KIJEVU ZABRANJENO GAĐANJE, MOSKVA HVALI TRAMPA
Pentagon tiho zabranio Ukrajini da gađa Rusiju, piše Vol strit džornal. Tramp sprečava upotrebu raketa kako bi privoleo Putina na mir, objavljuje Dejli telegraf. Sviridenko i Kelog razgovarali o kritičnim mineralima, prenosi Ukrinform. Lavrov: Evropa želi nastavak rata, SAD sklone diplomatiji, donosi RT. Izraelske snage ubile još osmoro Palestinaca u redu za hranu, izveštava Arab njuz. Poražene demokrate na Tajvanu u drugom krugu glasanja, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Izraelske snage ubile su još osmoro Palestinca koji su tražili humanitarnu pomoć dok su u nedelju prolazili kroz vojnu zonu južno od grada Gaze na putu ka punktu za distribuciju hrane, saopštili su bolnica Al Avda i očevici a izveštava Arab njuz)
Pentagon je uveo proceduru koja onemogućava Ukrajini da koristi američke rakete dugog dometa za gađanje ciljeva na ruskoj teritoriji. Američki predsednik ograničava upotrebu ovog oružja kako bi privoleo Vladimira Putina da pristane na mirovne pregovore. Ukrajinska premijerka razgovarala je sa američkim izaslanikom o kritičnim mineralima na okupiranim teritorijama i važnosti povratka otete dece. Ruski ministar Sergej Lavrov optužio je Evropu da želi nastavak rata u Ukrajini, dok je Trampa pohvalio kao sklonog diplomatiji. Izraelske snage ubile su još osmoro Palestinaca koji su čekali u redu za humanitarnu pomoć u Gazi. Vladajuća partija na Tajvanu odbranila je sve mandate u drugom krugu glasanja o opozivu, što pokazuje nezadovoljstvo građana opozicionim demokratama.
Pentagon tiho zabranio gađanje Rusije
Pentagon je tiho onemogućio Ukrajinu da upotrebi rakete dugog dometa i gađa Rusiju, piše Vol strit džornal. Već mesecima, ovo američkog telo sprečava Ukrajinu da koristi dalekometne rakete, ograničavajući Kijev u upotrebi moćnog oružja protiv ruske invazije, saopštili su američki zvaničnici. Visoka procedura odobrenja Ministarstva odbrane SAD koja nije javno objavljena, onemogućila je Ukrajini da ispaljuje američke taktičke raketne sisteme „atacms“ na ciljeve u Rusiji od kasnog proleća. U najmanje jednom slučaju, Ukrajina je zatražila dozvolu za upotrebu ovog sistema, ali je zahtev odbijen, naveli su ovi zvaničnici.
Ruanda koja je nekada izazivala sažaljenje jer je preživela genocid, izrasla je u moćnu regionalnu silu koja izaziva strah i kontroverze, piše Vol strit džornal. Dokazi o njenom tajnom ratu vide se u ruševinama aerodroma u Gomi, gde su gomile napuštenih kaciga vojske Konga ostale nakon napada pobunjenika „M23“ koje podržava Ruanda. Napad na aerodrom u januaru naterao je vojsku da se povuče, ostavljajući za sobom tragove poraza.
Tramp bi da privoli Putina na mir
Američki predsednik Donald Tramp sprečava Ukrajinu da koristi dalekometne rakete za napade na Rusiju, želeći da natera ruskog lidra Vladimira Putina na mirovne pregovore, objavljuje Dejli telegraf. Pentagon je u proleće uveo mehanizam provere koji efektno onemogućava Kijevu da gađa ciljeve na ruskoj teritoriji, čime je Ukrajini onemogućeno da američkim raketama „atacms“ i britanskim „storm šedou“ koji zavise od američkih podataka, napada ruske linije snabdevanja. Uoči sastanka Koalicije voljnih u ponedeljak koji ima za cilj jačanje plana za evropsku mirovnu misiju u Ukrajini u slučaju primirja, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da Kijev više ne zavisi od američkog odobrenja za udare duboko u Rusiji, jer poseduje sopstveni arsenal oružja dugog dometa.
Saveznici zamenice britanskog premijera Anđele Rejner prinuđeni su da brane njen izbor da kupi stan na obali vredan 800.000 funti, nakon optužbi za licemerje, piše Dejli telegraf. Bliski saradnici zamenice premijera tvrde da joj je trosoban stan u Hovu neophodan kao baza dok radi u Londonu, uz napomenu da plaća odgovarajući iznos poreza na ovu nekretninu koja je njena treća, pored kuće u izbornoj jedinici i službenog stana u Londonu. Torijevci su je optužili za dvoličnost zbog politike Laburističke partije protiv posedovanja drugog doma, dok je Rejnerova viđena kako uživa na plaži u Hovu.
Sviridenko i Kelog o kritičnim mineralima
Ukrajinska premijerka Julija Sviridenko razgovarala je sa američkim specijalnim izaslanikom Kitom Kelogom o kritičnim mineralima i industrijskim resursima koje Rusija pokušava da iskoristi na privremeno okupiranim ukrajinskim teritorijama, piše novinska agencija Ukrinform. Sviridenko je naglasila da prave bezbednosne garancije za Ukrajinu podrazumevaju snažnu vojsku podržanu stabilnom ekonomijom, uz puno poštovanje suvereniteta zemlje. Ona je istakla i važnost povratka svih Ukrajinaca koje Rusija nezakonito drži, uključujući ratne zarobljenike, civile i otetu decu.
Norveški premijer Jonas Gar Store posetio je Kijev, gde su ga na železničkoj stanici dočekali šef kabineta predsednika Ukrajine Andrij Jermak i ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga, piše Ukrinform. Jermak je istakao da je podrška Norveške od velikog značaja za ukrajinski narod, posebno u pomoći braniteljima, uz zahvalnost na pouzdanoj solidarnosti. Pored toga, Kijev je posetio i nemački vicekancelar i savezni ministar finansija Lars Klingbajl koji je potvrdio nastavak nepokolebljive podrške Ukrajini.
Evropa želi da se rat nastavi a ne SAD
Evropski saveznici Kijeva žele da se sukob u Ukrajini nastavi, dok američki predsednik Donald Tramp pokazuje sklonost ka diplomatiji, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za američke medije a prenosi ruska mreža RT. Reakcije evropskih zvaničnika na samit na Aljasci i njihova retorika tokom kasnijih razgovora sa ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim otkrivaju da evropske NATO zemlje i dalje podržavaju ratobornu politiku, naglasivši da ne smeju dozvoliti poraz Ukrajine niti pobedu Rusije. Lavrov je pohvalio Trampa što brani američke nacionalne interese i ukazao da on poštuje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog sličnog zalaganja za interese svoje zemlje.
Francuska je pozvala američkog ambasadora na razgovor zbog otvorenog pisma koje optužuje predsednika Emanuela Makrona da ne čini dovoljno u borbi protiv porasta antisemitizma, piše RT. Čarls Kušner, čiji je sin Džared oženjen Ivankom Tramp, izjavio je da je zabrinut zbog dramatičnog porasta antisemitizma u Francuskoj i nedovoljnog odgovora vlade. Kušner tvrdi da je antisemitizam „eksplodirao“ nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023, te da bi Makronov plan da zvanično prizna Palestinu mogao ohrabriti ekstremiste i ugroziti bezbednost Jevreja u Francuskoj.
Ponovo ubijeni ljudi u redu za hranu
Izraelske snage ubile su još osmoro Palestinca koji su tražili humanitarnu pomoć dok su u nedelju prolazili kroz vojnu zonu južno od grada Gaze na putu ka punktu za distribuciju hrane, saopštili su bolnica Al Avda i očevici a izveštava Arab njuz. Incident se dogodio par stotina metara od lokacije koju vodi američka organizacija „Gaza humaniterijan faundejšn“, dok izraelska vojska pojačava aktivnosti u severnoj Gazi pred planiranu ofanzivu na najveći grad tog područja. Broj stradalih Palestinaca koji traže hranu sada je oko 2.000, a 13.500 ljudi povređeno na punktovima, dok delovi Pojasa Gaze tonu u glad.
Izraelski vazdušni napadi pogodili su u nedelju glavni grad Jemena Sanu, nekoliko dana nakon što su pobunjenici Huti ispalili raketu na Izrael koju je izraelska vojska opisala kao prvu kasetnu bombu lansiranu od 2023. godine, piše Arab njuz. Huti koje podržava Iran, saopštili su da je više područja u Sani pogođeno, dok je njihovo Ministarstvo zdravlja izvestilo o šestoro mrtvih i 86 ranjenih. Napadi, koji su deo višegodišnjih sukoba između Izraela i Huta, uključivali su pogodak na naftnu kompaniju i vojni objekat u blizini predsedničke palate, što je izazvalo veliki požar u prestonici.
Poražene demokrate na Tajvanu
U drugom krugu glasanja o opozivu sedam poslanika vladajuće partije na Tajvanu održanom u subotu, nijedan predlog za opoziv nije prošao, potvrđujući neuspeh Demokratske progresivne stranke (DPS). Glasanje je pokazalo da su glasovi protiv opoziva značajno nadmašili glasove za, čime je vlast ostvarila još jednu ubedljivu pobedu, piše Global tajms. Stručnjaci smatraju da ovaj poraz DPS-a odražava nezadovoljstvo građana političkim manipulacijama te stranke i njenim zanemarivanjem ključnih životnih pitanja.
Japanski premijer Šigeru Išiba i južnokorejski predsednik Li Džae-mjung objavili su u subotu prvo zajedničko saopštenje dve zemlje posle 17 godina, potvrđujući bezbednosnu saradnju između suseda, prenosi Global tajms. Li je posetio Japan na putu ka SAD u cilju obnove „šatl diplomatije“ a poseta bi mogla da ga pripremi za ključni samit u Vašingtonu u ponedeljak sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, gde će se razgovarati o trgovini i odbrani. Tokio je prva destinacija predsednika Lija na bilateralnom putovanju od njegovog stupanja na dužnost početkom juna, čime je postao prvi južnokorejski predsednik koji je Japan izabrao za prvu takvu posetu.
