ZAŠTO MOSKVA PODRŽAVA TEHERAN; ZELENSKI NA KONSULTACIJAMA U RIJADU
Iran produžava sukob prelaskom na lansiranje projektila iz dubine svoje teritorije, piše Vol strit džornal. Tramp po drugi put odložio plan da „uništi“ iranske elektrane, prenosi Dejli telegraf. Kanada uvela nove sankcije Iranu zbog vojne podrške Rusiji, objavljuje Ukrinform. Lavrov objasnio zašto Moskva podržava Teheran u sukobu sa SAD i Izraelom, donosi RT. Zemlje Zaliva traže učešće u pregovorima SAD i Irana, izveštava Arab njuz. Kina demantovala vest o svom brodu u Ormuškom moreuzu, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da podrška Moskve Iranu u sukobu sa Sjedinjenim Državama i Izraelom proističe pre svega iz privrženosti međunarodnom pravu i želje da se stabilizuje Bliski istok, prenosi RT)
Iran je nakon udara na lansere blizu Persijskog zaliva, prešao na ispaljivanje projektila dužeg dometa iz dubine sopstvene teritorije, usmeravajući ih ka slabije branjenim ciljevima u Izraelu i zalivskim arapskim državama. Američki predsednik odložio je plan za napad na iranska energetska postrojenja, po drugi put u četiri dana, produživši rok do Uskrsa. Kanada je uvela sankcije protiv pet pojedinaca i četiri iranske kompanije koje su uključene u nabavne mreže za proizvodnju i isporuku tehnologije za potrebe Iranske revolucionarne garde. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da podrška Moskve Iranu proističe iz privrženosti međunarodnom pravu i želje da se stabilizuje Bliski istok, naglasivši da su američke vojne intervencije u Iraku, Siriji i Libiji samo pogoršale situaciju. Države Persijskog zaliva zatražile su da budu uključene u eventualne pregovore između SAD i Irana o okončanju rata, kako bi se doprinelo jačanju njihove bezbednosti i stabilnosti. Kinesko Ministarstvo odbrane odbacilo je navode o delovanju kineskog broda za upozorenje u blizini Ormuškog moreuza, označivši te informacije lažnim vestima.
Iran i dalje ispaljuje projektile
Sjedinjene Države i Izrael već gotovo mesec dana intenzivno gađaju iranske lansirne položaje za projektile, pri čemu su neke lokacije pogođene više puta. Ipak, Teheran nije prestao da ispaljuje projektile, čime produžava sukob i povećava ekonomske troškove, piše Vol strit džornal. Iranski vojni analitičari i bivši američki oficiri navode da je Iran prešao na lansiranje iz dubine svoje teritorije dužim dometom, nakon što su početni vazdušni udari teško oštetili baze i kamionske lansere blizu obale Persijskog zaliva, pa sada ispaljuje svega desetak projektila dnevno, ali ih usmerava ka slabije branjenim ciljevima u Izraelu i zalivskim arapskim državama, gde u pojedinim slučajevima nanose veću štetu.
Predsednik SAD Donald Tramp pokazuje neodlučnost prema Tajvanu, što otvara istorijsku priliku za Kinu, objavljuje Vol strit džornal. Održavanje odvraćanja od napada na ostrvo predstavljalo je temelj američke politike punih 75 godina a Si Đinping sada vidi šansu da to promeni. Tokom pet decenija američki predsednici su se pridržavali pažljivo usklađenih normi oko Tajvana, najopasnije tačke sukoba u odnosima SAD i Kine a Peking veruje da je Tramp spreman da odbaci taj američki „priručnik“.
Tramp odložio plan da „uništi“ elektrane
Donald Tramp je odložio plan da „uništi“ iranska energetska postrojenja, produživši rok iranskom režimu za još deset dana, prenosi Dejli telegraf. Američki predsednik koji je ultimatum odložio po drugi put u četiri dana, izjavio je da je odluku doneo „na zahtev iranske vlade“. Tramp se suočava sa pojačanim pritiskom u zemlji zbog rata i oscilirajućih cena nafte koje pogađaju Amerikance na benzinskim pumpama a poslednje odlaganje, dan uoči isteka prethodnog roka, pomera rok do Uskrsa.
Deks Harkins je prinuđen da napusti mesto glavnog izvršnog direktora banke „Nacionalna štednja i investicije“ usred strahovanja od prikrivanja skandala u državnoj banci, piše Dejli telegraf. On je podneo ostavku u četvrtak, samo dva dana nakon što je list otkrio da je 476 miliona funti koji pripadaju 37.500 preminulih štediša, zadržano od njihovih porodica u aferi koja traje još od 2008. godine. Klijenti ses godinama žale banci i finansijskom ombudsmanu, dok su brojni parlamentarni izveštaji upozoravali na sistemske propuste a Trezor je primorao Harkinsa na odlazak tek pošto je skandal ove nedelje izbio u javnost.
Kanadske sankcije Iranu zbog Rusije
Kanada je uvela nove sankcije Iranu zbog pružanja vojne podrške Rusiji. Kako je saopštilo kanadsko Ministarstvo spoljnih poslova na svom sajtu, restriktivne mere odnose se na pet pojedinaca i četiri iranske kompanije, piše Ukrinform. Sankcije su usmerene protiv iranskih privrednika i preduzeća koja su direktno uključena u nabavne mreže za proizvodnju i isporuku sofisticirane tehnologije za potrebe Iranske revolucionarne garde.
Ukrajinska odbrambena industrija radi trenutno samo sa pola kapaciteta zbog nedostatka finansiranja. Država je spremna da proda partnerima određene odbrambene sisteme koji su u višku kako bi povećala proizvodnju dronova za sopstvene potrebe, kazao je predsednik Volodimir Zelenski u intervjuu za francuske medije a prenosi Ukrinform.
Zašto Moskva podržava Teheran
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da podrška Moskve Iranu u sukobu sa Sjedinjenim Državama i Izraelom proističe pre svega iz privrženosti međunarodnom pravu i želje da se stabilizuje Bliski istok, prenosi RT. Lavrov je to rekao u odgovoru na pitanje zapadnih novinara zašto Rusija stoji uz Iran. On je naglasio da se Rusija ne slaže sa tvrdnjama predsednika SAD Donalda Trampa da mu međunarodno pravo nije potrebno, jer su sve američke vojne intervencije u poslednjih 20 godina – u Iraku, Siriji i Libiji, samo pogoršale situaciju a isto se sada dešava i sa Iranom, pri čemu je optužio Vašington da je drugi put uzastopno napao Teheran usred pregovora.
Svet se suočava sa najtežom energetskom krizom u istoriji a Evropa za nju nije spremna, upozorio je izaslanik Kremlja Kiril Dmitrijev. On je na kongresu Ruskog fonda za direktne investicije izjavio da je ranije predviđao da će cena nafte preći 100 dolara po barelu ukoliko izbije ovakav sukob na Bliskom istoku, što se sada obistinjuje, dok neki učesnici na tržištu već pominju mogućnost rasta na 150 ili čak 200 dolara. Kako piše RT, Dmitrijev je naglasio da ni Evropska unija ni Velika Britanija nisu nimalo pripremljene za krizu, jer su odbacivanjem ruske nafte i gasa same sebi „pucale u nogu“, što će dovesti do deindustrijalizacije EU i velikih problema za Britaniju, kao posledica odluka Ursule fon der Lajen i drugih rusofobičnih političara.
Zemlje Zaliva traže da učestvuju u dijalogu
Države Persijskog zaliva zatražile su u četvrtak da budu uključene u eventualne pregovore između Sjedinjenih Država i Irana o okončanju rata na Bliskom istoku, piše Arab njuz. Generalni sekretar Veća za saradnju zemalja Zaliva Jasem Mohamed al Budaivi naglasio je da je neophodno učešće ovih država u svim razgovorima ili sporazumima kojima se rešava ova kriza, kako bi se doprinelo jačanju njihove bezbednosti i stabilnosti. Al Budaivi je optužio Iran da zahteva plaćanja od brodova koji prolaze kroz Ormuški moreuz, što je potkrepila i pomorska obaveštajna kompanija „Lojds list intelidžens“ ocenivši moreuz „de fakto naplatnom rampom“, dok je američki predsednik u suprotstavljenim izjavama istog dana poručio da Iran mora ozbiljno da pristupi pregovorima ili će snositi posledice, a potom tvrdio da je Teheran očajnički željan početka razgovora.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski doputovao je u iznenadnu posetu Saudijskoj Arabiji u četvrtak, dok rat na Bliskom istoku budi interes zalivskih država za ukrajinsku tehnologiju protivvazdušne odbrane, izveštava Arab njuz. On se u Džedi sastao sa saudijskim prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom, sa kojim je razgovarao o regionalnom zaoštravanju i ukrajinskoj krizi. Očekuje se da dve zemlje potpišu sporazum o bezbednosnoj saradnji, posebno zaštiti neba, a Kijev namerava da iskoristi svoje iskustvo u obaranju ruskih dronova kako bi pomogao zalivskim državama koje trpe napade istim iranskim dronovima „šahed“ kakve Rusija koristi protiv Ukrajine.
Lažna vest da je kineski brod u Ormuzu
Kinesko Ministarstvo odbrane je u četvrtak odbacilo izveštaje koji su tvrdili da kineski brod za upozoravanje deluje u blizini Ormuškog moreuza i označilo te informacije „lažnim“. „Ovo je lažna vest“, izjavio je Đang Bin, zamenik direktora Kancelarije za informisanje Ministarstva odbrane i portparol ministarstva, odgovarajući na pitanje novinara o tome da li je kineski brod za sveobuhvatni pomorski nadzor operativan u blizini zalivskog kanala, piše Global tajms.
Policija Tokija uputila je tužiocu drugog poručnika Kopnenih snaga za samoodbranu Japana Kodai Muratu (23), uhapšenog zbog protivpravnog ulaska u kinesku ambasadu u Japanu, izveštava Global tajms. Murata je, naoružan nožem, nasilno ušao u prostorije ambasade i pretio da će ubiti kineske diplomate „u ime boga“, saopštila je policija. Kineski posmatrači postavljaju pitanje koliko je Japan daleko od stvaranja novog „Kodai Murate“, dok desničarska ideologija, kako navode, prodire u redove japanskih snaga za samoodbranu.
