestolonaslednikom prvi put javno rekao da Ormuški moreuz treba da ostane otvoren za normalan prolaz brodova. Sve više stranih lidera doživljava Kinu kroz raznovrsne i neposredne sadržaje van ustaljenih okvira.
Tramp ne namerava da produži primirje
Predsednik SAD Donald Tramp ne namerava da produži dvonedeljni prekid vatre između Amerike i Irana koji ističe u utorak uveče, saopštio je jedan zvaničnik Bele kuće. Pregovarači dveju zemalja spremaju se da ove sedmice otputuju u Pakistan na mirovne razgovore, dok je Teheran preko regionalnih posrednika potvrdio da će u utorak poslati svoj tim, piše Vol strit džornal. Tramp je upozorio Iran da će, ukoliko ne pristane na dogovor, uslediti udari koji bi onesposobili sve njegove mostove i elektrane, uprkos ranijem stavu iranskih zvaničnika da ne prihvataju pregovore „u senci pretnji“.
Iranske snage u Iraku lansirale su desetine eksplozivnih dronova na Saudijsku Arabiju i druge zemlje Zaliva tokom više od pet sedmica borbi, piše još Vol strit džornal, što predstavlja skriveni rat unutar većeg sukoba. Prema jednoj saudijskoj proceni, gotovo polovina od hiljadu napada dronovima na kraljevinu stigla je upravo iz Iraka, među kojima su i udari na rafineriju u naftnoj luci Janbu. Ovakvi napadi, kako se navodi, guraju najveće svetske proizvođače nafte ka otvorenom sukobu.
Podsmeh poslanika Starmeru u Donjem domu
Britanski premijer Kir Starmer doživeo je podsmeh poslanika u Donjem domu u ponedeljak kada je priznao da afera sa proverom lorda Mendelsona „prevazilazi mogućnost da se u nju poveruje“. On je napao Ministarstvo spoljnih poslova jer mu nije saopštilo da ovaj osramoćeni lord nije prošao bezbednosnu proveru, nakon što je on već objavio njegovo ime za novog ambasadora u SAD, piše Dejli telegraf. Starmer je okrivio sopstvene zvaničnike za prikrivanje afere uskraćivanjem informacija Dauning stritu a naročito je kritikovao šefa državne uprave sera Olija Robinsa, koga je smenio zbog ovog skandala.
Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Galibaf izjavio je da Iran poseduje „nove karte na bojnom polju“, nakon što je Donald Tramp rekao da je „veoma malo verovatno“ da produži primirje sa Teheranom posle srede. Galibaf, koji prema procenama predvodi mirovne pregovore za Iran, optužio je američkog predsednika za „nametanje opsade i kršenje prekida vatre“ i ponovio da Iran ne prihvata pregovore u senci pretnji, jer bi to bila „predaja“. Te nove karte, kako piše Dejli telegraf, mogle bi da se odnose na jemenske pobunjenike Hute koje podržava Iran, i njihovu mogućnost zatvaranja moreuza Bab el Mandeb, ključne svetske tačke za izvoz nafte, što bi predstavljalo drugo zatvaranje velikog plovnog puta usled američko-iranskog rata, nakon Ormuškog moreuza.
Kijev odbacuje svaki ruski ultimatum
Stalni predstavnik Ukrajine pri Ujedinjenim nacijama Andrij Meljnik izjavio je na sednici Saveta bezbednosti UN u ponedeljak da Kijev odbacuje svaki ruski ultimatum, kao i da Rusija trpi ogromne gubitke na bojnom polju, dok ostvaruje samo neznatne teritorijalne dobitke, te da svoje ciljeve pokušava da ostvari i diplomatskim pritiskom i ultimatumima, objavljuje Ukrinform. Meljnik je naglasio da se Ukrajina bori za svoju domovinu, dok Rusija „proždire sopstveno stanovništvo“, te da ni jedna vojska posle Prvog svetskog rata nije platila tako astronomsku cenu u ljudskim životima za tako male teritorijalne dobitke kao ruska. Prema njegovim rečima, Rusija gubi u proseku 254 vojnika po svakom kvadratnom kilometru ukrajinske teritorije koji uspe da zauzme, što je, kako je uporedio sa Zimskim ratom 1939–1940, sto puta veća cena ljudskih života po kvadratnom kilometru.
Predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da je Ukrajina definisala okvir za saradnju sa Evropskom unijom, sa ciljem da se odblokira paket podrške toj zemlji i produže ograničenja Rusiji. Kako prenosi Ukrinform, Zelenski je u video obraćanju naglasio da su prave promene u evropskoj politici moguće, te da je potrebno pripremiti odluke o podršci Ukrajini, otvaranju klastera i sankcijama Rusiji. On je istakao i da izostanak novih sankcionih poteza demorališe branioce ujedinjene Evrope i podstiče Rusiju da nastavi rat i svoju agresiju.
EU paranoična oko „proruske“ Bugarske
Predsednik bugarske partije „Progresivna Bugarska“ Rumen Radev, bivši general i dugogodišnji državnik, osvojio je apsolutnu većinu poslaničkih mesta na parlamentarnim izborima, što Blumberg naziva klizištem, a nemački Špigel preteranom pobedom, piše RT u tekstu pod naslovom „Bugarska neće postati proruska – EU je samo paranoična“. Radevova stranka prekida višegodišnji niz neubedljivih izbora i neuspešnog sastavljanja vlada, a veća izlaznost birača, prema ocenama analitičara, predstavlja dodatni znak narodne podrške njegovom programu borbe protiv korupcije i uticaja oligarhije. Iako Radev neće imati dve trećine poslanika, posedovaće dovoljno mesta da vlada samostalno a u Evropi, kako kaže, želi da primeni kritičko mišljenje, pragmatično delovanje i izgradnju nove bezbednosne arhitekture.
Irski ministar za migracije Kolm Brofi saopštio je da će vlada u Dablinu u roku od godinu dana ukinuti državno obezbeđen smeštaj za ukrajinske migrante, uz novčane podsticaje za njihov povratak kući. Od jula 2022. do marta 2026. godine Irska je, prema Brofijevim rečima, potrošila više od 438 miliona evra na smeštaj polovine od oko 125.000 Ukrajinaca koji su dobili privremenu zaštitu, dok je za Kijev izdvojila i skoro 400 miliona evra za političku, humanitarnu, ekonomsku i neubojanu vojnu pomoć, prenosi RT. Rusija je upozorila da podrška Evropske unije Ukrajini samo produžava neprijateljstva.
Si prvi put pozvao na otvaranje Ormuza
Prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohamed bin Salman razgovarao je u ponedeljak telefonom sa predsednikom Kine Si Đipingom. Tokom razgovora su razmatrani napori za smirivanju regionalnih tenzija i značaj održavanja plovidbe kroz Ormuški moreuz, izveštava Arab njuz. Kineski predsednik je kazao saudijskom lideru da Kina zagovara hitan i sveobuhvatan prekid vatre, insistira na rešavanju sukoba na Bliskom istoku političkim i diplomatskim kanalima, te i prvi put javno rekao da Ormuški moreuz treba da ostane otvoren za normalan prolaz brodova jer to služi zajedničkim interesima regionalnih zemalja i međunarodne zajednice.
Vlasti u Abu Dabiju saopštile su u ponedeljak da su razbile „terorističku organizaciju“ i uhapsile njene članove zbog navodnih priprema za usklađene napade kojima bi se ugrozila nacionalna bezbednost, prenosi Arab njuz. Državna bezbednost je navela da su istrage pokazale kako je ta grupa povezana sa iranskom doktrinom „Vilajet al Fakih“ i da su njeni pripadnici prihvatili ekstremističku ideologiju. Uhapšenima se na teret stavljaju osnivanje i vođenje tajne organizacije, davanje zakletve stranim entitetima, kao i podrivanje nacionalnog jedinstva i društvene stabilnosti, dok su prema rečima zvaničnika, prikupljali novac nezvaničnim kanalima i slali ga sumnjivim subjektima u inostranstvu.
Svetski lideri u Kini van uobičajenih tura
Predsednik Mozambika Danijel Šapo se tokom posete Kini nije držao uobičajene ture Peking-Šangaj, već je učio o zelenom rudarstvu u Ćingaju, igrao sa meštanima ansao ples a u provinciji Hunan čak i upravljao kranom. Njegova odluka da put započne u centralnoj Kini i nastavi na severozapadu usledila je u trenutku kada, kako primećuju kineski analitičari, sve više stranih lidera doživljava Kinu kroz raznovrsne i neposredne sadržaje, van ustaljenih okvira, piše Global tajms. Tako je vrhovni lider Vijetnama To Lam prešao gotovo 12 sati brzim vozom kroz severnu, centralnu i južnu Kinu a španski premijer Pedro Sančez obišao sedište kompanije Sjaomi, čime se, prema rečima analitičara, ruše stare predrasude i stranim zvaničnicima pruža bolji uvid u kineski razvojni put i konkretne prilike za saradnju.
Kako se bliže prvomajski praznici, otkazivanja letova između Kine i Japana sve su češća a pojedine linije su u potpunosti obustavljene, saopštio je kineski provajder vazduhoplovnih podataka Jumetrip. Do 20. aprila je otkazano oko 45 odsto planiranih letova sa kineskog kopna za Japan tokom prvomajskih praznika 2026, što je rast stope otkazivanja od oko 33 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok zvanični japanski podaci takođe ukazuju na negativan trend. Kako prenosi Global tajms, broj posetilaca sa kineskog kopna u Japanu opao je otkako je japanska premijerka Sanae Takaiči dala pogrešne izjave o pitanju Tajvana, te pritisak na japansku maloprodaju, ugostiteljstvo i prehrambeni sektor raste.
