TRAMP IZVODI BRODOVE IZ ORMUZA; IRAN UPOZORAVA NA KRŠENJE PRIMIRJA
SAD započinju izvođenje brodova iz moreuza bez vojne pratnje, piše Vol strit džornal. Britanski premijer pod pritiskom da smanji socijalna davanja i poveća budžet za odbranu, prenosi Dejli telegraf. Zelenski izložio tri ključna prioriteta pred samit u Jermeniji, objavljuje Ukrinform. Rusija optužuje Stejt department za nasilno davanje državljanstva deci diplomata, navodi RT. Iran upozorava Ameriku da ne krši primirje u Ormuzu, izveštava Arab njuz. Peking odbacuje američke sankcije kineskim rafinerijama, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Ministarstvo spoljnih poslova Irana upozorilo je da će svaki pokušaj Amerike da se meša u strateški moreuz Ormuz smatrati kršenjem bliskoistočnog primirja izveštava Arab njuz. Ta izjava usledila je nakon što je predsednik Donald Tramp najavio da Sjedinjene Države počinju da dovode pratnju brodovima kroz blokirani plovni put)
Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da će SAD, bez pratnje ratne mornarice, početi da izvode trgovačke brodove iz Ormuškog moreuza, gde su zarobljeni usled rata sa Iranom. Prva analiza te vrste pokazala je da je više od 600.000 domaćinstava u Britaniji dobilo prošle godine veće novčane naknade od prosečne plate običnog radnika, dok je Kir Starmer pod pritiskom da smanji socijalna davanja zarad povećanja budžeta za odbranu. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izložio je tri ključna prioriteta pred samit Evropske političke zajednice u Jermeniji, uključujući dostojanstveno okončanje rata i jačanje protivvazdušne odbrane. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila je Stejt department da krši savezne zakone i imunitet diplomatskog osoblja, prisilnim davanjem američkog državljanstva deci ruskih konzularnih radnika. Ministarstvo spoljnih poslova Irana upozorilo je da će se svaki pokušaj Amerike da se meša u strateški moreuz smatrati kršenjem bliskoistočnog primirja. Ministarstvo trgovine Kine saopštilo je da američke sankcije kineskim kompanijama krše međunarodno pravo, dok je Peking uveo zabranu priznanja i izvršenja tih mera.
SAD izvodi brodove iz Ormuza
Predsednik SAD Donald Tramp saopštio je u nedelju da će Amerika početi da izvodi trgovačke brodove iz Ormuškog moreuza, gde su zarobljeni usled rata sa Iranom, i to na posredan način, bez pratnje američkih ratnih brodova, piše Vol strit džornal. „Zemlje iz celog sveta… pitale su Sjedinjene Države možemo li da pomognemo da se oslobode njihovi brodovi koji su zarobljeni u moreuzu“, napisao je Tramp na društvenim mrežama, dodajući da će SAD bezbedno izvesti te brodove iz opasnog plovnog područja. Kako je istakao, taj potez čine za dobro Irana, Bliskog istoka i Amerike, kako bi brodovi mogli slobodno da nastave svojim poslom.
Naftne rezerve, napredak u energetskoj efikasnosti i bum veštačke inteligencije za sada su sprečili veći privredni pad, uprkos najtežem energetskom šoku još od sedamdesetih godina prošlog veka, piše Vol strit džornal. Zatvaranje Ormuškog moreuza izbacilo je sa tržišta oko 13 miliona barela nafte dnevno, što je dovelo do nestašica struje u Pakistanu, uvođenja četvorodnevne radne nedelje na Filipinima, kao i racionizacije goriva u Sloveniji i Bangladešu. Cena barela Brent nafte porasla je više od 50 odsto od zatvaranja tog plovnog puta a rizik od svetske recesije raste iz dana u dan.
Iz socijalnih davanja – za odbranu
Više od 600.000 domaćinstava u Britaniji dobilo je prošle godine veće novčane naknade od prosečne plate običnog radnika, pokazala je prva analiza te vrste a prenosi Dejli telegraf. Prema podacima konzervativaca, čak 625.618 domaćinstava dobilo je po više od 32.200 funti, dok je 16.000 njih primilo naknade veće od 60.000 funti, što je gotovo duplo više od prosečne godišnje plate. Premijer Kir Starmer je pod pritiskom da smanji socijalna davanja kako bi ojačao odbrambeni budžet, dok se laburisti spremaju da u roku od nekoliko nedelja predstave svoj plan ulaganja u odbranu.
Američka vojska će u ponedeljak ujutro početi da izvodi brodove iz Ormuškog moreuza, najavio je Donald Tramp. Operacija nazvana „Projekat sloboda“ predviđa angažovanje 15.000 vojnika, razarača sa vođenim raketama, više od stotinu kopnenih i pomorskih letelica, kao i ratnih brodova i dronova, piše Dejli telegraf. Tramp je upozorio da će svako mešanje Irana u ono što je nazvao „humanitarnom gestom“ naići na silovit odgovor, što otvara mogućnost za nove američke udare, dok je od početka sukoba kod tog ključnog plovnog puta kojim prolazi 20 odsto svetske nafte, ostalo nasukano više stotina brodova.
Tri prioriteta pred samit EPZ
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izložio je tri ključna prioriteta pred samit Evropske političke zajednice u Jermeniji. Ukrajinske snage čine sve da se rat što pre okonča dostojanstveno, uz zajedničko zalaganje Evropljana da ne popusti pritisak na agresora, istakao je Zelenski kao prvu stavku. Drugi prioritet predsednika Ukrajine jeste sprovođenje paketa evropske podrške od 90 milijardi evra, prenosi Ukrinform, dok se treći zadatak odnosi na jačanje protivvazdušne odbrane, energetsku pomoć Ukrajini i produbljenje saradnje sa partnerima u toj oblasti.
Sjedinjene Države neće rasporediti bataljon naoružan krstarećim projektilima „tomahavk“ dugog dometa u Nemačkoj, piše Ukrinform. Ta odluka doneta je u okviru šireg plana o povlačenju dela američkih vojnika iz te zemlje, čime je propao prethodni dogovor iz 2024. tadašnjeg predsednika Džoa Bajdena i nemačkog kancelara Olafa Šolca o stacioniranju tog bataljona do kraja ove godine. Berlin se ranije zalagao za to razmeštanje kao snažno odvraćanje od Rusije, dok je Pentagon, kako se ranije moglo čuti, odlučio da u narednih šest do 12 meseci iz Nemačke povuče oko 5.000 američkih vojnika.
Nasilno državljanstvo za decu ruskih diplomata
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova navela je u autorskom tekstu da Stejt department krši i američke savezne zakone i imunitet diplomatskog osoblja, jer prisilno daje američko državljanstvo deci ruskih konzularnih radnika, bez mogućnosti da to odbiju, piše RT. Ovi potezi „duboke države“, kako je navela, potkopavaju antimigrantsku politiku Donalda Trampa i njegov cilj da ukine pravo na državljanstvo po rođenju u Sjedinjenim Državama. Prema njenim rečima, Amerika je ovu praksu, koja nije zasnovana ni na saveznom zakonu ni na diplomatskim sporazumima, započela 2023. za vreme bivšeg predsednika, „kao da je namerno podmetnula minu ispod Trampa“.
Iznenadna energetska kriza odnela je prvu žrtvu u vazduhoplovstvu. Kompanija „Spirit erlajns“, američki niskobudžetski prevoznik, objavila je da obustavlja svoje poslovanje. Kako je objavio Kiril Dmitrijev, specijalni izaslanik Kremlja za investicije i ekonomsku saradnju, cena mlaznog goriva skočila je sa 2,5 na četiri dolara po galonu, što je dovelo do otpuštanja 17.000 radnika. Povodom gašenja ove aviokompanije, piše RT, poverioci su odbili predlog američke administracije o spasilačkom paketu od 500 miliona dolara koji bi vladi doneo udeo do 90 odsto u firmi.
Iran upozorava na kršenje primirja
Ministarstvo spoljnih poslova Irana upozorilo je da će svaki pokušaj Amerike da se meša u strateški moreuz Ormuz smatrati kršenjem bliskoistočnog primirja izveštava Arab njuz. Ta izjava usledila je nakon što je predsednik Donald Tramp najavio da Sjedinjene Države počinju da dovode pratnju brodovima kroz blokirani plovni put. Pregovori dve zemlje zastali su još od početka primirja 8. aprila a iranski čelični stisak nad tim moreuzom koji je usledio posle američko-izraelskih napada na Teheran, ostaje glavna tačka spora, kako prenose sagovornici bliski pregovorima.
Premijerka Japana Sanae Takaiči izjavila je da svetski nedostatak nafte ima „ogroman uticaj“ na region Azije i Pacifika, piše Arab njuz. Nakon razgovora sa australijskim premijerom Entonijem Albanizom u Kanberi, ona je istakla da će te dve zemlje hitno delovati kako bi obezbedile stabilne energetske zalihe, budući da je kroz Ormuški moreuz koji je pod iranskom kontrolom nakon američko-izraelskog napada, inače prolazila otprilike petina svetske nafte.
Peking odbacio sankcije kineskim rafinerijama
Ministarstvo trgovine Kine saopštilo je da američke sankcije kineskim kompanijama, krše međunarodno pravo i osnovne norme globalnih odnosa, dok je Peking zbog toga u subotu uveo zabranu priznanja, izvršenja ili poštovanja tih mera, piše Čajna dejli. Američka vlada je od 2025. pod izvršnim nalozima na listu specijalno označenih lica stavila pet kineskih firmi, među kojima su dve rafinerije zbog njihove navodne umešanosti u iranski naftni promet, čime im je zamrznuta imovina i zabranjeno trgovanje. Kako je naveo portparol ministarstva, Kina se dosledno protivi jednostranim sankcijama bez odobrenja UN i osnova u međunarodnom pravu.
Osamdeset godina nakon otvaranja Međunarodnog vojnog suda za Daleki istok, odnosno takozvanog Tokijskog procesa, objavljen je prvi celovit kineski prevod njegovih zapisnika, čime je omogućen novi pristup jednom od najznačajnijih sudskih postupaka 20. veka, piše Čajna dejli. Zbirka od 40 knjiga koja obuhvata više od 20.000 stranica i 22 miliona kineskih slova, predstavljena je na Univerzitetu Džedžjang Juešju u Šaoksinu, na istoku Kine, a tim prevodilačkog i uredničkog poduhvata radio je na ovome više od jedne decenije. Naučnici ističu da je prevod na kineski koji dugo nije postojao budući da su zapisi bili dostupni samo na engleskom i japanskom jeziku, otvorio nove istraživačke putanje i proširio razumevanje istorijskog značaja Tokijskog procesa široj javnosti.
