UDAR UPOZORENJA NA IRAN ZA 10 DO 15 DANA
Britanska policija uhapsila bivšeg princa Endrua zbog afere Epstajn, piše Vol strit džornal. Dubok pad sa prinčevske visine nakon hapšenja, donosi Dejli telegraf. Novi Zeland proširio sankcije Rusiji i snizio gornju granicu cene nafte, objavljuje Ukrinform. Tramp želi da se Rusija i Kina pridruže Odboru za mir, prenosi RT. Sedam milijardi dolara prikupljeno za pomoć Gazi, izveštava Arab njuz. Američki avioni iznad Žutog mora, kineske snage pratile i upozoravale, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Predsednik Vladimir Putin najavio je da će Rusija pružiti pomoć stranim državljanima koji poseduju stručnost u različitim oblastima da se presele u zemlju, objavljuje RT. )
Britanska policija uhapsila je bivšeg princa Endrua Mauntbaten-Vindzora pod sumnjom da je počinio zloupotrebu službenog položaja u vezi sa aferom Džefrija Epstajna, nakon čega je pušten na slobodu uz dalju istragu. Rođen u palati kao princ, svoj 66. rođendan proveo je u policijskoj stanici i time postao prvi član britanske kraljevske porodice u novijoj istoriji koji je uhapšen. Novi Zeland je ponovo proširio sankcije protiv Rusije, stavivši na listu 23 pojedinca i 13 kompanija iz Rusije i Irana, uz snižavanje gornje granice cene ruske nafte na 44,10 dolara po barelu. Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da bi voleo da se Rusija i Kina pridruže njegovom Odboru za mir, telu osnovanom radi stabilizacije pojasa Gaze nakon rata Izraela i Hamasa. Na prvoj sednici odbora, Tramp je saopštio da je devet članica pristalo da uplati ukupno sedam milijardi dolara za paket pomoći Gazi, dok je pet zemalja obećalo da će uputiti svoje trupe u međunarodne stabilizacione snage. Avioni američke vojska leteli su u vazdušnom prostoru iznad Žutog mora, okrenutom prema Kini, dok je Narodnooslobodilačka armija Kine angažovala snage koje su neprekidno pratile i upozoravale na kretanje.
Uhapšen bivši princ zbog Epstajna
Britanska policija uhapsila je u četvrtak bivšeg princa Endrua Mauntbaten-Vindzora pod sumnjom da je počinio zloupotrebu službenog položaja u vezi sa aferom Džefrija Epstajna, piše Vol strit džornal. Nakon saslušanja, on je pušten na slobodu, ali ostaje pod istragom. Ovo hapšenje dodatno je uzdrmalo britansku političku scenu i kraljevsku porodicu usred novih otkrića povezanih sa Epstajnom.
Predsednik Donald Tramp razmatra ograničeni početni vojni udar na Iran kako bi primorao Teheran da pristane na nuklearni sporazum po njegovim uslovima, objavljuje Vol strit džornal. Prema izvorima upućenim u ova razmatranja, taj prvi udar koji bi mogao da bude izveden u narednim danima, ciljao bi samo nekoliko vojnih ili vladinih lokacija a ne bi predstavljao punu invaziju koja bi izazvala snažnu odmazdu. Ako Iran i posle toga odbije da obustavi obogaćivanje uranijuma, Sjedinjene Države spremne su da pređu na široku kampanju protiv ključnih objekata režima, što bi potencijalno moglo dovesti do njegovog rušenja.
Dubok pad sa prinčevske visine
Bivši princ Endru, rođen u palati kao princ, proveo je svoj 66. rođendan u policijskoj stanici i time postao prvi član britanske kraljevske porodice u novijoj istoriji koji je uhapšen, piše Dejli telegraf. Nakon gotovo 12 sati pritvora, pušten je kasno uveče uz upozorenje a iz policijske stanice je izašao pod okriljem tame, izmučen i vidno potresen, utonuo na zadnjem sedištu automobila. Na licu mu se jasno ocrtavalo koliko je dubok njegov pad sa nekadašnje visine.
Britanski premijer Kir Starmer odbio je da dozvoli Sjedinjenim Državama da koriste baze RAF-a za napade na Iran, zbog čega je predsednik SAD Donald Tramp povukao podršku za sporazum o ostrvima Čagos, piše Dejli telegraf. Američka vojska ubrzano priprema planove za neposredan udar na Iran a u proteklim danima na Bliski istok su prebačeni avioni za dugometna bombardovanja i tankeri za dopunu goriva u vazduhu. Odbrambeni zvaničnici su Trampa obavestili da će Sjedinjene Države biti potpuno spremne za rat do subote, nakon najvećeg američkog vojnog raspoređivanja u tom regionu od invazije na Irak 2003. godine.
Novi Zeland proširio sankcije Rusiji
Vlada Novog Zelanda ponovo je proširila sankcije protiv Rusije, stavljajući na listu 23 pojedinca i 13 kompanija iz Rusije i Irana, uz istovremeno snižavanje gornje granice cene ruske nafte na 44,10 dolara po barelu, u skladu sa nivoom koji je prethodno usvojila Evropska unija, piše Ukrinform. Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje saopštilo je da su od 20. februara uvedene restrikcije protiv 23 lica, 13 preduzeća i 100 plovila. Na ažuriranoj listi našli su se rukovodioci ruske kripto berze „Garanteks“, više ruskih državljana koji su oficiri obaveštajnih službi, kao i tri iranska državljanina koji su članovi upravnog odbora kompanije „Kuds aviejšn“, vodećeg iranskog proizvođača bespilotnih letelica.
Predsednik Poljske Karol Navrocki potpisao je u četvrtak ukaz kojim se ukida posebni zakon iz 2022. o pomoći ukrajinskim građanima koji su stigli u Poljsku posle početka ruske pune invazije na Ukrajinu, piše Ukrinform. Ključne odredbe tog zakona sada se ugrađuju u opšti zakon o zaštiti stranaca. Navrocki je istakao da su njegov prethodni veto i uporan pritisak naterali vladu da preispita predlog i unese izmene koje su očekivali mnogi Poljaci, uz poruku da Varšava i dalje čvrsto stoji uz Kijev u borbi protiv imperijalne Rusije.
Tramp bi da se i Rusija i Kina pridruže
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da bi voleo da se Rusija i Kina pridruže njegovom Odboru za mir, telu osnovanom radi stabilizacije pojasa Gaze nakon rata Izraela i Hamasa, piše RT. Dok je Moskva ranije nagovestila da razmatra poziv, Peking je odbio učešće, pozivajući se na svoje obaveze prema Ujedinjenim nacijama. Tramp je, govoreći novinarima u avionu, istakao da je više od 20 zemalja već pristalo da se pridruži odboru, dok oko 35 drugih ozbiljno razmatra tu mogućnost.
Predsednik Vladimir Putin najavio je da će Rusija pružiti pomoć stranim državljanima koji poseduju stručnost u različitim oblastima da se presele u zemlju, objavljuje RT. On je na sednici Nadzornog odbora Agencije za strateške inicijative poručio da će, uz promociju domaćih talenata, Moskva aktivno pomagati i strancima u preseljenju. Od aprila će stranci koji su posebno zanimljivi Rusiji moći da zatraže podršku specijalizovanog tela pod okriljem ASI a već sada su, po pojednostavljenoj proceduri, 344 osobe dobile ruske pasoše.
Sedam milijardi dolara za pomoć Gazi
Predsednik Donald Tramp saopštio je na prvoj sednici Odbora za mir da je devet članica pristalo da uplate ukupno sedam milijardi dolara za paket pomoći Gazi, dok je pet zemalja pristalo da uputi svoje trupe u međunarodne stabilizacione snage za razorenu palestinsku teritoriju, izveštava Arab njuz. Saudijska Arabija je potvrdila da će donirati milijardu dolara a među ostalim zemljama koje su obećale novac su Kazahstan, Azerbejdžan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Maroko, Bahrein, Katar, Uzbekistan i Kuvajt. Indonezija, Maroko, Kazahstan, Kosovo i Albanija su obećale da će poslati vojnike, Egipat i Jordan će obučavati palestinsku policiju a prve trupe planiraju da se rasporede u Rafi, gde će se najpre usmeriti napori na obnovu.
Britanska ministarka spoljnih poslova Iveta Kuper pozvala je u četvrtak Savet bezbednosti UN da se suoči sa gorkom istinom da je svet katastrofalno izneverio narod Sudana, piše Arab njuz. Kao predsedavajuća Saveta bezbednosti ovog meseca, ona je iznela razmere krize u toj zemlji koja je od aprila 2023. zahvaćena građanskim ratom, pozivajući se na izveštaj britanske komisije o zločinima u El Fašeru, objavljen istog dana. Izveštaj svedoči o nasumičnim pucnjavama, egzekucijama iz neposredne blizine civila u kućama, na ulicama i u pokušaju bekstva a posebno je potresan slučaj trudnice u sedmom mesecu trudnoće koju su ubili sa sedam metaka u stomak, dok su bolnice, lekari i ranjenici bili izloženi napadima a preživeli su prijavljivali silovanja pred decom i rođacima.
Američki avioni iznad Žutog mora
Američka vojska je nedavno uputila avione da izvode aktivnosti u vazdušnom prostoru iznad Žutog mora, okrenutom prema Kini, objavljuje Global tajms. Narodnooslobodilačka armija Kine, u skladu sa zakonima i propisima, angažovala je pomorske i vazduhoplovne snage koje su tokom celog događaja neprekidno pratile i upozoravale na kretanje. Kineske snage su efikasno odgovorile i uspešno izašle na kraj sa situacijom.
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u četvrtak da Iran ima 10 do 15 dana da postigne dogovor o svom nuklearnom programu, jer će u suprotnom uslediti „zaista loše stvari“, piše Global tajms. „Mislim da je to dovoljno vremena“, rekao je Tramp, dodavši da će ili biti postignut dogovor ili će Iranu biti veoma neprijatno. Na početku zasedanja Odbora za mir istakao je da će ishod pregovora SAD i Irana biti rešen u narednih deset dana i da je Iran trenutno „vruća tačka“.
